TRANSPORT SAOBRAAJ I OKRUENJE Ekoloki aspekti i uticaji

TRANSPORT, SAOBRAĆAJ I OKRUŽENJE Ekološki aspekti i uticaji saobraćaja i transporta

Transport - trendovi • Glavni negativni uticaji na životnu sredinu uzrokovani transportom su promena klime i zagađenje vazduha. Ostali nepoželjni efekti su buka, kisele kiše, otpad, zagađenje vode i zauzimanje zemljišta. • Očekuje se da će broj motornih vozila porasti u svetu za 74% između 1998. i 2020. • Sektor transporta će činiti 30% ukupnih emisija ugljen dioksida u zemljama OECD-a u 2020. , u poređenju sa 20% u 1995. Globalne emisije će porasti za 83% od 1995. do 2020. (OECD, 2001. ).

Transport - trendovi • Sredinom XX veka, kada je počela ekspanzija automobila, na planeti Zemlji je živelo 2, 6 milijardi ljudi koji su posedovali oko 50. 000 automobila. • Početkom novog milenijumu 5, 7 milijardi ljudi posedovalo je preko 500. 000 automobila (sa teretnim vozilima i motociklima čak 800 miliona). • U ovom periodu populacija je udvostručena, dok je broj automobila porastao za 10 puta.

INTERAKCIJA ASPEKATA I ELEMENATA ŽIVOTNE SREDINE Vazduh + klima Čovek Flora i fauna Energija Proizvodi + ambalaža Zemljište Sirovine Otpad Rudarstvo Transport Materijalna i kulturna dobra Voda Biotopi i ekosistemi

Najznačajniji indikatori i uticaji saobraćaja Izvor: Olga Cvetanović, Održivi razvoj, kvalitet i ekonomski efekti u saobraćaju

Aerozagađenje Uprošćeni dijagram interakcije između različitog aerozagađenja Proces širenja emisije Izvor: WB, Roads and the Environment

ZAGAĐUJUĆE MATERIJE OD ТRANSPORTA benzinski dizel motori - ugljen monoksid - azotni oksidi - čađ - ugljovodonici - olovo fotohemijski smog - sekundarni polutant PUTNIČKI g/p/km TERETNI g/t/km ŽELEZNIČKI CO 2 3 NOx 0, 01 CO 2 NOx 2, 8 0, 04 DRUMSKI 87 0, 48 53, 0 VAZDUŠNI 243 1, 63 - 0, 70 -

Aerozagađenje od drumskog transporta Emisije od transporta u Republici Srbiji u 2011. izcosile su: 73. 211, 2 t oksida azota (NOx); 23. 105, 1 t oksida sumpora (SO 2); 4. 379, 5 t praškastih materija PM 2, 5; 5. 170, 9 t praškastih materija PM 10; 180. 708, 3 t ugljen-monoksida. Udeo emisija od transporta u ukupnim emisijama 35, 1 % za okside azota; 7, 6% za sumpor-dioksid; 5% za PM 2, 5; 25, 9% za PM 10 i 52% za ugljen-monoksid. *Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Proračun emisija od drumskog saobraćaja vrši se na osnovu modela COPERT

Aerozagađenje od drumskog transporta Izvor: M. Veljković, Upravljanje zaštitom životne sredine u sektoru saobraćaja,

Aerozagađenje od drumskog transporta - CO Putničko vozilo u gradu ima prosečnu potrošnju goriva od 12 l/100 km, pri čemu izbaci 3. 290 g CO u atmosferu, a autobus pri prosečnoj potrošnji goriva od 40 l/100 km izbaci 284 g CO u atmosferu. Jedan putnički automobil izbaci CO kao 12 autobusa. Jedan autobus u gradu prevozi 80 -90 putnika putnički automobil u gradu prevozi oko 1, 5 putnika, Potrebno je oko 60 putničkih automobila da bi prevezli putnike jednog autobusa, pri čemu putnički automobili za isti transportni rad izbace 700 puta više CO od jednog autobusa.

Aerozagađenje od drumskog saobraćaja – čvrste materije Na 100 pređenih kilometara: • putnički automobil izbaci 170 g, • autobus 5200 g čvrstih materija. Dakle, jedan autobus izbaci u atmosferu čvrstih materija kao 30 putničkih automobila. Za isti transportni rad putnički automobili izbace dva puta više čvrstih materija od jednog autobusa.

Emisija CO mg/km 70 PRE ECE 1971 ECE 15 -00/01 '72 -'77 ECE 15 -02 '78 -'80 ECE 15 -03 '81 -'85 ECE 15 -04 '85 -'92 Improved c. Open loop Closed loop 60 50 40 30 20 10 Uticaj 20 brzine 30 40 kretanja na emisiju 50 60 70 80 Brzina km/h CO u funkciji starosti vozila 90 100 110 120 Izvor: A. Knežević, Studija uticaja na okolinu kod autoputeva - Izvod Iz Studije za poddionicu Jošanica – Podlugovi - 130

Uticaj štetnih materija na zdravlje ljudi • Ugljen monoksid (CO) – usporava percepciju i razmišljanje, može prouzrokovati smrt. U sadejstvu sa ostalim štetnim materijama povećava smrtnost ljudi sa obolelim disajnim organima i krvotokom. • Azotni oksidi (NOx) – Povećavaju osetljivost na virusne infekcije, naročito kod astmatičara. Veoma ozbiljni uticaji na zdravlje u sadejstvu sa ostalim štetnim materijama. Disajni organi, lišće.

Uticaj štetnih materija na zdravlje ljudi • Ugljovodonici (HC) i ostala lako isparljiva organska jedinjenja – nadražuju oči i sluzokožu, neki su kancerogeni, uticaj na lišće, uticaj na cvetanje. • Ozon (prethodnici HC i NOx) – iritira disajne organe i može izazvati hronične smetnje istih. • Olovo (Pb) – utiče na nervni sistem, naročito dece, bubrežna oboljenja, poznato kao opasan otrov.

Uticaj štetnih materija na zdravlje ljudi • Sumpor dioksid (SO 2) – veoma nadražuje disajne organe naročito kod hroničnih bolesnika od astme i bronhitisa, oči, smanjenje hlorofila kod biljaka, uticaj na objekte. • Čestice – kancerogene, naročito na disajnim organima. Velika korelacija sa smrtnošću male dece u urbanim sredinama. • Otrovne supstance – uzrokuju reproduktivne probleme, porođajne defekte. Nadražuju kožu i disajne organe, mogu biti kancerogene.

Uticaj štetnih materija na zdravlje ljudi Ø Zagađenje koje potiče od transporta : • smanjuje efikasnost odbrambenih mehanizama pluća i • povećava osetljivosti na respiratorne infekcije Ø Studija (2002) sprovedena u gradovima SAD-a pokazala je da svako povećanje koncentracije PM 2. 5 za 10 μg/m 3 dovodi do povećanja smrtnosti kod ljudi za 3, 4% (linearna zavisnost). Ø Koncentracija azotnih oksida, ugljen monoksida i benzena u vazduhu dovode do povećanja rizika od pojave kašlja, bronhitisa i astme naročito kod dece. Ø Studija sprovedena u 10 evropskih gradova pokazuje da oko 14% hroničnih slučajeva astme kod dece nastaje zbog zagađenja od transporta, što je prema proceni Svetske zdravstvene organizacije podjednako štetno kao i pasivno pušenje.

Srednji ekvivalentni nivo Leq (d. B) • prosek dnevna buka 7 do 22 h noćna buka 22 do 7 h • odstupanje od srednje vrednosti Relativni položaji puta i receptora § Udvostručenjem saobraćaja nivo buke se povećava za 3 d. B § Udvostručenjem rastojanja između puta i receptora, nivo buke se smanjuje za 3 d. B x 2 x

NIVOI BUKE I NJEN UTICAJ NA ČOVEKA NIVO BUKE d. B(A) 30 – 60 UTICAJ NA ČOVEKA AKO JE DUŽE VREMENA IZLOŽEN BUCI • Ometane su čovekove sposobnosti • Smanjena je koncentracija na radu 60 Stresne reakcije, koje su povezane s fiziološkim reakcijama Problemi kod komunikacije 85 Moguće povrede unutrašnjeg uha Promene kod ponašanja ljudi (agresivnost, socijalni konflikti) Ometanje sna Izvor: A. Knežević, Studija uticaja na okolinu kod autoputeva

NIVOI BUKE I NJEN UTICAJ NA ČOVEKA IZVOR BUKE GLASNOST U d. B(A) šumovi kod spavanja 20 – 30 šapat, listanje papira 30 – 40 normalan govor, buka u kancelariji, gde je više ljudi 50 – 60 Leq na magistralnom putu na udaljenosti 25 m kod saobraćajnog opterećenja 200 automobila/sat 60 glasan razgovor 65 – 75 putničko vozilo kod v = 120 km/sat na udaljenosti od 25 m 70 – 75 Buka na autoputu na udaljenosti od 25 m, kod saobraćajne opterećenosti 1600 putničkih vozila i 400 teretnjaka na sat teretno vozilo kod v =80 km/sat na udaljenosti od 25 m 75 – 80 buka u industrijskim halama 80 – 90 diskoteke do 110 start avionskog reaktivnog motora 120 Izvor: A. Knežević, Studija uticaja na okolinu kod autoputeva 75

Merenje nivoa buke

Rizik od zagađivanja usled saobraćajne nezgode Izvor: WB, Roads and the Environment

Monitoring ispuštene otpadne vode i kvaliteta površinske vode • Merenje i analiza zagađujućih materija u otpadnoj vodi kao što su: ulja/masti, organske supstance (laki alifatični ugljovodonici), amonijak, fluoridi, sadržaj jona Na+, K+, i NO 3+, p. H vrednost i provodljivost. • Kvalitet površinske vode treba kontrolisati, najmanje, preko temperature, boje, mirisa, gustine, provodljivosti i p. H vrednosti.

Monitoring nivoa buke i zagađenja zemljišta • Monitoring nivoa buke - sa mobilnim detektorima jačine zvuka. • Monitoring zagađenja zemljišta sa mobilnom laboratorijskom opremom. • Merenja obuhvataju: koncentraciju teških metala (olovo-Pb, kadmijum-Cd, cink-Zn), ulja i organskih supstanci (laki alifatični ugljovodonici) i Ph vrednost zemljišta.

Uticaj sektora transporta na životnu sredinu u Srbiji • Srbija ima raširenu transportnu infrastrukturnu mrežu. • Ukupna dužina mreže puteva iznosi oko 45. 000 km. • Državnih puteva I i II reda oko 16. 000 km. • Mreža puteva obuhvata oko 950 km autoputeva. • Većina većih gradova nema obilaznice. • Generalno, stanje puteva je nije zadovoljavajuće.

Uticaj na aerozagađenje Srbija ima više od 1, 7 miliona registrovanih putničkih vozila (250 na 1000 stanovnika) i taj broj se rapidno povećava. üSrbija 1 vozilo na 4 stanovnika üSvetski prosek 1 vozilo na 10 stanovnika üKina 1 vozilo na 40 stanovnika üEU, SAD 1 vozilo na 2 stanovnika

Uticaj na aerozagađenje • Stanje voznog parka u Srbiji je nezadovoljavajuće • Smatra se da su drumska vozila jedan od glavnih zagađivača vazduha u Srbiji, posebno u većim gradovima • U Srbiji postoji nekoliko registrovanih prevoznih sredstava sa pogonom na prirodni gas (CNG) • Privatni automobilski park na prirodan gas skoro da ne postoji • Veliki je broj vozila sa pogonom na tečni naftni gas (LPG)

Uticaj na aerozagađenje • Zagađenje vazduha usled transporta je povećano tokom poslednje dve decenije zbog uvoza velikog broja polovnih automobila • Emisijom izduvnih gasova dolazi do oslobađanja SO 2, NOx, O 3, čestica i olova u atmosferu • Zagađenje sumporom je posebno problematično zbog lošeg kvaliteta goriva (visoko-sumporni dizel) • Imisiona koncentracija azotovih oksida i ugljenmonoksida redovno prelazi dozvoljeni nivo u Beogradu (posebno u centru grada).

Uzroci problema: • zastarelost i tehnička neispravnost vozila; • nedovoljno korišćenje prirodnog gasa i drugih alternativnih goriva; • prekomerna orijentacija na drumski saobraćaj; • nedovoljna gradska i vangradska mreža puteva za povećan obim saobraćaja, uključujući nedovoljan broj obilaznica;

Uzroci problema: • loše sprovođenje propisa o emisiji izduvnih gasova iz motornih vozila; • neodgovarajući standardi za kvalitet goriva koji dopuštaju prekomerni sadržaj sumpora i PAH (policikličnih aromatičnih ugljovodonika); • nedostatak tehnologije za ponovno iskorišćenje para od isparavanja pri rukovanju gorivom na terminalima, benzinskim pumpama, cisternama i tankerima; • nedovoljna zastupljenost javnog prevoza i zastareo vozni park javnih saobraćajnih preduzeća.

Uticaj na životnu sredinu: • rasuto zagađenje vazduha prouzrokovano transportom (CO, NOx, VOC - Volatile organic compound, teški metali, čestice i O 3); • emisije ugljovodonika (uključujući VOC) prilikom utovara i istovara goriva; • zagađenja od nafte i derivata na plovnim vodotokovima; • zagađenje bukom i vibracijama uzrokovano difuznim izvorima, uglavnom putničkim i avio saobraćajem; • zagađenje zemljišta i vode od saobraćaja (prašina, čađ)

Prioritetni ciljevi zaštite životne sredine u sektoru transporta Srbije Kontinuirani ciljevi 2007. -2016. godine • Postepeno izbacivanje olovnog benzina do 2010. godine – SPROVEDENO! • Poboljšanje kvaliteta goriva prema Direktivi 2003/17/ES do 2010. godine – NIJE SPROVEDENO! • Obezbediti da sva vozila proizvedena u Srbiji i uvezena vozila od 2010. godine budu usklađena sa graničnim vrednostima emisije za motorna vozila prema Direktivi 98/69/ES i 2001/100/ES • Poboljšati uslove i konkurentnost javnog prevoza u većim gradovima radi smanjenja emisije iz mobilnih izvora u gradskim centrima

Prioritetni ciljevi zaštite životne sredine u sektoru transporta Srbije (nastavak) Kontinuirani ciljevi 2007. -2016. godine • Izgraditi obilaznice u gradovima gde je veliki uticaj saobraćaja na životnu sredinu • Smanjiti zagađenje sa brodova u plovnim vodotokovima • Srednjoročni ciljevi 2012. -2016. godine • Smanjiti isparavanje benzina na benzinskim stanicama, cisternama i tankerima u skladu sa Direktivom 94/63/ES

Približna procena eksternih troškova saobraćaja u Srbiji u novčanim iznosima (USD) • Zbog saobraćajnih nezgoda 1 -1, 5% nac. dohotka • Zbog buke 0, 02 -2, 27 % • Zbog zagađivanja vazduha 0, 01 - 0, 91 % • Ukupni eksterni troškovi drumskog saobraćaja iznose najmanje 700 miliona USD godišnje

Dalji razvoj saobraćaja i održivi razvoj