Uenje RAZVOJ vs UENJE I uenje i razvoj

Učenje

RAZVOJ vs. UČENJE • • I učenje i razvoj predstavljaju promene individue. Razvoj je uslovljen sazrevanjem (maturacijom) organizma, pre svega nervnog sistema. Kod učenja naglasak je na aktivnosti i iskustvu individue. I umor je promena povezana sa aktivnošću individue. Uticaj sredine? Smer promene? Trajanje promene? Učenje predstavlja progresivne i relativno trajne promene koje su vezane za iskustvo i aktivnost individue nastale pod uticajem sredine (organska osnova je bitna ali se naglasak stavlja na uticaj sredine). U praksi nije moguće povući oštru granicu između ova dva procesa jer su oni međusobno povezani. Učenje pojedinih veština nemoguće je ako nije dostignut izvestan stepen razvoja, dok aktivnost individue povratno deluje na razvoj. Slika preuzeta sa: http: //www. winetech. co. za/

VRSTE UČENJA • • • Slika preuzeta sa: https: //socialmediaclub. fr Habituacija i senzitizacija Klasično uslovljavanje Instrumentalno učenje Učenje po modelu Učenje uviđanjem Složeni oblici učenja

HABITUACIJA I SENZITIZACIJA • Habituacija- navikavanje: ponavljano izlaganje neutralnih draži dovodi do izostajanja reakcije. (petarde) • Senzitizacija- povećanje osetljivosti na ponavljanje značajnih draži (ako se draž ispostavi kao značajna reaguje se i na njene slabije oblike na koje se ranije reagovalo, npr. elektrošok). • Ovo su najprostiji oblici učenja ipak, pošto su promene do kojih dovode kratkotrajne smatraju se i problematičnim oblicima učenja. Slika preuzeta sa: http: //ib. bioninja. com. au/

KLASIČNO USLOVLJAVANJE • • • PAVLOV, VOTSON Eksperiment sa psom, Mali Albert Posle određenog broja izlaganja prirodne (bezuslovne) draži sa nekom neutralnom draži organizam i na neutralnu (uslovnu) draž reaguje (uslovna reakcija) kao što je ranije reagovao na prirodnu draž (bezuslovna reakcija). • Neutralna draž je draž koja ne izaziva automatsku reakciju organizma (zvuk zvona). Bezuslovna draž je draž koja automatski izaziva neku reakciju organizma (hrana). Bezuslovna reakcija je automatska reakcija organizma na neku draž (salivacija). Uslovna draž je draž koja usled toga što se više puta javljala zajedno sa bezuslovnom draži izaziva istu reakciju kao i bezuslovna draž. Uslovna reakcija je reakcija organizma na uslovnu draž koja je identična bezuslovnoj reakciji. • Ako uslovnu draž koristimo u paru sa nekom novom neutralnom draži radi daljeg uslovljavanja radi se o uslovljavanju višeg reda. • Generalizacija uslovnog refleksa je pojava da uslovnu reakciju ne izaziva samo uslovna draž već i draži koje su joj na neki način slične. • Ponavljanjem izlaganja uslovne i bezuslovne draži uslovni refleks (reakcija) se pojačava dok izostankom bezuslovne draži nakon izlaganja uslovne uslovna reakcija se gasi. • Emocionalno uslovljavanje Slika preuzeta sa: https: //www. schoolforthedogs. com/

INSTRUMENTALNO UČENJE • • TORNDAJK, SKINER Eksperiment sa mačkom, skinerova kutija Učenje putem pokušaja i pogrešaka (i slučajnog uspeha). Zakon efekta: ponašanje koje dovodi do nagrade biva učvršćeno (ponavlja se), dok ponašanje koje ne dovodi do nagrade ili dovodi do kazne, biva eliminisano (ne ponavlja se). Slika preuzeta sa: https: //randallnf. wordpress. com/ • Oblikovanje: uspešna aproksimacija (kako se ne bi čekalo da se slučajno desi željeno ponašanje, prvo se potkrepljuju ponašanja koja liče na potrebno ponašanje kako bi se ubrzalo učenje). • Neželjeni efekti kazne: dovodi često samo do inhibicije (ne i gašenja) neželjenog ponašanja, povećava agresiju ili depresiju (pogotovo kad je nepredvidiva), ne uči se pozitivan oblik ponašanja.

UČENJE PO MODELU • • BANDURA Eksperiment sa lutkom Bobo Samo posmatrajući ponašanje modela dolazi do usvajanja novih oblika ponašanja odnosno imitiranja ponašanja model. Stiču se potpuno nove karakteristike ponašanja • Dovoljno je samo posmatranje modela, radnja koja se uči ne mora se izvoditi. • Ponavljanje nije nužno. • Ponašanje koje se uči nije nužno potkrepljivati, nagrađen ili kažnjen je samo model (supstitutivno potkrepljenje). • Učenje se odvija bez namernog podsticanja od strane modela. • Promene u ponašanju mogu biti nagle i trajne. • Ako postoji pozitivna emotivna veza sa modelom govorimo o identifikaciji koja je jači oblik učenja po modelu od imitacije. Slika preuzeta sa: https: //sites. tufts. edu/

UČENJE UVIDJANJEM • KELER • Eksperiment sa šimpanzama • Shvatanjem odnosa u nekoj problemskoj situaciji dolazi se do rešenja. • Na početku postoji veći broj neuspešnih pokušaja. Kada se uvide odnosi (npr. sredstva i cilja) do uspeha se stiže naglo (“aha” doživljaj). Kada jedan način rešavanja problema dovede do uspeha više se ne ponavljaju pogrešni načini. Postoji široka generalizacija – naučeno ponašanje se primenjuje u svim sličnim situacijama. Slika preuzeta sa: Word. Press. com

SLOŽENI OBLICI UČENJA • Kombinuju prethodno navedene bazične oblike • Logičko učenje / Mehaničko • Verbalno učenje / Motorno učenje • Motorno učenje- je učenje motornih veština, odnosno izvođenja pokreta i njihovo povezivanje u strukturu koja omogućava brzo i tačno izvođenje aktivnosti. Slika preuzeta sa: https: //lydieometto. com/

TRANSFER UČENJA • Dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje nazivamo transfer učenja. • Ako ranije učenje olakšava kasnije učenje to je pozitivan transfer. • Ako ranije učenje otežava kasnije učenje onda je to negativan transfer • Primeri transfera učenja u sporu i fizičkom vaspitanju?