7 SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 2016

7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 2016. • Socijalna vidljivost BZ • Socijalne službe i institucije i BZ • Prevencija BZ 1

SOCIJALNA VIDLJIVOST BOLESTI ZAVISNOSTI 2

SOCIJALNA VIDLJIVOST I BOLESTI ZAVISNOSTI Socijalna vidljivost je polazište za planiranje i izvođenje prevencije i lečenja bolesti zavisnosti. Odraz je: �društvene ideologije i sistema vrednosti �kohezivnosti društva u ovoj oblasti �socijalne politike 3

BOLESTI ZAVISNOSTI I DRUŠTVENA IDEOLOGIJA I SISTEMI VREDNOSTI Formalna usaglašenost da je BZ masivan i ozbiljan socijalno medicinskom problemu �Nanosi značajnu štetu društvu i pojedincima �Ima veoma širok obuhvat (skoro epidemija) među mladim (i sve mlađim) ljudima Vidljivije zbog povećanog broja ekstremno teških i kriminogenih slučajeva. 4

BOLESTI ZAVISNOSTI I DRUŠTVENA KOHEZIVNOST Različito viđenje fenomena zavisnosti: �Kao lična odluka, što često povlači za sobom moralnu osudu �Kao bolest, što povlači tretman zavisnika kao bolesnika kome je potrebna pomoć za lečenjem Neslaganja oko toga da li je bolest zavisnosti: �lični problem i privatna stvar pojedinca, pa su lečenje i rehabilitacija stvar slobodne volje �društveni problem zbog izrazitih efekata na širu okolinu, pa su lečenje i rehabilitacija organizovani i po potrebi obavezni i prinudni Veliko variranje odnosa prema uzimanju konkretne PAS, zavisno od društvenih normi i vrednosti vezanih za tu PAS 5

Primer: ekstremni stavovi prema adiktima ADIKCIJA = DEFEKT LIČNOSTI �Zavisnost kao posledica ličnog izbora �Pristup: oštar (“Možeš da izabereš da ne uzimaš drogu!”) �Primer: radni kampovi, kažnjavanje ADIKT = ŽRTVA �Zavisnost kao posledica “snage droge, loših uticaja okoline. . ” �Pristup: blag (“Pokušaj ponovo… i ponovo…”) �Primer: programi prevencije i rehabilitacije 6

BOLESTI ZAVISNOSTI I SOCIJALNA POLITIKA Republika Srbija - usvojene nacionalne strategije: �Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji 2009 -2013 �Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga 2014– 2021. Društvena reakcija na bolesti zavisnosti i dalje nije jedinstvena: �nema doktrine, zakoni u izradi �aktivnosti nisu koordinisane �medicinski aspekt - hipertrofisan, a nema dovoljno kadrova �zapostavljen socijalno -politički pristup (sociološki, socioekonomski, politički, pravni, moralno-etički aspekti) �javno mnjenje: puno misticizma, senzacionalizma, neznanja, moralisanja 7

SOCIJALNE SLUŽBE I INSTITUCIJE I BOLESTI ZAVISNOSTI 8

SOCIJALNE SLUŽBE I INSTITUCIJE I BOLESTI ZAVISNOSTI Socijalna vidljivost značajno utiče na organizaciju i usluge socijalnih službi i institucija u radu sa bolestima zavisnosti. �Sredstva i kadrovi za praćenje, istraživanje i proučavanje problema: ne planiraju se i ne izdvajaju �Adekvatno edukovan kadar: nema ga dovoljno – ne ulaže se srazmerno veličini problema u dodatno edukovanje i osposobljavanje za rad sa zavisnostima �„Evakuacija od sebe“ - u specijalizovane medicinske institucije Socijalni radnici imaju aktivan stav samo kao članovi multi-disciplinarnog tima za lečenje BZ u zdravstvenim ustanovama 9

Odnos socijalnih službi i institucija prema BZ Delatnost socijalnog rada usmerena je prema staranju i pružanju zaštite uz klasičnu primenu metoda i instrumenata socijalne zaštite pojedinaca i porodica � Zanemarene su metode i instrumenti za rešavanje širih socijalnih problema povezanih sa BZ Socijalni rad bi trebalo da se više angažuje u: �povećanju socijalne vidljivosti svih faza i elemenata procesa razvoja BZ -da postanu vidljivi i pojedinci koji imaju predznake BZ, a ne samo oni koji su bolesni - proširuje se medicinski model �prevenciji BZ Veće angažovanje socijalnih radnika u ovoj oblasti u okviru nevladinog sektora 10

PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI 11

Pojam prevencije Prevencija - združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera u cilju: �uklanjanja štetnih posledica dejstva faktora rizika �stvaranja uslova za rast i razvoj fizičkih i psihičkih sposobnosti ljudi �obezbeđivanje pravovremene i odgovarajuće pomoći ugroženima (tretman, terapija, rehabilitacija) Podela na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju 12

Preduslovi uspešne prevencije BZ � Integracija svih savremenih znanja i veština u oblasti adiktologije � Socijalna vidljivost � Resursi u zajednici (materijalna sredstva, edukovan kadar, organizovane službe) � Partnerstvo i koordinacija važnih segmenata društva: � zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita, � pravosuđe, policija, mediji, privreda, � NVO i druge institucije građanskog društva 13

Koraci u prevenciji BZ �Definisanje cilja �Razmatranja i razumevanje situacije � faktora rizika � faktora zaštite (protektivnih faktora) - ukazuju na puteve obezbeđivanja efikasne prevencije � posebno značajni resursi u lokalnoj zajednici �Uvođenje promene u zajednici (socijalna vidljivost, resursi, službe, koordinacija i kooperacija. . . ) �Uvođenje promene kod pojedinaca i porodica � Smanjenje ili prekidanje delovanja rizičnih faktora � Izgradnja protektivnih faktora �Procena efikasnosti prevencije 14

Primeri ciljeva programa prevencije BZ �Promocija zdravlja �Informisanje o efektima i štetnosti PAS i o načinima prevencije i lečenja �Smanjivanje stigmatizacije �Ukidanje prepreka za pristup lečenju �Učenje veština (životnih, radnih, socijalnih. . ) �Davanje i primanje podrške �Razvijanje mreže podrške u vezi sa problemom 15

PRIMARNA PREVENCIJA BZ PRIMARNA PREVENCIJA: sprečavanje nastanka poremećaja/bolesti, mera uspeha - smanjenje incidence oboljevanja ðintervencije pre nego što se simptomi pojave Primarna prevencija BZ može biti: �U n i v e r z a l n a: intervencije usmerene na javno mnjenje ili na celokupnu populaciju dece i mladih �S e l e k t i v n a: intervencije koje imaju za cilj da obuhvate podgrupe ili populaciju koja je pod povećanim rizikom (npr. adolescenti, srednjoškolci i studenti) �I n d i k o v a n a: intervencije usmerene na pojedince sa vrlo visokim rizikom �Eksperimentisanje sa PAS � Postojanje (više) faktora rizika - može se predvideti razvoj bolesti 16

SEKUNDARNA PREVENCIJA BZ/1 SEKUNDARNA PREVENCIJA: postupci skraćenja trajanja poremećaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana. Mera uspeha: smanjenje prevalence Osnovni stavovi sekundarne prevencije u psihijatriji: ulazak u zajednicu u cilju uvida u obim problema; naglasak na tretmane u najkraćem mogućem vremenu; priprema liste prioriteta; uključivanje multidisciplinarnog tima i članova zajednice Efikasnost sekundarne prevencije povećava: podizanje soc. vidljivosti poremećaju i ranih znakova, rano otkrivanje poremećaja, dostupnost usluga, saradnja i koordinacija profesionalaca, institucija, službi, zajednice i primena odgovarajućih preventivnih metoda, njihova razvijenost i raznovrsnost 17

Sekundarna prevencija BZ/2 Sekundarna prevencija BZ - rane intervencije sa osobama koje nemaju znake jasnog sindroma ili bolesti zavisnosti: � instoksikacija / štetna ili rizična upotreba � zloupotreba (abuzus) PAS – predtoksikomanska faza (psihološka zavisnost, povišena tolerancija) Vežba: nacrt predloga projekta primarne ili sekundarne prevencije 18

TERCIJARNA PREVENCIJA BZ Tercijarna prevencija: suzbijanje i ograničavanje posledica poremećaja/bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili očuvanje onih koje su bile ugrožene Uspeh: smanjenje invaliditeta bolesnika Tercijarna prevencija BZ obuhvata: � prevenciju recidiva � psihološku i socijalnu rehabilitaciju i reintegraciju zavisnika � uključivanje u radne aktivnosti � mere smanjenja štete 19

MERE SMANJENJA ŠTETE OD BZ Mere smanjenja štete (“harm reduction”) imaju za cilj smanjenje ili prestanak negativnih posledica koje korišćenje ili zavisnost od PAS ima na: � zdravlje pojedinaca � društvo kao celinu Primenjuju se kada: �zavisnici/korisnici ne žele da prekinu sa uzimanjem PAS �vrlo su učestali štetni događaji 20

Mere smanjenja štete od BZ obuhvataju: � Mere za sprečavanje štete za društvo zbog vožnje pod uticajem PAS: zabrana vožnje pod dejstvom PAS � Obezbeđivanje lekarske intervencije: prevencija infektivnih bolesti (hepatitis B i C, HIV) � Ohrabrivanje da se traži regularna pomoć � Program zamene špriceva u cilju redukcije rizika od infekcije hepatitisom B i C i HIV-om. � Ohrabrivanje da se pređe na oralnu ili nazalnu primenu. � Neki u ove mere svrstavaju i supstitucione programe (metadon, buprenorfin) sa ciljem redukovanja štetnosti heroina i drugih opijata zamenom manje štetnom PAS… 21

Efekti mera smanjenja štete Ne postoji precizna statistika o efektima ovih mera. U poređenju sa prirodnom istorijom zloupotrebe droge pokazuje se: �poboljšanje ili očuvanje zdravstvenog stanja �smanjenje smrtnosti korisnika droga �smanjenja kriminala povezanog sa korišćenjem droge �smanjenja izolacije i diskriminacije �smanjenja ekonomskih troškova izazvanih posledicama korišćenja droge. 22

Literatura �Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 79 - 94. 23