Uenje po modelu i Agresija Koji psihololi pojmovi

Učenje po modelu i Agresija

Koji psihološli pojmovi su bliski učenju po modelu?

Pojmovi važni za učenje po modelu IDENTIFIKACIJA IMITACIJA

Identifikacija termin Dve potiče od Frojda vrste identifikacije po Frojdu: 1. Defanzivna (identifikacija sa agresorom) 2. Razvojna (anakličtička)

Identifikacija sa agresorom (defanzivna) Različita objašnjenja identifikacije sa agresorom 1. Frojdovo psihoanalitičko: zbog neprijateljskih osećanja prema ocu, nastalih zbog njegove naklonosti prema majci, dečak doživljava strah od kastracije i taj strah savladava identifikujući se sa ocem. Tako se usvajaju moralne osobine i vrednosti koje otac ima. 2. Vajting: zavist za statusom koji neka osoba ima je motiv za identifikaciju sa njom 3. Makobi: moć koju druga osoba ima izvor identifikacije.

Razvojna identifikacija Počiva na vezanosti za osobu koja pruža pomoć i podršku Frojd je uvodi da bi objasnio socijalizaciju ženske dece: strah devojčice da ne izgubi ljubav majke i težnja da se zadrži njena pomoć i podrška Bandura: suština je emocionalna vezanost i ljubav prema modelu

Različita tumačenja imitacije Izvor imitacije je u instinktima, imitacija drugih jedinki omogućava lakše preživljavanje. Mek Dugal: Izvor imitacije je u empatiji - sposobnosti uživljavanja u emocionalano stanje drugih u koje se uključuje automatsko oponašanje pokreta. Bihejvioristi: Imitacija nastaje instrumentalnim uslovljavanjem – slučajno emitovano ponašanje biva potkrepljeno. Primer tapšanja kod dece Bandura: bihejviorističko tumačenje imitacije ne može da objasni pojavu novih oblika ponašanja. Važni su emocionalni, motivacioni i kognitivni momenti da bi došlo do imitacije.

Bandurina istraživanja imitativnog ponašanja Imitativno ponašanje je važno u socijalizaciji jer se tako usvajaju novi oblici ponašanja. To ne omogućavaju drugi oblici učenja. Naglašava značaj opservacionog učenja - učenja putem posmatranja drugih. Tako nastaje njegova teorija socijalnog učenja u kojoj je ovaj oblik učenja od centralnog značaja. Posmatranjem ponašanja modela moguće je izazvati uzdržavanje od manifestovanja nekog ponašanja (inhibitorne efekte) i manifestovanje ponašanja od koga smo se ranije uzdržavali (dezinhibitorni efekti).

Učenje po modelu – učenje ugledanjem Bandurin pojam: Podražavanje ponašanja osobe koja je model i ugledanje na nju, opservaciono učenje Bitni momenti kod učenja po modelu: - postojanje modela - motorne i kognitivne veštine važne za podražavanje ponašanja modela - motivacija da se podražava model - model može, ali ne mora uvek, svesno da nastoji da bude model Važan deo procesa vaspitanja Svesno i nesveno odrasli postaju modeli!!! Ne može se svesti na druge oblike učenja Brže se odvija od direktnog podučavanja, veoma značajno za socijalizaciju (učenje uloga).

Šta se sve uči putem učenja ugledanjem?

Šta se sve uči učenjem po modelu Stavovi Vrednosti Obrasci ponašanja Način emocionalnog reagovanja Kognitivni stil Osobine ličnosti Moralni principi Uloge, usvajanje ponašanja vezanih za neki položaj u grupi

Koji oblici učenja po modelu postoje?

Oblici učenja po modelu Bandura govori o tri načina učenja po modelu: 1. Učenje konkretnih verbalnih iskaza ili motornih veština 2. Apstraktno modelovanje – osoba ne podražava konkretno ponašanje modela već iz njega izvlači neki princip. N. Đoković je uzor za osobu koja ne želi da se bavi sportom, ali se ugleda na princip da se vrednim radom mogu ostvariti vrhunski rezultati. 3. Stvaralačko modelovanje – osoba kombinuje svojstva nekoliko modela.

Koje vrste modela postoje

Vrste modela Stvarni i ikonički modeli – modeli mogu biti osobe (stvarni modeli) ali i neko uputstvo koje je dato na slici ili opisano rečima(ikonički modeli), uputstvo za stavljanje kartice u mobilni telefon. Uzori i idoli – ugledamo se na osobe iz okruženja sa kojima postoji stvaran kontakt i emocionalna veza (uzori), ali i na osobe sa kojima to ne postoji (idoli ili simbolički modeli) Uzori i idoli su naročito važni u adolescenciji jer je to doba izgradnje identiteta i formiranja ličnosti. Izvori modela su agensi socijalizacije koji deluju na efekte-rezultate procesa socijalizacije. Ti agensi su porodica, vršnjačka grupa, škola i mediji, koji danas imaju

Razlike učenja identifikacijom i imitacijom Učenje IDENTIFIKACIJOM 1. Uče se složeni, integrisani oblici ponašanja, a ne specifične pojedinačne rekacije. 2. Emocionalna veza sa modelom 3. Usvajaju se relativno trajni oblici ponašanja koji se manifestuju u toku dužeg perioda. 4. Često se vezuje za sticanje unutrašnjih karakteristika kao što su osobine ličnosti. Učenje IMITACIJOM 1. Uče se specifični pojedinačni oblici ponašanja. 2. Sa modelom ne mora da postoji bliska vezanost. 3. Usvojeni oblici ponašanja su relaivno kratkotrajni, mogu se upražnjavati samo u kratkom vremenskom periodu. 4. Vezuje se za podražavanje spoljašnjih karakteristika, kao što je npr. način odevanja.

Faktori od kojih zavisi učenje po modelu 1. Posledice do kojih ponašanje modela dovodi (kazne ili nagrade). 2. Karakteristike osobe koja posmatra model. Ponašanje modela će više oponašati, podražavti: - osobe koje nisu dovoljno nagrađivane za svoj trud, one podražavaju uspešne modele - osobe bez dovoljno samopuzdanja, - osobe koje su ranije imale uspeha sa ponašanjem koje emituje model, - osobe koje procenju da su slične po osobinama modela.

Faktori od kojih zavisi učenje imitacijom 3. Emocionalno stanje osoba koje posmatraju model. Stres i droge čine nas podložnim uticajima drugih. Strogo kažnjavanje dece menja njihovo emocionalno stanje i zato dovodi dodatno do podražavanja agresije. Masovna zaraza – izmenjeno emocionalno stanje dovodi do podražavanja ponašanja drugih (dezinhibotorni efekti i pojavljivanje ranije naučenih primitivnih oblika ponašanja) 4. Stepen vezanosti za model je pozitivno povezan sa spremnošću da se on oponaša.

Kako Koji definišemo agresiju? oblici agresije postoje?

Fizička i verbalna agresija

Individualna i grupna agresija

Agresija kao reakcija i kao motiv A. Agresija kao reakcija Prirodna i urođena reakcija ljudi kada su napadnuti ili kada su sprečeni da ostvare svoje želje i motive. Motiv borbenosti – ostvariti cilj, takmičenjem pa i nasilnim sredstvima. B. Agresija kao motiv Postoji jasan cilj da se nanese šteta ili povredi drugo lice. Ne nastaje kao rezultat nezadovoljenosti neke potrebe ili motiva, niti je reakcija odbrane na napad. Ponašanje iza koga leži zadovoljstvo u nanošenju bola drugima.

Određenje agresivnosti Ponašanje gde postoji namera da se neko povredi, bez obzira kako je došlo do te namere (da li je postojala od početka ili je isprovocirana nekom situacijom) i bez obzira da li je agresivno ponašanje manifestovano ili samo postoji želja da se nekome nanese šteteta ili bol.

Grupe teorija porekla agresivnosti urođeni instinkt frustracija-agresija soc. učenje Kontinum teorija agresivnosti 1. Frojd (frustracija) i Lorenc (opstanak) – hidraulički sistem, pojedinac mora povremeno osloboditi agresivnu energiju koja mu je data rođenjem kao instinkt. 2. Postoji potreba za oslobađanjem agresivne energije, ali agresija nije urođena već je posledica događaja u okolini, odnosno njen izvor je frustracija neke potrebe. Drugi korak traganje za uslovima pod kojima frustracija dovodi do agresije (znaci, podsticaji za agresiju). 3. Agresija rezultat socijalnog učenja (instrumentalno uslovljavanje ili učenje po modelu)

3. Agresija kao naučeno ponašanje Teorije socijalnog učenja

Agresija kao rezultat učenja • Agresivno ponašanje je rezultat socijalnog učenja i to je naučeno ponašanje kao i svaki drugi oblik ponašanja. • Glavni mehanizmi kojima se stiče agresivno ponašanje – instrumentalno učenje i učenje po modelu. • Pitanja na koja ova teorija pokušava da odgovori: Kako se stiče agresivno ponašanje? Koji faktori utiču na ispoljavanje agresije? Koji faktori utiču na to da dođe do višestrukog

Instrumentalno učenje kao mehanizam nastanka agresije Ukoliko dete od malih nogu agresivnim ponašanjem dobija ono što želi velika je verovatnoća da će i kasnije pokušati agresijom da dođe do različitih ciljeva. Pozitivno potkrepljivanje agresije u detinjstvu dovodi do toga da ona postaje oblik ponašanja. Pokrepljivači mogu biti različiti: pokloni, igračke, slatkiši, pohvale. Fizičko kažnjavanje se povezuje sa pojačanom agresivnošću kod dece.

Agresija i uečenje po modelu Bandura je istraživao efekat učenja po modelu na agresivno ponašanje dece. https: //www. youtube. com/watch? v=Pr 0 OTCVt. Hb. U

Grupni rad – dve grupe Grupa 1 Do kojih je sve zaključaka došao Bandura o izloženosti dece agresivnim modelima? Grupa II Kako učenje po modeluje na oslobađanje od straha? Kako se saznanja o društvenoj moći prenose ugledanjem na modele? Kakve su posledice afektivne vezanosti za modele na usvajanje ponašanja koje oni manifestuju? Delovanje modela na moralno suđenje

Bandura je eksprimentima uvtrdio: Deca koja su posmatrala agresivne modele manifestuju češće agresiju dece koja nisu izložena agresivnim modelima. Pol modela: muški model - jači podsticaj za agresivnost od ženskog modela Modeli utiču na javljanje agresije, ali i na oblik u kome će se agresija ispoljavati (oponašanje onog što model čini) Agresiju modeluju stvarni modeli, ali i modeli na filmu i animirani modeli. Češće se manifestuje agresija ako je model nagrađivan za agresiju. Deca oponašaju nagrađivane agresivne modele iako su svesna da njihovo ponašanje nije socijlno poželjno, moralnu dilemu razrešavaju omalovažavanjem žrtve. Kažnjavanje agresivnih modela utiče na smanjeno manifestovanje agresije, ali ne i na usvajanje agresivnog ponašanja. Učenjem po modelu stiču se novi oblici agresivnog ponašanja. Kod odraslih posmatranje agresivnih modela dovodi do smanjenja inhibicija za agresivno ponašanje.

Mediji i agresija

Dimenzije preko kojih nasilje u medijima utiče na ponašanje EFIKASNOST – agresija se prikazuje kao efikasan instrument da se dođe do cilja NORMATIVNOST – agresija često prikazuje kao da nema posledice za žrtvu, kao nešto je opravdano, KAO NAČIN NA KOJI SE REŠAVAJU PROBLEMI, pogotovo ako su izvršitelji dobri momci (policajci, ratnici, pozitivni junaci) primer: http: //www. youtube. com/watch? v=KZ_7 br_3 y 54 PRIKLADNOST gledaocu – počinilac je prikazan kao sličan PRIJEMČIVOST – agresija se prikazuje gledaocu koji je u stanju emocionalnog uzbuđnja. Emocionalno uzbuđenje suzbija njegov kritički stav.

Faktori koji pojačavaju i podstiču agresiju Unutrašnja stanja: uzbuđenje, nivo testosterona, stres, umor, bol, alkoholisanost. Vrednovanje agresije i norme u socijalnoj zajednici: Ako se agresija procenjuje kao poželjan, opravdan način reagovanja i rešavanja problema ona će biti prisutnija. Članstvo u agresivnoj grupi, gomili – ljudi ispoljavaju oblike ponašanja koje ne bi ispoljavali individualno. Imaju osećaj anonimnosti, hrabri ih prisustvo drugih, smanjuje se osećaj lične odgovornosti, ugledaju se na druge. EFEKAT DEINDIVIDUALIZACIJE – u grupi pojedinac gubi ili smanjuje kontrolu nad vlastitim ponašanjem, manjak osećaja identiteta, manje se brine za norme, ugled i posledice svog ponašanja. EFEKAT NOVIH NORMI - agresija se u određenoj situaciji prihvata kao legitimni način ponašanja.

Kako smanjiti agresiju? KAZNA? –po sebi agresivni čin, osoba koja kažnjava je model. Ima mnoge neželjene efekte. Kod odraslih pretnja kaznom može delovati, ali samo ako su sigurni da će biti i sprovedena. Mnogi počinioci se oslanjaju na to da neće biti uhvaćeni, ili da će izbeći kaznu. Zemlje sa smrtnom kaznom nemaju manje ubistava od onih koje je imaju. KATARZA? – agresija ne nestaje kada se ispolji, već se može i produbiti.

Šta uraditi sa ljutnjom da ne bi eksplodirala? Učenje da se prepoznaju osećanja, pa i ljutnja kontrole besa – pomažu vrlo jednostavne tehnike, zaustaviti se brojati do 10, skrenuti misli na neki drugi sadržaj ne dozvoliti krug besa Izražavanje ljutnje na precizan i neagresivan način – smirenim tonom objasnite osobi šta vas ljuti, budite jasni i precizni, ne osuđujte, koristite JA govor “Osećam se loše kada uradiš to i to. . . ” umesto “Samo kreten može da uradi tako nešto kao ti” To može pojačati međusobno razumevanje među osobama. Podeliti ljutnju sa trećom osobom koja je prijatelj, a ne sa osobom koja je izazvala ljutnju. Tako dolazi do smanjivanja emocionalanog stresa. Izvinjenje može smanjiti agresiju druge osobe Ukazivanje i modelovanje vidova ponašanja koji nisu agresivni Trening iz komunikacije i nenaslinog rešavanja problema

Izazivanje empatije – kao mera koja suzbija agresiju Dehumanizacija žrtve dovodi do spremnosti na agresiju – ponižavanje, pogrdna imena, predrasude. Primer vijetnamskog rata – žuće, kosooki, glupaci. . . Empatija poništava dehumanizaciju i sprečava agresiju, spremnost da se zauzme pozicija drugoga i da se razume kako razmišlja i kako se oseća, Empatiju je moguće podučavati kroz igranje uloga. Studije su dale veoma pozitivne rezultate na smenjenje agresije.

Učenje po modelu i drugi oblici ponašanja Strah (vršnjaci - u gradaciji situacija od onih koje izazivaju manji strah do onih koje bi izazivale najintenzivniji strah) Socijalna moć – (odrasla osoba koja raspodeljuje moć u situaciji u kojoj su još jedna odrsla osoba i dete) identifikovanje sa oba modela, ali više sa modelom koji ima moć Moralno rezonovanje (ugledanjem na druge deca mogul istivremeno manifestovati ponašanja sa oba

Istraživanje 2018 o idolima adolecenata Adolescenti se zbog INTELIGENCIJE dive pre svega naučnicima/umetnicima, preduzetnicima i političarima, nešto ređe drugim tipovima idola (junacima, šou biznis zvezdama i sposrtistima). Zbog KOMUNIKATIVNOSTI ispitanici se ugledaju najpre na show business zvezde, često na sportiste, ređe na političare i junake, gotovo nikada na naučnike/umetnike i junake. Mladi žele da se bave PROFESIJOM spotrista, naučnika, umetnika, preduzetnika i poitičara, a ređe da budu show b zevzde i veoma retko junaci. SNAŽNU LIČNOST mladi prirpisuju svim tipovima idola, pogotovo sportistima, najređe show business zvezdama.

Adolescenti se dive BOGATSTVU preduzetnika, sportista i show business zvezda, ređe ga vezuju za političare i gotovo nikada za naučnike/umetnike i junake. Adolescenti se zbog HUMANOSTI dive najviše preduzetnicima, i sportistima, nešto ređe show b. zvezdama i političarima, a retko naučnicima, umetnicima i junacima. Zbog FIZIČKOG IZGLEDA ispitanici se ugledaju najviše na show business zvezde, često na sportiste i junake, i retko na političare, preduzetnike i naučnike/umetnike. PROFESIONALNI USPEH mladi vezuju za sve tipove idola, a najčešće za preduzetnike, i gotovo nikada za junake. Sportiste i političaere mladi navode kao idole zbog SLAVE, nešto ređe je pripisuju show b zvezdama, potom preduzetnicima, a najređe naučnicima/umetnicima i junacima.

Rezime Agresija – određenje i vrste Teorije agresije 1. Instinkt (Frojd i Lorenc) 2. Frustracija i agresija (hipotez frustracija agresija, znakovi za ljutnju, agresiju) 3. Socijalno učenje agresije (instrumentalno učenje i učenje po modelu) agresija u medijima Učenje po modelu: određenje, preduslovi, vrste modela, faktori, razne oblasti ponašanja i efekat učenja po modelu (agresija, strah, društvena moć, moralno rezonoivanje itd. ) Mediji i agresija Faktori koji pojačavaju agresiju (unutrašnja stanja, vrednovanje agresije i norme socijalne zajednice, agresija u gomili) Kako sprečiti agresiju? (prepoznavanje osećanja, kontrola besa, jasno saopštavanje uzroka frustracije, ispovedanje trećoj osobi, učenje tehnika komunikacije i nenasilnog rešavanja problema, izvinjenje) Empatija kao vid suzbijanja agresije i sredstvo koje eliminiše fekat dehumanizacije žrtve