REVOLUCIJA ZEMLJE Revolucija Zemlje pojam Kretanje Zemlje oko

REVOLUCIJA ZEMLJE

Revolucija Zemlje -pojam � � Kretanje Zemlje oko Sunca Ekliptika-putanja po kojoj Zemlja kruži oko Sunca

Posledice revolucije Zemlje � � � Nejednako trajanje obdanice i noći (nagnutost Zemljine ose) Smena godišnjih doba Toplotni pojasevi

Nejednako trajanje obdanice i noći Dva puta u toku godine, 21. marta i 23. septembra granica osvetljenosti između dnevne i noćne polulopte prolazi kroz polove i sva mesta na ZEMLJI jednako vreme provedu u njenom osvetljenom i neosvetljenom delu. Dan i noć traju jednako-12 h. PROLEĆNA I JESENJA RAVNODNEVICA � Posle prolećne ravnodnevice mesta na severnoj polulopti su sve više u osvetljenom delu. 21. juna najduža noć, a najkraći dan-letnja dugodnevica � Posle jesenje ravnodnevice (23. septembar) mesta na severnoj polulopti ulaze u neosvetljeni deo, pa je obdanica kraća od noći. To je zimska kratkodnevica za severnu poluloptu – 22. decembar �

Smena godišnjih doba � � � Zbog revolucije Zemlje i nagnutosti Zemljine ose prema ekliptici, smenjuju se 4 dodišnja doba: proleće, leto, jesen i zima. Nemaju svi delovi sveta istu smenu godišnjih doba. Tako su prostori oko polova tokom cele godine hladni, dok prostori duž ekvatora cele godine topli. 21. mart sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na ekvator 21/22. jun sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na sev. povratnik 23, 5 stepeni N 23. septembar sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na ekvator 21/22. decembar sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na južni povratnik 23, 5 stepen S

TOPLOTNI POJASEVI PET TOPLOTNIH POJASEVA: � 1 ŽARKI � 2 UMERENA � 2 HLADNA

Odlike toplotnih pojaseva � � � Žarki –pojas visokih t , sunčevi zraci padaju pod skoro pravim uglom tokom cele godine. Nema pravilne smene godišnjih doba, velike su vrućine. Umereni pojasevi – ugao pod kojim padaju sunčevi zraci se menja, ali NIKADA ne iznosi 90 stepeni u odnosu na Zemljinu površinu. Ovde postoji pravilna smena godišnjih doba, a trajanje obdanice i noći varira. Hladni pojasevi- Sunčevi zraci padaju pod malim uglom, pa je hladno tokom cele godine. Tokom godine se izdvajaju POLARNI DAN osvetljeni deo godine, POLARNA NOĆ – kada Sunce uopšte ne izlazi.

Slika polarne noći -Hamerfest

POLARNA SVETLOST � � � Ovaj fenomen proizvode naelektrisane cestice iz svemira koje privlace zemljini polovi. Na slici: Polarna svetlost iznad Aberdina 27. novembra 2003. Aberdin, 21. januar 2005