Zemljina revolucija Zemljina revolucija je kruno kretanje Zemlje

Zemljina revolucija • Zemljina revolucija je kružno kretanje Zemlje oko Sunca • Zemljina putanja oko Sunca je elipsa koja vrlo malo odstupa od kružnice • Srednja udaljenost Zemlje od Sunca iznosi 149, 6 miliona kilometara • Pošto je ta udaljenost promenljiva menja se i brzina Zemljine revolucije, čija srednja vrednost iznosi 30 km/sec • Zemlina osa je uvek nagnuta u odnosu na ravan rotacije za 66, 5* • Zemlja obiđe pun krug oko Sunca za 365 dana i 6 časova odnosno za jednu godinu Zemlja se oko svoje ose okrene 365, 4 puta

Posledice revolucije • • Smena godišnjih doba Nejednaka dužina obdanice i noći tokom godine Polarni dan i polarna noć Toplotni pojasevi

Nejednaka dužina obdanice i noći 1. Zemljina osa je uvek nagnuta 66, 5* u odnosu na ravan rotacije pa zbog toga tačke na Zemlji provode nejednako vreme na dnevnoj i nićnoj polulopti

• Granica između dndnevne i noćne polulopte prolazi kroz polove dva puta godišnje 21. marta i 23. septembra. Tada obdanica i noć traju podjednako na obe polulopte i to se naziva ravnodnevnica Prolećnom ravnodnevnicom 21. marta počinje proleće na severnoj polulopti a na južnoj jesen

• 21. juna obdanica na severnoj polulopti je najduža a na južnoj najkraća. To je dugodnevnica. Severni pol je tada potpuno na dnevnoj polulopti 22. Decembra je severni pol u potpunosti na noćnoj polulopti. Tada je obdanica najkraća na severnoj polulopti a najduža na južnoj. To se naziva ktatkodnevnica

Polarni dan i polarna noć • U polarnim predelima Sunce leti uopšte ne izlazi a zimi uopšte ne zalazi • Tada se u polarnim predelima cela rotacija obavlja u dnevnoj i u noćnoj polulopti • Polarni predeli su geografske širine severno od 66, 5 N i južno od 66, 5 S odnosno od severnog povratnika i južno od južnog povratnika

Godišnja doba • Godišnja doba se smenjuju zato što je Zemljina osa uvek nagnuta u odnosu na ravan rotacije. Zbog toga Sunčevi zraci padaju u toku godine pod različitim uglom na površinu Zemlje, pa je i različito zagrevaju • Zagrevanje je veće što je ugao upada Sunčevih zraka većI • U zavisnosti od zagrevanja Zemljine površine postoje četri godišnja doba: • -Proleće 21. mart - 21. jun • -Leto 21. jun – 23. septembar • -Jesen 23. septembar – 22. decembar • -Zima 22. decembar - 21. mart • Na južnoj polulopti je sve obrnuto u odnosu na severnu

Toplotni pojasevi • Nstaju zbog različitog zagrevanja Zemljine površine. Ima ih pet: • žarki • dva umerena • dva polarna

• Šta je to revolucija? • Koliko traje jedna revolucija • Kako stoji Zemljina osa u odnosu na ravan revolucije • Šta su posledice revolucije • Koja godišnja doba postoje • Šta je to kratkodnevica i koji je to datum • Šta je to dugodnevica i koji je to datum • Šta su to ravnodnevnice i kada su

• Objasnite zašto postoje polarni dan i polarna noć • Tokom leta na severnoj polulopti traje • A) polarni dan • B) polarna noć • Koji svetlosno-toplotni pojasevi postoje na Zemlji

• Koji se toplotni pojas prostire između severnog i južnog povratnika • Koji se toplotni pojas prostire između Severnog polarnika i severnog polarnika • Koji se toplotni pojas prostire južno od južnog polarnika

• Zašto je žarki toplotni pojas najtopliji? • Zašto su polarni toplotni pojasevi najhladniji? • U kom se toplotnom pojasu nalazi Srbija? • U kom toplotnom pojasu se nalaze Havaji?