Classis Bivalvia Classis Bivalvia Oko 20 000 uglavnom

Classis Bivalvia

Classis Bivalvia • Oko 20 000 uglavnom marinskih • • bentosnih i zarivajućih vrsta. Datiraju iz kambrijuma. Naseljavaju plićake i velike dubine (5000 m) Manji broj vrsta u slatkim i brakičnim vodama. Aktivno pokretne, ređe sesilne.

Classis Bivalvia • Bočno spljošteno telo u dvokapkoj ljušturi – kapci spojeni • dorzalno. Školjke su bilateralno simetrične životinje, osim nekih sesilnih kod kojih kapci nisu isti po obliku. • Glava redukovana. • Stopalo bočno • spljošteno. Prostrana plaštana duplja sa ulaznim i izlaznim sifonima.

Classis Bivalvia Značaj: • • Prečišćavanje vode Lanci ishrane Komercijalni značaj (biseri, ishrana ljudi) Ekonomski značaj (parazitske glohidije, drvotočne ubušujuće vrste)

Classis Bivalvia - ljuštura • Ljuštura građena od • • • površinskog organskog sloja i 2 -4 mineralna sloja. Kapci ljušture simetrični, ređe asimetrični. Dorzalni spoj kapaka preko ligamenta ili “brave” (taksodontne, heterodontne, šizodontne. . . ). Brave i mišići zatvaraju, a ligamenti otvaraju ljušturu.

Classis Bivalvia • Boja, oblik, veličina i • • skulpturiranost ljušture važna za sistematiku. Dubinske zarivajuće vrste sa tankom, a one bliže površini sa debljom ljušturom; ubušujuće vrste izduženu, simbiontske prozračnu ljušturu. Veličina ljuštura varira od 2 mm – 1 m – Tridacna gigas (preko 1 tone težine).

Tridacna gigas

Bivalvia - ishrana • Većina školjki je mikrofagna (fine planktonske čestice i • • detritus). Hranu sakupljaju na končastim ili pločastim škrgama. Manji broj vrsta karnivorne – plen love palpusima.

Bivalvia - anatomija

Classis Bivalvia • Mehanizmi zarivanja različiti – pokreti • • • stopala i ljušture. Cirkulacija vode omogućena sifonima obično na zadnjem kraju tela. Život na čvrstim podlogama – lučenje bisusa (dagnje) ili srastanje kapkom za podlogu (ostrige). Aktivni pokreti stopalom ili kapcima – bekstvo od predatora. Ubušujuće u kamen ili drvo (prstaci, Teredinidae) – mehanizmi mehanički ili hemijski. Komensali i paraziti (Entovalva – crevo morskih krastavaca).

Classis Bivalvia • Velika škržna površina posledica filtracione ishrane. • Respiracija delimično i plaštom. • Hemocijanin, retko hemoglobin, a većina bez respiratornog pigmenta. • Čula koncentrisana oko sifona i plaštanih ivica (mehano, hemo i fotoreceptori – intezitet svetlosti i senka predatora. ).

Classis Bivalvia • Odvojenih polova • • • osim hermafroditnih sesilnih ostriga i slatkovodnih školjki. Oplođenje spoljašnje – trohofora i veliger larva. Neke slatkovodne produkuju parazitske glochidia larve (3 mil. godišnje). Prosečan životni vek 10 -20 godina.

Klasifikacija Bivalvia Classis Bivalvia Subcl. Protobranchia Subcl. Filibranchia Subcl. Eulamellibranchia Na osnovu građe škrga i načina života klasifikuju se na 4 podklase: Subcl. Septibranchia

Škrge Bivalvia A -Protobranchia A -Filibranchia A -Eulamellibranchia A -Septibranchia

• Žive na mekanim podlogama u • • • morima. Škrge male površine sa isključivo respiratornom ulogom. Hranu sakupljaju palpusima. Gamete izbacuju nefridioporama. Nucula sp. Subclassis Protobranchia Yoldia sp.

Subclassis Protobranchia

Subclassis Filibranchia • Marinske školjke – • • • naseljavaju različite tipove staništa. Škržni listovi povezani škržnim končićima. Uloga škrga ishrana i respiracija. Formiraju bisusne niti; prednji zatvarač ljušture redukovan. Mytilus • Mytilus, Ostrea, Lithophaga, Pinna. . . • Većina je jestiva. Ostrea

Subclassis Filibranchia Lithophaga lithophaga Pinna nobilis

Subclassis Filibranchia Portlandia arctica Pinctada margaritifera Arca noae

1. Hiatella arctica 2. Mya truncata 3. 4. 5. 6. 7. 8. uddevallensis Portlandia arctica Macoma calcarea Clinocardium ciliatum Serripes groenlandicus Chlamys islandica Mytillus edulis

Subclassis Eulamellibranchia • Morske i slatkovodne • • školjke. Škržni listovi povezani lamelama – rešetkaste škrge. Uloga škrga respiracija i ishrana. • Cardium, Ensis, Pecten. • Rečne školjke – Unio, Anodonta, Margaritifera – rečna bisernica. Pecten jacobeus

Subclassis Eulamellibranchia Unio sp. Anodonta sp. Margaritana margaritifera

Subclassis Eulamellibranchia Cardium sp. Ensis arcuatus Venus sp.

Subclassis Septibranchia • Marinske dubinske školjke. • Nemaju škrge – septama pregrađena plaštana duplja; • • respiracija gornjim delom plaštane duplje. Većina karnivorne Cuspidaria.

Subclassis Septibranchia

Classis Scaphopoda • Oko 400 marinskih • • zarivajućih vrsta Telo u izduženoj cilindričnoj ljušturi otvorenoj na oba kraja, dužine 3 -6 cm Nemaju škrge ni krvni sistem Oko usta imaju parne palpuse Na palpusima su lepljive tentakule (kaptakule) oko usnog otvora sakupljaju hranu Dentalium spp.

Classis Scaphopoda • Ekskreciju obavljaju • • • parnim metanefridijama Odvojenih su polova Gonade su neparne Oplođenje je spoljašnje • larva trohofora koju zamenjuje veliger larva

Classis Cephalopoda • • • Oko 700 recentnih i preko 8000 fosilnih vrsta. Veoma brojne i rasprostranjene u marinskim ekosistemima. Marinske pelaške životinje – oktopusi bentos. Većina živi na dubinama 100 -6000 m. Predatori, veličine 6 -70 cm; Architeuthis lignje dugačke i do 16 m (lovne tentakule preko 6 m); prečnik očiju do 40 cm.

Classis Cephalopoda • Dorzoventralna osa postala anterio-posteriorna – stopalo • • • transformisano u levak i ručice. Oči, peraja i muskulatura plašta dobro razvijeni usled aktivnog predatorskog života. Većina vrsta sa unutrašnjom ljušturom. Hitinski zubi u usnoj duplji. Kreću se izbacivanjem vode iz plaštane duplje, kroz levak na ventralnoj strani tela. Mastiljava kesa (za odbranu od neprijatelja)

Classis Cephalopoda • Kreću se • • izbacivanjem mlaza vode kroz levak – neke lignje i do 40 km/h. Oktopusi puze po podlozi i retko plivaju. Planktonske lignje imaju celom ispunjen gasom.

Classis Cephalopoda • Plen love ručicama i • • tentakulama sa lepljivim nizovima pijavki. Krupni parni hitinski zubi u usnoj duplji – kod oktopusa i nekih sipa povezani sa otrovnim žlezdama. Plen – ribe, rakovi, mekušci, glavonošci. . . Mastiljava kesa – većina vrsta u slučaju opasnosti Melanin-blokada mirisnih organa predatora.

Classis Cephalopoda • Krvni sistem otvoren • • • sa delom kapilarnog sistema. Jedinstvena moždana ganglijska masa. Oči slične očima kičmenjaka – formiraju lik i razlikuju boje (uočavaju plen od 0. 5 cm na 1 m. Sposobnost memorisanja i učenja.

Classis Cephalopoda • • Odvojenih polova – kopulacija hektokotilizirajućom ručicom mužjaka. Bioluminiscencija čest fenomen u doba parenja – fotofore i simbionti. Kompletna reprodukcija pod hormonskom kontrolom – mužjaci i ženke većine vrsta uginu posle oplođenja. Direktno razviće, polni dimorfizam slabo izražen mužjak

Classis Cephalopoda jaja razviće

Bioluminiscencia

Prema morfologiji, građi i položaju ljušture klasifikuju se na tri podklase: Classis Cephalopoda Subclassis Ammonoidea + Subclassis Nautiloidea Ordo Belemnoidea + Subclassis Coleoidea Ordo Sepioidea Ordo Teuthoidea Ordo Octopoda

Subclassis Nautiloidea • 4 vrste roda Nautilus žive u • • • Pacifiku. Spoljašnja, spiralno uvijena ljuštura. Oko 90 ručica bez pijavki. 4 škrge i metanefridije. Levak dvorežnjevit. Nemaju mastiljavu kesu. Žive oko 20 godina.

Subclassis Nautiloidea

Nautilus sp.

Subclassis Coleoidea • • Delimično ili potpuno redukovana unutrašnja ljuštura. 8 -10 ručica sa pijavkama na glavi. Levak jednodelan. 2 škrge i metanefridije.

Ordo Sepioidea - sipe Sepia • Ljuštura zadebljala i ovalna sa • • septama. 8 ručica i dve lovne tentakule. Telo kratko i široko sa trupnim perajem celom dužinom. Sepiola

Ordo Teuthoidea - lignje • Ljuštura tanka, • • • prozračna i listolika. 8 ručica i dve lovne tentakule. Telo izduženo sa parnim perajama. Loligo, Architeuthis.

Ordo Teuthoidea - lignje Loligo sp. Squidward Lignjioslav Architeuthis sp.

Ordo Octopoda • Nemaju • • • ljušturu. 8 ručica oko glave – pijavke bez drški. Telo skoro loptasto uglavnom bez peraja. Octopus, Ozaena.

Filogenija mekušaca • Mollusca i Annelida su verovatno imale zajedničkog pretka – spiralno razviće, trohofora larva, metanefridije. . .

Filogenija mekušaca • “Problem” segmentisanosti rešen otkrićem • • • Monoplacophora (unutrašnja segmentacija)– zajednički predak verovatno bio segmentisan. Brojni fosili mekušaca u Donjem Kambrijumu – verovatno nastali mnogo ranije. Monoplacophora ishodna grupa za sve preostale mekušce. Aplacophora bez ljušture i bez fosilnih nalaza – primitivne ili specijalizovane? Monoplacophora i Polyplacophora verovatno imale zajedničkog pretka – nisu nađene prelazne forme, a obe grupe po 8 pari pedalnih retraktora. Gastropoda, Scaphopoda i Bivalvia verovatno vode poreklo od Monoplacophora. Cephalopoda najverovatnije imale poseban evolucioni put.

Filogenija školjki Filogenija mekušaca • Puževi evolutivno • • najuspešnija grupa mekušaca – torzija, spiralno uvijanje, diferencija glavenog regiona. Marinske Prosobranchia ishodna grupa za Pulmonata i Opisthobranchia. Primitivni Pulmonata u moru i brakičnim vodama – trohofora larva.

Filogenija mekušaca • Monoplacophora – Rostroconchia – Bivalvia. • Protobranchia – mala škržna površina – ishrana palpusima – • Filibranchia – Eulamellibranchia – povećavanje škržne površine povezano sa efikasnijom ishranom. Septibranchia specijalizovana grupa – redukcija škrga, karnivorne. • Rostroconchia (sa cevastom ljušturom) – Scaphopoda. Filogenija školjki

• Brojni kambrijumski • • fosili glavonožaca – rano se odvojili od grane koja je dala puževe i školjke. Najstariji fosili Nautiloidea. Adaptivna radijacija u Ordovicijumu. Coleoidea – sredinom Karbona. Poreklo verovatno od Monoplacophora sa konusnom ljušturom. Filogenija mekušaca Filogenija glavonožaca