5 SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Mart 2020

5. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Mart 2020. DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI/1 Karakteristike alkholizma 1

DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI 2

LEGALNI ASPEKTI ZAVISNOSTI Zbog velike štetnosti po stanovništvo, proizvodnja, distribucija i posedovanje supstanci koje imaju potencijale za zloupotrebu i stvaranje zavisnosti se često reguliše propisima i zakonima zemlje. Klasifikacija PAS u odnosu na zakonske regulative obuhvata: - legalizovane i slobodno dostupne: alkohol, duvan, kofein, isparljivi rastvarači (“lepak”) - odobrene za medicinsku upotrebu uz lekarski recept (hipnotici, anksiolitici, opijatni analgetici, anbolični steroidi) - ilegalne: definisane zakonima zemlje proizvodnja, distribucija i posedovanje određenih supstanci je sankcionisana zakonskim normama 3

Termini Psihoaktivne supstance - PAS : hemijske supstance koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Droga u engleskom jeziku (“drug”): svaka supstanca koja, unesena u organizam, može da modifikuje jednu ili više funkcija - obuhvata i lekove i PAS Droga u srpskom jeziku: sve farmakološke klase nelegalnih hemijskih jedinjenja, koja unesena u ljudski organizam stvaraju stanje fizičke i/ili psihičke zavisnosti i izazivaju štetu. 4

Opojne droge – pravna regulativa Opojne droge (Zakon o proizvodnji i prometu droga*): �Supstance prirodnog ili sintetičkog porekla čijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu oštećenja zdravlja ili da na drugi način ugroze ljudski integritet u fizičkom, psihičkom ili socijalnom smislu. �Ipak, zvanična lista opojnih droga i psihotropnih supstanci* ne sadrži etil alkohol. Kako je u našoj kulturi upotreba alkohola integrisana u društvo i visoko tolerisana, pod nazivom droga se obično podrazumevaju sve PAS osim alkohola, koji ima posebno mesto i u dijagnostici i tretmanu. * Službeni list SRJ, br. 46/96, 37/02; Službeni glasnik RS, br. 101/2005 * Službeni glasnik RS, broj 24/2005 5

Zakonska regulativa Republike Srbije 1) Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi; ili posreduje u prodaji ili kupovini, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom najmanje pet godina. 2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršilo više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, ili je učinilac ovog dela organizovao kriminalnu mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje sedam godina. 3) Ko neovlašćeno drži supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. 4) Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. * *Izmene i dopune Krivičnog zakona SRJ, član 245*, Službeni glasnik Republike Srbije broj 39. od 11. aprila 2003. godine 6

PAS i društvene norme i običaji Zloupotreba / zavisnost od PAS podrazumeva korišćenje: �mimo socijalnih običaja i pravila (alkohol) �mimo medicinskih preporuka (nikotin, kofein, lekovi - tzv. tabletomanija) � izvan legalnih normi i propisa (ilegalne droge - heroin, kokain, kanabioidi) Podrazumeva poremećaj socijalnog ponašanja Povezanost sa nasilnim i kriminalnim ponašanjem je česta ali ne i obavezna: �neka dejstva droga smanjuju rizik od kriminala �neki korisnici mogu da održavaju upotrebu PAS u okviru koji nije praćen antisocijalnim ponašanjem i sukobom sa zakonom �veliki broj adolescenata su u početnoj fazi zavisnosti (faza korišćenja PAS vikendom, “rekreativno”) 7

FARMAKOLOŠKA PODELA �Stimulansi- amfetamin, kokain, ”ecstasy” , metamfetamin �Halucionogeni – LSD, psilociibin, meskalin… �Depresori centralnog nervnog sistema (CSN) - alkohol, benzodiazepini, hipnotici, barbiturati, opijum i derivati, isparljivi rastvarači) �Kanabionidi (marihuana, hašiš) 8

Polinarkomanija ili politoksikomanija: zloupotreba tri ili više PAS pri čemu ni jedna od njih ne dominira. � nije politoksikomanija kada je telesna zavisnost od jedne PAS a ostale PAS se koriste u nedostatku ove, Svaka od PAS ima specificne efekte dejstva. Kombinovanje više PAS i nepredvidljiv sastav “uličnih pakovanja droge” u velikoj meri smanjuju te specifičnosti � efekti su najčešće pomešani, kumulativni, pa je i simptomatologija heterogena Polinarkomanija česta kod mladih: � najčešće zloupotrebljavaju alkohol, marihuanu, benzodiazepine, tablete za spavanje, stimulanse i opijate; ređe halucinogene � tokom vremena intenziviraju uzimanje PAS i povećavaju broj supstanci koje koriste – sve je teže u svakom trenutku raspoznati efekte pojedinačne supstance 9

Sindrom zloupotrebe i/ili zavisnosti od više PAS kod adolescenata Česte kombinacije: �Zavisnici od heroina ili metadona često uzimaju i velike doze benzediazepina ili alkohola - dupal zavisnost ili ukrštena tolerancija �Zavisnici od marihuane često je kombinuju sa benzediazepinima, alkoholom i ekstazijem �Udružena upotreba alkohola i kokaina: cocaethylen �Udružena upotreba kokaina i heroina i. v. - speedball – izuzetno opasna, otežava detoksikaciju 10

RAŠIRENOST ZLOUPOTREBE PAS/1 Najčešće korišćene PAS: �Najčešća kofeinska i nikotinska zavisnost, zatim od alkohola �Nešto ređa od hašiša i marihuane, zatim od stimulansa, pa od heroina. Vrsta zavisi i od uzrasta: �omladina koristi najčešće alkohol i marihuanu, �kasnijim godinama - alkohol i medikamenti (sedativi, hipnotici, analgetici, barbiturati) Upotreba ilegalnih droga: �U svetu: porast korišćenja počev od ranih 1990 -tih, koji je udružen sa pojavom tzv. dance culture �Kod nas: intenzivirana kasnih 1990 -tih 11

Raširenost zloupotrebe PAS/2 Pol: �najčešće muški �tabletomanija - prisutnija među ženama Uzrast: �Najčešće među adolescentima i mladim odraslima (kasna adolescencija): �više od 50% adolescenata eksperimentiše sa ilegalnim drogama, �veliki broj njih prekida sa korišćenjem u 20 -tim godinama �Na uzrastu od 50 -60 godina daleko ređa 12

ZLOUPOTREBA I ZAVISNOSTI OD PAS U ADOLESCENCIJI/1 �Dijagnoza zavisnosti od PAS ređa kod adolescenata: �relativna kratkotrajnost bolesti ne daje vreme za nastanak teške telesne simptomatologije kao kod odraslih zavisnika �Zloupotreba PAS u adolescenciji �izuzetno visok rizik za kasniju zavisnost �psihološki i socijalni razvoj adolescenta se menja i/ili prekida �ozbiljno se shvata u svrhu pružanja blagovremene pomoći 13

Zloupotreba i zavisnosti od PAS u adolescenciji/2 Snažna povezanost razvojnih tokova adolescencije i korišćenja PAS: �Dostupnost PAS i tolerancija društva prema upotrebi PAS �Kriza adolescencije – stresovi, nesigurnost, konfuzija, anksioznost – PAS donosi privremeno olakšanje �Otvorenost mladih za novo, eksperimentisanje ulogama �Vršnjačke priče i mitovi o dejstvima PAS �Tolerancija društva prema rizičnom ponašanju mladih: moratorijum 14

KONTINUUM UNOŠENJA Nastanak zavisnosti od psihoaktivnih supstanci je kontinuiran proces �Prva korišćenja u preadolescenciji i adolescenciji �Povećava se učestalost i intenzitet korišćenja: �iz prirodne apstinencije ili “nultog” korišćenja �u korišćenje (“use”), �a zatim - osoba se kreće po ovom kontinuumu �kroz fazu zloupotrebe (“abuse”) �do zavisnosti (adikcije) �Prelazak sa “slabijih” na “jače” PAS: �od alkohola i cigareta, preko marihuane i tableta prema tzv. težim drogama – MDMA, kokain, heroin 15

Faze u razvoju zavisnosti od PAS sa početkom u adolescenciji/1 Postojanje regularnih faza u formiranju zloupotrebe i/ili zavisnosti kod adolescenata: 1. Eksperimentalna faza : eksperimentisanje uzimanje iz radoznalosti, zbog opuštanja, zbog “testiranja opasnosti”: �ubeđenje da će stvari “ostati pod kontrolom” 2. Socijalna faza - regularno korišćenje u “socijalnim” prilikama, prvo tokom vikenda, a kasnije i češće “sa društvom” �novi običaji u provođenju slobodnog vremena mladih: vreme, mesto i način “provoda” (izlasci, žurke, koncerti isl. ) �ubeđenje da će stvari “ostati pod kontrolom” 16

Faze u razvoju zavisnosti…/2 3. Instrumentalna faza: traženje “najbolje” supstance (“svoje droge”) kojom se postiže promena raspoloženja i ponašanja u svrhu: �boljeg “provoda”, uključujući seks: rizična seksualna ponašanja �prevazilaženja stresa ili negativnog afektivnog stanja (depresivnost, strah, anksioznost) Psihička zavisnost Ubeđenje da će stvari “ostati pod kontrolom” 4. Habitualna faza: navika uzimanja dve ili više PAS �Čitavo ponašanje i stil života se prilagođavaju uzimanju PAS �Svakodnevna preokupacija uzimanjem PAS �Negiranje i minimalizacija problema �Psihička zavisnost �Prelazna faza ka fizičkoj zavisnosti 17

Faze u razvoju zavisnosti…/3 5. Kompulsivna / toksikomanska faza: fizička zavisnost � Uzimanje supstance služi da bi se osećao/la “normalno”. � Potpuno prilagodjavanje svakodnevnom uzimanju, promenjen zivotni stil, vrednosni sistem � Transformacija ličnosti: “narkomanska” ili “akoholičarska” ličnost � Globalna disfunkcionalnost: znaci propadanja, telesnog i psihičkog, napuštanje škole /posla; agresivnost u porodici, delinkvencija � Negiranje i minimalizacija problema 18

KARAKTERISTIKE ALKOHOLIZMA 19

Prirodna istorija alkoholizma Ključni događaj Prosečni uzrast Prvi kontakt sa alkoholom 12 -14 Prvo opijanje/intoksikacija 14 -18 Manji problemi sa alkoholom 18 -25 Pojava simptoma zavisnosti 23 -33 Prvo lečenje Umiranje 40 55 -60 20

Definisani obrasci pijenja (O‘Connor i sar. , Nastasić, 60)/1 Postoji nekoliko obrazaca pijenja pre uspostavljanja pune dijagnoze sindroma zavisnosti od alkohola. Umereno pijenje – najčešće ne nosi rizik po zdravlje � muškarci - do 2 pića na dan � žene - do 1 pića na dan � starije osobe oba pola - manje od 1 pića na dan Rizično (prekomerno) pijenje – nosi rizik po zdravlje � muškarci - više od 14 pića nedeljno ili preko 4 -5 pića tokom određene situacije � žene - više od 7 pića nedeljno ili tri pića tokom određene situacije � učestale intoksikacije (oba pola) 21

Definisani obrasci pijenja (‘Connor i sar. , Nastasić, 60)/2 Štetno pijenje – konzumiranje alkohola dovelo do somatskih ili psiholoških poremećaja � jasni dokazi o tome da je alkohol odgovoran za takve poremećaje � identifikovana priroda štetnog efekta pijenja � perzistira najmanje mesec dana ili se ponavlja tokom protekle 1 godine � nema zavisnosti od alkohola Zloupotreba alkohola - prisustvo jednog ili više sa alkoholom udruženih problema tokom 1 godine (nisu ispunjeni svi uslovi za zavisnost): � nesposobnost obavljanja posla i ličnih obaveza � ponavljana pijenja u potencijalno opasnim situacijama � problemi sa zakonom zbog alkohol � kontinuirana upotreba uprkos njegovom štetnom uticaju na socijalne i personalne odnose 22

Glavne faze u razvoju alkoholizma Dve glavne faze u razvoju alk 0 holizma: �pretoksikomanska faza �toksikomanska faza Pretoksikomanska (preadiktivna) faza �Psihološka zavisnost �Povišena tolerancija na alkohol Toksikomanska faza: razvijena kompletna telesna zavisnost. Ostali ključni klinički simptomi: �nemogućnost apstinencije �gubitak kontrole nad pijenjem �sve češći “prekid filma” ili palimpset amnezija �pad tolerancije na alkohol – poslednji simptom 23

Tipovi pretoksikomanskog alkoholizma Dva tipa po Jeliniku: �Alfa tip (periodični tip) �retko ekscesivno pijenje �gubitak kontrole �Beta tip (dolivački tip) �svakodnevno uzimanje povećane količine alkohola �telesna oštećenja Nema gubitka kontrole. 24

Tipovi toksikomanskog alkoholizma Dva tipa po Jelineku: � Gama tip (periodični tip) - povremeno ekscesivno pijenje � gubitak kontrole nad pijenjem (nemogućnost umerenog pijenja) � prekid filma � poremećeno (najčešće agresivno) ponašanje Održana mogućnost apstinencije. � Delta tip (dolivački tip) - svakodnevno pijenje, najčešće piva ili vina � nemogućnost apstinencije � ozbiljna telesna oštećenja Nema gubitka kontrole, niti “prekida filma”. 25

Posledice zavisnosti alkohola �Somatske komplikacije �karidovaskularni sistem �respiratorni sistem �gastrointestinalni trakt itd. � Psihički problemi �Smanjeno kognitivno funkcionisanje �Smanjena odgovornost i samokontrola �Povećana emotivna distanca sa bližnjima �Socijalni problemi �Poremećeni porodični odnosi �Konflikti sa drugima �Gubitak posla 26

Specifičnosti alkoholizma kod žena U poredjenju sa muškarcima žene piju manje, imaju manje problema uzrokovanih alkoholom Specifičnosti: �razvoj zavisnosti u starijem uzrastu (40 -45 god. ) �preovladjuje simptomatski (sekundarni) alkoholizam, kao posledica pijenje partnera/supruga, depresije, menopauze, razvoda, ginekološke bolesti ili nekog drugog distresa �redovnije pijenje počinje vinom ili pivom �preovladjuje tzv. solističko pijenje(“domačićki tip”), pogotovo od trenutka kada se razvije zavisnost i žena je prepozna �češća je kombinovana zavisnost – alkoholizam i zavisnost od tableta �teže posledice na imuni sistem (smanjuje dejstva estrogena), reproduktivnii sistemi koštani sistem 27

Specifičnosti alkoholizma kod adolescenata � diskontinuitet pijenja kroz adolescentni period: slaba korelacija sa alkoholizmom u odrasloj dobi � prekid filma i gubitak svesti - važni i česti � psihičke tegobe, socijalni problemi i intepersonalni koflikti –česti i intenzivni � intenzitet žudnje za alkoholom - instrumentalizacija alkohola za rešavanje raznih emocionalnih stanja u adolescenciji � rizični seksualni odnosi � napuštanje školovanja � količina popijenog alkohola i poremećaji u ponašanju su u korelaciji, ali to u osnovi ipak mogu biti dva odvojena procesa � telesna oštećenja i znaci fizičke zavisnosti se retko pokazuju, čak i kada postoje značajni psihološki i psihijatrijski poremećaji 28

Alkoholizam starih (preko 65 god. života) Teže se dijagnostikuje: �povučenost starih �sličnost kliničke slike sa zdravstvenim problemima vezanim za starenje Dva tipa: �Prolongirani (produženi) tip – početak alkoholizma u mlađem uzrastu �izražen pad tolerancije �psiho-somatske komplikacije alkoholizma (polineuropathia, oštećenja jetre, demencia, diabetes itd. ) � Starački tip (alkoholizam sa kasnim početkom) - javlja se obično posle težeg distresa: �emocionalnog stresa (gubici - bračnog partnera, bliske osobe. . . ) �trauma glave (u saobraćajnoj nesreći isl. ) 29

Literatura �Nastasić, P. (2011), Ekosistemski pristup alkoholizmu. Beograd, Publikum. �odabrana poglavlja navedna na slajdovima skraćenica EPA �Poglavlje Opšti principi dijagnostikovanja alkoholizma, str. 55 – 75. �Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum. 30