EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE Sagledavaju se prema

EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE Sagledavaju se prema: vremenu ispoljavanja efekata, načinu ispoljavanja, delatnostima i granama, veličini ugrožene teritorije, elementima biosfere…

EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ATMOSFERE • Aerozagađenja, osim direktnog toksičnog delovanja, deluju i preko smanjenja sunčeve ultraradiacije za 30 -40%. Talože se i zagađuju tlo i vode, uništavaju građevinski materijal (korozija gvožđa 20 puta veća nego u selima, korozija aluminijuma 100 puta veća) – promene u ekosistemu što utiče na zdravlje, zadovoljstvo i materijalno blagostanje čoveka… üNaknade za lečenje obolelih, zbog odsustva sa posla i invalidnosti üŠtete od dejstva zagađenog vazduha na floru i faunu üGubici zbog korozija üTroškovi održavanja unutrašnjosti i fasada zgrada üTroškovi merenja aerozagađenja

• Teško je utvrditi koliki su finansijski gubici zajednice zbog direktnog uticaja aerozagađenja na zdravlje ljudi: U SAD 16 mlrd. dolara, tj. 80 dolara po stanovniku. • Topionica u Boru, aerozagađenjem uništila oko 21000 ha šume (godišnje po ha – 12600 m kubnih drveta) • Utiče i na prinose u poljoprivredi • Od TE, godišnje emisije sumpor dioksida 200000 t, azotnih oksida 20000 t, letećeg pepela 28000 t, ugljen dioksida 23. 500000 t. • Negativne ekonomske posledice aerozagađenja su u porastu, u zavisnosti od: broja zagađenja, vrste, utrošene količine goriva, broja vozila…

• Korozivni efekti (na građ. materijalima, metalima, bojama, staklu…porast troškova održavanja) • Prljanje (porast troškova održavanja i čišćenja) • Gubici skupocenog materijala kroz emisije, koji bi se mogli iskoristiti kao sirovina za druge tehnološke procese • Opadanje vrednosti zemljišta • Uništavanje zelenila (koje proizvodi kiseonik, zadržava padavine, sprečava bujice, smanjuje se količina hrane za životinje…) • U vodi – uništavaju se planktoni • Menjaju se delovi ekosistema, što izaziva lančanu reakciju => treba naći pravac razvoja eko-sistema, da bi se sprečile posledice razaranja.

TROŠKOVI PREVENCIJE AEROZAGAĐENJA: 1. PRAĆENJA KVALITETA VAZDUHA 2. ZA LEGISLATIVU I ADMINISTRATIVNI RAD NA RAZLIČITIM NIVOIMA DPO 3. TROŠKOVI TEHNIČKIH MERA ZA SNIŽAVANJE EMISIJA IZ IZVORA – KAPITALNE INVESTICIJE I UPRAVLJANJE I ODRŽAVANJE.

EKONOMSKE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA • Zemljište je zagađeno ako se u njemu nađu supstance koje su strane njegovom prirodnom sastavu, tj. u koncentraciji da izazivaju štetne posledice po zdravlje čoveka i njegovu životnu sredinu i nanose štete ekonomiji. • Izvori zagađivanja: prirodni (zemljotresi, vulkani, dejstvo vetrova, erozije) i veštački (izvori antropogenog zagađivanja – površinski kopovi, deponije, industrija, elektrane, gradovi, savremena poljoprivreda.

• ZEMLJIŠTE SE DEGRADIRA: 1. ZAUZIMANJEM (izgradnjom gradova, industrije, infrastrukture, deponija) 2. MODERNOM OBRADOM (primenom veštačkih đubriva, primenom zaštitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi – pesticida, upotrebom mehanizacije – sabijanje zemljišta i narušavanje plodnosti, smanjenje prinosa 10 -15%) 3. OSIROMAŠENJEM BILJNOG FONDA – zbog zatrovanosti zemljišta hem. sredstvima i njegovog zaposedanja => poremećaji u lancu ishrane i proizvodnji kiseonika • Neplodne površine 43%, šume 27%, trava 20%, obradivo 10%

4. POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA MINERALNOG I RUDNOG BOGATSTVA (bitno je da se površinski plodni sloj zemljišta privremeno skloni, da bi se ponovo našao na površini- „selektivno odlaganje“) 5. NEKONTROLISANO I PREKOMERNO NAVODNJAVANJE • Zaslanjivanje zemljišta - koncentracije soli veće od 0, 1% deluju nepovoljno na biljke • Zabarivanje zemljišta – neracionalna primena navodnjavanja • Zagađivanje zemljišta otpadnim vodama – štetne materije koje biljke usvajaju…ulaze u lanac ishrane

• => posledice na stanovništvao, biljni i životinjski svet i na materijalna dobra (putevi, spomenici – pod uticajem zagađenog zemljišta metali brže korodiraju a prirodni kamen se raspada) • Mikroorganizme i otrove mogu da apsorbuju biljke koje čovek koristi (živu, olovo, kadmijum, koje apsorbuju zeljaste biljke) • Ostaci pesticida • N iz mineralnog đubriva • Radijacija NATO bombardovanja • Korišćenje fungicida • Kisele kiše na zemlju donose razblaženu sumpornu, sumporastu i azotnu kiselinu.

• Ekonomske posledice zagađenja zemljišta zavise od P zemljišta, vrste i kategorije zemljišta, količine zagađenja, materijalnih i kulturnih dobara, živog sveta i troškova sanacije: DPzz = f ( P, Vz, Kz, Vrz, Koz, Md, Kd, Žs. . . Ts)

EKONOMSKI ASPEKT ZAŠTITE PRIRODNIH DOBARA • PRIRODNA DOBRA su očuvani delovi prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog kojih imaju ekološki, kulturni, naučni, obrazovni, zdravstveni, rekreativni, turistički i drugi značaj. • Iskustva - da su se privredna i kulturna dobra više štitila • Zakon o zaštiti prirode daje osnovne smernice na osnovu kojih treba sprovoditi zaštitu prirode. • Režim zaštite podrazumeva skup mera i uslova kojime se određuje način i stepen zaštite, korišćenje, uređivanje i unapređivanje zaštićenog prirodnog dobra.

• Za svako prirodno dobro može se utvrditi trostepeni sistem zaštite: 1. Zabrana korišćenja i isključuju se svi drugi oblici aktivnosti, osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije 2. Ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje, aktivnosti u prostoru se mogu vršiti u meri koja omogućava unapređenje stanja prirodnog dobra 3. Selektivno i ograničeno korišćenje i kontrolisane aktivnosti ukoliko su usklađene sa funkcijama zaštićenog dobra. ZAŠTIĆENA DOBRA: (1345). PREDELI POSEBNIH VREDNOSTI; PRIRODNE ZNAMENITOSTI I PRIRODNE RETKOSTI

• Dobra koja imaju biosferni karakter – svetska baština pod zaštitom UNESCO: Ludaško jezero, Skadarsko jezero, Obedska bara, Carska bara. • NACIONALNI PARKOVI (f-ja: očuvanje, zaštita, unapređenje ekosistema; očuvanje prirodnih vrednosti i retkosti; očuvanje biodiverziteta, naučno-istraživačka, kulturna i edukativna funkcija, razvoj turizma…) – Kopaonik, Tara, Šara, Đerdap, F. Gora 159. 600 ha • PARK PRIRODE – za rekreaciju i kulturne aktivnosti u prirodi (Trajanova tabla, Veliki i Mali Štrbac) • REZERVAT PRIRODE – deo prirode posebnog sastava biljnih i životinjskih zajednica koje treba posebno štititi. • SPOMENIK PRIRODE – objekti nastali prirodnim procesima neobičnog izgleda i lepote

• MEMORIJALNI PRIRODNI SPOMENICI – predeli ili objekti vezani za istorijske događaje (Tršić, kompleks oko crkve u Topoli, šuma oko spomenika B. Radičeviću) • SPOMENICI OBLIKOVANE PRIRODE • PRIRODNI PROSTORI OKO NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA (manastira, istorijskih objekata – ulepšavaju pejzaž okoline) • PREDELI POSEBNIH PRIRODNIH ODLIKA I PARK ŠUME - predeone celine dobro očuvanih svojstava voda, vazduha i zemljišta (Obedska bara) • VIDIKOVCI – Babin zub, Midžor, vrh Rtnja

• PRIRODNJAČKE ZBIRKE – odnose se na biljni i životinjski svet – služe u naučne i obrazovne svrhe • PRIRODNE RETKOSTI – edemične i reliktne vrste, čiji bi nestanak ugrozio biodiverzitet • PRIRODNA DOBRA POD MEĐUNARODNOM ZAŠTITOM – uvrštene u svetsku baštinu, močvarna područja, UNESCO-vi rezervati biosfere, svetska prirodna dobra.

EKONOMSKE POSLEDICE UNIŠTAVANJA PRIRODNIH DOBARA • usled industrijalizacije i urbanizacije • Mogu biti: 1. NEPOSREDNE – direktni gubici; šteta na prirodnim dobrima koja su potpuno ili delimično uništena (npr. gubitak drvne mase) 2. POSREDNE – nastali naknadno nakon dešavanja nekog oštećenja na prirodnom dobru (zagađenje vazduha, vode, novo pošumljavanje) • Egzaktnu računicu je teško izvesti • Primer šteta koje su prouzrokovane šumskim požarom:

• Izdaci za gašenje požara • Gubici zbog uništene šumske mase • Investicije za novo pošumljavanje • Gubici ostalih koristi od šuma (poremećaji u proizvodnji kiseonika, u filtriranju zagađenog vazduha, u šumskom zemljištu, erozija tla, gubljenje higijensko-zdravstvene funkcije, rekreativne funkcije…)

IZVORI SREDSTAVA ZA ZAŠTITU PRIRODNIH DOBARA 1. Budžet – koji se formira od: naknada za korišćenje prirodnih dobara, poreza na promet, naplaćenih kazni, sredstava od investicija za objekte za koje je propisana obaveza izrada studija uticaja na životnu sredinu… 2. Prihod preduzeća koje upravlja zaštićenim prirodnim dobrom – ostvaren na ime: • naknada za korišćenje posebno uređenih terena (za parkiranje, sport, lovišta) • korišćenja usluga preduzeća koje tim dobrom upravlja.

3. Naknade za korišćenje prirodnog dobra – preduzeća, druga pravna lica i građani plaćaju za: korišćenje prirodnog bogatstva; korišćenje zaštićenog prirodnog dobra za delatnost turizma, snimanje filmova…; korišćenje posebno uređenih terena za pojedine namene, korišćenje određenih usluga. Visinu naknade određuje preduzeće zavisno od: stepena korišćenja dobra, stepena štete koja se dobru nanosi i od pogodnosi koje dobro pruža. 4. Drugi izvori – preduzeće koje upravlja zaštićenim dobrom, sredstva za zaštitu i razvoj može pribaviti: • davanjem u zakup zemljišta • Iz kredita, zajmova • Iz dobrovoljnih priloga.

EKONOMSKO-EKOLOŠKI ZAHTEVI ZA RACIONALNO KORIŠĆENJE ENERGIJE • da se od najmanje energije ostvari isti ili veći učinak • uvažiti ekonomski, ekološki i bezbedonosni kriterijum ZNAČAJ ENERGETIKE ZBOG: • Ograničenosti energetskih resursa • Neravnomerne raspoređenosti energetskih resursa • Ekoloških problema u vezi sa korišćenjem energije (60 -70% zagađenja u svetu je od energetike) • OSNOVNI PRISTUP U SVETU => RACIONALNO KORIŠĆENJE ENERGIJE.