SVET KOJI SE MENJA II UTICAJ GLOBALIZACIJE NA

SVET KOJI SE MENJA II

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NAŠE ŽIVOTE l l l Prvenstveno povezivanje globalizacije sa promenama u “velikim” sistemima: svetska finansijska tržišta, proizvodnja, trgovina, telekomunikacije. . . Ipak, znatan uticaj globalizacije i na privatni, svakodnevni život pojedinaca Promene “unete” putem bezličnih izvora: mediji, internet i popularna kultura Lični kontakti sa pripadnicima drugih društava i kultura Korenite izmene obrazaca svakodnevnog života kao posledica globalizacije: porodica, rodne uloge, seksualnost, lični identitet, međusobne interakcije, stav prema radu. . . Suštinska promena načina razmišljanja o sebi i o odnosu sa drugima

USPON INDIVIDUALIZMA l l l Veće mogućnosti uređivanja sopstvenog života pojedinaca danas nego ikada pre Smanjen značaj i uticaj tradicije i običaja “Društvene činjenice” koje su ograničavale životne putanje: društvena klasa, rod, etnička i religijska pripadnost. . . Primer najstarijeg sina krojača: nastavljanje očevog zanata Položaj žene: tradicionalno – privatna sfera (rad u kući), definisanje životnog toka i identiteta od strane oca ili muža Oblikovanje ličnih identiteta u kontekstu zajednice rođenja (vrednostima, normama i moralnim načelima)

USPON INDIVIDUALIZMA l l l Globalizacija: promene u pravcu novog individualizma Aktivan pristup u osmišljavanju životnog toka i izgradnji sopstvenog identiteta Interakcija lokalnih zajednica sa novim globalnim poretkom: smanjenje uticaja tradicije i ranijih vrednosti i normi Smanjena važnost ranijih “društvenih kodova” za svakodnevne životne obrasce Iščezavanje tradicionalnih i pojavljivanje novih identiteta: otvoreniji i refleksivniji načini života Nužno neprestano reagovanje i prilagođavanje na promenljivu sredinu – stalno stvaranje i preoblikovanje naših identiteta

OBRASCI RADA l l l l Centralno mesto rada u životu ljudi – i u svakodnevnici i u životnim ciljevima Rad kao “tegoba”, “dužnost”, “nužno zlo” ili mogućnost samoaktualizacije Temeljne promene u sferi rada kao posledica globalizacije (novi vidovi međunarodne trgovine i širenje ekonomije znanja) Zastarelost tradicionalnih industrija zbog tehnoloških inovacija Gubljenje tržišnog učešća zbog konkurencije iz zemalja u razvoju (preseljenje pogona) Gubljenje veština (i posla) zbog neprilagođenosti novoj ekonomiji znanja: dugoročna nezaposlenost, kriminal Primer Midlendsa u Engleskoj i rudnika uglja u Velsu

OBRASCI RADA l l l “Posao za ceo život“ kao davna, lepa prošlost? Nepredvidivi karijerni obrasci, individualni ciljevi i odluke Promena većeg broja radnih mesta, sticanje novih znanja i veština i primena u različitim radnim kontekstima Fleksibilizacija rada naspram standardnog punog radnog vremena: rad kod kuće (pretežno IT), rad po ugovoru, projektni rad, rad sa skraćenim radnim vremenom, fleksibilno radno vreme Uključivanje žena na tržište rada i uticaj na živote i žena i muškaraca Nove obrazovne i profesionalne mogućnosti

OBRASCI RADA l l l Promene u partnerskim/porodičnim odnosima: odlaganje stupanja u brak/partnerstvo i dobijanja potomstva Povratak na posao nakon rođenja dece i prilagođavanja odnosa u porodici Izmenjena priroda podele rada u domaćinstvu, uloge muškaraca u podizanju dece Reakcija države: razvijanje sistema brige o deci Vrtići u preduzećima: da ili ne?

RAVNOTEŽA IZMEĐU PORODICE I POSLA l l l l Dužina radnog vremena nekada i danas? Posvećenost poslu i briga o deci nekada i danas? Pomirenje poslovnog i privatnog života nekada i danas? Povećanje broja časova provedenih na radu kao trend V. Britanija: najduže radno vreme u Evropi i kraći godišnji odmor nego pre 20 godine Veliki porast udela majki koje rade sa punim radnim vremenom od Drugog svetskog rata Znatno smanjeno vreme koje roditelji provode sa decom – porast udela dece koja su uključena u sisteme dečje zaštite i obrazovanja Posledice: porast stresa i sukoba u porodicama?

RAVNOTEŽA IZMEĐU PORODICE I POSLA Arli Hočšild: Vremenski škripac (The Time Bind) – veza pomenutih trendova i globalizacije l Pritisak globalne konkurencije – podsticanje prekovremenog rada radi povećanja produktivnosti l Nove organizacione ili korporativne kulture: produženo radno vreme kao pokazatelj posvećenosti i profesionalizma l Različiti trendovi u SAD i V. Britaniji (produženje radnog vremena) i Francuskoj i Nemačkoj (pritisak zaposlenih i sindikata za kraćim radnim vremenom i dužim godišnjim odmorima) l

POPULARNA KULTURA l l l l Shvatanje da živimo u jedinstvenom informacionom poretku – masivna globalna mreža za brzu i obimnu razmenu podataka Primer filma Titanik kao istinski globalne pojave Kombinacija jednostavnog zapleta i poznatog istorijskog događaja Skup ideja i vrednosti koje su prihvaćene u različitim kulturama Mogućnost ljubavi pripadnika različitih društvenih klasa i porodičnog porekla (još uvek problematična u nekim društvima i kulturama) Promena tradicionalnih vrednosti i uloga popularne kulture u promeni tih vrednosti Holivud i industrija zabave kao promocija posebnog zapadnog gledanja na svet (ekonomskih, političkih i društvenih)

POPULARNA KULTURA l l l l Uspostavljanje “globalne kulture” pod uticajem najmoćnijih i najbogatijih? Vid “kulturnog imperijalizma”? Uloga lokalnih običaja i tradicija? Suprotno shvatanje: globalizacija praćena sve većom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika Umesto kulturne homogenosti na delu ogromna raznolikost kultura Ne postoji jedinstvena globalna kultura nego fragmentacija kulturnih oblika Identiteti i načini života ukorenjeni u lokalnim zajednicama i kulturama ustupaju mesto novim oblicima “hibridnog identiteta” sa elementima iz različitih (često i suprotstavljenih kulturnih izvora)

GLOBALIZACIJA I RIZIK l Globalizacija kao nezavršen i protivrečan proces sa posledicama koje je teško predvideti i kontrolisati l Nove vrste rizika, značajno različite od rizika iz prošlosti l Primeri: elektronski virusi i klimatske promene u svetu

ELEKTRONSKI VIRUSI Virus “ljubavna buba” (love bug) Poreklo iz Manile (Filipini) Šteta od oko jednu milijardu funti u samo jednom danu Pokazatelj međuzavisnosti u svetu danas Negativni aspekti: brzina širenja i napravljena šteta Pozitivni aspekti: reakcija računarske zajednice celog sveta u sprečavanju širenja i zaštiti računarskih sistema l Globalni izazovi i globalno reagovanje: primena novih tehnologija i novih vidova koordinacije u suočavanju sa novim rizicima l l l

KLIMATSKE PROMENE U SVETU l l l Sve češće “ekstremne” promene vremena Verovatni uzrok globalno zagrevanje (zbog ispuštanja ugljen-dioksida) Ko je odgovoran i kako usporiti navedeni proces? Kjoto protokol i Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) Glavna razlika između Protokola i Konvencije: Konvencija podstiče industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova staklene bašte, a Protokol ih obavezuje da to urade

KLIMATSKE PROMENE U SVETU l l Imajući u vidu da su uglavnom razvijene zemlje odgovorne za trenutno visok nivo emisija gasova staklene bašte u atmosferi što je rezultat više od 150 godina industrijske aktivnosti, Protokol stavlja teži teret na razvijene zemlje po principu “zajedničke ali diferencirane odgovornosti”. Republika Srbija članica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama od juna 2001. godine Republika Srbija ratifikovala Kjoto protokol Srbija nije usvojila nacionalnu strategiju za smanjenje emisija gasova staklene bašte po Protokolu

ŠIRENJE “PROIZVEDENOG RIZIKA” Kvalitativno razlikovanje današnjih vrsta rizika od rizika iz prošlosti l Raniji društveni sistemi: spoljašnji rizici – suše, zemljotresi, glad, oluje (prirodno poreklo, bez uticaja ljudskih aktivnosti) l Savremeno doba: dominacija proizvedenih rizika – rezultat ljudskog delovanja (prvenstveno tehnologija) l Većina ekoloških rizika i rizika po zdravlje ljudi kao posledica proizvedenih rizika l

EKOLOŠKI RIZICI l Ugroženost čovekove okoline zbog razvoja tehnologije i industrije l Poljoprivreda, urbanizacija, industrija, brane i druga hidroelektrična postrojenja, nuklearne elektrane l Globalno zagrevanje – uzrok ispuštanje štetnih gasova u atmosferu l Moguće razorne posledice: topljenje leda na polovima – porast nivoa mora – ugrožavanje površina na nižim nadmorskim visinama i stanovništva u tim oblastima

RIZICI PO ZDRAVLJE l l l l l Veliko interesovanje javnosti: zaštita od štetnog uticaja sunčevih zraka Povećani rizik obolevanja od raka kože Oštećen ozonski omotač – “ozonske rupe” Štetni uticaji primene pesticida i herbicida u poljoprivredi Genetski modifikovana (GM) hrana “Bolest ludih krava” – spužvasta encefalopatija kod goveda (BSE) – otkrivena 1986. u V. Britaniji Verovatni uzrok način ishrane Veza sa oboljevanjem ljudi od Krojcfeld-Jakobove bolesti (degeneracija ćelija mozga) i reakcija britanske vlade Još uvek nije potvrđena jasna veza u istraživanju

GLOBALNO “RIZIČNO DRUŠTVO” Izazovi nametnuti proizvedenim rizicima za sve pojedince i donošenje samostalnih odluka l Urlih Bek: proizvedeni rizici i stvaranje rizičnog društva l Niz promena u savremenom društvenom životu: l Promene obrazaca rada l Povećana nesigurnost radnog mesta l Smanjenje uticaja običaja i tradicije na samoidentitet l Urušavanje tradicionalnih porodičnih oblika l Demokratizacija ličnih odnosa l Sve odluke pojedinaca u navedenim sferama donose rizik: primer stupanja u brak ili donošenje odluke o obrazovanju i profesionalnoj karijeri l

GLOBALNO “RIZIČNO DRUŠTVO” l Važan aspekt rizičnog društva: rizici nisu prostorno, vremenski ili društveno ograničeni l Potencijalno ugrožene sve zemlje i pripadnici svih društvenih klasa l Rizici povezani sa zdravljem ili životnom okolinom ne mare za nacionalne granice l Primer eksplozije reaktora nuklearne centrale u Černobilju (Ukrajina) 1986. godine – posledice u celoj Evropi

GLOBALIZACIJA I NEJEDNAKOST l Proizvedeni rizici kao jedna od važnih posledica globalizacije i tehnološkog razvoja l Neravnomernost razvoja i razvojnih putanja tokom globalizacije l Dramatičan porast nejednakosti kao jedan od najtežih izazova sveta početkom trećeg milenijuma

NEJEDNAKOST I GLOBALNE PODELE l l l Koncentracija većeg dela svetskog bogatstva u razvijenim industrijalizovanim državama sveta Zemlje u razvoju: sveprisutno siromaštvo, prenaseljenost, prezaduženost, loši obrazovni i zdravstveni sistemi Neprekidan porast razlika u razvijenosti između razvijenih i zemalja u razvoju – danas više nego ikada pre Ekonomski rast proizvodnje daleko iza stope rasta stanovništva u zemljama u razvoju i obrnut trend u razvijenim zemljama Razlike u razvijenosti: 1820. godine: 3: 1; 1913. godine: 11: 1, 1950. godine: 35: 1, 1990. godine: 72: 1

NEJEDNAKOST I GLOBALNE PODELE l Neujednačen proces integracije u globalnu ekonomiju i trgovinu l Rešenje: slobodna trgovina? l Svetska trgovinska organizacija (STO): delovanje u pravcu smanjenja trgovinskih barijera i ukupne liberalizacije trgovine l Preduslov integracije manje razvijenih privreda u svetsku ekonomiju?

KAMPANJA ZA “GLOBALNU PRAVDU” l l l l Suprotan stav: slobodna trgovina neće smanjiti siromaštvo i globalnu nejednakost Upravo suprotno: slobodna trgovina kao sredstvo za povećanje postojećih razlika u ekonomskoj razvijenosti Kritike uloge STO Protesti u Sijetlu decembra 1999. godine – “Milenijumska runda” trgovinskih pregovora u okviru STO Kritika zbog zapostavljanja ljudskih (i radničkih) prava, zaštite životne sredine i održivog razvoja Neuspeh pregovora 134 članice STO (danas 159) o liberalizaciji uslova spoljne trgovine, investiranja u poljoprivredu i šumarstvo Najveći uspeh zagovornika “globalne pravde”

KAMPANJA ZA “GLOBALNU PRAVDU” l l l l Niz protesta zbog delovanja STO, Svetske banke, MMF, G 8 Nužna drugačija regulativa globalne trgovine: zaštita ljudskih prava, životne okoline, prava radnika i lokalnih privreda Dvostruki standardi: otvaranje tržišta zemalja u razvoju ali zaštita tržišta razvijenih zemalja od uvoza poljoprivrednih proizvoda manje razvijenih država Zaštita prava intelektualne svojine Netransparentnost odlučivanja Dominacija interesa SAD u STO, Svetskoj banci i MMF Kritika: komercijalni interesi umesto brige za dobrobit celog čovečanstva

ZAKLJUČAK: POTREBA ZA GLOBALNIM UPRAVLJANJEM l l l Neprikladni odgovori postojećih političkih struktura i načina rešavanja nadnacionalnih rizika, izazova i problema Primer: širenje zaraznih bolesti (sida), globalno zagrevanje, nestabilnost finansijskih tržišta Nužnost novih modela globalnog upravljanja? Ujedinjene nacije i Evropska unija Gidens: EU kao inovativni odgovor na globalizaciju i model koji bi trebalo slediti? Poslednja decenija 20. veka kao doba nasilja, unutrašnjih sukoba i haotičnih transformacija – prilika za usmeravanje sila globalizacije ka napretku, demokratiji i većoj jednakosti?

ŠIRA LITERATURA l Vuletić Vladimir (priređivač). 2003. Globalizacija – mit ili stvarnost? Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. l Pečujlić Miroslav. 2002. Globalizacija – dva lika sveta. Beograd: Gutenbergova galaksija. l Stiglic Džozef. 2004. Protivrečnosti globalizacije. Beograd: SBM-x. l Apaduraj Ardžun. 2011. Kultura i globalizacija. Beograd: Biblioteka XX vek; Krug.