11 SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Decembar 2104
11. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Decembar 2104. • Tretman bolesti zavisnosti od droga • Prevencija recidiva • Uloga socijalnog radnika u zaštiti zavisnika 1
Pristupi tretmanu/1 Razvijeni su različiti pristupi tretmanu zavisnosti od droga : 1. Detoksikacija u bolnici uz medicinski nadgledan apstinencijalni sindrom – nema trajne efekte 2. Terapijske komune � visoko strukturisani boravak u grupi drugih na lečenju od droga � privilegije se moraju zaslužiti kroz pridržavanje tretmanu � postepena priprema za uključivanje u zajednicu, u nekim slučajevima i ostanak u komuni u drugoj ulozi (kao savetnik, itd. ) 2
Pristupi tretmanu/2 3. Vanbolnički programi bez droge � Individualno, grupno i porodično savetovanje - psihoedukativni materijal, prevencija recidiva, kognitivno- bihejvioralne grupe � Povezivanje sa relevantnim programom 12 koraka � Podrška u ovladavanju veštinama i stavovima za ekonomsku samostalnost (školovanje, posao, poslovna etika itd) 4. Programi 12 koraka � Anonimni narkomani (NA); kokainomani (CA), na metadonu (MA) – (oformili sopstvenu grupu jer se u NA osećaju stigmatizirano jer nisu “čisti”) � Za članove porodica: Pill-Anon, Nar-Annon, Narateen … 5. LAAM tretman – sintetički opijat koji ima dugo delovanje i blokira efekte heroina ; uzima se 3 puta nedeljno 6. Supstitutivni programi (metadon, buprenorfin) 3
SUBSTITUCIONI PROGRAMI 4
SUBSTITUCIONI PROGRAMI Supstitucioni programi u tretmanu bolesti zavisnosti su programi u kojima se za lečenje opijatske zavisnosti koristi supstanca sa svojstvima i dejstvom sličnim drogi koja se koristila - potpuni ili parcijalni opijatski agonist �Kod nas se koristi metadon i buprenorfin. �Predstavljaju oblik produžnog programa �Preko 530 000 opijatskih zavisnika u EU uključeno je na supstitucione programe opijatskim agonistima �Uz primenu supstitucione terapije može se primenjivati i psihoterapija ili porodična terapija 5
Metadon naspram heroinu �Oralna upotreba metadona - efikasan pri oralnoj upotrebi, heroin - najefikasniji pri intravenskoj aplikaciji �Delovanje: metadon ima daleko duže delovanje (24 -26 sati naspram 6 -8 sati kod heroina), spor i postupan početak delovanja i ne dovodi do euforije, što je osnovni uzrok uzimanja heroina. �Negativni efekti konzumiranja metadona (od kojih je najveći stvaranje zavisnosti) su daleko ređi i imanju daleko manji intenzitet nego kod heroina 6
Prednosti metadonskog supstitucionog programa �Redukcija konzumiranja ilegalnih supstanci �Redukcija kriminalnih aktivnosti �Redukcija intravenskog konzumiranja droga i posledica koje sa sobom nos, uključujući i redukciju transmisivnih bolesti �Redovan kontakt sa službama nadgledanja i pomoći jer se metadon dobija ambulantno; češći ukoliko je potreba za nadgledanjem i pomoći veća (raspored dobijanja metadona zavisi od napredovanja u programu) �Poboljšanje zdravstvenog i socijalnog statusa �Omogućavanje produktivnog životnog stila �Smanjenje troškova uzrokovanih zloupotrebom suspstanci i zavisnošću u društvu. 7
Uslovi i problemi Uslovi za uključivanje u metadonski supstitucioni program � Starosni minimum: 21 godina života � Višegodišnji zavisnički staž � Jasno ispunjeni kriterijumi po MKB-10/ DSM-IV za postojanje opioidne zavisnosti � Više bezuspešnih pokušaja lečenja (dispanzerski, bolnički) Problemi metadonskih zavisnika: � Ozbiljan deficit radnih i socijalnih veština � Nezavršeno školovanje � Istorija kriminalne aktivnosti � Izgubljena podrška porodice i disfunkcionalni odnosi sa drugim zavisnicima � Zoupotreba u detinjstvu, posebno kod žena � Disfunkcionalno roditeljstvo 8
Buprenorfinski supstitucioni program Buprenorfin - polusintetski opioid, sintetisan iz tebaina. FDA je 2002. odobrila njegovu upotrebu za lečenje zavisnosti. Buprenorfin u odnosu na metadon: �Znatno ređe dovodi do razvoja tolerancije �Daleko je manje adiktivan �Izuzetno mali rizik stradanja od predoziranja �Bolje je prihvaćen od strane mnogih lekara ali i samih zavisnika. �Buprenorfin se može davati ređe - 3 x nedeljno, dok se metadon daje svaki dan bolji kvalitet života zavisnika 9
Negativne strane supstitucionih programa � Produžava zavisnost od narkotika – zamenjuje se jedna supstanca drugom � Smanjuje motivaciju adikta za lečenje i rehabilitaciju � Smanjuje angažovano bavljenje klijentima, kojima se ne pomaže da se suštinski promene � Većina pacijenata treba da prima terapiju tokom dugog vremenskog perioda: � Negativne posledice na javne izdatke � Pacijent postaje zavisan i od osobe koja ga propisuje � Dovodi do pasivnog stava lek postaje jedini mehanizam socijalne adaptacije � Moguće su zloupotrebe i manipulacije u distribuciji leka (koji je opijat, i time interesantan za crno tržište) � Kada ga uzima trudna žena, dete se rađa kao adikt
PREVENCIJA RECIDIVA BOLESTI ZAVISNOSTI 11
Koncept kontinuirane zaštite �Lečenje bolesti zavisnosti podrazumeva kontinuum zaštite, od faze pre tretmana, preko samog tretmana (stabilizacija života bez droge, rehabilitacija), do kontinuirane zaštite. �Recidiv nije znak neuspeha, već moguća faza u toku ove hronične bolesti. �Recidiv može biti kratkotrajan, a može da dođe i do potpunog vraćanja na stare obrasce.
Rani znaci koji prethode recidivu Izuzetno je značajno da stručnjak prepozna raneznake koji prethode recidivu: • Bes Nestrpljenje • Slaba zdravstvena nega Usamljenost • Impulsivnost Nerazumno zameranje • Odbrambeni stav Depresija • Neiskrenost Drsko ponašanje • Samosažaljenje Neredovno pohađanje grupa samopomoći /klubova lečenih zavisnika Anonimni alkoholičari: ne budi HALT – gladan (hungry), besan(angry), usamljen (lonely) ili umoran (tired).
Komponente prevencije recidiva/1 � Fizička nega: redovna i zdrava ishrana, zdravstvena nega, fitičke vežbe, adekvatan odmor � Emocionalna nega: kognitivno – bihejvioralni pristupi, (posledice recidiva; namo-nadgledanje, visokorizične situacije, strategije rešavanja izazova, upotreba grupa samopomoći, tretmana, savetovanja, drugih resursa u zajednici) � Uključivanje u grupe samopomoći � Uključivanje u post-tretmanske grupe– organizovane od strane institucije koja je pružila tretman BZ, cilj: reintegracija u zajednicu. Veliko osipanje. � Alimni grupe - organizovane od strane institucije koja je pružila tretman BZ, uključuje socijalne , kulture i rekreativne aktivnosti � Porodična terapija – isusteno uspešna
Komponente prevencije recidiva/2 �Porodična terapija – izuzetno uspešna �Individualno savetovanje �Socijalna zbrinutost: stanovanje, hobiji, prijatelji, radni odnosi �Duhovnost : verovanje u izvor inspiracije van sebe (AA) �Periodični nenajavljeni toksikološki pregledi (urina, krvi) �Farmakološke intervencije (LAAM)
Vođenje slučaja kao način prevencije recidiva Najčešće korišćen model balansiranog sistema usluga: �Izlazak ka klijentu (u njegovu/njenu sredinu) �Adekvatna procena problema �Planiranje rada na slučaju �Nalaženje odgovarajućih usluga za klijenta (voditelj slučaja sam ne pruža usluge tretmana) �Zastupanje �Strukturisano praćenje �Pregovaranje oko troškova usluga korisniku Ovaj model je posebno efikasan u prevenciji recidiva: daje podršku, vođstvo i osećanje sigurnosti klijentu
Uloga socijalnog radnika u zaštiti zavisnika 17
Uloga socijalnog radnika u zaštiti zavisnika/1 �Intervencije � U psihosocijalnom i socioekonomskom kontekstu � Individualni rad na slučaju – odnos poverenja, u kome klijent prihvata pomoć; soc. radnik – pozitivan uzor za klijenta � Grupni rad sa zavisnicima, uz odgovarajući trening �Supervizija rada profesionalaca sa zavisnikom � Biopsihosocijalni pristup orijentisan na snage � Pozitivan stav prema zavisniku i fleksibilan tretman � Prevazilaženje predrasuda � Povećanje razumevanja životnog stila zavisnika � Povećanje razumevanja medicinskih aspekata bolesti
Uloga socijalnog radnika u zaštiti zavisnika/2 �Upravljanje službama i institucijama � Rešavanje specijalnih potreba zavisnika i osoblja koje radi sa njima � Rešavanje novih programa i službi � Umrežavanje sa drugim resursima i njhova eduakcija u radu sa zavisnicima
Literatura Dostanić, Nataša (2012), Supstituciona terapija u lečenju opijatske zavisnosti. Prezentacija za potrebe interne edukacije. Ockert, D. , Baier, A. R. , Coons, E. E. (2004), Treatment of opiate addiction. U: Straussner, Shulamith L. A: (ur. ) Clinical Work with Substance-Abusing Clinets. New York: The Guilford Press, str. 187 -208. Gray, M. , Gibson, S. (2004), Relapse prevention. U: Straussner, Shulamith L. A: (ur. ) Clinical Work with Substance-Abusing Clinets. New York: The Guilford Press, str. 146 -168. 20
Etička pitanja 21
Etička dilema 1 1. Žena, 24. godine, uzima heroin od 17. godine, povremeno na lečenju od 21. godine. Nezaposlena, samohrana majka, ima partnera koji povremeno tuče i nju i dete. Zadatak: predlog intervencije soijcalnog radnika i analiza njenih posledica
Etička dilema 2 2. M. N. I Z. N. su usvojili dete koje je rođeno kao adikt. Majka deteta posećuje usvojitelje pod dejstvom PAS, traži dete i često je agresivna u tome. Dete ima neurološke posledice majčine adikcije. Usvojitelji imaju probleme u braku zbog preplavljenosti problemima sa detetom. Zadatak : predlog intervencije soijcalnog radnika i analiza njenih posledica.
Etička dilema 3 3. Vaša najbolja drugarica radi sa vama u centru za hraniteljstvo. Obe ste socijalne radnice. Drugarica je odobrila da određena porodica bude hranitelj određenog deteta i dete je u pripremi za odlazak u hraniteljsku porodicu. Vi znate iz privatnih izvora da je hranitelj u toj porodici alkoholičar i da tuče svoju decu kada se napije. Kažete to prijateljici ali ona i dalje stoji iza svoje odluke. Ako je prijavite, izgubiće posao. Zadatak : predlog intervencije socijalnog radnika i analiza njenih posledica.
Literatura Dostanić, Nataša (2012), Supstituciona terapija u lečenju opijatske zavisnosti. Prezentacija za potrebe interne edukacije. Ockert, D. , Baier, A. R. , Coons, E. E. (2004), Treatment of opiate addiction. U: Straussner, Shulamith L. A: (ur. ) Clinical Work with Substance-Abusing Clinets. New York: The Guilford Press, str. 187 -208. Gray, M. , Gibson, S. (2004), Relapse prevention. U: Straussner, Shulamith L. A: (ur. ) Clinical Work with Substance-Abusing Clinets. New York: The Guilford Press, str. 146 -168. 25
- Slides: 25
