POSREDNE EKONOMSKE POSLEDICE NEPOVOLJNIH USLOVA RADA Svaka neposredna

POSREDNE – EKONOMSKE POSLEDICE NEPOVOLJNIH USLOVA RADA Svaka neposredna posledica nepovoljnih uslova rada prouzrokuje i negativne posredne posledice koje imaju EKONOMSKI KARAKTER (pogađaju povređenog radnika, porodicu, utiču na rezultate poslovanja preduzeća i na DZ)

EKONOMSKE POSLEDICE NEPOVOLJNIH USLOVA RADA: GUBICI Posledice odsustvovanja radnika sa posla, usled nezgode, zastoja SR i smanjenja proizvodnje zbog pada radnog morala IZDACI Konkretne isplate u slučaju povređivanja i oboljevanja radnika, i to isplate: • • • Preduzeća Fonda PIO Fonda ZO Osiguravajućih kompanija Ostalih društvenih fondova.

1. GUBICI PREDUZEĆA ZBOG NEZGODA NA RADU Nastaju zastoji u proizvodnji zbog odsustvovanja povređenog radnika i zastoja u radu SR => smanjuje se obim proizvodnje, kvalitet proizvoda, što se odražava na ukupan prihod. Ipak se ovi Gb moraju posmatrati kao „normalni“, bez obzira što su neplanirani. Moraju se pratiti i izračunavati u odnosu na ukupan prihod. Ako se oni smanjuju, ukupan prihod se povećava, a time i sredstva za LP, ZP i investicije. GUBICI PREDUZEĆA ZBOG NNR PREDSTAVLJAJU VREDNOST NEOSTVARENOG RADA USLED ODSUSTVOVANJA SA POSLA POVREĐENOG, OBOLELOG ILI DRUGOG RADNIKA, ZASTOJA SR I PADA PROIZVODNJE ZBOG OPADANJA RADNOG MORALA, PROUZROKOVANIH NASTALIM NEZGODAMA. Klasifikuju se na: q OBRAČUNSKE (posledica odsustvovanja sa posla povređenih i obolelih radnika) q OSTALE (zbog odsustvovanja radnika koji su pružali pomoć povređenom, učestvovali u otklanjanju oštećenja, istraživali uzroke povrede…)

Obračunski gubici – osnovna obeležja Da su isključivo posledica odsustvovanja sa posla povređenih i obolelih radnika Da se javljaju samo u preduzeću osnovni pojavni oblik obračunskog gubitka su IZGUBLJENI RADNI DANI (VREME) – osnova za izračunavanje obračunskih Gb kao vrednosnih pokazatelja. Mogu se iskazati: naturalno i vrednosno. Naturalni mogu biti: APSOLUTNI – izgubljeni radni dani zbog: povreda profesionalnih bolesti smrtnih povreda invalidnosti telesnih oštećenja mikrotrauma RELATIVNI INDEKS TEŽINE POVREDE INDEKS ONESPOSOBLJAVANJ A

Apsolutni pokazatelji Broj izgubljenih dana u apsolutnim izosima IRD = IRDP + IRDpb + IRDsp + IRDti + IRDpi + IRDto + IRDmt Utvrđivanje broja izgubljenih radnih dana u aps. iznosima vrši se različito, zavisno od posledica koju je bolest prouzrokovala: POVREDA – privremena nesposobnost (doznake lekara, evidencija preduzeća) PROF. BOLEST SMRTNA POVREDA – broj izgubljenih dana na osnovu nacionalnih ili međ. standarda TRAJNA INVALIDNOST PRIVREMENA INVALIDNOST TELESNO OŠTEĆENJE (tablica vremenskog terećenja) IZGUBLJENO RADNO VREME ZBOG MIKROTRAUME

Kod smrtnih povreda, broj izgubljenih dana utvrđuje se na osnovu nacionalnih ili međunarodnih standarda i izračunavanjem stvarnog broja dana. U međunarodnim razmerama – 7500 izgubljenih radnih dana (25 godina x 300 dana) nemamo standard Najbolje da se u preduzeću utvrdi stvarni broj izgubljenih radnih dana zbog smrtnih povreda: IRDsp = (Gstp – Gs) x Rd Gstp - GODINE ZA ODLAZAK U STAROSNU PENZIJU Gs – GODINE ŽIVOTA KADA JE RADNIK POGINUO Rd - prosečan godišnji broj radnih dana u preduzeću – 215 Na isti način se može utvrditi i broj izgubljenih radnih dana zbog trajne invalidnosti.

Privremena invalidnost se može utvrditi putem standarda MORa i Utvrđivanjem približnog broja izgubljenih radnih dana. Vrednuje se sa 3000 izgubljenih dana (10 godina x 300 dana) q Telesna oštećenja – TABLICE VREMENSKOG TEREĆENJA - Standardi za povredu gleve, vrata, trupa, ekstremiteta q TVT nastala je kao posledica potrebe izražavanja budućih gubitaka koji će nastati zbog telesnih oštećenja. q Za svaku povredu nema u tablici odgovarajućeg broja kojim se „tereti povreda“ – težinu povrede odrediti pomoću slika (uz tablicu). q Gubici radnog vremena se manifestuju kroz gubitak vremena: na putu do ZU; zbog čekanja na ukazivanje pomoći; dok traje lekarska intervencija; povratka do radnog mesta; previjanje, kontrole…smanjene produktivnosti pri povratku na posao. • Izgubljeno radno vreme kod mikrotrauma – utvrđuju poslovođe i brigadiri, kao i zdravstveni radnici.

Relativni pokazatelji INDEKS TEŽINE POVREDE – ovim indeksom je moguće putem gubitka u radnom vremenu, zbog odsustva sa posla povređenih radnika, izraziti društveno-ekonomske posledice povreda na radu. Ekonomski je pokazatelj, s obzirom da uključuje gubitke izražene kroz broj izgubljenih radnih dana. ITP = IRD X 1000. 000 / S (količnik pokazuje broj izgubljenih radnih dana na milion ostvarenih radnih časova) IRD – broj izgubljenih radnih dana S – broj ostvarenih efektivnih časova rada svih radnika

S – broj ostvarenih efektivnih časova rada svih radnika: S = Z x rh rh – broj izvršenih radnih časova IT = IRD/N (koliko prosečno traje jedna povreda - veći broj izgubljenih radnih dana ukazuje na veću težinu povreda i obrnuto). IRD – broj izgubljenih radnih dana N – broj povreda na radu koje su se desile u posmatranom periodu

INDEKS ONESPOSOBLJAVANJA IO = IRD x 1000 / Z (koliki je broj radnih dana izgubljen na 1000 radnika) po jednom zaposlenom: IO = IRD / Z

Obračunski gubici iskazani u vrednosnim pokazateljima Gb vrednosti koji je posledica nedovoljne primene mera u oblasti ZR. SA STANOVIŠTA PREDUZEĆA, SA DRUŠTVENOG STANOVIŠTA Osnovica su IZGUBLJENI RADNI DANA U preduzeću – Gb ukupnog prihoda ili dohotka GUP = IRD x UP 1 - prosečno dnevno ostveni ukupan prihod po jednom zaposlenom radniku UP 1 = UP/Z : Rd Rd - broj radnih dana ostvarenih u konkretnom prduzeću

Na nivou društva - gubitak DP, Nd GND = IRD x ND 1 – prosecno dnevno ostvaren ND po zaposlenom ND 1 = ND / Z : 300

Ostali gubici Vrednost neostvarenog rada zbog gubitka radnog vremena onih radnika koji su prekinuli rad zbog zastoja SR ili smanjenja proizvodnje usled opadanja radnog morala – nastali dešavanjem nezgoda na radu. 1. GUBICI U RADNOM VREMENU – U VEZI SA NASTALIM NEZGODAMA NA RADU (pružanje prve pomoći, otklanjanje štete, raščišćavanje mesta nezgode) 2. GUBICI U RADNOM VREMENU KOJI SU U VEZI SA NEPOVOLJNIM USLOVIMA RADA (vremenske olakšice za rad u nepovoljnim uslovima – beneficirani radni staž, skraćeno radno vreme, duži godišnji odmor, produženi dnevni odmor; prekidi rada zbog neprimenjivanja mera ZR) 3. GUBICI USLED ZASTOJA SR PROUZROKOVANI NEZGODAMA NA RADU (preko obima proizvodnje u jedinici vremena ili putem vrednosti mašinskih časova) GSR = GRV x BJ x CJ GSR = GRV x MS 4. SMANJENJE OBIMA PROIZVODNJE USLED OPADANJA RADNOG MORALA (ne mogu se tačno utvrditi, pa se obično eliminišu, ovde spadaju i GB neposredno po stupanju na rad povređenog radnika, čija produktivnost obično pada.

Izdaci preduzeća zbog nezgoda i nepovoljnih uslova za rad svaki novčani iznos koji preduzeće isplaćuje - u vezi sa nastalim povredama i oboljenjima. Javljaju se kao: 1. NAKNADE ZARADA – kada radnik nije u mogućnosti da obezbeđuje materijalnu egzistenciju ličnim radom (privremena sprečenost) 2. NAKNADE SOCIJALNOM OSIGURANJU – (dodatni doprinosi za invalidsko os. , za benificirani radni staž; naknada štete soc. os, zbog propusta u primeni mera ZR) 3. IZDACI USLED OŠTEĆENJA SR, GO I OPREME - instalacije (kvar, lom, havarija) 4. … MATERIJALA, POLUPROIZVODA I GOTOVIH PROIZVODA 5. . SREDSTAVA LIČNE I KOLEKTIVNE ZAŠTITE – utvrđuju se na osnovu analize poslova i radnih zadataka – ukoliko se oštete prilikom nezgode na radu, moraju se pravovremeno zameniti i pre planskog roka – vanredni izdatak za preduzeće. 6. . ZA POMOĆ POVREĐENIM RADNICIMA I PORODICAMA – na osnovu odluke organa upravljanja 7. … NA IME PREUZETIH OBAVEZA POVREĐENIH RADNIKA – školovanje dece poginulog radnika, otplata kredita… 8. …NA IME KAZNI I PENALA – zbog neprimenjenih mera ZR ili usled neispunjavanja ugovornih obaveza.

9. … NA IME NAKNADE ŠTETE POVREĐENIM RADNICIMA (imovinske – za izostalu zaradu u vreme lečenja, zbog oštećenja stvari povređenog… ili neimovinske – za fizički bol, strah, duševnu patnju) 10. NA IME LEČENJA, NEGE, OPORAVKA I REHABILITACIJE POVREĐENIH I OBOLELIH RADNIKA – da se radniku povrati prethodno zdravstveno stanje, fizička i radna sposobnost a, ako ne može, sprovodi se profesionalna rehabilitacija. 11. NA IME NAKNADE TROŠKOVA DRUGIH LICA (iz drugih preduzeća – za spasavanje radnika, za izvršene ekspertize, za angažovanje stručnjaka za utvrđivanje uzroka nezgode) 12. NA IME PRUŽANJA PRVE POMOĆI (boce sa kiseonikom, zavoji…) 13. IZDACI KOD SUDSKIH POSTUPAKA 14. NOVČANE NAKNADE ZA RAD U OTEŽANIM USLOVIMA 15. OSTALI IZDACI – za dodatnu ishranu, za zapošljavanje invalida rada, za dodatno osiguranje, … za kamate u parničnim postupcima, …prijavljivanje nezgoda na radu, ispitivanje uzroka nezgoda…