6 SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Mart 2020

6. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Mart 2020. DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI/2 1

Farmakološka podela �Stimulansi- amfetamin, kokain, ”ecstasy” , metamfetamin �Halucionogeni – LSD, psilociibin, meskalin… �Depresori centralnog nervnog sistema (CSN) - alkohol, benzodiazepini, hipnotici, barbiturati, opijum i derivati, isparljivi rastvarači) �Kanabionidi (marihuana, hašiš) 2

STIMULANSI Amfetamini, kokain, krek, ekstazi 3

Stimulansi To su stimulatori centralnog nervnog sistema (CNS) koji: �modifikuju aktivnost - eksitacija �izazivaju poboljšanje raspoloženja do stanja euforije �povećavaju mentalnu aktivnost i, prividno, energiju �održavaju stanje budnosti i tenziju �smanjuju apetit i telesnu težinu Primarni stimulansi (prvenstveno deluju na CNS, sekundarno na simpatički nervni sistem): Amfetamini, Kokain, Fenociklin (FNC) i sl. Sekundarni stimulansi (prvenstveno deluju na simpatički nervni sistem, sekundarno na CNS): nikotin, kofein, khat 4

Amfetamini (Speed) Sintetizovani 1887, deluju stimulativno. Široko primenjivan u medicini: �kao antidepresivi �u tretmanu gojaznosti (i danas se često propisuju) �u tretmanu deficita pažnje (ADHD) kod dece i adolescenata, kao deo sveobuhvatnog programa �za narkolepsiju �kod obstruktivnog “sleep-apnoea” sindroma. Zloupotreba posle I. sv. rata i u II sv. ratu Način unošenja: tablete, pušenjem, intravenozno – kada se ovako primenjuje, spada u klasu droga sa visokim stepenom zabrane. 5

Efekti amfetamina �Manje doze: euforija, povećana aktivnost, nesanica i anoreksija �Poluvreme dejstva: 7 do 19 sati �Zavisnost se brzo razvija, ritam uzimanja prvo na 2 -4 dana, pa sve češće �Oko 75% korisnika amfetamina ispoljava simptome paranoidnosti i halucinacije. Amfetaminske psihoze (slušne i vizuelne halucinacije, paranoidne sumanute ideje) nalik paranoidnoj shizofreniji; skoro uvek se povlače po prestanku uzimanja amfetamina ili prestanku zavisnosti Apstinencijalni sindrom: nije klasičan već - iscrpljenost, pospanost, depresivnost, strah, paranoidna psihoza sa halucinacijama, pojačan apetit Predoziranje: preznojavanje, groznica, glavobolja, prolivi, grčevi, tremor, povišeni TA, poremećena koordinacija pokreta 6

Kokain/1 Kokain - izolovan, 1857. , je derivat koji se dobija iz biljke koka (erythroxylum coca) koja raste u Južnoj Americi; lokalno stanovništvo ga koristi protiv umora i gladi Medicinska upotreba ograničena (strogo zabranjena supstanca): � Koristi se nešto malo u hirurgiji za kontrolu krvavljenja zbog vazokonstriktivnog delovanja, kod zavisnika kontraindikovano Način upotrebe: ušmrkivanje, inhaliranje ili intravenozno. Efekti: � Početni stadijum - stimulativno deluje, euforija, osećanje omnipotencije, preduzimljivost, seksualna dezinhibiranost � Kasna faza zloupotrebe: depresivno raspoloženje, apatija; anksioznost, razdražljivost; kognitivne smetnje (konfuzija, problemi pamćenja, koncentracije); nasilnost � Kokainska psihoza - liči na amfetaminsku (slušne i vizuelne halucinacije), ali uključuje i taktilne halucinacije u vidu senzacije gmizanja insekata ispod kože (formikacije) 7

Kokain/2 Zavisnost: �Brzo se povećava tolerancija : na početku doze od 20 -100 mg, kasnije od 300 mg �Brzo se stvara zavisnost; vrlo izražena psihička zavisnost �Dugotrajna upotreba - teška zdravstvena oštećenja: CNS-a (čak i epi napadi), kardiovaskularnog sistema (aritmije, iscrpljenost); gastrointestinalni poremećaji, ako se udišeoštećenja nosa, sinusa, glasnica �Apstinencijalni sindrom: depresija, pospanost i intenzivna glad �Smrtnost 10 x veća nego u prosečnoj populaciji Kombinovanje sa drugim drogama: � 60 -80% zavisnika od kokaina i amfetamina simultano uzimaju i alkohol - coccaethylen – dugotrajnije dejstvo, teza srčana oštećenja 8

Krek je kristalizovana forma kokaina • unosi se pušenjem • proizvodi veoma brz efekat • rapidan rast tolerancije • mnogo je adiktviniji od kokaina 9

Ekstazi/1 Ecstasy ili MDMA (methylene-dioxy-amphetamine) je izrazito popularan, stimulativno i halucinogeno dejstvo, pa se svrstava i u stimulatore CSN i u halucinogene Efekti: �U toku 30 -90 minuta izaziva euforiju, veselo raspoloženje, povišen doživljaj zvuka i boje uz osećanje bliskosti sa svakim �Dejstvo traje nekoliko sati uz izrazito povećanje aktivnosti, može se pojaviti i konfuzija, napetost, a potom nesanica. �U većim količinama može izazvati: grčeve u mišićima (posebno viličnim – škrgutanje zubima), preznojavanje, mučninu, ubrzano lupanje srca, povišen krvni pritisak i dehidraciju. 10

Ekstazi/2 Efekti (nastavak): �Razvija se tolerancija �Dovodi do psihičke zavisnosti, fizička zavisnost nije dokazana �Može precipitirati pojavu psihoze. �Smrt može nastupiti iznenadno zbog kardijalne aritmije, dehidracije i hipertermije. �Predoziranje: akutna intosikacija, može se ispoljiti kao maligni neurolpetički sindrom �Dugotrajno korišćenje: neurotoksični efekat sa smanjenjem kognitivnih funkcija. 11

HALUCIONIGENI LSD, psilocibin, meskalin … 12

Efekti halucionogena � Osnovno dejstvo: poremećaj čulnih opažanja. pre svega vizuelnih: boje, zvukovi, vizijeali i slušnih, dodira i mirisa � iluzije, pseudo-halucinacije, � Intenzivne halucinacije () � k. Ada su halucinacije neprijatne (“bad trip”), praćene su strahom i agresijom � Intenzivna emocionalna doživljavanja povezana sa njima-trip � Nema fizičke zavisnosti, psihička zavisnost slabo izražena � Fenomen tolerancije i ukrštene tolerancije (povećanje tolerancije na jedan halucinogen dovodi do povećane tolerancije i na slične supstance) � Neželjeni efekti: sumračno stanje, akutna panična ili akutna psihotična reakcija , “flash-back”-ovi koji mogu da traju u kontinuitetu i nekoliko godina, trajne izmene ličnosti, oštećenja hromozoma � S m r t može nastati pod uticajem halucinacija o sposobnosti letenja , zbog kojih mogu da skoče sa nekog visokog mesta 13

Vrste halucinogena Hemijski raznovrsne supstance: �LSD �“Trip” (najsnažniji) �Psilocibin ili magične pečurke (Meksiko) - droga introspekcije, fascinacije, utrnulosti �Meskalin – od kaktusa pejotl (Meksiko) megalomanski narcizam, ruženje barijera do nesvesnog, ne-biće �Drugi (antiparkinski medikamenti…) Kombinovanje sa drugim drogama: obično kao dodatna droga uz opijate ili kokain. 14

LSD Diethyl amid lysergične kiseline, “acid” Efekti unošenja: �Početak: znaci aktivacije simpatičkog nervnog sistema (širenje zenica, povraćanje, zatim poremećaj koordinacije pokreta) �Akutna faza - posle 15 min. -1 h, traje od 2 - 12 h: izuzetna osetljivost čula, vizuelne halucinacije, kontakt sa nesvesnim sadržajima; smanjenje pažnje, depersonalizacija �Tolerancija se razvija u rekordnom roku �“Flash back” čak i godinama posle upotrebe, traje nekoliko sekundi, obično nakon velikog uzubuđenja i li uzimanja druge droge; nekad izuzetno neprijatni �Oštećenja hromozoma: oštećeno potomstvo (kukovi); pobačaji i sterilitet kod žena 15

DEPRESORI CNS 16

Depresori centralnog nervnog sistema (CNS) To su lekovi koji snižavaju nervnu aktivnost. Najpoznatiji: �Alkohol �Lekovi: �analgetici (lekovi koji suzbijaju bolove) �hipnotici (lekovi za uvođenje u san i održavanje sna) �sedativno (suzbijanje psiho-motorne napetosti) hipnotičke supstance – barbiturati, anksiolitici (benzodiazepini) �Opijati (opijum, morfijum, heroin, metadon, trodon) �Isparljivi rastvarači 17

Dejstva depresora i apstinencijalni sidrom Dejstva depresora �Snižavaju nervnu aktivnost �Tolerancija: povećanje, ali je moguć i pad �Ukrštena tolerancija �“Povratna hiperekscitabilnost” (rebound) karakterise se pojavom reakcija u telu koje su direktno suprotne pojavama koje su dobijene pri prvom unošenju Apstinancijalni sidrom: �Svi depresori CNS proizvode apstinencijalni sindrom (AS), kod naglog prekidanja posle relativno kontinuiranog unošenja (par nedelja) visokih terapijskih doza �Intenzitet AS povećava se sa jačinom dejstva, visinom doze, dužinom uzimaja 18

BENZODIAZEPINI 19

BENZODIAZEPINI - BZD/1 Zloupotrebljava 6% opšte populacije! Psihofarmakološki efekat: � Sedativno dejstvo: opuštanje, ali i “podizanje” raspoloženja, dezinhibicija u ponašanju i mišljenju � Hipnotičko dejstvo: naknadna pospanost i zapadanje u san �Veće doze mogu dovesti do depresije centra za disanje i kome, retko i do smrti Hronična zloupotreba: � nametljivost, razdražljivosti, svađalačko ponašanje (umesto pospanosti - agresija) � osećanje moći i veće snage (kao kod alkohola!) � gubitak koordinacije kretanja i govora Neki lekovi iz kruga benzodiezepina: bensedin, diazepam, leksilijum, lorazepam 20

BENZODIAZEPINI - BZD/2 Neki lekovi iz kruga benzodiezepina: bensedin, diazepam, leksilijum, lorazepam Zloupotreba i zavisnost mogu da nastanu: �tokom lečenja anksioznih poremećaja �tokom ulične upotrebe �kod mladih u fazi eksperimentisanja �kod osoba koje su zavisne od alkohola �kod osoba koje su zavisne od opijata 21

Stvaranje zavisnosti od BZD Zavisnost od BZD nastaje: �kroz proces “samolečenja” slika monozavisnosti (samo od BZD) � kao politoksikomanija (kombinovanje sa drugim drogama – alkoholom, marihuanom, heroinom ili kokainom) Apstinencijalni sindrom (AS) �može biti veoma intenzivan, čak i opasan – mogući epinapadi i delirijum �visoko varira, zaovisnosti od: � prosečne dnevne doze uzimanja � stepena eliminacije BZD (polu-život) � dužine unošenja, zloupotrebe � individualnih karakteristika pacijenta (telesno i mentalno zdravlje) � brzine odvijanja simptomatologije � faze redukovanja: najteži na početku i na kraju redukovanja 22

Literatura �Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 47 – 53; 58 -64. �Bukelić, J. , Ramah, A. , Veličković. R. (2001), Zavisnost od psihoaktivnih supstanci – PAS (zloupotreba lekova). U: Babić, M. (ur. ), Skrining u medicini. Beograd, Jugoslovenska fondacija protiv raka, str. 797821. 23