Oko 800 vrsta endoparazita riba ree vodozemaca gmizavaca

Oko 800 vrsta endoparazita riba, ređe vodozemaca, gmizavaca i anelida. Telo je ameboidno. Višećelijske spore (broj jedara je od 100 -1000) sa više polarnih tela. Na telu ribe zapažaju se ciste veličine graška i veće.

Sinuolinea sp. Ceratomyxa shasta Sphaeromyxa hellandi Myxobolus cerebralis

Oko 400 vrsta intracelularnih parazita beskičmenjaka i kičmenjaka. Jednoćelijske spore. Cevasta polarna nit.

Nosema apis – nosemoza kod medonosne pčele Nosema bombycis – u crevu gusenica svilene bube

Oko 8000 vrsta, većinom slatkovodnih i marinskih; trećina vrsta komensali ili paraziti drugih životinja. Solitarne, manji broj vrsta kolonijalne ili sesilne. Cilije za kretanje. Stalni oblik tela - čvrsta pelikula; cytostom i cytopyg. Dimorfnost jedra: makronukleusi i mikronukleusi.

Hranljive vakuole.

Uloga telesnih cilija (lokomotorna, čulna, zaštitna, pričvršćivanje za podlogu). Oralne cilije su u nivou citostoma (cire, membranele). Cilije koje čine undulatornu membranu.

Polno razmnožavanje - konjugacija, omogućava rekombinaciju gena. Bespolno razmnožavanje moguće do 700 generacija kod Paramecium-a, posle čega uginu.

• • • Hrane se heterotrofno, love plen. Vorticella ima samo 16 vrsta i sve su slatkovodne. Zvonastog su oblika, pričvršćene drškom za podlogu. Drška poseduje kontraktilni fibril (myonema). Reprodukcija je konjugacijom ili pupljenjem. Jedna jedinka zadržava dršku, a druga može da otpliva ili da se naseli pored; izgleda kao da je kolonijalna vrsta.

Vorticella sp.

• • Paramecium aurelia P. caudatum • • P. multimicronucleatum • Paramecium bursaria Paramecium je reprezentativni predstavnik celog razdela Ciliophora – model organizam. Naseljavaju sve tipove voda. Abundantni u barama i efemernim vodama. Karakterističnog su oblika papuče. Vrlo često ulaze u simbioze sa unicelularnim zelenim algama. Razmnožavaju se binarnom fuzijom i polno konjugacijom koja se na njihovom modelu prikazuje za celu grupu.

• • • Stentor sp. Telo je u obliku trubice Spadaju među najkrupnije protiste, oko 2 mm. Žive u slatkim vodama. Na zvonastom delu nalazi se venac izduženih cilja. Hrane se filtraciono. Imaju jednu veliku kontraktilnu vakuolu, jedan makro- i jedan mikronukleus. • Mogu biti svih boja, plavi, zeleni, … • Razmnožavaju se binarnom deobom. • Velika moć regeneracije. Simbioza sa algama

Sphaerophrya sp. • Sphaerophrya ima sferičan oblik. • Vrlo su sitne, u prečniku je oko 25 µm (0, 025 mm). • Ima oko 12 -15 kontraktilnih tentakula kojim hvata druge praživotinje, često i veće od sebe. • Usisava ćelijski sadržaj iz plena. • Hranljiva vakuola zauzima najveći deo tela. • Često žive u zagađenim slatkim vodama. • Poznat je i rod Podophrya.

Sphaerophrya se hrani

Epidinium ecaudatum • Vrste Epidinium žive mutualistički u rumenu želuca kod preživara, gde razgrađuju celulozu. • Na telu nema vidljivih cilija, već samo venac na citostomu koji omugućava ubacivanje hrane (biljni delovi) u telo.

• Didinium je najpoznatiji predstavnik reda haptorida sa oko 10 vrsta. • Solitarni, slobodnoplivajući, hrane se drugim protozoama i algama, pre svega papučicama (Paramecium). • Žive u slatkim, slanim i brakičnim vodama. • Na telu su dva venca cilija, tako da se telo vrti oko svoje ose kada plivaju. • Srodni Monodinium ima samo jedan venac cilija.

• Ovi organzmi umesto jednostavnog citostoma imaju cilijatni vestibulum (predusta) i citostom. • Slobodnoživeće sa malim brojem endokomensala i parazita. • Balantidium coli parazitira u crevu svinja, pacova i drugih sisara. • Jedina cilijatna praživotinja koja parazitira čoveka. • Izaziva bolest balantidiosis. • Javljaju se čirevi na crevu i proliv.

Balantidium coli – ciklus razvića • Čovek proguta cistu preko zagađene hrane ili vode. • Prvo uspostavlja komensalni odnos, koji kasnije prelazi u parazitski. • U crevu se umnožavaju i kao trofozoiti prodiru u epitel creva.

Colpoda sp. Iako nisu poznate kao paramecijumi, one su jedne od prvih Protozoa koje se javljaju u infuzumu sena. Neke vrste su endokomensali domaćih životinja.