Ekonomika ZR NAUNA DISCIPLINA KOJA IZUAVA EKONOMSKE POSLEDICE

Ekonomika ZR - NAUČNA DISCIPLINA KOJA IZUČAVA EKONOMSKE POSLEDICE NEPOVOLJNIH USLOVA RADA I NEADEKVATNE ZAŠTITE NA RADU I NJIHOV UTICAJ NA REZULTATE POSLOVANJA PREDUZEĆA. Ima za cilj: Izučavanje ekonomskih posledica zbog neadekvatne zaštite na radu (koje negativno deluju na ekonomiju preduzeća) Sagledavanje uticaja primenjenih mera u oblasti ZR na ekonomske principe – ekonomske rezultate funkcionisanja preduzeća.

EKONOMIKA PREDUZEĆA KAO NAUČNA DISCIPLINA

Nastanak i razvoj ekonomike preduzeća Pojam ekonomike preduzeća Predmet ekonomike preduzeća Odnos prema disciplinama koje izučavaju elemente ekonomike preduzeća Metode.

Pojam ekonomike preduzeća U zemljama engleskog govornog područja – ECONOMICS OF THE FIRM / BUSINESS ECONOMICS (podrazumeva i mikro i makroekonomiju) U Rusiji – Ekonomika predprijatija U Italiji – Economia ariendale Naučna disciplina koja izučava EKONOMIJU PREDUZEĆA – sistem znanja koja se odnose na ekonomske procese, stanja i ekonomske odnose koji proizilaze iz ciljeva poslovanja i razvoja preduzeća. Suština EP je kvalitativna i kvantitativna analiza svih ekonomski važnih fenomena u ekonomskoj sferi preduzeća radi efikasnog organizovanja i upravljanja ekonomijom preduzeća. Izučava svа ekonomska zbivanja u reprodukciji preduzeća – u njegovoj ekonomiji, da bi se utvrdile zakonitosti koje se u njoj ispoljavaju i formulisali principi organizovanja radi ostvarivanja dobiti, ekonomskog uspeha i razvoja preduzeća – EFEKTIVNOST I EFIKASNOST PREDUZEĆA.

Paul Samuelson – „ekonomija je proučavanje kako društva koriste oskudne resurse da bi proizvela vredne robe i raspodelila ih među različitim ljudima… Ekonomija pita ŠTA (koja dobra) treba proizvoditi, KAKO se trebaju ta dobra proizvesti i za koga ih treba proizvoditi“ ali je bitno i S KAKVIM USPEHOM se ostvaruje proizvodnja. Dr Šimun Babić – predmet izučavanja EP je „Proces društvene reprodukcije koji se odvija u preduzeću. “ EP JE NAUČNA DISCIPLINA KOJA IZUČAVA EKONOMIJU PREDUZEĆA KAO KONKRETNU EKONOMSKU STVARNOST U CILJU: Ø IZNALAŽENJA EKONOMSKIH ZAKONA KOJI DELUJU U EKONOMIJI PREDUZEĆA Ø FORMULISANJA PRINCIPA, ČIJOM SE PRIMENOM U ORGANIZOVANJU PROCESA REPRODUKCIJE OSTVARUJU REZULTATI KOJI SE MAKSIMALNO PRIBLIŽAVAJU OBJEKTIVNIM MOGUĆNOSTIMA“ § - omogućava da se ekonomski razmišlja, da se polazi od ekonomske opravdanosti između ulaganja u proizvodnju i rezultata koji se mogu očekivati (uzeti u obzir i saznanja drugih naučnih disciplina koje se bave izučavanjem poslovanja preduzeća).

Predmet izučavanja ekonomike preduzeća Ekonomija preduzeća je ekonomska stvarnost preduzeća koja se ispoljava u vidu: elemenata ulaganja u proizvodnju, elemenata rezultata proizvodnje, ekonomskih principa poslovanja, kvaliteta poslovanja i faktora ulaganja i rezultata. EP razmatra samo preduzeće kao organizacionu jedinicu, njegovo unutrašnje i spoljašnje poslovanje, ali samo sa stanovišta rezultata i ulaganja za ostvarivanje konkretnih rezultata. Uži aspekt proučavanja: Ø Rezultati reprodukcije Ø Ulaganja u reprodukciju Ø Odnos između rezultata i ulaganja Ø Faktori ekonomije preduzeća Širi aspekt proučavanja: Ø Nastanak preduzeća i prestanak njegovog rada Ø Spajanje preduzeća, njihovo razdvajanje itd.

Ekonomika preduzeća je bazična naučna disciplina iz oblasti ekonomije preduzeća kao poslovnog sistema. Njen zadatak je da: Ø istraži i definiše ekonomske zakonitosti u preduzeću i Ø principe funkcionisanja preduzeća u strategiji ostvarivanja njegovih ciljeva.

Prve ozbiljnije radove ekonomskog sadržaja nalazimo u ANTIČKOJ GRČKOJ: Ø KSENOFON – učenik Sokrata (430 -355 p. n. e)(„Ekonomikos“ – afirmiše naturalnu privredu, posebno robovlasničku poljoprivredu nasuprot trgovini, razmatra podelu rada, upotrebnu vrednost stvari i novca. Ø PLATON – učenik Sokrata i učitelj Aristotela („O državi“ - ukazao na organizaciju države (radnici, ratnici i filozofi) Ø ARISTOTEL – („Etika“ – raspravlja o vrednosti, razmeni, novcu; bio je veliki protivnik zelenašenja. Ø Uveo je pojam „ekonomija“ (ojkus – kuća i nomus – zakon = zakonitost o poslovnju u kući)

EKONOMSKA MISAO ANTIČKOG RIMA nije bila razvijena kao u Grčkoj. S obzirom na opštu diferencijaciju na robove, vojnike i bogataše, ekonomski odnosi su bili prilično pojednostavljeni i teoretičari su uglavanom izučavali iskorišćavanje robovskog rada Ø MARKO PORCIJE KATON (239 -149 p. n. e)– „O poljoprovredi“ - postizanje efikasnijeg rada robova putem njihovog stimulisanja pružanjem kvalitetnije ishrane, oblačenja idr. Ø BRAĆA TIBERIJE (164 -133 p. n. e) - unapređenje poljoprivrede, GAJ GRAH – sprovođenje agrarnih reformi i poklanjanje zemljišta lumpenproletarijatu. Ø CICERON – unapređenje trgovine

Feudalizam: 5 -16. vek - Avgustin Blaženi, Toma Akvinski – izučavaju poljoprivredu, podelu rada, novac, trgovinu i cene Razvoj trgovine i bankarstva i potreba formulisanja uputstava za rad trgovačkih preduzeća (evidencija kupovine, prodaje, naplate računa), odnosno opisivanje organizacije i rada banaka. Ø Dubrovčanin BENKO KOTRULIĆ (1400 -1468)– „O trgovini i trgovcu“ – istorijski prikaz porekla oblika i karaktera trgovine, opisuje položaj trgovaca, njihove običaje i ekonomski život. Ø LUKA PAČIOLI – 1494. god. venecijanski kaluđer i matematičar – izložio principe dvojnog knjigovodstva u praksi trgovačkih preduzeća Ø SAVARIJEV „Savršen trgovac“ – 1675. – prikaz unutrašnje i spoljne organizacije trgovinskog preduzeća Specifičan period razvoja privrednog sistemа i ekonomske misli u Evropi od 15. do 18. veka – MERKANTILIZAM (doba prvobitne akumulacije kapitala, razvoja trgovačkog kapitala, manufakture, novih tehničkih pronalazaka – usložnjavanje ekonomskih odnosa, razvoj novca i intervencija u proizvodnji i trgovini: MONKRETIEN, ANTONIO SERA, TOMAS MAN.

Razvoj industrije u drugoj polovini 19. veka nametnuo je potrebu bržeg razvoja nauke o preduzeću. Prvi pokušaj definisanja i sistematskog opisa poslovanja preduzeća dao je početkom 19. veka francuski pisac KURSEL SENEJ u delu „Rasprava o industrijskim, trgovinskim, poljoprivrednim i zanatskim preduzećima“, 1856. u kome ukazuje da je preduzeće „SVAKA LJUDSKA AKTIVNOST KOJA UPOTREBOM RAZNIH SILA TEŽI OSTVARIVANJU ODREĐENOG CILJA. “ Razvoj NTT, narastanje preduzeća, umnožavanje aktivnosti u njima, iziskuje potrebu obučavanja kadrova. U Nemačkoj se krajem 19. veka osniva niz komercijalnih škola koje su dale pečat naučnoj disciplini EKONOMIKA (I ORGANIZACIJA) PREDUZEĆA. Doprinos razvoju ekonomike preduzeća dali su i drugi teoretičari, izučavajući pojedine elemente ekonomije preduzeća.

Na američkom području F. V. TEJLOR i sledbenici – naučni pravac „tejlorizam“ – sa ciljem da se naučnom organizacijom rada i poslovanja omogući maksimalna efikasnost rada i poslovanja preduzeća. U Franscuskoj, na sličan način i srodnim metodama, u oblasti rukovođenja i upravljanja preduzećima nastao je „fajolizam“ – po Anri FAJOLU koji je smatrao da je dobra administracija uslov efikasnog rukovođenja i upravljanja (Osnovna načela: predviđati, organizovati, naređivati, usklađivati i kontrolisati) U Nemačkoj JOHN FRIDRIH ŠER (doprinos razvoju knjigovodstva)I EUGEN ŠMALENBAH (1873 -1955) – „Osnove cene koštanja“ – delo u kome izosi teoriju troškova i kalkulacija i ukazuje na zavisnost troškova od stepena korišćenja kapaciteta. MARKS I ENGELS – kapitalistički način proizvodnje čiji je ugaoni kamen teroija viška vrednosti, a u III tomu posebno se skreće pažnja na odeljke o pretvaranju viška vrednosti u profit.

HENRI FORD (1863 -1947)- „Moj život i rad“ – svoj rad je zasnivao na načelima: 1. Povećanje produktivnosti rada putem boljeg iskorišćavanja ranog vremena 2. Ne postoji rad koji se već sutra ne bi mogao obavljati bolje i uspešnije nego danas. Uveo je tekuće trake u proizvodnju automobila (posao dolazi k radniku) – gubici u vremenu su nestali…primena „tekućih traka „ omogućila je brzo i lako zapošljavanje nekvalifikovanih radnika i invalida, ali je dovela i do poteškoća: Pojačana intenzifikacija i monotonija rada Nastranak apatičnosti radnika prema radu Sužavanje mogućnosti primene njihovih radnih sposobnosti i manifestacije njihovog stvaralaštva.

HENRI GANT (1861 -1916) – rad na povećanju produktivnosti rada zasnovao na uvođenju sistema nagrađivanja putem bonusa i uvođenja grafičkog praćenja stvarne u odnosu na planiranu proizvodnju. KAMPION - sledbenik Fajola – „Rasprava o privatnim preduzećima“ – obrađuje faktore proizvodnje, preduzeće i njegove elemente, klasifikaciju preduzeća i finansije PERIDON – „Uvod u teoriju ekonomike preduzeća“ analizira problematiku koja se odnosi na organizaciju rada u preduzeću. U Rusiji prvi udžbenik 1959. godine -“Ekonomika, organizacija i planiranje u industrijskim preduzećima“. U Srbiji se ekonomika počela razvijati posle Prvog svetskog rata, pod uticajem nemačke teorije o preduzeću, a nakon 50 -ih godina 20. veka dobija pravo mesto, kada PREDUZEĆE KAO EKONOMSKO ORGANIZACIONI ORGANIZAM DOBIJA NOVE ZADATKE U OKVIRU NOVIH USLOVA PRIVREĐIVANJA.

Odnos EP prema disciplinama koje izučavaju elemente ekonomike preduzeća Politička ekonomija (nivo posmatranja zakona (društvene) reprodukcije) Organizacija preduzeća (istovetnost nastanka i područja, preduzeće kao predmet i rezultat organizovanja) Privredno pravo ( daje institucionalnim problemima preduzeća pravno tumačenje) Knjigovodstvo (ekonomika je izrasla iz knjigovodstva - ono kvantitativno izražava stanje i promene…pružajući pokazatelje za kontrolu ostvarenog ekonomskog uspeha, donošenje odluka i raspodelu dobiti) Statistika (preko svojih metoda prati zbivanja u preduzeću) Tehnologija (proizvodni postupci u preduzećima) Psihologija rada (omogućava ekonomici preduzeća pravilan izbor i motivaciju radnika) Sociologija rada (pruža saznanja o odnosima među zaposlenima) Medicina rada (ukazuje na prilagođavanje uslova rada zahtevima koji proizilaze iz radnikovog telesnog i mentalnog zdravlja, što se odražava na ekonomiju poslovanja)

Metodi izučavanja ekonomike preduzeća Analiza (omogućava raščlanjavanje celine na delove) i Sinteza (omogućava sjedinjavanje pojedinačnog u opšte) – upoznavanje delova i celina Indukcija (postupak kojim se preko pojedinačnih konstatacija stvaraju uopšteni zaključci) i Dedukcija (izvodi posebne zaključke iz opštih) – izvođenje dokaza i zaključaka. Komparativni metod Statističke i matematičke metode