Oko 6000 iskljuivo marinskih vrsta Kolonijalni ili solitarni

• • Oko 6000 isključivo marinskih vrsta. Kolonijalni ili solitarni polipi – meduzoidna forma nije razvijena. Cevasto, pukotinasto ždrelo. • • Gastrovaskularna duplja podeljena septama na više komora. Gonade u gastrodermisu, mezogleja ćelijska.

• Simbioze sa Dinoflagellata, odnosno algama (Zooxanthellae) od kojih potiče zlatno – braon boja. Fotosinteza koju vrše zadovoljava čak 90% energetskih zahteva korala. • Tkivo korala sa integrisanim zooksantelama. • Beljenje korala.

• Na osnovu broja septi u gastralnoj duplji, tentakula, položaja skeleta, načina života, . . . Classis Anthozoa Subclassis Hexacorallia Subclassis Octocorallia

• • • Poznato oko 4000 vrsta morskih sasa i kamenih korala. Solitarne i kolonijalne forme. Šestozračna simetrija. Skelet spoljašnji. Većina ima dve sifonoglife u ždrelu.

Subclassis Hexacorallia Ordo Zoanthidea Ordo Actinaria Ordo Madreporaria Ordo Corallimorpharia Ordo Ceriantharia Ordo Antipatharia

• • Oko 1000 vrsta morskih sasa. Solitarni, cilindrični polipi do 10 cm, a neke tropske i do 1 m. Većina vrsta pričvršćena za stene, u manjoj meri zarivajuće; nekoliko planktonskih vrsta. Plen love pomoću tentakula: sitniji beskičmenjaci i ribe; nekoliko vrsta ima filtracionu ishranu.

• • • Česte simbioze sa drugim životinjama, kao i kod pravih korala. Sesilne, mada neke vrste mogu povremeno plivati pomoću tentakula ili puzati pedalnim diskom. Većina vrsta hermafroditi – gonade u gastrodermu; bespolno razmnožavanje deobom i fragmentacijom. Žive i do 50 godina. Actinia equina, Anemonia sulcata.

Anemonia sulcata Stomphia coccinea Actinia equina

• • Fungia • • Oko 2500 uglavnom kolonijalnih vrsta. Kameni korali. Značajna komponenta morskih sprudova. Sitni polipi (1 -3 mm) sa masivnim spoljašnjim skeletom; bez sifonoglifa, sklerosepte u osnovi pedalnog diska. Ishrana sitnijim beskičmenjacima i ribama, uglavnom noću.

Cladocora caespitosa • • • Simbioza sa jednoćelijskim algama. Hermafroditi ili odvojenih polova; bespolno razmnožavanje deobom ili fragmentacijom tela. Madrepora, Cladocora, …

• • Crni ili trnoviti korali. Većina vrsta živi u tropskim i dubokim morima. Dug aksijalni skelet. Antipathes

• • • Oko 2000 vrsta kolonijalnih polipa sa osmozračnom simetrijom. Unutrašnji skelet. Uglavnom jedna sifonoglifa.

Subclassis Octocorallia Ordo Stolonifera Ordo Telestacea Ordo Alcyonacea Ordo Helioporacea Ordo Gorgonacea Ordo Pennatulacea

Clavularia sp. • • • Većina živi u plićacima tropskih mora. Polipi u paralelnim cevčicama sa horizontalnim vezama. Clavularia, Tubipora, … Tubipora sp.

• • Većina vrsta živi na kamenitim podlogama toplijih mora. Mekani korali Kolonije prstaste, nepravilne. Skelet redukovan. Alcyonium

• Eunicella • • Paramuricea • • Većina živi u tropima do 4000 m dubine. Hrane se uglavnom zooplanktonom. Malo žarnih ćelija na tentakulama. Rožni skelet – gorgonin. Eunicella, Paramuricea, Corallium.

Pennatula rubra • • • Morska pera – centralni polip sa bočnim polipima. Naseljavaju peščane podloge na većim dubinama. Sifonozoidi – pumpaju vodu u gastralnu duplju. Redukovan skelet. Umbellula (do 6000 m).

Poreklo dupljara povezano je sa poreklom metazoa. • Većina autora smatra da od dupljara vode poreklo sve ostale Metazoa. • Dve grupe mišljenja: 1) Meduza primarna forma: primitivne Trachylina – samo meduzoidne forme. • Prelazak aktinula larve na sesilnost verovatno doveo do nastanka polipa. •

2) Polip kao primarna forma – jednostavnost životnog ciklusa: jaje planula larva polip Meduza nastala kasnije i njena uloga u širenju areala.

1. Hydrozoa najprimitivnije (bezćelijska mezogleja, epidermalne gonade. . . ); fosili iz donjeg Kambrijuma. Scyphozoa i Anthozoa vode poreklo od Hydrozoa; nezavisno se ravijale – Scyphozoa zadržale meduzoidnu formu, Anthozoa – specijalizacije polipoidne forme. Hexacorallia primitivnije od Octocorallia (veći broj septi, solitarnost. . . ).

• • Oko 50 vrsta prozračnih morskih planktonskih životinja. Telo im je ovalno, loptasto ili pljosnato, veličine 0. 5 -10 cm. Sve su karnivorne – hrane se planktonom i drugim žarnjacima. Duž tela imaju 8 cilijatnih traka ravnomerno raspoređenih – “rebra”. Biradijalne, usta terminalno, neke bilateralno simetrične. Lepljive ćelije koloblaste. Bioluminiscencija Hermafroditi, razviće preko sferične cydipid larve.

• Klasifikuju se na dve klase: Tentaculata (poseduju 2 duge tentakule) i Nuda. Classis Tentaculata Ordo Cydippida – sposobnost kontrahovanja tentakula; Mertensia. Ordo Cestida – pljosnate i izdužene sa redukovanim “rebrima”; Cestus ili Venerin pojas, veličine do 1 m. • Cestus veneris

• • • Classis Nuda – nemaju tentakule. Obuhvataju samo ordo Beroida sa koničnim ili cilindričnim telom – Beroe

• • • Sličnost sa dupljarima verovatno konvergentne prirode. Analizom r. RNA sekvenci ustanovljena bliskost sa sunđerima, kao i analizama međućelijskih veza i komunikacionih signala. Postojanje ćelijske mezogleje, determinisano razviće, acetilholin u nervnim sinapsama ih približava pljosnatim crvima.