PLATYHELMINTHES Dorzoventralno spljoteni listoliki ili cilindrini organizmi bilateralne

PLATYHELMINTHES

• Dorzoventralno spljošteni, listoliki ili cilindrični organizmi bilateralne simetrije (Platodes – pljosnati crvi). • Prostor između epidermisa i crevnog sistema je ispunjen parenhimom (parenhimatični crvi). • Nemaju nikakvih telesnih šupljina (Acoelomatne bilateria). • Kod slobodnoživećih oblika telo je pokriveno trepljastim epitelom, a kod parazitskih kutikulom. • Cefalizacija. • Kod njih je diferenciran kožno-mišićni mešak. • Imaju samo prednje i srednje crevo (aproktno).

• Nemaju respiratorni ni krvni sistem. • Ukoliko imaju ekskretorni sistem - protonefridijalan. • Nervni sistem je vrpčast. Formiran glaveni region. • Polni sistem je kod najvećeg broja vrsta hermafroditan. • Malih dimenzija tela, mada ima nekih dugih i do nekoliko metara (pantljičare). Žive slobodno, ali ima i dosta parazita.

Phylum Plathelminthes Obuhvata tri klase: Turbellaria, Trematodes i Cestodes. Turbellaria Trematodes Cestodes

Catenula lemnae Classis Turbellaria • Žive u moru, slatkim vodama i vlažnim kopnenim staništima. Većina vrsta živi slobodno, neke žive parazitski, ima i komensala. • Telo je dorzoventralno spljošteno, listoliko i pokriveno trepljastim epitelom. F. Geoplanidae • Na glavi su često razvijeni izraštaji u vidu tentakula ili aurikula. • Obično živo obojene. • Skoro sve planarije su hermafroditi. Razviće direktno, a neke Polyclada – Milerova larva. Razmnožavaju se i bespolno. • Arhoforna i neoforna grupa.

• Red Acoela je najprimitivniji među bilateralno simetričnim organizmima. • Žive samo u morima. • Uglavnom nemju ni usni otvor ni crevo. • Difuzan nervni sistem. • Nemaju diferencirane polne organe. Eumecynostomum sp.

• Ordo Triclada karakteriše trograno srednje crevo. Većina vrsta živi u slatkim vodama, neke u morima, a manji broj su terestrične. Krupnije vrste • Slatkovodne i terestrične vrste su poznate pod imenom planarije. Crenobia alpina Bipalium kewense

Subclassis Neoophora Ordo Triclada Familia Dendrocoelidae Dendrocoelum lacteum - planarija Opšte karakteristike • Telo planarije je izduženo, dorzoventrano spljošteno, mlečno bele boje. • Na prednjem kraju tela se nalaze dva oka crne boje (ocele). • Medioventralno se nalazi ždrelo sa unazad okrenutim usnim otvorom. Ždrelo može da se izbaci kroz usni otvor. • Iza usnog otvora nalazi se polni otvor. • Na dorzalnoj strani tela osam pari ekskretornih pora. Planaria sp.

Digestivni sistem • Od ždrela polaze tri grane creva, jedna prema glavi i dve prema zadnjem kraju tela. Od svake grane polaze divertikulumi.

• Eskretorni sistem je protonefridijalan. • Solenocite (plamene ćelije) sa trepljama. • Kanalići se spajaju u dva veća kanala. • Na dorzalnoj strani nefridiopore. • Nervni sistem je vrpčastog tipa, građen od bilobalne moždane ganglije i dve jače razvijene ventrolateralne nervne vrpce. • Hermafroditni polni sistem. • Polni otvor se nalazi iza usnog, na polovini rastojanja između usnog otvora i zadnjeg dela tela.

Anatomija (poprečni presek u nivou ždrela) • Telo pokriveno trepljastim jednoslojnim epidermisom sa rabditima (služe za odbranu). • Ispod epidermisa je bazalna membrana. • Sloj kružno rasporedjenih mišića, ispod sloj uzdužno raspoređenih mišića. • Između mišića i organskih sistema je parenhim. Kroz parenhim se pružaju dorzoventralni mišići. Ovi mišići obrazuju oko creva poseban mišićni sloj.

Dendrocoelum lacteum, poprečni presek u nivou ždrela.