DOSADANJI RAZVOJ I POLITIKA PROIRENJA EVROPSKE UNIJE Evropski

DOSADAŠNJI RAZVOJ I POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE Evropski programi za lokalne zajednice - EPOS Vlasinsko jezero, 15. APRIL 2005. Evropski pokret u Srbiji

Evropska unija danas 25 država, 460 miliona stanovnika n Poseban oblik političkog uređenja n Vodeća svetska ekonomija (najveći svetski izvoznik roba i usluga) n

ISTORIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA n n n Opšte posleratne prilike u Evropi i teorije integracije Stvaranje tri evropske zajednice EZUČ 1951, a zatim Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM) - Rimski ugovori 1957. g. – EEZ je uspostavljena 1968. g. Ugovor s spajanju institucija tri zajednice, Brisel 1965. g. Zapadnoevropska unija (ZEU) je osnovana 1954. g, kao odbrambeni savez zapadnoevropskih država Razvoj Evropske zajednice do 1986. g. Prvo proširenje EZ i dilema “produbljenje – proširenje”

ISTORIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA n n Decenija 70. – naftne krize, ali i produbljivanje integracije (samiti, monetarni sistemi, politička saradnja, policijska saradnja, naučno-tehnološki razvoj) Decenija 80. – ekonomski uspon (jedinstveno tržište, Jedinstveni akt) Decenija 90. – institucionalni razvoj (ugovori), monetarna unija, ZSBP i pravosudje i unutrašnji poslovi (II i III stub saradnje), Evropa u više brzina 21. Vek – EU postaje panevropska integracija sa trenutno 25 članica

FUNKCIONISANJE EU I NJENE INSTITUCIJE Glavni organi EU: Evropski Savet, Savet ministara, Evropska komisija, Evropski Parlament, Sud Pravde EZ n Ostali organi: Evropska centralna banka, Ekonomski i socijalni komitet, Komitet regiona, Finansijski sud i Evropska investiciona banka n Međuzavisnost, koordinacija i umreženost organa EU n

n n Nadležnosti ES: glavni politički organ sastavljen od šefova država ili vlada zemalja članica + predsednik KEU, daje političike smernice za rad ostalih organa, ZSBP, policijska saradnja, EMU, odlučivanje konsenzusom Nadležnosti KEU: izvršno-administrativni organ, pravo inicijative i kontrola sprovođenja propisa, sprovodi odluke Saveta, predstavlja EU u insotranstvu, vodi pregovore, prati ekonomsko stanje i predlaže mere

Nadležnosti Suda pravde EZ: brine se o poštovanju prava, tumači ugovore i propise, 15 sudija + 8 opštih pravobranilaca, tužbe mogu pokrenuti države članice (i sudovi), organi EU, pravna i fizička lica, 2 vrste tužbi n Zakonodavna procedura: saodlučivanja, saradnje, pozitivnog mišljenja n U proceduri učestvuju Savet EU, KEU i EP n

PROCES PROŠIRENJA EU n n n Pet krugova proširenja EU – 1973, 1981, 1986, 1995, 2004 1973. - Danska, Irska, Velika Britanija 1981. - Grčka 1986. - Španija, Portugal 1995. - Austrija, Švedska, Finska 2004. Poljska, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Estonija, Latvija, Litvanija, Slovenija, Kipar i Malta

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA n n KEU je 1999. Predložila formiranje PSP za zemlje ZB(Albanija, Makedonija, Hrvatska, SRJ/SCG, Bi. H) kako bi se unapredila politika regionalnog pristupa Elementi: uslovljenost (političko-ekonomska), trgovinske mere (carinski preferencijali), finansijski instrumenti (CARDS, krediti, makroekonomska pomoć), regionalna saradnja (FTA), ostala saradnja (politički dijalog, unutrašnji poslovi, NT saradnja, enegetika), zaključivanje SSP (novi tip ugovornih odnosa) i potencijlano članstvo u EU

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA SSP namenjen zemlje ZB i jednako se primenjuje na sve, razlike postoje u konkretnim uslovima n Potpisivanjem SSP datoj državi se priznaje status potencijalnog člana EU n Ciljevi SSP: liberalizacija trgovine, politička stabilizacija, razvijanje regionalne saradnje i harmonizacija/usklađivanje pravnog i institucionalnog sistema n

KORACI KA ČLANSTVU n n n n n Osnivanje konsultativne radne grupe EU-SCG Studija izvodljivosti Pregovori o pridruživanju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Ratifikacija Zahtev za statusom zemlje-kandidata Avis Pregovori o pristupanju Ugovor o pristupanju Ratifikacija

KRITERIJI IZ KOPENHAGENA ZA ČLANSTVO U EU n n n Politički: stabilne institucije koje garantuju vladavinu prava, demokratiju, ljudska prava i zaštitu manjina Ekonomski: funkcionalna tržišna privreda i sposobnost da se suoči sa konkurencijom na jedinstvenom tržištu EU Pravno-institucionalni: prihvatanje ciljeva (politička, ekonomska i monetarna unija) iobaveza proisteklih iz članstva, usvajanje pravnih i institucionalnih tekovina EU, odgovarajuće administrativne i sudske strukture

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA n n Aktuelno stanje SCG u PSP: nužna izgradnja efektivne demokratske države, nedovoljna vladavina prava, neodgovarajući administrativni kapacitet, nepouzdani standardi političkog ponašanja, nedovoljna sloboda medija, slaba zastupljenost civilnog društva, problemi siromaštva, nezaposlenosti i privrednog rasta, dalji razvoj regionalne saradnje Evropsko partnerstvo – Akcioni plan za sprovođenje Pozitivna studija izvodljivosti za otvaranje pregovora Saradnja u regionu/regionalna politika EU: Susedski programi (INTERREG), Projekti prekogranične saradnje

Faze u napredovanju zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji Početak Procesa stabilizac. i pridruživ. Studija o izvodljiv Hrvatska DA 1999. DA maj 2000. Makedonija DA 1999. Podneta kandidatu -ra za članstvo Prihvaćena kandidatura za članstvo Otvoreni pregovori za članstvo Broj zaključenih poglavlja DA oktobar 2001. DA februar 2003. DA april 2004. Očekuje se mart 2005. 0 DA jun 1999. DA april 2001. DA mart 2004. NE NE 0 Albanija DA 1999. DA januar 2003. NE NE 0 Bosna i Hercegovina DA 1999. DA novemb. 2003. NE NE 0 Srbija i Crna Gora DA 2000. DA april 2005. Sporazum o stabilizaciji i pridruživ. Očekiva no članstvo

REGIONALNI OKVIR INTEGRACIJE SCG U EU n n n EU – ZB Samit, Solun, jun 2003. godine, nova faza ubrzanog institucionalnog i horizontalnog povezivanja. Zemlje Zapadnog Balkana usvojile Akcioni plan za naučnu i tehnološku saradnju sa EU, koji treba da stvori mogućnosti i kapacitete u zemljama regiona da se integrišu u razvojne i istraživačke programe Unije i u potpunosti uključe u Evropski istraživački prostor. Obavezale da primenjuju Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima. Tokom 2003. i 2004. godine odvijao se proces postepenog uključivanja zapadnog Balkana u evropsku energetsku mrežu i evropsko energetsko tržište. Usvojen Master plan za razvoj saobraćajne infrastrukture u regionu, kao deo priprema za njihovo uključivanje u transevropsku transportnu infrastrukturnu mrežu – sekretarijat u Beogradu. U septembru 2004. ispunjeno obećanje iz Soluna - region ZB prelazi u nadležnost Generalnog direktorata za proširenje EU.

• U septembru je doneta odluka o uspostavljanju jedinstvenog instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA), koji stupa na snagu 2007. godine i omogućava ne samo zemljama koje su kandidati za članstvo u EU već i potencijalnim kandidatima da koriste predpristupne programe i fondove, zavisno od nivoa institucionalnih odnosa sa EU. • U novembru, na marginama Forume EU-ZB , potpisani su dokumenti koji omogućavaju zemljama regiona da se uključe u 25 internih programa EU. • Evropska unija je preko više linija otvorila programe prekogranične saradnje sa SCG, kako sa članicama koje su naši susedi, tako i sa kandidatima. Prvi program koji je aktiviran je bio INTERREG program sa Italijom, za čitavu SCG, a zatim su aktivirani i programi sa Madjarskom, pa sa Rumunijom i Bugarskom, koji počinju sa primenom u 2005. g. Očekuje se uskoro i otvaranje programa sa Bi. H i Hrvatskom. Moguće je, u okviru CADSES ući i u zajedničke projekte sa podunavskim zemljama.

n Najzad, 13. decembra 2004, Savet EU donosi Direktivu 114 kojom se olakšava vizni režim i uslovi boravka za za studente, đake, praktikante i volontere iz trećih zemalja, uključujući i zemlje zapadnog Balkana, a vezano za potrebe studiranja, stručne obuke i razmene mladih. n Glavna svrha seminara za lokalne zajednice je da im se olakša učešće u raznovrsnim evropskim programima i da se većim aktiviranjem lokalnog nivoa naša zemlja što bolje pripremi za pridruživanje i pristupanje EU, posebno imajući u vidu nove mogućnosti za povećanu podršku integracionim procesima od 2007. g. Zajednički poduhvat civilnog društva i administracije u Srbiji, uz podršku partnera iz zemalja EU I OEBS-a. n

AKTUELNI STAVOVI EU O ZAPADNOM BALKANU n Potreba za boljom koordinacijom medjunarodnih aktivnosti u regionu, neophodni su bolje definisanje i podela nadležnosti n Bolje definisati EU strategiju za Balkan u narednih nekoliko godina n Ojačati ulogu SAP i SAA i dati jasnu agendu integracije sa redosledom koraka n Potrebno da se obuhvati čitavo društvo, a posebno oni koji odredjuju javno mnjenje u procesu integracije u EU: hitno ojačati saradnju u kontroli granica kao deo šire strategije za region u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova (do kraja 2005. izradiće se studija o mogućnostima progresivnog olakšavanja viznog režima za zemlje regiona sa naglaskom na studente, predstavnike NVO i političkih institucija)

n Jedan od ključnih ciljeva EU sve veće prenošenje odgovornosti za primenu i upravljanje s pomoći EU na lokalne i nacionalne vlasti uz rastuće angažovanje civilnog društva i demokratskih snaga. n Pozivaju se zemlje regiona da koordiniraju razvoj regionalne infrastrukture, kao pretpostavke ekonomske integracije regiona. n Zabrinjavajući odliv mozgova i mladih iz regiona, koji je vezan za siromaštvo i nezaposlenost. n Podrška civilnom društvu i njegov razvoj bitni za jačanje demokratskih institucija i put ka pomirenju u regionu. n Komisija će izaći sa projektom stvaranja zona povećane slobode kretanja medju susedskim regionima kako bi se podstakao razvoj prekogranične i regionalne saradnje. n Komisija će podstaći i podržati pokretanje twinning programa na opštinskom nivou i sve duge aktivnosti koje olakšavaju umrežavanje medju različitim akterima iz EU i zemalja Zapadnog Balkana. n