16 marinskih vrsta uglavnom u hladnim vodama Telo

• 16 marinskih vrsta, uglavnom u hladnim vodama. • Telo cilindrično sa proboscisom i trupom. Od 1 mm do 30 cm. • Proboscis sa kukicama i trnovima, može da se uvuče u trup. • Na kraju trupa kaudalni izraštaji. • Na površini tela kutikula. • Telesna duplja sa mišićnim epitelijumom. • Nemaju resp. i krvni sistem. Nervni sistem u epidermisu. Imaju protonefridije. Gonohoristi. Razviće preko necilijatne larve. Dve teorije o poreklu: • Srodne sa Kinorhyncha i Loricifera. • Srodne sa Sipunculida.

Etimologija: gnathos – vilice, stoma – otvor, usta. Opisani 1956. g. Oko 100 intersticijalnih, morskih vrsta, tolerantnih na nedostatak kiseonika. Telo mikroskopski sitno, oko 0. 5 mm. U prednjem delu ždrela hitinski aparat za struganje algi, bakterija, gljiva, . . . Epidermis od monocilijatnih ćelija. Nemaju pseudocelom, niti posebno diferenciran resp. , krvni i ekskr. sistem. Nervni sistem u epidermisu, na glavi čulne dlačice. • Hermafroditi. Parni semenici, neparni jajnik. • Položaj u okviru Aschelminthes nejasan. • • •

NEMATODA

• Oko 30 000 vrsta valjkastih crva; telo izduženo i cilindrično, zašiljeno na oba kraja, od 3 mm do 1 m. • Cefalizacija slabo izražena. • Pseudocelom kod krupnijih vrsta, kod sitnijih slobodnož. slabo razvijen ili ga nema. • Naseljavaju skoro sve tipove staništa – od morskih dubina do visokih planina, polarnih i pustinjskih predela; gejziri do 53°C. • Veoma brojne u svojim staništima – do 10 mil. jedinki u kubnom metru mulja ili zemljišta; 60 -90% marinskog bentosa. • Najveća abundantnost među Animalia, 80%.

• Epidermis celularan ili sincicijelan, sa kutikilom različitog reljefa koja se presvlači četiri puta prilikom rasta. • Crevni sistem kompletan: prednje, srednje i zadnje crevo. • Vodene i slobodnoživeće vrste sa 6 režnjeva oko usnog otvora, a parazitske sa 3. • Nervni sistem vrpčast: okoloždrelni prsten sa ganglijama od kojih polaze vrpce. Centralni nerv čine 2 ventralne vrpce.

• Čula skoncentrisana oko usta (amfide – parni hemoreceptori) ili na zadnjem kraju tela (fazmide – žlezdano-čulne jamice). • Respiratorni i krvni sistem ne postoje

• Ekskretorni sistem: žlezdani (renete) kod slobodnoživećih marinskih. • Kod slatkovodnih slobodnoživećih i parazitskih žlezdano-cevast (H ili U tip).

• Parazitiraju skoro sve grupe biljaka i životinja, sa veoma raznovrsnim odnosima parazit-domaćin (ekto i endoparaziti biljaka, endoparaziti kičmenjaka i ljudi ili larve parazitiraju herbivorne insekte, a adulti biljke). • Medicinski značajne vrste: životni ciklus unutar jednog domaćina; infektivni stadijum jaje ili juvenilne jedinke (L 3). • Ishrana raznovrsna – fitofagne, zoofagne, omnivorne, saprofitske.

• Samo uzdužni mišići, razvijeni u telesnom zidu.

• Odvojenih polova sa izraženim polnim dimorfizmom. Mužjaci su mnogo sitniji od ženki sa povijenim repom. Ima i hermafroditnih vrsta. • Spermatozoidi bez bičeva. • Razvijaju se preko stadijuma larve koji je morfološki sličan adultu. • Neke vrste proizvode i do 30 miliona jaja tokom života, odnosno oko 200 000 dnevno.

Phylum Nematoda Classis Aphasmidia Ordo Enoploidea Classis Phasmidia Ordo Rhabditoidea Ordo Dorylaimoidea Ordo Oxyuroidea Ordo Chromadoroidea Ordo Ascaroidea Ordo Trichiuroidea Ordo Filaroidea Ordo Tylenchoidea

• Uglavnom slobodnoživeće, marinske, slatkovodne i terestrične, i manji broj parazitskih formi. • Na glavi imaju dobro razvijena taktilna čula u obliku čekinja. • Veličina od nekoliko mikrona do 1 mm. • Nemaju fazmide na zadnjem kraju tela. Klasifikacija Enoploidea, Enoploidea Dorylaimoidea, Chromadoroidea, Trichiuoroidea

• Većinom slobodnoživeće, morske. • Važna komponenta bentosa. • 6 usnih režnjeva. Kutikula glatka. Pontonema vulgare Enoplus meridionalis

Većinom paraziti. Usni režnjevi redukovani. Ždrelo dugo i uzano; telo suženo u predelu ždrela. Najbitniji predstavnik je Trichinella spiralis (trihina) iz familije Trichinelidae. • Parazitira čoveka, za koga je patogena, dok za pacova i svinju nije. • •

Trichinella spiralis • Izazivač trihineloze. • Veličina: 1, 6 mm mužjaci, ženke od 2, 5 do 5 mm. • Larve se učaure u mišićima domaćina, gde kod ljudi oslobađaju toksine.

Trichinella spiralis • Jedan deo životnog ciklusa T. spirallis provodi u crevu, a drugi deo u mišićima domaćina. • U mišićima razaraju tkivo kojim se hrane, kasnije se učaure i tako mogu da žive i do 20 godina. • Letalna temperatura za larve je 72˚C. • Čovek se zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno meso.

• Veliki broj parazitskih nematoda; slobodnoživeće vrste su uglavnom terestrične. • Nemaju čulne organe amfide, ali na zadnjem kraju tela imaju fazmide. Klasifikacija Tylenchoidea, Rhabditoidea, Strongyloidea, Dracunculoidea, Ascaroidea, Oxyuroidea, Filarioidea

• Veliki broj biljnih endoparazita sa dobro razvijenim stiletom. • Tylenchus (Anguina) tritici na Triticum vulgare (pšenica) izaziva velike štete na mladim zrnima.

Heterodera sp. • Parazit različitih useva. Ženka ima sposobnost da se transformiše u cistu koja štiti jaja. cista sa jajima adult jaja ciste

• Caenorhabditis elegans slobodnoživeća vrsta koja živi u tlu. Model organizam u biološkim istraživanjima, prva vrsta kojoj je sekvenciran kompletan genom 1998. g. (20 000 gena). • Ancylostoma duodenale živi u tropskim područjima. Rudarska glista. Parazitira u jejunumu i duodenumu. • Dracunculus medinensis živi u tropskim krajevima Afrike. Mali zmaj iz Medine. Čovek se zarazi preko vode, odnosno kada sa vodom popije inficiranog račića iz roda Cyclops. Parazit se nastanjuje u potkožnom tkivu, najčešće noge. Caenorhabditis elegans Dracunculus medinensis

• Krupne parazitske nematode sa najčešće tri usna režnja i ždrelom koje je obično bez bulbusa. • Ascaris spp. Crevni paraziti mnogih kičmenjaka i ljudi, pa čak i drugih krupnijih nematoda. • Proizvode veliki broj jaja (200 000 dnevno) koja preživljavaju i do 10 godina u spoljašnjoj sredini.

Unutrašnja građa Ascaroidea (Ascaris sp. ) • crevni sistem kompletan • zadnje crevo je obloženo kutikulom • pseudocelom • ekskretorni sistem izmenjene protonefridije • nervni sistem vrpčast • respiratorni i cirkulacioni sistem odsutni • gonohoristi

• Parascaris equorum – konj. • Ascaris suum – svinjska glista. • Ascaris lumbricoides – u crevu čoveka. • L 2 larva infektivna i formira se u jajima 2 nedelje posle njihovog izbacivanja spolja. • Jaja se prenose ljudskim fecesom, insektima. . . • Godišnje se zarazi oko milijardu ljudi. • Oko 75% u Aziji i po 10% stanovništva Afrike i Južne Amerike. • Dijareja, alergijske reakcije, astma. . .

Ascaris lumbricoides – životni ciklus

• Predstavnici ovog reda imaju bulbus na zadnjem kraju ždrela, a ženke su sa malo proširenim zadnjim krajem tela. • Enterobius vermicularis – dečija “glista”. adult jaja

Enterobius vermicularis • Veličina 5 -10 mm. • Parazitira u crevu čoveka, najčešće kod dece. • Oplođene ženke izlaze kroz analni otvor domaćina i polažu jaja oko anusa, pri čemu izazivaju jak svrab. • Samozaražavanje se odvija nesvesno noću, kontaminiranim rukama. • Jaja moraju da prođu kroz prednje crevo domaćina da bi se ispilile larve.

Enterobius vermicularis - životni ciklus

• Parazitiraju u krvnom ili limfnom sistemu kičmenjaka i ljudi i izazivaju filarioze. • Dolazi do oticanja organa, pre svega ekstremiteta. • Imaju prelazne domaćine insekte koji se hrane krvlju (komarci, muve). • Wuchereria bancrofti izaziva elefentijazis – slonovsku bolest.

Wuchereria bancrofti - životni ciklus

• Mansonella streptocerca – parazit potkožnog tkiva ljudi u regionu tropskih kišnih šuma Afrike. Mogući domaćin i šimpanza. • Onchocerca volvulus – uzročnik ‘rečnog slepila’. Jedini def. domaćin je čovek, prelazni muva iz roda Simulium. • Loa loa – očni crv. Prenosilac mikrofilarije je iz roda Chrysops (familija Tabanidae, red Diptera). Loa loa