www singidunum ac rs Uenje motorikih programa i

www. singidunum. ac. rs Učenje motoričkih programa i veština

MOTORNE VEŠTINE I MOTORIČKE SPOSOBNOSTI • • • Veštine su stečene (naučene) mogućnosti da se postigne predodređeni cilj uz minimalan utrošak vremena i energije (Knap). Motorne veštine su sistemi međusobno povezanih motornih programa koji omogućuju realizaciju voljnih pokreta. Veštine su naučene dok su sposobnosti urođene. I jedne i druge zahtevaju aktivnost individue (da bi se veštine naučile i usavršavale a sposobnosti razvijale do punog kapaciteta). Sposobnosti određuju limite nivoa na kom se veštine mogu izvoditi (da li se mogu naučiti i koliko se mogu usavršiti), sa druge strane aktivnost (učenje, usavršavanje, trening) može kompenzovati limite u sposobnostima ili omogućiti njihov ubrzan razvoj. Kod razvoja sportskih veština, cilj je simultanog usavršavanja brzine, snage, tačnosti i ekonomičnosti kretanja uz istovremeno smanjenje potencijala za grešku (što se pokret izvodi brže veća je šansa da se pogreši). Sposobnosti koje su važne za sticanje motornih veština nisu isključivo motorne već su psihomotorne jer pored fizičkih atributa uključuju i kognitivne (npr. percepcija - brzina reakcije). Svi sportovi zahtevaju i opšte motorne i psihomotorne sposobnosti ali je kod svakog sporta naglasak na posebnom setu sposobnosti (npr. dizanje tegova u odnopsu na fudbal).

PODELA MOTORNIH VEŠTINA • Prema preciznosti i veličini pokreta (količini mišića koje aktiviraju) mogu se podeliti na: glomazne (gross) i fine (na primer: dizanje tegova – teniski servis – bacanje pikada). • Prema predvidivosti okruženja i načina na koji se izvode mogu se podeliti na: otvorene i zatvorene (na primer fudbal u odnosu na ritmičku gimnastiku). • Prema postojanju jasnog početka i kraja pokreta: diskretne, kontinuirane (repetativne) i serijske (na pirmer: golmanski skok - trčanje - serija udaraca u boksu) • Prema stepenu kontrole sportiste nad vremenom i načinom izvođenja: unutrašnje i spoljašnje vođene ( na primer: bacanje i udaranje loptice u bejzbolu) Slika preuzeta sa: https: //www. youtube. com

FAZE UČENJA VEŠTINA • • • KOGNITIVNA: prva faza u kojoj se fokusiramo na razumevanje prirode veštine, koristimo više mentalne procese kako bismo stvorili motorni program – mentalnu reprezentaciju onoga što želimo da naučimo odnosno mentalnu informacionu strukturu odgovornu za izvođenje pokreta. Posmatramo izvođenje, razgovaramo, vizuelizujemo sami sebe kako izvodimo veštinu, posmatramo sopstevno telo (pre svega udove) dok pokušavamo izvođenje. ASOCIJATIVNA: prelazak sa vizuelnog informisanja o veštini na proprioceptivno (impulsi o položaju tela). Ponavljanje omogućava da se učestalost grešaka smanji a poboljšaju brzina i preciznost. AUTONOMNA: veština se izvodi automatski što omogućava sportisti da se usredi na druge stvari (položaj protivnika, strategija). Iako automatske akcije zahtevaju malo svesne kontrole, treba voditi računa da dobro izvežbane motorne veštine zadržavaju visoku fleksibilnost (mogućnost brzog prilagođavanja pokreta spoljašnjim uslovima). Zbog toga, iako u automatskom izvođenju veština ima nesvesnih elemenata, svesna kontrola se nikada do kraja ne isključuje već varira u stepenu (u odnosu na zahteve situacije).

MEHANIZMI REGULACIJE KRETANJA Mehanizmi regulacije kretanja mogu se podeliti u dve grupe: 1. Prva grupa mehanizama ima funkciju da reguliše formiranje novih motoričkih programa kretanja različite složenosti i da reguliše njihovu konceptualnu i situacionu realizaciju (kod sportista i u edukaciji, treningu i na takmičenju). Oni to rade formiranjem pretpostavljenih motornih programa kretanja i principa njihove korekcije koji treba da omoguće da se kretanje biomehanički celishodnije izvodi bez suvišnih neuromišićnih gubitaka. U formiranju programa učestvuju kortikalne strukture centralnog nervnog sistema. 2. Druga grupa mehanizama ima funkciju energetske regulacije kretanja (kod sportista opet u svim uslovima edukacije, treninga i takmičenja). Energetske karakteristike motoričkih programa pretežno zavisne od inteziteta i trajanja ekcitacije kortikalnih i subkotikalnih zona CNSa. Tu grupu čine mehanizmi koji kontrolišu produkciju sile i energetsku produkciju. Funkcionisanje ovih mehanizama nije nezavisno. Njihova efikasnost je najveća kad funkcionišu u uzajamnom delovanju.

EDUKACIJA I TRENING • Kod izgradnje motorčkih programa treba razlikovati edukaciju i trening. Edukacija se organizuje tako da početnici usvajaju motorne programe različite složenosti: • U prvoj fazi edukacije - bazičnom delu, usvajaju se bazični motorički programi po kojima se realizuju osnovna kretanja. • U drugoj fazi se od bazičnih elemenata prave složeniji programi varijanti i kombinacija kretanja linijskih (linearnih), razgranatih i cikličnih struktura. Ovi programi mogu biti zatvorenog i otvorenog tipa. • U trećoj fazi, fazi situacione edukacije uče se pravila primene već naučenih motornih programa, odnosno rešavanja situacionih problema u uslovima situacione simulacije sportskog nadmetanja (utakmice) ali i na samom nadmetanju. • U treningu se nastavlja energetsko usavršavanje svih vrsta motornih programa s ciljem razvoja stvaranja sile i energetske podrške shodno uslovima njihove realne primene.

EDUKACIJA • • U prvoj fazi edukacije stvaraju se jednostavni programi kretanja koji sadrže inormacije o prostornom i vremenskom položaju i rasporedu tačaka pojedinih segmenata tela i celog tela na osnovu informacija koje pristižu vizuelnim, prioceptivnim i auditivnim kanalima, i čija se uspešnost u odnosu na cilj pokretanja analizira kognitivnim procesima. Koristeći pristigle informacije i analize formiraju se celoviti motorni programi opisanih kretanja, definisanjem komfiguracija njihovih prostornih i vremenskih putanja (rasporeda, položaja, pravca i smera kretanja). U drugoj fazi edukacije se strukturiraju složeni konceptualni motorički programi celovitog zatvorenog i otvorenog tipa po kojima se realizuju linijske, ciklične i razgranate strukture kretanja. Kod struktura u kojima se svaki elemenat izvodi najviše jednom (linijske) potreban je jedino uslov o početku njegove realizacije. Kod drugog tipa strukture (ciklične) pored uslova za početak realizacije treba da postoji i uslov za ponavljanje realizacije određenih delova date strukture. Međutim postoje strukture koje se mogu granati. Kod ovih struktura pored uslova o početku realizacije mora postojati uslov za grananje. U ovoj fazi, novina je analiza redosleda i vremena realizovanja pojedinog segmenta kao i analize uslova njihove realizacije i strukturiranja na osnovu informacija pristiglih vizuelnim, auditivnim i proprioceptivnim kanalima.

EDUKACIJA • U trećoj fazi edukacije se strukturiraju konceptualni i situacioni elementarni i složeni motorički programi specifičnih kretanja. Analizira se relacija između konceptualnih i varijabilnih uslova primene različitih celovitih struktura, i na osnovu njih nastaju celoviti motorički programi za rešavanje varijabilnih problema kretanja i kontrolu njihove realizacije. • Pošto zalihe primarnih energetskih izvora imaju mali individualni varijabilitet, razlike u brzini realizacije kretanja ne pripisuju se količini primarnog materijala već brzini mobilizacije energije. Sa druge strane ako su pojedinci skoro izjednačeni po energetskim izvorima, onda razlike u rezultatima treba prvenstveno pripisati kvalitetu motoričkih program po kojima se realizuje kretanje. • U toku edukacije, treninga i takmičenja menja se obim i intezitet opterećenja. Efikasnost ponašanja sportiste u ovim uslovima zavisi od energetske usklađenosti obima i inteziteta realizacije aktivnosti sa uslovima kakave diktiraju takmičenje, trening i edukacija.

PORCES UPRAVLJANJA KRETANJEM Proces upravljanje kretanjem je pre svega informacioni proces i on se odnosi na pretvaranje senzornih informacija u mehaničke procesima: • kreiranja, • planiranja, • reprogramiranja, • uspostavljanja, • realizacije i • kontole kretanja, pri čemu se uspostavljanje i realizacije kretanja tretiraju kao motoričke informacije i informacioni fenomeni. Pored informacionih neophodni su i energetski procesi, koji čine podršku realizaciji kretanja putem pretvaranja hemijske energije u mehaničku i toplotnu kroz aerobne, anaerobne i mešovite metaboličke procese. Slika preuzeta sa: http: //www. weplay. com. tw/

PROCES KREIRANJA PROGRAMA KRETANJA • • U porcesu kreiranja, početni motorički programi (konceptualin) za različita kretanja se stvaraju kod sportista (ili učenika) na osnovu auditivnih i vizuelnih informacija koje u vidu objašnjenja, demonstracije i prikaza o kinematčkoj i dinamičkoj strukturi kretanja i uslovima u kojima se ono realizuje, daje profesor ili trener. Prvostvoreni motorni program i pored toga što se u početku edukacije realizuje sporo, ne može da se odmah realizuje bez grešaka. Posle određenog broja ponavljanja njegove realizacije informaciona osnova programa se menja i prelazi iz čulne u kinestetičku. Kada se to desi program može da se realizuje bez grešaka i maksimalnom brzinom. Tog trenutka, može se reći, da je kreiranje programa završeno i da je uspostavljena kontrola njegove realizacije. Posebno obeležje konceptualnog načina kreiranja motoričkih programa je da se kretanja izvode sa unaprd tačno određenim prostorno vremenskim elementima a bilo kakvo odstupanje od zadate strukture proizvodi greške koje direktno utiču na pravilnost izvođenja kretanja. Greške obično stimulišu kompenzatorne pokrete koji redukuju ili neutralizuju efekte grešaka. Međutim, bilo kakvi kompenzatorni pokreti automatski menjaju kinematičku strukturu kretanja i njihov informacioni sadržaj. Promene informacionih parametara formiraju nove probleme čije rešavanje, čak i ako je uspešno, bitno remeti efikasnost kretanja.

PROCES KREIRANJA PROGRAMA KRETANJA • • Čest uzrok nastajanja grešaka su adaptivne karakteristike sportista. One su ujedno i generator uspešnosti u situacijama takmičenja, jer utiču na raznolikost među sportistima stvaranjm drukčijeg stila realizacije kretanja. I pored svega efikasnost programiranja može da bude velika zahvaljujući dobrom i brzom simultanoj i paralelnoj obradi informacija koje su kognitivna osnova upravljanja kretanjem. Rešavanje varijabilnih problema realnih situaciji i analizom efikasnosti primenjenih rešenja stvaraju se nove informacione strukture (situacione) koje uključuju u sebe već gotove programe kretanja ili inhibiciju ranije stvorenih programa kretanja. Filogenetski razvoj čoveka usavršio je funkacije ekstremiteta, i to funkcije vrlo širokog obima gornjih ekstremiteta i posebne funkcije donjih ekstremiteta. Obim funkcije nogu u odnosu na obim funkcije ruku, prilično je ograničen većinom na ulogu premeštanja tela u prostoru i održavanja ravnoteže u uspravnom položaju. Donji ekstremiteti pri obavljanju svoje osnovne funkcije deluju najčešće kao jedan bilateralan efektorni sistem koji samo u nekim posebnim slučajevima mogu funkcionisati relativno nezavisno. Sa druge strane, vrlo širok obim funkcija gornjih ekstremitera doveo je do podele sistema ruku na više podsistema koji u glavnom mogu funkcionisati samostalno. Kod programiranja pokreta u kojima noge odstupaju od svoje standardne funkcije zahteva znatno viši nivo regulacije u porđenju sa zadacima koji se izvode rukama (iako je informaciona struktura pokreta jednostavnija). Kod programirnja tehnika u kojima su donji ekstremiteti protagonisti pokreta, bez indentifikacije sistema zglob kuka, koleno, skočni zglob nema valjanog programirnja.

SITUACIONO PROGRAMIRANJE • • 1. 2. 3. 4. 5. Za situaciono kreiranje motoričkih programa kretanja presudna je polazna zamisao po kojoj se kretanje shvata kao rešenje situacije koja se mogu efikasno koristiti na takmičenju. Za razliku od konceptualnog načina kreiranja motoričkih programa kretanja, ovde već postoje struktuirane osnovne tehnike i kretanja i problem se svodi na izbor i strukturiranje optimalnog broja gotovih elemenata. Pri kreiranju programa sportisti troše vreme na izbor kretanja, na rešavanje problema redosleda njihovog strukturiranja i prilagođavanja protivnicima i mogućim takmičarskim situacijama. Kreiranje situacionih struktura kretanja zahteva paralelno procesiranje različitog broja informacija a njegova brzina struktuiranja zavisi od: broja alternativnih mogućnosti izbora pojedine vrste kretanja, informacione složenosti samih struktura (linearna, razgranata, ciklična), logičke uslovljenosti redosleda kretanja u celovitom programu (alternativni redosledi), od načina realizacije (bezuslovni, izborni), verovatnoće javljanja pojedine grane pri grananju programa (broja alternativnih rešenja).

SITUACIONO PROGRAMIRANJE • • • Situaciono kreiranae strukture kretanja u svom sklopu imaju grupu podprograma čija je funkcija otklanjanje šumova u bilo kojoj njegovoj iteraciji, sa ciljem da se ne odstupi od njegovog bazično programiranog oblika. Na takmičenju posebno je važna brzina i pravovremenost realizacije ovih potprograma. Vreme potrebo za operacije tog tipa uvek je ograničeno. Izvor šuma u intervenciji je najčešće brzina, pravac i promena smera kretanja protivnika. Jedan od uslova dobrog konceptualnog i situacionog kreiranja kretanja je da se odgovarajućim opterećenjem izaziva potreban nivo aktivacije centralnog nervnog sistema u edukaciji i treningu. Jedan od osnovnih zadataka edukacije je da se za svakog sportistu odredi najpovoljniji odnos metaboličkog opterećenja, efikasnosti usvajanja motornih programa različitog tipa i aktivacije centralnog nervnog sistema. Time se stvaraju optimalni uslovi za rad regulacionih mehanizama od kojih zavisi energetska produkcija i produkcija sile, posebno onih koji upravljaju nivoom i dužinom ekcitacije motornih zona centralnog nervnog sistema. Kroz energetsko prilagođavanje motornog rešenja velikom broju varijabilnih situacija stvaraju se uslovi da sportisti formiraju skup vrlo efikasnih rešenja koja se lako plasiraju na takmičenju.

PSIHOLOŠKO TAKTIČKI PROFILI SPOTISTE • • • Logičko sistematični tip - pre početka utakmice odnosno pre svake pojedinačne akcije stvara hipotetički model sa više rešenja po kojima će se ponašati u akciji i davati najbolje efekte u okviru taktike koju je spremio ili predlažio trener (ili on sam). Sa definisanim modelom počinje svaku akciju u realnim uslovima takmičenja, na treningu ili edukaciji. Ukoliko se odabrano rešenje pokaže neadekvatnim sportista ovoga tipa pokušava realizaciju akcije novom varijantom do konačnog rešenja. Ovaj tip sportiste je sklon analizi kompletne – globalne strukture akcije, svih akcija u kojima je već učestvovao, zatim analizu svih budićih (potencijalnih) akcija i svih protivnika koji ga čekaju u budućnosti. Intuitivno situacioni tip - gradi model svog ponašanja u toku utakmice (i pojedinalne akcije), i vrši njegovu korekciju u odnosnu na zadatke koje mu je dao trener, neposredno u toku akcije u koliko je potrebno. Takođe u toku utakmice radi analizu i ocenu svog učinka u zavisnosti od promena situacija i uticaja svog modela ponašanja na tok same utakmice. Haotično slučajni situacioni tip –potpuno slučajno, ne sistematski i ne posebno angažovano u intelektualnom smislu, realizuje zadatke u akcijama koje mu je poverio trener. Ovaj tip sportiste se teško orjentiše na uporišne tačke akcija i ne pravi prenos znanja iz predhodnih aktivnosti bilo sa iutakmica ili treninga.

PROCESI BIRANJA VRSTE KRETANJA • Poenta povećavanja brzine biranja aktivnosti kod sportista edukacijom i treningom, bez obzira da li se radi o bezuslovnom, izbornom kretanju jeste da se smanji neizvesnost i ubrza izbor korišćenjem različitih metodskih postupaka: 1. Jedan način rešavanja problema izbora odgovarajućeg kretanja je variranje broja jednako verovatnih situacija. 2. Drugi način je promena relativne učestalosti nabrojanih situacija koje se rešavaju, čime se dobija različita verovatnoća pojavljivanje određenih situacija, a samim tim se smanjuje vreme izbora odgovarajućeg kretanja. 3. Treći način smanjenja vremena biranja kretanja je poznavanje sekvencijalne zavisnosti predhodnog na buduća činjena protivnika.

PROCESI BIRANJA VRSTE KRETANJA • Percepcije jedne tačke (površi) na protivniku s ciljem skraćenja vremena opažanja i raspoznavanja. Prilikom raspoznavanja namera protivnika preko detalja koji ga opisuju troši se mnogo vremena. Kada se raspoznavanje vrši na osnovu površi onda se troši daleko manje vremena za raspoznavanje. Zbog toga u uslovima utakmice ili situacione obuke vizuelna fiksacija treba da se odnosi samo na jednu tačku tela na primer lice ili sredinu tela protivnika. Ta centralizacija pogleda je ključna za brzinu i kvalitet procesa raspoznavanja. Smanjenjem vremena raspoznavanja na ovaj način direktno utiče na povećanje brzine biranja. • Vrhunski sportisti trude da puste da prođe što više vremena do njihove reakcije, što pospešuje izbor pravih odgovora (šutiranje i brenjenje penala). • Sprotisti u svakoj situaciji imaju spreman set programa kretanja (u odbrani i napadu) koje žele koristiti i pre nego što je započeta sopstvena ili akcija protivnika. Ukoliko planirani program nije bio adekvatan situaciji što se izračunava pocenom situacije onda se on može opozvati i preći na neki od alternativnih programa iz spremljenog seta programa.

OBRADA INFORMACIJA • Akcija se pokraće kao odgovor na prikupljene informacije (vizuelne, proprioceptivne. . . ). Kako ne bi došlo do preplavljivanja informacijama i kako bi odluka mogla da se donese u kratkom vremenskom periodu, informacije se filtriraju po važnosti. Važne informacije šalju se u kratkoročnu memoriju koja ima ograničen kapacitet. Proces donošenja odluka uvek ima i komponentu učenja, odnosno smeštanja iformacija u dugoročnu memoriju, koje se kasnije koriste za donošenje novih odluka. Na kraju svakog pokreta šalje se povratna informacija. • Slika preuzeta sa: https: //sites. google. com/site/jacksrevisionwebsite/pe-revision/as-petheoretical-models/whiting-s-model

OBRADA INFORMACIJA • • • Postoje dve vrste dugoročne memorije iz kojih dolaze informacije koje utiču na proces donošenja odluke i pokretanja akacije. Proceduralna u kojoj se nalaze motorni programi i deklarativna u kojoj se nalaze činjenice koje smo naučili (strategija, naše ili osobine protivnika). Obrad informacija takođe može imati određene nivoe. Na površinskom nivou obrađuju se samo informacije kako nešto izgleda dok je za zančenje potreban dublji nivo obrade (koji je sporiji). Odnos količine informacije i dubine obrade je direktno proporcionalan uspešnosti odluke ali i dužini vremena reakcije (u sportu su najčešće potrebne veoma brze odluke). Stepen automatizacije veštine pomaže donošenju brzih i ispravnih odluka (jer ostavlja više prostora u “radnoj memoriji”). Umor deluje negativno na sve korake u obardi informacija i donošenju odluka.

VRHINSKO IZVOĐENJE • • • ZNANJE: vrhunski sportisti imaju veće znanje o izvođenju pokreta (proceduralna memorija) kao i ostalim informacijama bitnim za sport kao što su taktika, poznavanje protivnika i slično (deklarativna memorija). Pored količine bitna je i upotreba znanja, vrhunski sportisti uspešnije filtriraju bitne od nebitnih informacija i obrađuju informacije na dubljem nivou. PREDVIĐANJE (ANTICIPACIJA): u sportu je često potrebno reagovati u napred na situacije zbog ograničenosti ljudskog vremena reagovanja (uzvraćanje servisa, branjenje penala). Vrhunski sportisti su bolji u predviđanju događaja na osnovu informacija koje im predhode (položaj tela i pokreti protivnika). METAKOGNICIJA: obrada informacija višeg stepena - monitoring i kontrola kognitivnih procesa (kako ja razmišljam o ovome, da li bih mogao to da uradim bolje? ). Odnosi se na lična znanja (o sopstvenim sposobnostima), poznavanje zadatka (zahteva sportskih situacija) i strateška znanja (koje su nam strategije na raspolaganju uzimajući u obzir konkretan zadatak i naše sposobnosti). Vrhunski sportisti češće i uspešnije koriste ovaj vid obrade (teniseri između poena).

Korišćena literatura • • Havelka N. i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Visoka sportska i zdravstvena škola. Jarvis M. (2006). Sport Psychology: A Student's Handbook. Routlage. http: //memberfiles. freewebs. com/37/84/82578437/documents/1841695815. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Milosevic M, Milosevic M. (2014). Specijal Physical Education, textbook on management the development of the physical integrity and capacity in police officers. LAMBERT Academic Publishing. Radonjić S. (1985). Psihologija učenja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Vučić L. (1991). Pedagoška psihologija. Društvo psihologa Srbije.

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!