Makroekonomija kao nauna disciplina Cilj prouavanja ovog poglavlja

Makroekonomija kao naučna disciplina Cilj proučavanja ovog poglavlja je da saznate sledeće: 1. 2. 3. 4. 5. Šta je ekonomija i makroekonomija Koja je razlika između Mikroekonomije i Makroekonomije Kakav je odnos između ekonomske teorije i ekonomske analize Šta su makroekonomski modeli i kakva je uloga ekonomske politike Šta je zadatak Sistema nacionalnih računa

Ekonomija kao nauka TEORIJSKA EKONOMIJA PRIMENJENA EKONOMIJA -Poslovna ekonomija -Finansije i računovodstvo -Monetarna ekonomija -Fiskalna ekonomija. . . EKONOMETRIJA I STATISTIKA

Ekonomija je nauka koja koristi ograničene resurse da zadovolji neograničene potrebe ljudi. Predmet ekonomije je retkost i izbor. Ključna pitanja ekonomije su : Ø Ograničeni resursi Ø Alternativne ekonomske metode Ø Uvođenje krive proizvodnih mogućnosti - Šta proizvoditi Na koji način U kojim količinama Za koga proizvoditi

Ekonomska teorija u sebi sadrži dve discipline: 1. 2. Mikroekonomiju Makroekonomiju Mikroekonomija je grana ekonomije koja proučava kako pojedinci, domaćinstva i firme donose odluke i kakva je interakcija – međuzavisnost između njih na različitim trzistima. Makroekonomija je onaj deo ekonomske teorije koji proučava opšte privredne probleme, odnosno bavi se analizom ekonomije kao celine, bilo da je na nivou nacionalne ekonomije ili međunarodnih ekonomskih odnosa.

Obuhvat analize Mikroekonomija -Pojedinci -Domaćinstva -Firme Predmet istraživanja -Retkost, Izbor -Ravnotežne cene -Ravnoteža preduzeća -Analiza troškova -Analiza ponude i tražnje -Analiza različitih tržišnih stanja. . . Makroekonomija -Nacionalna privreda -Međunarodna ekonomija -Makroekonomski agregati -Privredni ciklusi -Merenje nivoa ekonomske aktivnosti i privredni rast -Inflacija -Nezaposlenost…

Faktori koji su uticali na razvoj makroekonomije u XX-om veku: Ø Posle Prvog svetskog rata dolazi do snažnog razvoja statistike, praćenja, sakupljanja, agregiranja i obrade statističkih podataka i do razvoja nacionalnog, makro računovodstva Ø Počinje sistematsko proučavanje privrednih ciklusa, ekonomske konjukture, privrednog rasta Ø Velika ekonomska kriza (1929 -1933) Ø J. M. Kejnz “Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca” (1936) Ø Posle Drugog svetskog rata inflacija se pretvara u dominantan i dugoročan problem

Geneza makroekonomije Ø Ø Ø Ø U XVIII veku Hjum analizira makroekonomske teme (monetaristička teorija bilansa plaćanja i kvantitativna teorija novca); Fišer se bavio kvantitativnom teorijom novca, inflacijom, nominalnom i realnom kamatnom stopom; Maršal (indeksacija), Pigu (teorija tražnje za novcem), Kasel (paritet kupovne snage i devizni kursevi); Makroekonomija se razvila 40 -tih god. XX veka na ideji državne intervencije; Pojavljuju se prvi makroekonomski modeli: Ø Kejnzov model upravljanja agregatnom tražnjom Ø IS-LM model Ø Monetaristički model privrede Ø AS-AD model Ø Model Nove klasične makroekonomije (racionalna očekivanja) Snažan doprinos Fridmana Tokom 70 -ih god. Razvijaju se Ekonomija ponude, Novi kejnzijanci i Nova klasična makroekonomija

Ekonomskateorija i ekonomskaanaliza Makroekonomska teorija obezbeđuje: 1. Objašnjenje – tumačenje ekonomske stvarnosti i pojava 2. Predviđanje budućih ishoda na osnovu posmatranih pojava Elementi teorije Skup varijabli (egzogenih i endogenih) I njihove definicije Definicija Logička dedukcija Skup pretpostavki o ponašanju varijabli modela Empirija Posmatranje Relacije, kvantitativne veze između varijabli Predviđanje Testiranje podataka i predviđanje Prihvatanje, korekcija Ili odbacivanje teorije Zaključak: Prihvatanje ili Odbacivanje teorije

Ekonomski model se javlja u trostrukoj ulozi: 1. Kao sinonim za teoriju 2. Kao direktna matematičko-kvantitativna formulacija teorije 3. Kao primena opšte teorije u specifičnom analitičkom kontekstu Modeli tumače ekonomsku stvarnost, fenomene, privredu i agregate polazeći od pojednostavljenih pretpostavki o ponašanju privrede. Naglasak je na posmatranju i tumačenju ekonomske stvarnosti. Model objašnjava kako promene u egzogenim varijablama (date izvan modela) utiču na endogene varijable (čije vrednosti rešava model-ishodi predviđanja). Egzogene promenljive Ekonomski Model-teorija Endogene promenljive

ROBE I USLUGE POTROŠNJA (izdaci za robu) DOMAĆINSTVA PREDUZEĆA DOHODAK FAKTORA PROIZVODNJE (plate, rente, profiti) Tokovi inputa i autputa (roba i usluga) Tokovi novca FAKTORI PROIZVODNJE (rad, zemlja, kapital) Kružni tok makroekonomskih aktivnosti u zatvorenoj privredi Donji deo slike ilustruje kružni tok inputa proizvodnje: rad, zemljište i kapitalna dobra od domaćinstava prema preduzećima i novčani tok od preduzeća prema domaćinstvima u obliku: plata, profita i renti. Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara i usluga prema domaćinstvima i novčane izdatke (raspoloživi dohodak) za potrošnju finalnih dobara od stanovništva prema preduzećima.

Osnovne vrste makromodela su: MAKROMODELI Matematički Deterministički Ekonometrijski Stohastički Agregatni Strukturni Modeli rasta Ključni elementi modela su: 1. Varijable (endogene, egzogene) 2. Relacije– međuzavisnosti 3. Parametri(međuzavisnosti između dve ekonomske veličine)

Dijagrami koji se koriste u makroekonomskoj analizi Kružni dijagram Grafik vremenske serije Cross – section podaci Stubići Dijagram rasturanja Logoritamski grafik

Pozitivna vs Normativna ekonomska teorija Po zitivisti č ka teorija – opisuje privredu onakvom kakva jeste i objašnjava zašto je privreda takva. Ona je deskriptivna, tj. opisujuća. Normativna teorija – iznosi stavove o tome kakva bi privreda trebalo da bude i daje preporuke o tome kako bi se takva privreda mogla ostvariti. Ona je preskriptivna, tj. preporučujuća

Makroekonomska teorija i analiza - Makro teorija je opštija od makro analize. Ona proučava najopštije ekonomske zakone i osnova je makro analize. - Zadatak makroekonomske analize je primena ekonomske teorije u rešavanju užih problema i međuzavisnosti. Makro analiza može biti: 1. Kvalitativna – deskriptivna 2. Kvantitativna 3. Statička 4. Dinamička

Zašto postoje neslaganja među ekonomistima? Neslaganja su posledica: - Različitih vrednosnih sudova, vrednosti i ideoloških pretpostavki Monetaristi smatraju da je inflacija važniji ekonomski problem od nezaposlenosti. - Različitih pretpostavki, hipoteza i teorija kojima nastoje da protumače i predvide ekonomsku stvarnost Kejnzijanci veruju da su cene i nadnice rigidne na dole u kratkom roku, a Novi klasičari veruju u fleksibilnost cena i tržišnu realizaciju i u kratkom i u dugom roku.

Ekonomska politika Br. Osnovna područja Ekonomske politike Ključni makro-ekonomski ciljevi 1 Monetarna politika Niska stopa inflacije (do 3% godišnje) 2 Fiskalna politika Uravnotežen budžet 3 Razvojna politika Puna zaposlenost (stopa ispod 5% i rast društvenog proizvoda) 4 Spoljnotrgovinska politika Stabilan devizni kurs i uravnotežen platni bilans 5 Politika dohodaka i cena Stabilne cene i rast plata u skladu sa rastom produktivnosti

Osnovni elementi ekonomske politike su: Teorija, Modeli Subjekti E. P. -Vlada -Javnost -Centralna banka Ekonomska politika Ciljevi Potrebe Instrumenti Ekonomska politika koristi instrumente, mere i mehanizme da bi ostvarila određene ciljeve i stabilizovala privredu.

Ekonomska politika može biti: Ø Ø Liberalistička – pasivna (sledi pravila) Intevencionalistička – aktivna (sledi diskreciju) Do 30 -ih god XX veka (liberalizam) smatralo se da država treba da ima sledeće funkcije: održanje konkurentnosti i regulisanje monopola zaštita privatne svojine i slobodnog ugovaranja osiguranje spoljne i unutrašnje bezbednosti XX vek donosi povećanu intervenciju, razvile su se nove ekonomske funkcije države: Stabilizaciona funkcija Redistribucija Alokativna funkcija Proizvodnja dobara i usluga Regulisanje i subvencionisanje privatne proizvodnje Regulisanje negativnih eksternih efekata i zaštita životne sredine

Osnovne faze u ostvarenju ekonomske politike: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Analiza i ocena stanja Izbor ciljeva i instrumenata Prognoze Simulacija mera Primena rešenja Praćenje, ostvarenje i korekcija ekonomske politike

Pregled stvarnih i prognoziranih vrednosti BDP i stope inflacije u 6 zemalja za 1998. godinu Francuska Nemačka Japan Koreja V. Britanija SAD Stope rasta BDP Prognoza (jun 1997) 2, 8 2, 9 6, 5 2, 7 2, 0 Prognoza (dec. 1997) 2, 9 3, 0 1, 7 5, 5 2, 2 2, 7 Stvarni ishod 3, 2 2, 1 -2, 5 -6, 7 2, 6 4, 4 Stopa inflacije Prognoza (jun 1997) 1, 4 1, 8 1, 0 4, 9 2, 3 2, 4 Prognoza (dec. 1997) 1, 3 1, 2 0, 8 2, 4 1, 9 Stvarni ishod 0, 8 0, 9 0, 6 7, 5 3, 4 1, 6

Društveno računovodstvo ili Sistem nacionalnih računa jeste model kvantitativnog prikazivanja ekonomskog života, po analogiji sa dvojnim knjigovodstvom. Društveno računovodstvo ima višestruki značaj: 1. Služi kao empirijska i analitička osnova za vođenje ekonomske politike; 2. Agregirani, sistematizovani i integrisani podaci, osnova su makroekonomskih analiza, testiranja modela, teorija i hipoteza; 3. Predstavlja, međunarodno usaglašen standard sa jedinstvenom metodologijom koja omogućava međunarodno poređenje novoa ekonomske aktivnosti raznih zemalja.

Društveno računovodstvo Sistem nacionalnih računa prikazuje sve ekonomske aktivnosti pomoću stanja i tokova. Stanja – nivo aktivnosti u određenoj tački vremena – kraj godine Tokovi – nivo aktivnosti u određenom vremenskom periodu Sistem nacionalnih računa Srbije grupiše se u sledećih 5 sektora: 1. Nefinansijski sektor 2. Finansijski sektor (NBS, banke, osiguravajuća društva) 3. Sektor države (državni organi na nivou republike, pokrajina i opština) 4. Sektor domaćinstva 5. Sektor neprofitnih organizacija Računi se dele u tri osnovne grupe: (1) Računi tekućih transakcija, (2) Računi akumulacije i (3) Računi stanja imovine. Bruto društveni proizvod je ključni indikator nivoa ekonomske aktivnosti svake nacionalne privrede.

Pregled osnovnih nacionalnih računa za privredu Srbije Br. 1. 2. 3. Broj računa Račun 0 Račun 1 Račun 2 Naziv računa Račun dobara i usluga Račun proizvodnje Račun formiranja dohotka 4. 5. 6. 7. 8. Račun 3 Račun 4 Račun 5 Račun 6 Račun 7 Račun raspoređivanja osnovnog dohotka Račun preraspodele dohotka Račun upotrebe dohotka Račun kapitala Račun izvoza i uvoza dobara i usluga