Socijalna politika Evropske unije Strategija Evropa 2020 18

Socijalna politika Evropske unije Strategija “Evropa 2020” 18. mart 2020. godine

Sadržaj -Lisabonska strategija: - odlike, ciljevi i dometi -Strategija “Evropa 2020” - komponente - prioriteti - smernice -Ocene i dometi -Šta dalje?

Koncept Lisabonske strategije - Usvojena je 2000. godine u Lisabonu. - Osnovni cilj: da Unija do 2010. godine postane “najdinamičniji i najkonkurentniji ekonomski prostor na svetu zasnovan na znanju i da se pri tome ostvari održiv ekonomski rast sa više radnih mesta i sa boljim radnim mestima, kao i sa većom socijalnom kohezijom”. - Kvantifikovani ciljevi: - stopa zaposlenosti 70%, stopa zaposlenosti žena 60%, stopa zaposlenosti starijih radnika 50%. - ulaganja u istraživanja i razvoj 3% BDP-a. - Godine 2005. izvršena je procena efekata implementacije Strategije, kada je ona refokusirana, stavljanjem akcenta na ekonomski rast i zapošljavanje. - Iste godine usvojene su “Smernice o opštim odlikama ekonomske i politike zapošljavanja”, koje su 2008. prerađene, sa ponovnim refokusiranjem, ovaj put na kreiranje fleksibilnosti na tržištu rada. - Osnovni nedostaci: preopterećna agenda, neadekvatna koordinacija, konflikti između prioriteta, nedostatak političke volje. - Ekonomski ambijent: svetska ekonomska i finansijka kriza.

Rezultati Lisabonske strategije -Godine 2010, stopa zaposlenosti iznosila je 65%, stopa zaposlenosti žena 59, 1%, a stopa zaposlenosti starijih radnika 44, 7%. -Samo dve zemlje, Švedska i Finska, izdvajale su 3% BDP za istraživanja i razvoj. -Značajnu kritiku pretrpeo je Otvoreni metod koordinacije. -Različiti prihodi za žene i za muškarce za rad jednake vrednosti su opstale. -Strateška koordinacija različitih oblasti politika je izostala. -Stav da je zaposlenje najbolja zaštita od siromaštva nije se pokazao održivim. -Problematika rezultata privatizacije penzijskih sistema nije dobila potrebnu pažnju. -Zahtevi za boljim i kvalitetnijim radnim mestima nisu postavljeni. -Fleksigurnost je ukazala na razvijanje fleksibilnosti na štetu sigurnosti na tržištu rada. -Socijalni dijalog nije podstican u dovoljnoj meri. -Jednake šanse pri zapošljavanju nisu dovoljno promovisane. -Uklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza nije dobilo potreban prostor. -Fokusiranost na ekonomski rast, ponudu i tržišni liberalizam.

Komponente Strategije “Evropa 2020” - U novembru 2009. godine objavljen je prvi nacrt nove strategije. Konačna verzija objavljena je 3. marta 2010. godine. Strategija “Evropa 2020” usvojena je 17. juna 2010. godine. Navodi strukturne slabosti EU: manji ekonomski rast od njenih trgovinskih partnera, nisku stopu zaposlenosti i starenje stanovništva. Definiše globalne izazove sa kojima se EU suočava: ekonomsko jačanje zemalja u usponu, reorganizovanje globalnih finansija, klimatske promene i ograničenost resursa. Pet vodećih ciljeva: 1. zaposlenost, 2. istraživanja i razvoj, 3. klima i energija, 4. obrazovanje i 5. borba protiv siromaštva Tri prioriteta: 1. inteligentni rast, 2. održivi rast i 3. integrativni rast Sedam inicijativa: 1. Unija inovacija, 2. Mladost u pokretu, 3. Digitalna agenda za Evropu, 4. Evropa resursne efikasnosti, 5. Industrijska politika u doba globalizacije, 6. Nove kvalifikacije i mogućnosti zapošljavanja, 7. Evropska platforma za borbu protiv siromaštva

Najvažnije stavke Fokus Strategije je na: 1. Podizanju stope zaposlenosti na 75% posredstvom većeg uključivanja mladih, ali i starijih radnika, lica sa niskim kvalifikacijama i legalnih migranata 2. Uvećanju udela BNP-a koji se izdvaja za istraživanja i razvoj na 3% 3. Smanjivanju emisija gasova koje dovode do efekta staklene bašte za najmanje 20% (u odnosu na 1990. godinu), uvećanje udela obnovljivih izvora energije za 20% i uvećanje energetske efikasnosti za 20% 4. Snižavanju stope prevremenog napuštanja školovanja na ispod 10%, uporedo sa uvećanjem udela visoko obrazovnog stanovništva na najmanje 40% 5. Smanjenju broja ljudi izloženih siromaštva ili socijalnom isključivanju za 20 miliona.

Procedure - Države članice preko nacionalnih izveštaja rade na implementaciji Strategije Izveštaji se podnose Evropskoj komisiji u poslednjem kvartalu tekuće godine Komisija ocenjuje programe i izveštava o ostvarenom napretku Države dobijaju individualne preporuke za delovenje Preporuke se zasnivaju na izveštajima i integrisanim smernicama Države članice treba da operacionalizuju preporuke U slučaju da u toku predviđenog vremena izostane primerena reakcija na preporuku ili ukoliko država članica čini suprotno od preporučenog, Komisija izriče upozorenje Glavnu odgovornost za implementaciju Strategije ima Evropski savet, odnosno odgovarajući odbori Saveta.

Inteligentni rast - Odnosi se na nastavak cilja Lisabonske strategije da se izgradi ekonomija zasnovana na znanju. Ključna uloga u tome pridaje se informacionim i komunikacionim tehnologijama. Tri aspekta ovog priroteta: 1. inovativnost, 2. obrazovanje i 3. digitalno društvo. U okviru inovativnosti, ukazuje se na neuporedivo niža ulaganja u EU (za oko 0, 6% I 1, 5%) u istraživanja i razvoj, u poređenju sa SAD i Japanom. U okviru obrazovanja, ukazuje se na veliku učestalost prevremenog napuštanja školovanja i na potrebu za većim udelom stanovištva sa univerzitetskom diplomom. U okviru digitalnog društva, ukazuje se na potrebu za većim učešćem evropskih preduzeća na tržištu informacione i komunikacione tehnologije. Kako bi se ove oblasti unapredile predlažu se tri inicijative: 1. Inicijativa inovacija – obezbeđivanje dovoljnog broja diplomiranih u oblastima prirodnih nauka 2. Digitalna agenda za Evropu – izgradnja Jedinstvenog digitalnog tržišta 3. Mladost u pokretu – unapređenje atraktivnosti evropskih univerziteta.

Održivi rast -Odnosi se na kombinaciju ekonomskih i ekoloških interesa, jer se efikasnim korišćenjem resursa i razvojem zelenih tehnologija jača konkurentnost. -Potreba da se maksimalno iskoriste potencijali novih zelenih tehnologija. -Obezbeđivanje energetske sigurnosti Evrope. -Suočavanje sa izazovima preporučuje se u okviru dve inicijative: 1. Evropska resursne efikasnosti – treba da doprinese odvajanju ekonomskog rasta od korišćenja resursa, time što će se ekonomija dekarbonizovati, intenzivirati upotreba obnovljivih energija, modernizovati saobraćaj i unaprediti energetska efikasnost. 2. Industrijska politika u doba globalizacije – kompanije u EU treba da budu ekološki orijentisane, treba da se obezbedi poslovno okruženje, naročito za mala i srednja preduzeća, te da se izgradi jaka i održiva industrijska struktura koja je konkurentna na globalnim tržištima.

Integrativni rast -Odnosi se na realizovanje vizije evropske socijalne tržišne ekonomije 21. veka, koju treba da predstavlja integrativni rast koji se zasniva na visokoj stopi zaposlenosti, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji. -Definisani su prioriteti u oblastima zapošljavanja, kvalifiakcija i borbe protiv siromaštva. -Predlažu se dve inicijative: 1. Agenda za nove kvalifikacije i mogućnosti zapošljavanja – definisanje agende fleksigurnosti, razvijanje novih šema rada, olakšavanje mobilnosti radnika, ulaganje u migracionu politiku, jačanje socijalnog dijaloga, podsticanje celoživotnog učenja razvijanje zajedničkih instrumenata za sticanje i priznavanje kvalifikacija 2. Evropska platforma za borbu protiv siromaštva – predviđa teritorijalnu i socijalnu koheziju, kako bi svi imali koristi od rasta i od zaposlenosti, a oni koji žive u siromaštvu i socijalnoj isključenosti da se aktivno uključe u društveni život.

Integrisane smernice 1. Obezbeđivanje kvaliteta i dugoročne održivosti javnih finansija. 2. Uklanjanje makroekonomskih disbalansa. 3. Uklanjanje neravnoteže u Evrozoni. 4. Optimiziranje istraživanja i razvoja i ulaganja u inovacije, jačanje trougla znanja i oslobađanje potencijala digitalne ekonomije. 5. Efikasnije korišćenje resursa i smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. 6. Unapređenje okvirnih uslova za preduzeća i potrošače i modernizaciju industrijske baze. 7. Povećanje stope zaposlenosti i uklanjanje strukturne nezaposlenosti. 8. Obrazovanje radne snage čije kvalifiakcije odgovaraju zahtevima tržišta rada, unapređenje kvaliteta radnog mesta i učenja čitavog života. 9. Povećanje efikasnosti opšteg obrazovanja i obuke na svim nivoima i olakšavanje pristupa visokoškolskim ustanovama. 10. Borba protiv socijalnog isključivanja i siromaštva.

Revidirane smernice -Godine 2015. izvršena je revizija integrisanih smernica. -Ukupan broj smanjen je na 8, po četiri za ekonomsku politiku i politiku zapošljavanja: 1. Podsticanje investiranja 2. Podsticanje rasta posredstvom implementacije strukturnih reformi u državama članicama 3. Uklanjanje ključnih prepreka za rast i zapošljavanje na nivou Unije 4. Unapređenje održivih i prema rastu orijentisanih javnih finansija 5. Podsticanje potražnje za radnom snagom 6. Unapređenje ponude i kvalifikacije radne snage 7. Podsticanje funkcionisanja tržišta rada 8. Obezbeđivanje pravičnosti, borba protiv siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti

Podsticanje potražnje za radnom snagom - Podsticanje potražnje za radnom snagom pozicionirano je u kontekste 1. eliminisanja prepreka za zapošljavanje i preduzetništvo, 2. aktivnog promovisanja socijalne ekonomije i 3. podsticanja socijalnih inovacija. -Predviđeno je i redukovanje i preusmeravanje poreskog opterećenja zarada ka drugim izvorima, čiji je negativan uticaj na zapošljavanje i rast manji, uz istovremenu zaštitu prihoda za adekvatnu socijalnu sigurnost i rashoda koji deluju podsticajno na rast. -Države članice pozvane su da utvrde minimalne zarade na nivou koji omogućuje kreiranje radnih mesta, konkurentnost i izbegavanje siromaštva.

Unapređenje ponude i kvalifikacija radne snage -Unapređenje ponude i kvalifikacija radne snage odnosi se na promovisanje produktivnosti i mogućnosti zapošljavanja, kroz podesnu ponudu odgovarajućih znanja i veština. -Državama članicama sugerisana su podesna ulaganja u sisteme obrazovanja i obuke, uz unapređenje njihove efektivnosti i efikasnosti za podizanje kompetencija radne snage, u kontekstu promenljivih zahteva tržišta rada. -Dodatno, države članice pozvane su na preduzimanje potrebnih mera za unapređenje pristupa učenju za odrasle, kao i na implementiranje strategija aktivnog starenja. -Naglasak je na rešavanju problema dugotrajne nezaposlenosti i nezaposlenosti mladih, ali i na redukovanju prepreka za učešće na tržištu rada, naročito za žene, starije radnike, mlade, osobe sa invaliditetomi migrante sa legalnim prebivalištem. -Državama članicama su na raspolaganju sredstva Evropskog socijalnog fonda i drugih fondova, u svrhu podsticanja zapošljavanja, socijalnog uključivanja, obrazovanja i javne administracije.

Podsticanje funkcionisanja tržišta rada -Podsticanje funkcionisanja tržišta rada koncipirano je sa stanovišta uspostavljanja ravnoteže između pravila kojima se štite oni koji su zaposleni i oni koji traže zaposlenje. -Smatra se da je kvalitetno zaposlenje ono koje nudi socijalno-ekonomskus igurnost, prilike za obrazovanje i obuku, odgovarajuće radne uslove (uključujući zdravlje i bezbednost na radu), kao i balans između profesionalnog i porodičnog života. -Države članice su pozvane na jačanje socijalnog dijaloga, navođenje aktivnih mera na tržištu rada, kao i na takvo dizajniranje mera u sistemima socijalne zaštite, koje efektivno aktiviraju one koji žele da učestvuju na tržištu rada, ali i adekvatno štite one koji su isključeni sa tržišta rada i nisu u mogućnosti da učestvuju na njemu, uz investiranje u ljudski kapital. -Podstiču se i mobilnost radne snage na teritoriji EU, kao i međusobno priznavanje kvalifikacija i prenosivost prava iz penzijskih sistema između država članica

Obezbeđivanje pravičnosti, borba protiv siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti -Obezbeđivanje pravičnosti, borba protiv siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti podrazumeva modernizaciju sistema socijalne sigurnosti, kako bi oni obezbedili efektivnu, efikasnu i adekvatnu zaštitu tokom čitavog životnog ciklusa, obezbeđujući pravičnost i eliminišući nejednakosti. -U ovoj smernici konstatuje se: “postoji potreba za pojednostavljenim i bolje targetiranim socijalnim politikama, dopunjenima priuštivom kvalitetnom zaštitom dece i obrazovanjem, obukom i asistencijom prilikom zapošljavanja, stambenom podrškom i pristupačnom zdravstvenom zaštitom, pristupom osnovnim servisima, poput bankovnog računa i internetа; kao i za aktivnošću sprečavanja prevremenog napuštanja školskog sistema i borbom protiv socijalnog isključivanja […] Sistemi socijalne zaštite treba da budu dizajnirani tako da se olakša pristup svih koji imaju određena prava, da se podrži investiranje u ljudski kapitali da se pomogne u sprečavanju, redukovanju i zaštiti od siromaštva. Penzijske sisteme treba reformisati tako da se obezbedi njihova održivost i adekvatnost za žene i muškarce u kontekstu produžetka životnog veka i demografske promene, uključujući povezivanje starosne granice za penzionisanje sa očekivanim godinama života, podizanje efektivne starosne granice i razvijanje komplementarne penzijske štednje. Države članice treba da unaprede i pristupačnost, efikasnost i efektivnost zdravstvene zaštite i sistema dugotrajne zaštite, uz očuvanje fiskalne održivosti”

Ocene i dometi -Kao pozitivno, ocenjeno je: 1. jasno formulisani i realistični ciljevi 2. intenzivnije uključivanje Evropskof parlamenta -Kao negativno, ocenjeno je: 1. nedovoljna fokusiranost na prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize 2. nedovoljne razlike u odnosu na Lisabosnku strategiju -Dileme: 1. kako obezbediti da se države članica pridržavaju Strategije? 2. koji organ Unije bi trebalo da ima najveći značaj?

Literatura Obavezna: Vuković, D. (2011). Socijalna politika Evropske unije. Beograd: Fakultet političkih nauka, str. 359 -372, 378 -382. Dodatna: http: //www. emins. org/product/vodic-kroz-strategiju-evropa-2020/