www singidunum ac rs Uenje i razvoj u

www. singidunum. ac. rs Učenje i razvoj u sportu i fizičkoj kulturi

CILJEVI ČASA Posle ovog časa svaki student bi trebao da bude u stanju da samostalno: • definiše pojam učenja • razume razliku između učenja i razvoja • poznaje osnovne vrste učenja • poznaje specifičnosti učenja i razvoja motornih veština i sposobnosti • primenjuje stečena znanja u analiziranju sopstvenog trenažnog iskustva

ZAGREVANJE • • Učenje? Šta? Ko? Zašto? Koja je razlika između učenja i razvoja? Šta je bitnije u obuci sportista i fizičkom vaspitanju?

RAZVOJ vs. UČENJE • • I učenje i razvoj predstavljaju promene individue. Razvoj je uslovljen sazrevanjem (maturacijom) organizma, pre svega nervnog sistema. Kod učenja naglasak je na aktivnosti i iskustvu individue. I umor je promena povezana sa aktivnošću individue. Uticaj sredine? Smer promene? Trajanje promene? Učenje predstavlja progresivne i relativno trajne promene koje su vezane za iskustvo i aktivnost individue nastale pod uticajem sredine (organska osnova je bitna ali se naglasak stavlja na uticaj sredine). U praksi nije moguće povući oštru granicu između ova dva procesa jer su oni međusobno povezani. Učenje pojedinih veština nemoguće je ako nije dostignut izvestan stepen razvoja, dok aktivnost individue povratno deluje na razvoj. Slika preuzeta sa: http: //www. winetech. co. za/

VRSTE UČENJA • • • Slika preuzeta sa: https: //socialmediaclub. fr Habituacija i senzitizacija Klasično uslovljavanje Instrumentalno učenje Učenje po modelu Učenje uviđanjem Složeni oblici učenja

HABITUACIJA I SENZITIZACIJA • Habituacija- navikavanje: ponavljano izlaganje neutralnih draži dovodi do izostajanja reakcije. (petarde) • Senzitizacija- povećanje osetljivosti na ponavljanje značajnih draži (ako se draž ispostavi kao značajna reaguje se i na njene slabije oblike na koje se ranije reagovalo, npr. elektrošok). • Ovo su najprostiji oblici učenja ipak, pošto su promene do kojih dovode kratkotrajne smatraju se i problematičnim oblicima učenja. Slika preuzeta sa: http: //ib. bioninja. com. au/

KLASIČNO USLOVLJAVANJE • • • PAVLOV, VOTSON Eksperiment sa psom, Mali Albert Posle određenog broja izlaganja prirodne (bezuslovne) draži sa nekom neutralnom draži organizam i na neutralnu (uslovnu) draž reaguje (uslovna reakcija) kao što je ranije reagovao na prirodnu draž (bezuslovna reakcija). • Neutralna draž je draž koja ne izaziva automatsku reakciju organizma (zvuk zvona). Bezuslovna draž je draž koja automatski izaziva neku reakciju organizma (hrana). Bezuslovna reakcija je automatska reakcija organizma na neku draž (salivacija). Uslovna draž je draž koja usled toga što se više puta javljala zajedno sa bezuslovnom draži izaziva istu reakciju kao i bezuslovna draž. Uslovna reakcija je reakcija organizma na uslovnu draž koja je identična bezuslovnoj reakciji. • Ako uslovnu draž koristimo u paru sa nekom novom neutralnom draži radi daljeg uslovljavanja radi se o uslovljavanju višeg reda. • Generalizacija uslovnog refleksa je pojava da uslovnu reakciju ne izaziva samo uslovna draž već i draži koje su joj na neki način slične. • Ponavljanjem izlaganja uslovne i bezuslovne draži uslovni refleks (reakcija) se pojačava dok izostankom bezuslovne draži nakon izlaganja uslovne uslovna reakcija se gasi. • Emocionalno uslovljavanje Slika preuzeta sa: https: //www. schoolforthedogs. com/

INSTRUMENTALNO UČENJE • • TORNDAJK, SKINER Eksperiment sa mačkom, skinerova kutija Učenje putem pokušaja i pogrešaka (i slučajnog uspeha). Zakon efekta: ponašanje koje dovodi do nagrade biva učvršćeno (ponavlja se), dok ponašanje koje ne dovodi do nagrade ili dovodi do kazne, biva eliminisano (ne ponavlja se). Slika preuzeta sa: https: //randallnf. wordpress. com/ • Oblikovanje: uspešna aproksimacija (kako se ne bi čekalo da se slučajno desi željeno ponašanje, prvo se potkrepljuju ponašanja koja liče na potrebno ponašanje kako bi se ubrzalo učenje). • Neželjeni efekti kazne: dovodi često samo do inhibicije (ne i gašenja) neželjenog ponašanja, povećava agresiju ili depresiju (pogotovo kad je nepredvidiva), ne uči se pozitivan oblik ponašanja.

UČENJE PO MODELU • • BANDURA Eksperiment sa lutkom Bobo Samo posmatrajući ponašanje modela dolazi do usvajanja novih oblika ponašanja odnosno imitiranja ponašanja model. Stiču se potpuno nove karakteristike ponašanja • Dovoljno je samo posmatranje modela, radnja koja se uči ne mora se izvoditi. • Ponavljanje nije nužno. • Ponašanje koje se uči nije nužno potkrepljivati, nagrađen ili kažnjen je samo model (supstitutivno potkrepljenje). • Učenje se odvija bez namernog podsticanja od strane modela. • Promene u ponašanju mogu biti nagle i trajne. • Ako postoji pozitivna emotivna veza sa modelom govorimo o identifikaciji koja je jači oblik učenja po modelu od imitacije. Slika preuzeta sa: https: //sites. tufts. edu/

UČENJE UVIDJANJEM • KELER • Eksperiment sa šimpanzama • Shvatanjem odnosa u nekoj problemskoj situaciji dolazi se do rešenja. • Na početku postoji veći broj neuspešnih pokušaja. Kada se uvide odnosi (npr. sredstva i cilja) do uspeha se stiže naglo (“aha” doživljaj). Kada jedan način rešavanja problema dovede do uspeha više se ne ponavljaju pogrešni načini. Postoji široka generalizacija – naučeno ponašanje se primenjuje u svim sličnim situacijama. Slika preuzeta sa: Word. Press. com

SLOŽENI OBLICI UČENJA • Kombinuju prethodno navedene bazične oblike • Logičko učenje / Mehaničko • Verbalno učenje / Motorno učenje • Motorno učenje- je učenje motornih veština, odnosno izvođenja pokreta i njihovo povezivanje u strukturu koja omogućava brzo i tačno izvođenje aktivnosti. Slika preuzeta sa: https: //lydieometto. com/

TRANSFER UČENJA • Dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje nazivamo transfer učenja. • Ako ranije učenje olakšava kasnije učenje to je pozitivan transfer. • Ako ranije učenje otežava kasnije učenje onda je to negativan transfer • Primeri transfera učenja u sporu i fizičkom vaspitanju?

MOTORNE VEŠTINE I MOTORNE SPOSOBNOSTI • • Da se podsetimo: fizička vs mentalna aktivnost Da se podsetimo: učenje vs. razvoj, nasledje vs. uticaj sredine Veština vs sposobnost Veštine su naučene dok su sposobnosti urođene. I jedne i druge zahtevaju aktivnost individue (da bi se veštine naučile i usavršavale a sposobnosti razvijale). Sposobnosti određuju limite nivoa na kom se veštine mogu izvoditi (da li se mogu naučiti i koliko se mogu usavršiti), sa druge strane aktivnost (učenje, usavršavanje, trening) može kompenzovati limite u sposobnostima ili omogućiti njihov ubrzan razvoj. Kod razvoja sportskih veština, cilj je simultano usavršavanje brzine, snage, tačnosti i ekonomičnosti kretanja uz istovremeno smanjenje potencijala za grešku (što se pokret izvodi brže veća je šansa da se pogreši). Sposobnosti se mogu podeliti na opšte motorne (snaga, brzina) i psihomotorne koje pored fizičkih atributa uključuju i percepciju (brzina reakcije). Svi sportovi zahtevaju i opšte i psiho-motorne sposobnosti ali je kod svakog sporta naglasak na posebnom setu sposobnosti (dizanje tegova).

PODELA MOTORNIH VEŠTINA • Prema preciznosti i veličini pokreta mogu se podeliti na: glomazne (gross) i fine (dizanje tegova – teniski servis – bacanje pikada) • Prema predvidivosti okruženja i načina na koji se izvode: otvorene i zatvorene (fudbal-ritmička gimnastika ). • Prema postojanju jasnog početka i kraja pokreta: diskretne, kontinuirane i serijske (golmanski skok - trčanje - serija udaraca u boksu). • Prema stepenu kontrole sportiste nad vremenom i načinom izvođenja: unutrašnje i spoljašnje vođene (bacanje i udaranje loptice u bejzbolu). Slika preuzeta sa: https: //www. momjunction. com/

FAZE UČENJA VEŠTINA • • • KOGNITIVNA: prva faza u kojoj se fokusiramo na razumevanje prirode veštine, koristimo više mentalne procese kako bismo stvorili motorni program – mentalnu reprezentaciju onoga što želimo da naučimo. Posmatramo izvođenje, razgovaramo, vizuelizujemo sami sebe kako izvodimo veštinu, posmatramo sopstevno telo (pre svega udove) dok pokušavamo izvođenje. ASOCIJATIVNA: prelazak sa vizuelnog informisanja o veštini na proprioceptivno (impulsi o položaju tela). Ponavljanje omogućava da se učestalost grešaka smanji a poboljšaju brzina i preciznost. AUTONOMNA: veština se izvodi automatski što omogućava sportisti da se usredi na druge stvari (položaj protivnika, strategija). Iako automatske akcije zahtevaju malo svesne kontrole, treba voditi računa da dobro izvežbane motorne veštine zadržavaju visoku fleksibilnost (mogućnost brzog prilagođavanja pokreta spoljašnjim uslovima). Zbog toga, iako u automatskom izvođenju veština ima nesvesnih elemenata, svesna kontrola se nikada do kraja ne isključuje već varira u stepenu (u odnosu na zahteve situacije). Slika preuzeta sa: http: //blam-lab. org/

OBRADA INFORMACIJA • Akcija se pokreće kao odgovor na prikupljene informacije (vizuelne, proprioceptivne. . . ). Kako ne bi došlo do preplavljivanja informacijama i kako bi odluka mogla da se donese u kratkom vremenskom periodu, informacije se filtriraju po važnosti. Važne informacije šalju se u kratkoročnu memoriju koja ima ograničen kapacitet. Proces donošenja odluka uvek ima i komponentu učenja, odnosno smeštanja informacija u dugoročnu memoriju, koje se kasnije koriste za donošenje novih odluka. Na kraju svakog pokreta šalje se povratna informacija. Slika preuzeta sa: https: //sites. google. com/site/jacksrevisionwebsite/pe-revision/as-pe-theoretical-models/whiting-s-model

OBRADA INFORMACIJA • • • Postoje dve vrste dugoročne memorije iz kojih dolaze informacije koje utiču na proces donošenja odluke i pokretanja akcije. Proceduralna u kojoj se nalaze motorni programi i deklarativna u kojoj se nalaze činjenice koje smo naučili (strategija, naše ili osobine protivnika). Obrada informacija takođe može imati određene nivoe. Na površinskom nivou obrađuju se samo informacije kako nešto izgleda dok je za značenje potreban dublji nivo obrade (koji je sporiji). Odnos količine informacije i dubine obrade je direktno proporcionalan uspešnosti odluke ali i dužini vremena reakcije (u sportu su najčešće potrebne veoma brze odluke). Stepen automatizacije veštine pomaže donošenju brzih i ispravnih odluka (jer ostavlja više prostora u “radnoj memoriji”). Umor deluje negativno na sve korake u obradi informacija i donošenju odluka.

VRHUNSKO IZVOĐENJE • • • ZNANJE: vrhunski sportisti imaju veće znanje o izvođenju pokreta (proceduralna memorija) kao i ostalim informacijama bitnim za sport kao što su taktika, poznavanje protivnika i slično (deklarativna memorija). Pored količine bitna je i upotreba znanja, vrhunski sportisti uspešnije filtriraju bitne od nebitnih informacija i obrađuju informacije na dubljem nivou. PREDVIĐANJE (ANTICIPACIJA): u sportu je često potrebno reagovati u napred na situacije zbog ograničenosti ljudskog vremena reagovanja (uzvraćanje servisa, branjenje penala). Vrhunski sportisti su bolji u predviđanju događaja na osnovu informacija koje im prethode (položaj tela i pokreti protivnika). METAKOGNICIJA: obrada informacija višeg stepena - monitoring i kontrola kognitivnih procesa (kako ja razmišljam o ovome, da li bih mogao to da uradim bolje? ). Odnosi se na lična znanja (o sopstvenim sposobnostima), poznavanje zadatka (zahteva sportskih situacija) i strateška znanja (koje su nam strategije na raspolaganju uzimajući u obzir konkretan zadatak i naše sposobnosti). Vrhunski sportisti češće i uspešnije koriste ovaj vid obrade (teniseri između poena).

REZIME • • Učenje i razvoj (veštine i sposobnosti) Prosti oblici učenja Složeni oblici učenja Učenje motornih veština i proces obrade informacija • Koliko su ove principe poštovali moji nastavnici i treneri i gde su bili u pravu a gde su grešili

Korišćena literatura • • • Havelka N. i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Visoka sportska i zdravstvena škola. Jarvis M. (2006). Sport Psychology: A Student's Handbook. Routlage. http: //memberfiles. freewebs. com/37/84/82578437/documents/1841695815. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Radonjić S. (1985). Psihologija učenja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Vučić L. (1991). Pedagoška psihologija. Društvo psihologa Srbije.

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!