ZOOGEOGRAFIJA Uticaj sredine na rasprostranjenje ivotinja Organizmi se

ZOOGEOGRAFIJA Uticaj sredine na rasprostranjenje životinja

• Organizmi se mogu naći skoro svuda na Zemlji, naseljavaju razna staništa. • Života ima od morskih obala pa do stenovitih vrhova najviših planina, od najvećih dubina okeana pa do vrelih izvora. Moloch horridus Gerris lacustris Grammatostomias flagellibarba Exocoetus volitans Marmota himalayana

• U svim životnim sredinama, životinje su pod uticajem kompleksa ekoloških faktora. • Ekološki faktori utiču na geografsko rasprostranjenje vrsta. • Svaka vrsta ima svoju ekološku valencu, koja predstavlja sposobnost date vrste da naseli različite sredine koje karakterišu promene ekoloških faktora.

Životni uslovi i rasprostranjenje životinja u moru • Okeani i mora obuhvataju 71% površine Zemlje. • U njima živi najveći broj vrsta, ukoliko izuzmemo insekte. • Postoje velike fizičko-hemijske razlike između kopnene i vodene sredine.

• Za morske organizme su od posebnog značaja: Ø Gustina Ø Pritisak Ø Dubina prodiranja svetlosti Ø Raspored toplote Ø Rastvoreni gasovi i soli Ø Morske struje

• Gustina vode je 775 puta veća od vazduha (na 0 o C i atmosferskom pritisku). • Omogućava životinjama da smanje utrošak energije za izgradnju potpornih tkiva i održavanje sopstvene težine. Balaenoptera musculus Plavi kit može da dostigne dužinu od 30 m i težinu od preko 170 tona!

• Pritisak u morima raste sa povećanjem dubine, i to: na svakih 10 metara dubine pritisak se poveća za približno 101325 Pa, koliko iznosi prosečan atmosferski pritisak. Pritisak na dubini od 11000 metara, što je približno najveća dubina, je 1100 puta veći nego na površini U odnosu na pritisak morske životinje mogu biti : EURIBATNE i STENOBATNE.

• Na rasprostranjenje životinja u moru, značajno utiče i svetlost, odnosno stepen prodiranja Sunčevog zračenja. • Sa povećanjem dubine, intenzitet i kvalitet svetlosti se rapidno smanjuje. Već na dubini od 1 m se apsorbuju IC zraci. Najdublje prodire deo spektra sa manjom talasnom dužinom (zeleni i plavi deo spektra).

• Na dubini preko 200 m nema svetlosti za obavljanje fotosinteze, a ispod te dubine počinje potpuni mrak. Vodeni stub u morima u odnosu na osvetljenost se deli na tri zone: § EUFOTIČNA (od 3 do 30 metara) § DISFOTIČNA (od 30 do 200 metara) § AFOTIČNA (preko 200 metara) Eufotična i disfotična zona zajedno čine fotičnu zonu. U njoj živi 90% morskih organizama.

• Važnu ulogu u rasprostranjenju ima i temperatura u moru koja se menja kako vertikalno, tako i horizontalno sa promenom geografske širine. • Površinski sloj vode se aktivno zagreva usled Sunčevog zračenja, pa je samim tim najtopliji oko ekvatora. • Gornji slojevi vode se odlikuju i sezonskim promenama temperature.

Na dubini od 300 – 500 m je sloj skoka temperature – termoklina. Ispod ove dubine temperatura se postepeno snižava (sloj postojane termokline) i kreće se od 3 -4 stepena, a na polovima oko nule.

• Na temperaturu mora i okeana znatno utiču morske struje kao i samo mešanje vode.

• Golfska struja značajno utiče na evropsku klimu, kao i na sam život u moru. Spheniscus humboldti Golfska struja Humboltova struja Zahvaljujući hladnoj Humboltovoj struji, pingvini mogu da žive na obalama Perua i na Galapagosu. Spheniscus mendiculus

• U zavisnosti od prisustva ili odsustva čvrstog supstrata u vidu dna ili obale, izdvajaju se dve osnovne grupe biotopa. • Slobodna masa vode u kojoj život nije vezan za dno se naziva PELAGIJAL. • Površina dna, uključujući i obalu se naziva BENTAL.

• U pelagijalu organizmi aktivno ili pasivno plivaju. • Oni koji plivaju aktivno pomoću lokomotornih organa zovemo NEKTON. • Organizmi koji se pasivno kreću nazivamo PLANKTON. • Planktonski organizmi obično imaju organe pomoću kojih plivaju, ali distance koje prelaze su zanemarljive.

• U okviru pelagijala se obično izdvajaju PLEUSTON i NEUSTON. • Pleuston čine organizmi čije je telo istovremeno i u vazdušnoj i u vodenoj sredini. Mogu da plivaju koristeći strujanje vetra. • Tipičan primer pleustona su predstavnici Siphonophora. Physalia physalis Vellela sp.

• Neuston čine organizmi koji naseljavaju sam prelaz između vodene i vazdušne sredine. Organizmi koji naseljavaju donji deo opne čine HIPONEUSTON, dok oni koji žive na gornjoj strani (na površini) čine EPINEUSTON. Halobates sp.

• Vertikalna podela bentala je složena. • Osnovna podela je na LITORAL i ABISAL

• Litoralna zona obuhvata zonu plime i oseke pa sve do početka kontinentalne padine. • Obuhvata različita staništa i vrlo je bogata životinjama. • Litoral može imati meku ili čvrstu podlogu za koju se kače organizmi ili služi za skrivanje. • Litoral obuhvata koralne grebene, mangrove, morske livade i sl.

Šume mangrova Koralni greben

• Abisalna zona obuhvata preko 80% morskog dna. • Abiotički ekološki faktori su uglavnom konstantni. • Podloga je muljevita, a životinje su uglavnom mikrofagne, strvinari, retko predatori. Česta je pojava bioluminiscencije. Život je naročito bogat oko termalnih otvora.

Bathynomus giganteus Džinovska izopoda živi na dubinama Oko 1000 m, ali se nalazi i preko 2000 m. Najveći ulovljeni primerak je bio dugačak 76 cm i težak 1, 7 kg. Vampyroteuthis infernalis Lamellibrachia luymesi

Životni uslovi i rasprostranjenje životinja u slatkim vodama • Slatke vode obuhvataju reke jezera, močvare, podzemne vode, lednike i zaleđenu vodu na polovima. • Pored razlike u fizičko-hemijskom sastavu, kopnene vode se odlikuju velikim kolebanjima u odnosu na Svetski okean. • Kopnene vode nisu povezane u jedinstven basen, već su vrlo razjedinjene.

• Temperaturni režim je određen geografskom širinom i lokalnom klimom. • Svetlost nema veliku ulogu, jer u većini basena prodire do dna. • Hemijski kvalitet je vrlo varijabilan. • U odnosu na brzinu kretanja vode postoje velike amplitude, od planinskih potoka preko velikih reka do mirnih jezerskih voda.

• Slatkovodni organizmi su uglavnom osetljivi na brzinu strujanja vode i posledice koje ova pojava nosi, pa se dele na dve grupe: • REOFILI – stanovnici tekućih voda • LIMNOFILI- stanovnici stajaćih voda.

• U jezerima takođe razlikujemo pelagijal, bental, neuston, plankton, nekton, bentos. • Kako bismo razlikovali od zonacije mora, dobijaju nešto drugačiju terminologiju. • Obalni deo zovemo LATERAL, slobodnu vodu zovemo LIMNAL, a zonu duboke vode- PROFUNDAL. • Takođe razlikujemo EPILIMNION i HIPOLIMNION.

Podela jezera u odnosu na njihov stepen produktivnosti: • Eutrofna jezera – bogata azotom i fosforom, imaju bogato razvijen biljni svet, bogat plankton i bentos. Velika gustina populacija, voda neprovidna. • Oligotrofna jezera – obično duboka, planinska sa prozirnom vodom, siromašna mineralnim N i P. • Distrofna jezera – plitka, obrazuju se na tresetištima, imaju mrku boju, siromašna su kiseonikom i imaju kiselu reakciju. Siromašan živi svet.

• Mnoge životinje naseljavaju i termalne izvore, zatim podzemne i pećinske vode, brakične i dr.

Životni uslovi i rasprostranjenje životinja na kopnu • Faktori sredine obuhvataju znatno šire promene u odnosu na slane i slatke vode. • Jedan od najbitnijih faktora koji utiče na rasprostranjenje živog sveta je klima.

• U odnosu na vlažnost vazduha, životinje možemo podeliti na: HIGROFILE i KSEROFILE. • Higrofili nemaju specijalne mehanizme za zaštitu od gubitka vlage. Lumbricus sp. Salamandra salamandra

• Kserofili su prilagođeni na život u sušnim staništima, sa posebnim adaptacijama za očuvanje vode. • Ovde spadaju mnogi insekti, gmizavci, ptice i sisari. Camelus dromedarius Struthio camelus Moloch horidus Androctonus australis Onymacris unguicularis

• Pored vlažnosti, temperatura igra veoma važnu ulogu. • Ovde se zapaža veliko kolebanje u amplitudi. • Velike promene su prisutne kako sezonske tako i dnevne, variranje između dnevne i noćne T može biti i nekoliko desetina stepeni u pustinjama. • Životinje koje imaju široki temperaturni optimum su euritermne, dok one sa uskim optimumom- stenotermne.

• Psihrofilne životinje žive isključivo na niskim temperaturama. Polarne i životinje visokih planina. • Mezofilne životinje naseljavaju umerena područja. • Termofilne naseljavaju tropske oblasti. Aptenodytes forsteri Bufo bufo Ramphastos toco Ursus maritimus

• Svetlost takođe utiče na život kopnenih životinja. • Mogu se podeliti na FOTOFOBNE i FOTOFILNE. Desmodus rotundus Papilio machaon

• U odnosu na biljni pokrivač, postoji veliki broj staništa: livade, stepe, tundre, savane, šume i dr.

• U tropima su zastupljene vlažne tropske šume- HILEJA. • U umerenoj zoni je zastupljeno nekoliko tipova šuma: v. SUPTROPSKE VEČNO ZELENE ŠUME vŠIROKOLISNE LISTOPADNE ŠUME v. TAJGA (četinarske šume) Postoji puno prelaznih tipova šuma, u kojima vladaju specifični životni uslovi.

Lynx canadensis Tetrao urogallus

• Posebni ekosistemi su i pustinjske zone, u njima naročito variraju ekološki faktori, naročito temperatura. Jaculus jaculus Crotalus cerastes

• Pećine čine biotop gde vladaju vrlo postojani životni uslovi, bez velikih kolebanja. Temperatura i vlažnost su konstantni. • Životinje koje žive u pećinama se nazivaju TROGLOBIONTI. Leptodirus hochenwartii Proteus anguinus

Životinje se mogu podeliti na trogloksene – koji su slučajno dospeli u pećine, troglofile – povremene stanovnike pećina i troglobionte – stalne stanovnike.