PREZENTACIJA O KOSMOSU NIKOLA MIKIC ZEMLJA Zemlja je

PREZENTACIJA O KOSMOSU NIKOLA MIKIC

ZEMLJA Zemlja je planeta u kosmosu na kojoj mi zivimo. Ona se nalazi na povoljnoj udaljenosti od Sunca pa je zato samo na njoj omogucen zivot.

MESEC Mesec je hladno nebesko telo prekriveno kraterima koji su posledice raznih udara meteora kometa ili asteroida. Takodje su karakteristicne 4 meseceve mene. To su mlad mesec, prva cetvrt, pun mesec, , poslednja cetvrt.

POMRACENJE MESECA Pomracenje meseca nastupa za vreme punog meseca (ustapa) kada mesec prolazi kroz zemljinu senku.

SUNCE Sunce je uzarena i gasovita zvezda. Ona nas osvetljava i daje nam toplotu. Na njenoj povrsini temperatura iznosi oko 6 000 stepeni, a u njegovom jesgru je oko 15 000 stepeni.

SUNCEVA GRAVITACIJA Sunceva gravitacija privlaci planete, asteroide, komete, zvezdanu prasinu i ostala tela da kruze oko sunca po elipsastim putanjama ili orbitama.

POMRACENJE SUNCA Ako se za vreme mladog meseca, Mesec nadje izmedju Sunca i Zemlje, nastaje pomracenje sunca.

SATELITI Prirodni sateliti su pratioci planeta. Zemlja ima samo jedan prirodni satelit odnosno Mesec. Vestacki sateliti su sprave koje je covek poslao u svemir radi ispitivanje kosmosa.

SVEMIR Svemir ili kosmos je beskonacan, bezva zdusni i beztezinski prostor. U njemu se nalaze sva nebeska tela. Neka nebeska tela mozemo videti sa Zemlje, a neka ne.

ZVEZDE Zvezde su uzarena, gasovita tela koja imaju sopstvenu svetlost i toplotu. Jacina zvezde zavisi od njene udaljenosti od Zemlje. Zvezde nisu zive ali prolaze kroz faze koje mi nazivamo zvezdinim rodjenjem , zivotom i smrcu. Na kraju zvezda eksplodira i to se zove supernova.

SAZVEZDJA Skupovi najsjajnijih zvezda nazivaju se sazvezdja. Stari Grci su smislili 48 imena za sazvezdja a vremenom su drugi poznavaoci dodali jos 40. Astronomi dele nebo na 88 sazvezdja. Najpoznatija sazvezdja su Veliki i Mali medved jer nam pomazu u nocnoj orjentaciji.

GALAKSIJE Galaksija je ogroman skup zvezda koji moze da cine vise od sto milijardi zvezda. Galaksije mogu biti razlicitih oblika: Spiralne, loptaste, elipticne idr. Nasa galaksija se zove Kumova slama ili Mlecni put i ona je u obliku disk.

SAZVEZDJA Naj poznatija sazvezdja su: Severnjaca, Vel iki medved, Lav, Mali medved, Kasiopej a, Cefej, Orion. Veli ki pas, Mali pas, Bik, Kocijas(A uriga), Blizanci, Ml ecni put, Vlasici, Ribe, P egaz, Labud.

PLANETE Plaanete su hladana i mracna nebeska tela koja toplotu i svetlost dobijaju od Sunca. Planete mogu biti razlicitih boji i nijansi. Neke planete mogu ali i nemoraju da imaju vazdusni omotac. u Suncevom sistemu postoja 9 planeta to su: Merkur, Venera, Ze mlja, Mars, Jupiter, Sat urn, Uran, Neptun, Plut on

PLANETE Neke planete imaju, a neke nemaju prstenove, Prsten ovi su nacinjeni od cestica leda i gasova. takodje one se zovu i gasovite planete. Stenovite planete su one koje su po povrsini tvrde.

ASTEROIDI Oko Sunca se okrece i mnostvo drugih svemirskih tela. I ona se nazivaju mala tela suncevog sistema. Asteroidi su mala i hladna svemirska tela nepravilnog oblika koja kruze oko sunca. Njihova velicina varira od nekoliko stotinu metara do nekoliko kilometara.

KOMETE Komete su relativno mala svemirska tela sastavljena od komada leda smrznutog gasa i komada stena. Kada se kometa priblizi Suncu ona sagoreva i isparava a to dovodi do oslobodjenja prasine i gasova koji se za njom povlace milionima kilomtara u vidu dugog repa. Zato se u narodu nazivaju , , Zvezde repatice”.

METEORI Meteori su mala svemirska tela tj. ostaci razbijenih asteroida i prasine kometa koji se krecu kroz svemir. Njihova velicina variria od nekoliko milimetara do nekoliko metara. Meteoridi su mala svemiska tela koja lete kosmosom.

METEORITI Meteori koji dopru do zemljine povrsine zovu se meteoriti. Meteori su nacinjeni od delova stena i matela.

SVETLOSNA GODINA Svetlosna godina je vreme, put koju svetlost predje za godinu dana, krecuci se brzinom od 300. 000 km/h.

NOVA TELA SUNCEVOG SISTEMA Nova tela suncevog sistema su: 1. Ksenon 2. Ksenom 3. Sedna 4. Ub 313 5. Make make

HALEJEVA KOMETA Halejeva kometa svakih 76 godina prodje pored zemlje. Poslednji put je vidjena 1986 godine.

MILUTIN MILANKOVC Milutin Milankovic (1879 – 1958) je – astronom, geofizicar, klimatolog, matematicar , inzenjer, pronalazac , doktor tehnike, univerzalni profesor i knjizevnik. Njegovo kapitalno delo Kanon osuncavanja i njegova primena na problem ledenih doba svrsatava se medju najznacajnija dela 20 veka.

PRVO PUTOVANJE NA MESEC Godine 1969. covek prvi put odlazi na drugo nebesko telo. To se dogodilo u sklopu americke ekspedicije Apolo 11. Njeni clanovi Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin prvi put su ljudi koji su videli zemlju s’ drugog nebeskog tela – Meseca. Nil Armstrong je izrekao poznatu recenicu: , , Ovo je mali korak za coveka, ali veliki za covecanstvo”

OPSERVATORIJA Godine 1932. u Beogradu je otvorena astronomska opservatorija. Njeno otvaranje narod je docekao s’ ponosom a naucnici sa velikim ambicijama. Kasnije je deo Beograda na kojem se nalazi opservatorija (zvezdarnica) dobio ime zvezdara. U to vreme to je bila najmodernija i najbolje opremljena opservatorija u Evropi.