TERMOKLINA Temperaturni raspon u vodama je znatno ui

TERMOKLINA

• Temperaturni raspon u vodama je znatno uži u odnosu na kopno. • Donja granica ne može sići ispod 0 o. C za slatke vode, odnosno – 2, 5 o. C za morsku vodu. • Gornja granica površinske vode u morima ne prelazi 36 o. C (Persijski zaliv), dok u slatkim može biti nešto viša. • Izuzetak su termalni izvori, sa temperaturom i preko 90 o. C.

Termički režim jezera • Jezera umerenih krajeva u toku leta apsorbuju toplotu, dok je u zimskom periodu odaju neposrednoj okolini. • Voda ima visok toplotni kapacitet! • Količina toplote koju jedno jezero apsorbuje u toku perioda zagrevanja srazmerna je veličini i označava se kao GODIŠNJI TERMIČKI BILANS JEZERA.

• Jezerska voda koja se greje sa površine, u letnjem periodu je termički stratifikovana. • Temperatura progresivno opada sa dubinom. • Gornji slojevi vode koji su topliji i lakši, leže iznad donjih, hladnijih i težih. • U tako stratifikovanoj vodenoj masi moguće je razlikovati dve glavne termičke zone: – Epilimnion – Hipolimnion

• Epilimnion predstavlja gornji sloj vode u kome temperatura naglo opada sa dubinom. • Hipolimnion predstavlja donji mnogo veći sloj vode u kome temperatura sasvim lagano opada sa povećanjem dubine. • Epilimnion se može podeliti na dva sloja: – Epilimnion u užem smislu, homotermni sloj. – Metalimnion, heterotermni sloj u kome temperatura naglo opada – sloj termičkog skoka.

• Metalimnion onemogućava mešanje gornjih slojeva vode (epilimnion) sa donjim slojevima (hipolimnion) čija je temperatura manje-više konstantna. • Ovaj prelazni sloj nazivamo TERMOKLINA.

• Zbog delovanja vetrova koji uzburkavaju površinu vode, dolazi do kruženja vode, međutim, u letnjem periodu zbog prisustva termokline, voda se meša samo u epilimnionu dok hipolimnion ostaje nepromenjen. Termičko stanje jezerske vode tokom letnjeg perioda označava se kao letnja stagnacija.

• Pored temperaturne razlike, epilimnion i hipolimnion se razlikuju i u koncentraciji rastvorenih materija, mineralnih soli, od kojih su najvažnije soli fosfata i nitrata. • Ove mineralne materije su ograničavajući faktor u primarnoj organskoj produkciji. • Fosfor i azot mogu biti vezani u organskim sistemima ili slobodni u obliku soli. • U primarnu produkciju ulazi samo neorganski P i N koji se nalazi u obliku soli.

• Za vreme termokline, P i N se troše u površinskim slojevima i vezuju u organske sisteme. • Na dnu se u procesima raspadanja organske materije ponovo oslobađaju u vidu njihovih soli. • Zbog termokline, tako rastvorene ne mogu dospeti u gornje slojeve. • Soli azota se javljaju u znatno većoj količini. • Odnos N i P je približno 7: 1.

• Kopnene vode se snabdevaju N pretežno iz njihovih pritoka, a P pored pritoka dospeva iz podloge na kojoj leži vodeni basen. • Proces mineralizacije organske materije je vrlo bitan i obezbeđuje kruženje materije. • Sezonsko variranje koncentracije nitrata je paralelno sa variranjem fosfata. • Pošto se soli N sreću u većim količinama nego soli P, njihova uloga kao ograničavajućeg faktora u primarnoj produkciji je znatno manja.

• Za vodene organizme je bitna i koncentracija rastvorenih gasova, naročito O 2 i CO 2. • Njihova rastvorljivost zavisi od više faktora, ali u prvom redu od temperature, zatim od pritiska i konc. soli. • Najbolje se rastvara CO 2 stvarajući ugljenu kiselinu, zatim kiseonik, a najmanje azot. • Glavni izvor kiseonika je poreklom iz atmosfere i iz procesa fotosinteze vodenih biljaka.

• Pošto sve pomenute rastvorene materije utiču na žive sisteme, vrlo je bitna njihova dinamika i koncentracija. • Nadoknađivanje utrošenih elemenata u slojevima u kojima su deficitarni se postiže potpunom vertikalnom cirkulacijom. To se dešava kada se temperatura epilimniona izjednači sa temperaturom hipolimniona. • U tom slučaju nema termokline, pa samim tim je mešanje vode omogućeno pod uticajem vetra koji uzburkava površinu vodenog basena.

• Termički režim jezera zavisi od položaja (geografska širina) i tipa jezera. • U ovom smislu možemo razlikovati: – Amiktična jezera (nema mešanja vode, neka tropska i polarna jezra). – Monomiktična jezera (mešanje vode jednom godišnje, obično u toku zime, npr. Ohridsko). – Dimiktična jezera (mešanje vode dva puta godišnje, u rano proleće i kasnu jesen, većina jezera u Evropi). – Polimiktična jezera (voda se meša više puta u toku godine, plitka jezera).