OSNOVE PONUDE I TRANJE PREDAVANJE 4 Prof dr

OSNOVE PONUDE I TRAŽNJE PREDAVANJE 4 Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA

Tržište n Tržište je skup kupaca i prodavaca koji se dogovaraju po kojim će cenama razmenjivati robe i usluge. n Sastavni elementi tržišta su: – potražnja, – ponašanje kupca, – ponuda i – ponašanje prodavca. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2

Vrste tržišta n Vrste tržišta: – Tržištu roba i usluga; – Tržištu inputa ( rada, kapitala i zemljišta) – Finansijskom tržištu, § odnosno tržištu novca i kapitala, § odnosno hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 3

Funkcije tržišta a) informativnu; b) selektivnu; c) alokativnu d) distributivnu Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 4

a) Informativna funkcija. n Upoređujući postojeće informacije sa informacijama sa tržišta, privredni subjekti i domaćinstva donose svoje odluke o privrednim aktivnostima, odnosno kupovini roba i usluga. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 5

b) Selektivna funkcija n Zakon ponude i tražnje motiviše i nagrađuje privredne subjekte koji su efikasniji i produktivniji, a kažnjava one koji su ekonomski neefikasni i nedovoljno produktivni. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 6

c) Alokativna funkcija n Alokaciju ograničenih ekonomskih resursa na različite privredne grane, oblasti itd. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 7

d) Distributivna funkcija n Dohotci vlasnika inputa proizvodnje predstavljaju nacionalni dohodak i njihov zbir jednak je veličini domaćeg proizvoda, tako da se određivanjem cena inputa proizvodnje opredeljuje raspodela nacionalnog dohotka. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 8

Tržište, cene i konkurencija može biti centralizovano (hartije od vrednosti, akcije, obveznice, pšenica, pirinač i sl. ) ili n decentralizovano (kuće, polovni automobili i sl. ) ili n elektronsko (finansijska sredstva i usluge). n Tržište Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 9

Tržište, cene i konkurencija n Tržište je mehanizam putem kojeg kupci i prodavci međudeluju da bi nekoj robi odredili cenu i količinu. n U tržišnoj privredi svaka roba ima svoju cenu, koja predstavlja vrednost nekog dobra izraženu u novčanom obliku. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 10

Tržište, cene i konkurencija Cene koordiniraju odluke proizvođača i potrošača na tržištu. n Više cene smanjuju tražnju potrošača, a podstiču proizvodnju. n Niže cene podstču potrošnju i obeshrabruju proizvodnju. n Cene su ravnotežni tas na vagi u tržišnom mehanizmu. Cene po kojima kupci žele da kupe tačno onoliko koliko prodavci žele da prodaju postižu ravnotežu ponude i tražnje. n Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 11

Tržište, cene i konkurencija Prihodi (= GDP) Proizvode I usluge prodaju TRŽIŠTA ROBA I USLUGA • Preduzeća prodaju • Domaćinstva kupuju Zarade, rente Profitii (= GDP) Prof. dr Jovo Jednak Proizvode i usluge kupuju DOMAĆINSTVA • Kupuju i troše proizvode i usluge • Poseduju i prodaju Faktore proizvodnje PREDUZEĆA • Prodaju i kupuju dobra i usluge • Upošljavaju i koriste faktore proizvodnje Faktori proizvodnje Trošenja (= GDP) TRŽIŠTA FAKTORA PROIZVODNJE • Domaćinstva prodaju • Preduzeća kupuju Rad, zemlja i kapital Dohodak (=GDP) Tokovi inputa i autputa Tokovi dolara EKONOMIJA 12 Copyright © 2004 South-Western

Tržište, cene i konkurencija Savršena konkurencija je čisto tehnički izraz koji predstavlja tržište na kojem nijedno preduzeće ili potrošač nisu dovoljno veliki da mogu uticati na tržišnu cenu i podelu tržišta. n Na primer, tržište pšenice je potpuno konkurentno, jer ni najveća firma u poljoprivredi ne može uticati na cenu i podelu tržišta, pošto proizvodi samo mali deo pšenice. n Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 13

Analiza ponude i tražnje n Sistem cena i tržište određuju većinu ekonomskih aktivnosti. n Analizi ponude i tražnje - kako potrošačke preferencije određuju tražnju za robama, dok su troškovi proizvodnje preduzeća, osnova za proizvodnju, odnosno ponudu roba. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 14

Analiza tražnje n Tražnja je količina dobara i usluga koje kupci žele da kupe po tržišnoj ceni. n Što je viša cena nekog dobra ljudi će ga manje kupovati i obrnuto - što mu je niža cena više će se kupovati, uz ostale nepromenjene uslove. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 15

Analiza tražnje n Odnos cena i količina dobara koja se kupuju nazivamo tražnjom, odnosno krivom tražnje. Tabela 4 -15 predstavlja hipotetički primer tražnje za pšenicom. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 16

Kriva tražnje n je grafički prikaz tražnje. n Kriva ima negativan nagib dole od severozpada ka jugoistoku. Ovo važno svojstvo zove se zakon opadajuće tražnje. n Ovaj odnos između količine koja se potražuje i cene možemo napisati u obliku jednačine: QD=QD(P) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 17

Kriva tražnje Slika br. 4 -2. Prema dole nagnuta kriva tražnje izražava odnos tražene količine i cene. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 18

Tražnja cena 50 Smanjenje cene. . . 40 30 Povećava količinu tražnje. 20 10 Tražnja 0 100 Prof. dr Jovo Jednak 200 300 400 EKONOMIJA 500 600 količina 19

Tražena količina se smanjuje, kako joj cena raste - razlozi n Efekat supstitucije – Čim se cena nekog dobra povećava, potrošač odlučuje da to dobro supstituiše nekim drugim sličnim dobrom. § Na primer, ako se povećava cena svinjskog mesa, konzumiraće se više pilećeg mesa n Efekat dohotka – Ovaj razlog dolazi do izražaja u uslovima rasta cena, jer rastom cena svako postaje siromašniji ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni. § Na primer, ako se udvostruče cene benzina, a svako ko koristi benzin za vožnju automobila ima manji dohodak, usloviće se smanjena potrošnja benzina i ostalih dobara. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 20

Tražena količina se smanjuje, kako joj cena raste - razlozi n Komplementarnost – Dobra su komplementarna kada porast cene jednog dobra dovodi do pada tražnje za drugim dobrom. § Na primer, automobili i benzin n Specifični - specijalni elementi, na primer vreme, utiču na veličinu tražnje. – Na primer, ako je kišno vreme odlika neke klime, povećava se tražnja za kišobranima, – visoki snežni pokrivač u skijaškim centrima utiče na povećanu tražnju za skijama, a temperatura na moru utiče na povećanu tražnju dasaka za jedrenje. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 21

Promena tražnje Neto efekat promene u uticajima koji se krije iza tražnje nazivamo povećanjem ili smanjenjem tražnje. n Povećanje tražnje za pšenicom prikazano je na slici 4 - 37 kao pomeranje krive tražnje n – udesno, u položaj D’D’ , pano (a), ili – ulevo, pano (b) u polozaj D’D’ , kada se smanjuje platežno sposobna tražnja odnosno nivo dohotka. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 22

Promena tražnje Slika broj 4 -3 Povećanje i smanjenje tražnje za pšenicom Povećanje tražnje za pšenicom, ako ostale stvari ostaju nepromenjene, uslovljeno je smanjenjem cena, panel (a), dok je smanjenje tražnje uslovljeno rastom cena, panel (b) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 23

Promene krive tražnje POTROŠAČI POTRAŽUJU MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’’) P POTROŠAČI POTRAŽUJU VIŠE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’) D’ D D’’ Q Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 24

Analiza ponude n Ponuda predstavlja količinu nekog dobra koju su preduzeća voljna da proizvedu i ponude u određeno vreme, na određenom mestu, po određenim cenama. n Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos između njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su proizvođači voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno troškovi proizvodnje. Ovu odliku možemo nazvati zakon ponude. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 25

Analiza ponude n Ponuda je količina dobara i usluga koje prodavci žele da prodaju po određenoj, odnosno bilo kojoj realnoj ceni. Tabela broj 4 – 2. Ponuda povezuje ponuđenu količinu sa cenom Tabela prikazuje pri određenom nivou cena, količinu pšenice koju proizvođači žele da proizvedu i prodaju. Uočite direktnu ili pozitivnu vezu između cene i količine koja se nudi. Viša cena - veća ponuda, niža cena –EKONOMIJA manja ponuda Prof. dr Jovo Jednak 26

Kriva ponude nagib krive ponude prema gore i prema desno. Kriva ponude pokazuje odnos između cene (P) i količine ponuđene robe Qs, dok ostale stvari ostaju nepromenjene. n Ovu vezu možemo napisati i u obliku jednačine: Qs=QS (P). n Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 27

Ponuda Povećanje cena. . . cena 50 Ponuda 40 30 20 Povećava količinu ponude. 10 0 100 Prof. dr Jovo Jednak 200 300 400 EKONOMIJA 500 600 količina 28

Analiza ponude n Ključna determinanta ponude jeste veličina troškova proizvodnje. – Kada su troškovi proizvodnje nekog dobra niski u odnosu na tržišnu cenu, proizvođači ostvaruju profit i nude veliku količinu tih dobara. – I obrnuto, kada su troškovi proizvodnje visoki u odnosu na cenu, preduzeća nemaju inetresa, jer nema profita, i proizvode malo ili jednostavno napuštaju takvu proizvodnju. n Na veličinu troškoa deluju troškovi tehnologije, inputi, vladine regulative itd. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 29

Analiza ponude Slika 4 -5. Povećana i smanjena ponuda automobila Povećanjem cena povećava se ponuda automobila, ako ostale stvari ostaju nepromenjene, panel (a), a smanjenjem cena smanjuje se ponuda automobila, panel (b) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 30

Promene krive ponude S’’ PREDUZEĆA NUDE MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (S’’) S P S’ PREDUZEĆA NUDE VIŠE PRI SVAKOM NIVOU CENE (S’) Q Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 31

Uravnoteženost ponude i tražnje n n n Uravnoteženost ponude i tražnje. Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i količinski odnos, gde su sile ponude i tražnje u ravnoteži. U tački ravnoteže, količina koju kupci žele kupiti, upravno je jednaka količini koju prodavci žele prodati. Jednostavno rečeno, i u ravnoteži cene i količine teže ostati iste, sve dok sve ostale stvari budu jednake Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 32

Uravnoteženost ponude i tražnje Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 33

Uravnoteženost ponude i tražnje Slika 4 -6. Ravnoteža na tržištu dolazi u preseku krivih ponude i tražnje. Tržišna ravnoteža cene i količine nastaje u preseku krivih ponude i tražnje. Po ceni od 3€ u tački E preduzeća su voljna da ponude ono što potrošači traže. Kada je cena preniska, recimo, 2€, tražena količina premašuje ponuđenu količinu, pojavljuju se oskudice i cena teži ravnotežnoj. A kada je cena previsoka, recimo 5€, ponuđena količina premašuje tražnju i pojavljuje se suvišak. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 34

Ravnotežna cena Ponuda 50 40 Tačka ravnoteže (Ponuda = Tražnji) 30 20 10 Tražnja 0 100 Prof. dr Jovo Jednak 200 300 400 EKONOMIJA 500 600 količina 35

Višak ponude (S >D) cena Ponuda 50 40 30 20 10 Tražnja Nestašica - manjak ponude (D > S) 0 100 Prof. dr Jovo Jednak 200 300 400 EKONOMIJA 500 600 količina 36

Višak ponude (S >D) cena Ponuda 5050 Višak (S >D) 40 30 20 10 Tražnja 0 100 Prof. dr Jovo Jednak 200 300 400 EKONOMIJA 500 600 količina 37

cena Ponuda 50 40 30 20 Nestašica (D > S) 10 Tražnja Nestašica - manjak ponude (D > S) 0 100 Prof. dr Jovo Jednak 200 300 400 EKONOMIJA 500 600 količina 38

Promene tržišne ravnoteže Grafikon 4 -1. Nova ravnoteža nakon pomaka potražnje Kada se kriva potražnje pomera na desno, tržište se uravnotežuje pri višoj ceni (P 3), i većoj količini (Q 3) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 39

Promene tržišne ravnoteže Prof. dr Jovo Jednak Grafikon 4 -2. Nova ravnoteža nakon pomeranja ponude Kada se kriva ponude pomeri na desno, tržište se EKONOMIJA uravnotežuje uz nižu cenu(P 3) i veću količinu (Q 3) 40

Primer: Cene konzumnih jaja i studenstko obrazovanje Grafikon br. 4 -3. Promene krivih ponude i tražnje na tržištu konzumnih jaja i studentskog obrazovanja Pano (a), tržište jaja pokazuje pomeranje krive ponude jaja prema dole i udesno zbog pada proizvodnih troškova dok se kriva tražnje pomerila udesno zbog promena sklonosti potrošača. To je dovelo do velikog pada realnih cena jaja i blagog porasta potrošnje jaja. Pano (b) pokazuje pomeranje ponude obrazovanja prema gore, zbog rasta troškova opreme, održavanja, troškova kadrovskog osoblja. Kriva tražnje se pomerila ulevo i prema gore, zbog činjenice da sve veći broj maturanata želi da upisše studije. To je uslovilo rast cena obrazovanja i upisa studenata. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 41

Tržište konzumnih jaja P S 1970 (1970 Evra po kom. ) Cene padaju dok se nova ravnoteža ne uspostavi na 0. 25 evra i količini od 53 miliona tuceta S 2000 0. 60 0. 25 D 1970 53 Prof. dr Jovo Jednak 55 EKONOMIJA D 2000 Q (million tuceta) 42

Tržište za studensko obrazovanje P S 2000 (godišnji trošak 1970 u evrima) 4. 500 Cene će rasti dok se nova ravnoteža ne uspostavi na 4500 evra i količini od 300 hiljada studenata S 1970 2. 500 D 1970 170 Prof. dr Jovo Jednak 300 EKONOMIJA D 2000 Q (hiljada upisanih studenata) 43

Elastičnost tražnje i koeficijent elastičnosti n n Tražnja za nekim dobrom zavisi od njegove cenei od dohotka potrošača. Koliko je osetljiva tražnja na promenu cena? Ako cene porastu za 10%, za koliko će se promeniti količina tražnje? Za koliko će se promeniti ako dohodak poraste za 5%? Teorija elastičnosti tražnje Cenovna i dohodovna elastičnost. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 44

Elastičnost tražnje i koeficijent elastičnosti n Elastičnost meri osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja nam kaže za koliko posto će se promeniti jedna varijabla, ako druga varijabla poraste za 1%. n Cenovna elastičnost tražnje meri osetljivost količine tražnje na promenu cena Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 45

Cenovna elastičnost n Tražena količina robe je u obrnutoj srazmeri sa cenom. n Elastičnost tražnje na cenu, ili elastičnost ražnje , predstavlja jačinu reakcije tražene količine nekog dobra na promenu cene tog dobra, uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene (jednake). Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 46

Cenovna elastičnost Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 47

Cenovna elastičnost Kada je koeficijent veći od 1, imamo elastičnu tražnju, ■ Ako je manji od 1 – neelastičnu tražnju, ■ Kada je jednak jedinici, reč je o jedinačnoj elastičnosti tražnje ■ Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 48

Linearna kriva tražnje i elastičnost 0 Prof. dr Jovo Jednak Elastičnost pada duž linearne krive tražnje kako se krećemo prema osi x Ed > 1 Cena (P) $10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 Ed = 1 Ed < 1 Ed = 0 1 2 3 4 5 6 EKONOMIJA 7 8 9 10 Količina (Q) 49

Cenovna elastičnost Slika br. 6. 10. Elastičnost tražnje deli se u tri kategorije: panel (a), elastična, panel (b), jedinično elastična i panel (c), neelastična tražnja Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 50

Cenovna elastičnost n Elastičnost tražnje je uvek negativna, jer se količine i cene kreću u suprotnom pravcu. n Elastičnost tražnje je visoka, ako je veliki negativan broj, n a niska elastičnost tražnje ako nizak negativan broj i kvantitet tražnje nije osetljiv na cenu. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 51

Cenovna elastičnost Elastična tražnja pokazuje veće promene količine, kao odgovor na promene cene Tržišna ravnoteža je na početku u tački A. Odgovarajući na 20 -postotno povećanje cene, tražena Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 52 količina se smanji 40% (tačka B).

Cenovna elastičnost Savršeno elastične i neelastične i druge vrste elastičnosti tražnje. Ekstremni slučajevi tražnje su vertikalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno neelasticnu tražnju (ED=0) i horizontalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno elasticnu tražnju. (ED=∞), pano (a) dok su ostali modaliteti prikazani na panou (b). Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 53

Cena (P) Savršeno elastična kriva 0 Prof. dr Jovo Jednak Savršeno elastična kriva Količina (Q) EKONOMIJA 54

cena (p) ELASTIČNOST TRAŽNJE Za bilo koju cenu iznad 40 dinara tražena količina je 0. Savršeno elastična tražnja 40 din Za bilo koju cenu ispod 40 dinara tražena količina je ∞. Za 40 dinara kupac će kupiti bilo koju količinu robe. 0 Prof. dr Jovo Jednak Količina (Q) EKONOMIJA 55

Savršeno neelastična kriva Cena (P) Savršeno neelastična kriva 0 Prof. dr Jovo Jednak Količina (Q) EKONOMIJA 56

cena (p) ELASTIČNOST TRAŽNJE 50 din Savršeno neelastična tražnja 40 din 1. Povećanje cene. . . 0 Prof. dr Jovo Jednak 2. . Ne menja traženu količinu (tražnja nepromenjena). EKONOMIJA Količina (Q) 57

Elastičnost tražnje, ukupni prihodi i ukupna trošenja u odnosu na promenu cene Elastičnost tražnje i ukupni efekti trošenja usled smanjenja cena Kada cena pada. Ljudi troše manje – manji izdaci ( podrucje E). Ali oni takođe kupuju više jedinica proizvoda (područje G). Ovde je G veće nego E za 12 jedinica. To znači ukupna potrošnja raste – prihodi preduzeća Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 58

Ukupan prihod (TR) Elastičnost tražnje i ukupan prihod Cijena (P) ED > 1 0 Prof. dr Jovo Jednak ED = 1 ED < 1 Q 0 Količina (Q) 0 EKONOMIJA Q 0 Količina (Q) 59

Elastičnost tražnje, ukupni prihodi i ukupna trošenja u odnosu na promenu cene Elastičnost tražnje i efekti promene cene na ukupnu potrošnju Kada se cena smanji sa PA na PB, potrošnja se menja panel (a), tako da promene cene donose manju promenu kupljenih količina (E>G). Kod panela b nema nikakvih promena u ukupnom prihodu, jer se u istom odnosu menja cena i kupljene količine robe i usluga (E=G) Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 60

SIŽE O ELASTIČNOSTI TRAŽNJE Siže o elastičnosti tražnje. Elastična tražnja donosi porast prihoda, neelastična tražnja smanjuje prihode, dok kod jedinačne elastičnosti tražnje – prihodi ostaju nepromenjeni Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 61

Elastičnost ponude i koeficijent elastičnosti ponude Elastičnost ponude definišemo kao jačinu reakcije ponuđene količine nekog dobra na promenu njegove tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i cene inputa, ostali nepromenjeni. n Drugačije rečeno, elastičnost ponude meri procentnu promenu ponuđene količine koja je pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra od 1% 25. n Ova je elastičnost obično pozitivna, jer viša cena podstiče proizvođače na povećanu proizvodnju. n Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 62

Elastičnost ponude i koeficijent elastičnosti ponude Alternative elastičnosti ponude Potpuno neelastična ponuda ima Es∑ =0, neelastična ponuda predstavlja odnos 0< Es∑<1, jedinačna ponuda je Es∑=1, elastičnost ponude predstavlja odnos 1< Es∑<oo, Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 63 Potpuno elastična ponuda ima Es∑ =oo

Elastičnost ponude i koeficijent elastičnosti ponude Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 64

ELASTIČNOST PONUDE cena (p) Elastična ponuda Esx > 1 50 din 40 din 1. Rast cene za 22 %. . . 100 2. . Vodi povećanju ponude Q od 67 %. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA količina (Q) 65

ELASTIČNOST PONUDE cena (p) Neelastična ponuda Esx < 1 50 din 40 din 1. Rast cene za 22 %. . . 100 110 2. . Vodi povećanju ponude Q od 10 %. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA količina (Q) 66

ELASTIČNOST PONUDE cena (p) Jedinična elastičnost ponude Esx = 1 50 din 40 din 1. Rast cene za 22 %. . . 100 125 2. . Vodi povećanju ponude Q od 22 %. Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA količina (Q) 67

HVALA NA PAŽNJI ! Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA