Phylum Platyhelminthes Phylum Platyhelminthes Pljosnati parenhimatini crvi Do

Phylum Platyhelminthes

Phylum Platyhelminthes Pljosnati (parenhimatični) crvi • Do sada je opisano oko 20 000 vrsta. • Bilateralno simetrični organizmi, dorzoventralno spljošteni, listoliki ili cilindrični. • Cefalizacija je izražena u većoj ili manjoj meri. • Triploblastica: ekto, mezo i endoderm. • Od mezoderma se formira mišićni sloj ispod epidermisa, kao i parenhim. • Aktivno pokretni – kontrakcijama muskulature ili trepljama. • Sitni od nekoliko milimetara do par centimetara. • Paraziti i slobodnoživeći.

Phylum Platyhelminthes • Građa determiniše izgled i životna staništa. • Nemaju telesnu duplju, već je telo ispunjeno parenhimskim ćelijama; često vrlo razgranato crevo. • Nemaju cirkulatorne sisteme; respiracija celim telom. • Ekskretorni sistem (prvi put u evoluciji)! protonefridijalnog tipa. • Nervni sistem: vrpčast ili difuzan. • Parazitske vrste su hermafroditi, slobodnoživeće hermafroditi i gonohoristi. Jaja metilja pronađena su u crevu egipatskih mumija! • Fosili nisu nađeni zbog nedostatka skeletnih elemenata.

Klasifikacija Platyhelminthes Phylum Platyhelminthes Classis Turbellaria Classis Trematodes Classis Cestodes

Classis Turbellaria • Oko 4500 vrsta trepljastih crva. • Žive uglavnom u morima u bentosu. • Manji broj vrsta živi u slatkim vodama ili su terestrične forme (u tropima). • Većina je slobodnoživeća, manji broj ektokomensalnih (rakovi) i parazitskih (crevo mekušaca) vrsta. • Razmnožavanje: većina hermafroditi.

Classis Turbellaria • Većina je karnivorna. Plen pronalaze pomoću hemoreceptora, love obmotavanjem, uz pomoć sluzi ili proboscisa. • Najčešća hrana su im Rotatoria, sitne Nematoda, manji rakovi i drugi beskičmenjaci. • Manji broj vrsta se hrani algama. • Artiopostia triangulata redukuje broj kišnih glista u Britaniji i Irskoj (problem!) • Eurylepta leorarda se hrani plaštašima (Tunicata). turbelarija koja se hrani plaštašima

Classis Turbellaria • Parne tentakule (aurikule) na glavi. • Kod nekih postoje proste oči-ocele (red Triclada). • Epidermalne ćelije su multicilijatne, raspoređene uglavnom na ventralnoj strani tela. Triclada • Kreću se pomoću treplji, a krupnije vrste mišićnom peristaltikom. • Parenhimske ćelije sadrže pigmente (braon, sive, crne, bele, žute i crvene).

Poprečni presek Turbellaria

Unutrašnja građa Turbellaria Dendrocoelum lacteum • crevni sistem – zatvorenog tipa (aproktno). Crevo se slepo završava, dok kod nekih postoje analne pore. • Izgled creva i položaj usta značajni za sistematiku. Aquaplana sp. vrlo razgranato crevo

Unutrašnja građa Turbellaria • ekskretorni sistem - protonefridije

Classis Turbellaria • nervni sistem difuzan (Acoela) ili vrpčast. • vrpčast: (moždana ganglija od koje polazi nekoliko pari nervnih vrpci). • disanje celim telom. Nema posebnih respiratornih organa. Većina slatkovodnih vrsta zahteva vodu do 70% zasićene kiseonikom, npr. potok.

Razmnožavanje Turbellaria • Većina vrsta - hermafroditi. • Većina sa direktnim razvićem ili Milerova larva. • Bespolno razmnožavanje pupljenjem, deobom ili fragmentacijom tela. Minimum (totipotentnih) ćelija 4000.

Klasifikacija Turbellaria • Klasifikacija se zasniva na građi crevnog i polnog sistema. • Drugi kriterijum je: određene grupe ne poseduju trepljasti epitel koji je za većinu vrsta karakterističan. Dele se na 2 potklase: • Arhoforna grupa - ovarijum ima ulogu i žumančišta, jer nemaju specijalizovane žlezde. Primitivna grupa. • Neoforna grupa - žumančište posebno diferencirano. Evolutivno naprednija grupa.

Klasifikacija Turbellaria Classis Turbellaria Subclassis Archoophora Subclassis Neoophora Ordo Acoela Ordo Proseriata Ordo Nemertodermatida Ordo Temnocephalida Ordo Catenulida Ordo Rhabdocoela Ordo Macrostomida Ordo Triclada Ordo Polyclada

Subclassis Archoophora Ordo Acoela • Predstavlja sitne od 2 mm do 2 cm, marinske organizme. • Bentosni, mali broj živi planktonski. • Nemaju protonefridije, slabo diferenciran polni i crevni sistem. • Nervni sistem difuznog tipa. • Predatori, sekretima iz tela ubijaju žrtvu.

Ordo Acoela Convoluta roscoffensis • Kod vrsta reda Acoela pod mikroskopom se u parenhimu mogu videti fotosintetski simbionti, jednoćelijske mikroskopske alge iz roda Tetraselmis. • Preko 25. 000 primeraka algi može se izbrojati po jednoj turbelariji. • Na ovaj način oni postaju endosimbiontski fotoautotrofni organizmi koji se snabdevaju šećerom iz simbiontskih algi.

Ordo Polyclada • Marinski organizmi. • Većina ima par tentakula na glavi. • Crevo veoma razgranato sa velikim brojem divertikuluma. • Razviće preko Milerove larve, ređe direktno.

Subclassis Neoophora Ordo Temnocephalida • Slatkovodne sa adhezivnim diskom na zadnjem kraju tela. • Epitel bez treplji. • Komensali i paraziti rakova, mekušaca, kornjača. • Sistematsko mesto ove grupe je između Turbellaria i Trematodes! adhezivni disk

Ordo Rhabdocoela • • • Marinske i slatkovodne. Komensali i paraziti. Crevo nerazgranato, kesasto. Položaj usta varira. Bespolna deoba vrlo česta. Rabdocite – ćelije koje luče sluz (odbrana i napad).

Ordo Triclada trograno crevo • Krupne marinske, slatkovodne i terestrične. • Slatkovodne i terestrične poznate pod imenom planarije. • Crevo je trograno. • Ocele vrlo razvijene. • Planaria, Dendrocoelum, Bipalium, Crenobia, … usni otvor Planaria sp.

Classis Trematodes • 12 500 vrsta metilja, sa listolikim i nesegmentisanim telom. • Usnu i trbušnu pijavku. • Ekto i endoparaziti kičmenjaka. • Većina ima prelazne domaćine (larve) mekušci ili drugi beskičmenjaci. • Ektoparaziti - koža, škrge, usna duplja, kloaka. • Endoparaziti - digestivni trakt (crevo, jetreni i žučni kanali) ili krv.

Classis Trematodes • Epidermis je bez cilija, specifične građe: sloj citoplazme sa mitohondrijama i pojedinačnim ćelijama (sincicijum). • Parenhim je ćelijski.

Classis Trematodes • Crevni sistem slabo diferenciran. • Ekskrecioni sistem – protonefridije. • Nema respiratornog ni krvnog sistema. • Anaerobi. • Nervni sistem vrpčast; bilobalna moždana ganglija, 3 para vrpci. • Čula slabo razvijena. • Hermafroditi. Dicrocoelium lanceatum

Larve Trematodes • Najveći broj metilja ima smenu generacija, naročito se smenjuju stadijumi larvi koji se morfološki jako razlikuju i to su: - Miracidija – bilateralno simetrična trepljasta, ne hrani se. - Sporocista – u prelaznom domaćinu. - Redija – iz partenogenetskih larvi više redija. Može se razviti i druga generacija - redija II. - Cerkarija – repate, plivaju, napuštaju telo prelaznog domaćina. - Metacerkarija – u crevu sekundarnog domaćina. • Kod Monogenea onkomiracidija.

Classis Trematodes • Adaptacije na parazitizam: - sincicijelni epidermis sa kutikularnim izraštajima, pijavke, …_ - produkcija ogromnog broja jaja – 10 000 -100 000 puta više nego slobodnoživeće turbelarije. - na površini tela nemaju treplje. - redukcija većine organskih sistema.

Klasifikacija. Trematodes • Prema načinu razvića, broju i rasporedu pijavki i drugih struktura za pričvršivanje za domaćina, klasifikuju se na tri reda. Classis Trematodes Ordo Monogenea Ordo Digenea Ordo Aspidobothrea

Ordo Monogenea • Oko 1100 vrsta ektoparazita vodenih kičmenjaka: riba (u škrgama) i vodozemaca (na koži ili u mokraćnoj bešici), ređe gmizavaca. • Kompletan životni ciklus se odvija na jednom domaćinu – larva onkomiracidija. • Haptor – na zadnjem delu tela kompleks pijavki (adhezivni disk) i kukica za kačenje. • Usna pijavka slabo izražena u vidu adhezivne žlezde.

Razviće Monogenea • Razviće jednostavno, metamorfozom, bez smene domaćina. • Trepljasta larva onkomiracidija je slobodnoživeća. Metamorfozira na ili u domaćinu u adulta, metilja. • Larve imaju dve očne mrlje. • Neotenija izražena. • Dactylogyrus - parazitiraju na škrgama slatkovodnih riba – velika smrtnost riblje mlađi. Dactylogyrus vastator

Ordo Monogenea • Životni ciklus Polystoma integerrimum (mokraćna bešika žaba), visoko sinhronizovan sa životnim ciklusom domaćina.

Ordo Digenea • Oko 11 000 vrsta endoparazita svih kičmenjačkih grupa i ljudi. • Veličine 0. 2 mm-6 cm. • Telo spljošteno, ređe cilindrično; usna i trbušna pijavka dobro razvijene. • Složen životni ciklus: jedan (npr. puž) ili više (npr. zglavkar ili riba) prelaznih domaćina. • Jaja se po pravilu izbacuju u spoljšnju sredinu fecesom, ređe pljuvačkom ili mokraćom. • Nekoliko larvenih stadijuma: • Jaje miracidija sporocista, redija (puž) cerkarija metacerkarija.

Ordo Digenea • Veliki metilj, Fasciola hepatica parazitira u jetri, žučnim kanalima i žučnoj kesi domaćih životinja. • Mogu živeti i do 11 godina u istom domaćinu. • Izazivaju poremećaje u radu jetre (ciroza) i izlivanju žuči, tako što dovode do fibroze jetrenih i žučnih kanala. • Serija larvenih stupnjeva, poliembrionija uobičajena.

Fasciola hepatica, životni ciklus

Ordo Digenea • Mali metilj, Dicrocoelium lanceatum u jetri ovaca. • U jetri po klanju ovih životinja, mogu se primetiti sitni paraziti braon boje, nalik na listiće. • Prelazni domaćin je suvozemni puž i mrav. • Na većim nadmorskim visinama. • Ne pravi velike štete.

Ordo Digenea • Tropski metilj – Schistosoma – šistosomatoza – oko 200 miliona ljudi godišnje se zarazi, a umre oko 800 000. Vakcine? • Areal: tropske i subtropske oblasti Južne i Centralne Amerike, Afrike i Azije (74 zemlje). • Odvojenih polova.

Ordo Digenea • Larva cerkarija prodire u čoveka preko kože i putem krvotoka preko pluća putuju do pelvičnih i mezenterijalnih vena gde izazivaju infekcije i nekroze.

Ordo Aspidobothrea • Oko 80 vrsta endoparazita hrskavičavih i košljoriba, kornjača, morskih i slatkovodnih mekušaca. • Jedan ili dva prelazna domaćina. • Adhezivni organ sa ventralne strane sa nizovima pijavki. • Mogu preživeti više dana i bez domaćina – verovatni preci ostalih metilja.

Classis Cestodes • Oko 5000 vrsta specijalizovanih endoparazita kičmenjaka. • Segmentisane životinje. • Crevni sistem je zbog parazitizma redukovan • Hrane se preko sincicijelnog epidermisa (tegument ili neodermis). • Ekskrecija – protonefridije. • Nervni sistem - vrpčast, diferencirane 2 moždane ganglije.

Classis Cestodes • Anaerobi. • Sve pantljičare su endoparaziti, sa malim izuzetkom. • Telo diferencirano na glaveni region ili scolex, vratni region i trupni region ili strobilu sa različitim brojem proglotisa. • Na scolex-u se nalaze pijavke i kukice u različitom broju i rasporedu. Taenia solium

Spoljašnja morfologija nezreli proglotisi Scolex proglotisi spremni za izbacivanje zreli proglotisi genitala pora

Scolex kukica rostellum botrija pijavke

Telesni zid mikrotrihe sincicijelni sloj vakuole mitohondrije bazalna lamina kružna muskulatura citoplazmatični most nukleus uzdužna muskulatura telo epidermalne ćelije

Razmnožavanje Cestodes • Hermafroditi sa kompletnim ženskim i muškim polnim sistemom u svakom proglotisu. • Produkuju i do nekoliko miliona jaja. • Složeni životni ciklusi sa jednim ili više prelaznih domaćina (zglavkari ili kičmenjaci) i larvenih stupnjeva. • Jaja i larve infektivni stadijumi.

Proglotis žumančište ovarium ootype ductus seminis uterus ductus excretorius ljuščana žlezda receptaculum seminis vagina atrium genitalis - cloaca vesica cirri vas deferens vassa eferentia

Classis Cestodes • Taenia solium - svinjska pantljičara i Taenia saginata - goveđa pantljičara. • T. solium – uterus sa 7 -10 bočnih grana. • T. saginata – uterus sa 12 -20 bočnih grana. • Velična 3 – 8 m i nekoliko hiljada proglotisa. • Prelazni domaćini svinje, odnosno goveda. • Čovek se zarazi jedući termički nedovoljno obrađeno zaraženo meso. • Izaziva dijareju i gubitak težine i vrlo retko oštećenja creva. • Produkuju 50 000 -100 000 jaja po proglotisu. • Adulti mogu živeti od 5 -20 godina. • Larva onkosfera.

Taenia solium – životni ciklus

Cestodes

Classis Cestodes • Pseća pantljičara, Echinococcus granulosus. • Čovek i neke domaće životinje prelazni domaćini; pas (kojot, vuk) definitivni domaćin. • Hidatodne larve se mogu naći u plućima, mišićima, jetri, srcu, mozgu, kostima; mogu se odstraniti samo hirurškim putem.

Hidatodna cista • Hidatodne ciste sadrže do 15 litara tečnosti. • Spor rast cisti – vidljive posledice za 10 -20 godina (slepilo, epi napadi, hipertenzija. . . ).

Hidatodna cista

Classis Cestodes Subclassis Cestodaria Nesegmentisane, nemaju skoleks larve 10 kukica, telesne duplje riba Amphilina foliacea Subclassis Eucestoda većina, segmentisane, larva 6 kukica Ordo Caryophyllidea bez proglotisa Ordo Spathebothriidea proglotisi bez spoljašnje segmentacije Ordo Pseudophyllidae dvodelni skoleks najcešće ribe Ordo Proteocephalidea četvorodelni skoleks ribe, vodozemci, gmizavci Ordo Tetraphyllidae četvorodelni skoleks, ribe Ordo Cyclophyllidea četvorodelni skoleks sa rostelumom, sisari, ptice

Filogenija Platyhelminthes • Hadži – celularizacija višejedarnih cilijata. • Hyman – zajednički planuloidni predak dupljara (planula) i pljosnatih crva (miracidija). • Slobodnoživeće Turbellaria, najprimitivnije; od njih vode poreklo metilji i pantljičare. • Acoela i Nemertodermatida najprimitivnije. • Acoela ishodna grupa za sve druge arhoforne redove. • Neoforni redovi verovatno vode poreklo od polikladnog pretka. • Rhabdocoela verovatno ishodna grupa za Trematodes i Cestoda (Neodermata). • Monogenea primitivnija grupa; Digenea – Cestoda.