STRATEGIJE RASTA I RAZVOJA PREDUZEA Pojam strategija potie

STRATEGIJE RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA Pojam strategija potiče og grčke reči i znači komandovanje, sposobnost komandovanja, sposobnost upravljanja većim vojnim pokretima ili operacijama, nauka, i veština da se u bilo kojoj vrsti akcije odredi glavna tačka napada radi postizanja uspeha, radi cilja. Konkretizacija strategije je taktika koja predstavlja veštinu u izboru i određivanju načina i sredstava borbe za ostvarenje postavljenog zadatka ili cilja.

To znači da je strategija metoda pomoću koje se realizuje utvrđena razvojna politika. Strategija se najčešće shvata kao racionalno reagovanje preduzeća na događaje u sredini u kojoj obavlja svoju delatnost. Strategija je obično orijentisana na ostvarivanje ciljeva kroz izbor područja poslovne delatnosti i alokaciju faktora proizvodnje sa ciljem da se kreira i održi konkurentska prednost. U procesu formulisanja strategije ključno pitanje je određivanje područja poslovne aktivnosti. Može se slobodno reći da ta odluka opredeljuje sudbinu preduzeća u celini.

Procesu definisanja strategije pristupa se pošto je preduzeće ustanovilo svoje ciljeve i politiku kojom će rukovoditi u njihovom ostvarivanju. Izbor adekvatne strategije se vrši na osnovu određenih analiza i to u nekoliko koraka. Prvo se vrši analiza okruženja čiji je cilj da se utvrde elementi i faktori koji deluju iz okruženja na preduzeće. Nakon toga se pristupa analizi izvora kojom se evidentiraju prednosti i nedostaci preduzeća u odnosu na željene promene.

Na osnovu dobijenih rezultata pristupa se izboru strategije. Putem procene strategija se između alternativnih/mogućih strategija vrši izbor one koja bi prema proceni organa upravljanja trebalo u datim uslovima najviše da doprinese ostvarivanju ciljeva poslovanja. Izbor adekvatne strategije razvoja u stvari znači donošenje odluka od pravcima, metodima i tempu rasta preduzeća. Donošenje odluke o pravcima rasta znači opredeljivanje preduzeća da li želi da izvrši:

vekspanziju u okviru postojeće delatnosti oslanjajući se na strategije: Øpenetracije tržišta, Ørazvoja tržišta, i Ørazvoja proizvoda ili vdiversifikaciju koja može da se ostvari kroz: Øhorizontalni, Øvertikalni, i Økonglomeratski vid rasta.

Kod ekspanzije kao pravca rasta, preduzeće izvore za svoj rast pre svega traži u okvirima razvoja postojećeg tržišta i kroz poboljšanje postojećih proizvoda. Ono pokušava da poveća svoj obim prodaje(proizvodnje) i da koristeći efekte ekonomije obima i prednosti svog poznavanja grane stvori sebi povoljniji položaj.

Diversifikaciju kao pravac rasta karakteriše postojanje većeg broja proizvoda u proizvodnom asortimanu, izražen tehnološki i tržišni disparitet među njima i kao posledica takve proizvodne strukture povećanje veličine preduzeća. Svoje razvojne projekte preduzeće može načelno realizovati putem: v internog rasta – koji podrazumeva izgradnju sopstvenih novih kapaciteta i razvoj sopstvenih novih proizvoda. Ovaj metod zahteva jaku finansijsku i istraživačko razvojnu snagu kao i izražen eksterni podsticaj,

veksternog rasta – koji se realizuje tako što se preduzeće integriše sa odabranim preduzećima koja već imaju određene proizvode ili kapacitete. Ovaj metod rasta zavisi pre svega od zainteresovanosti potencijalnih partnera da se udruže, odnosno od postojanja obostrane koristi koja bi se time postigla, kombinovanog metoda rasta – koji se ostvaruje kombinacijom prethodna dva metoda. Kao poseban metod rasta moguće je izdvojiti i joint venture.

INVESTICIJE – pojam i vrste Planiranje i realizacija razvoja preduzeća pored definisanja osnovnih ciljeva i planskih proporcija, najvećim delom svode se na definisanje i realizaciju odgovarajućih investicionih projekata, pa je očigledna tesna veza investicija i razvoja preduzeća, odnosno očigledno je da se realizacija razvoja odvija realizacijom odgovarajućih investicionih projekata.

Sam proces investiranja se može definisati kao skup aktivnosti u postupku realizacije investicija, počev od idejnog projekta pa sve do krajnjeg završetka investivionog poduhvata i njegovog puštanja u rad. Složenost ovog procesa se manifestuje kroz veliki broj faza i pojedinačnih aktivnosti koje vode ka realizaciji projekta, a obzirom da krajnji cilj zavisi od uvek neizvesne budućnosti, prožet je rizikom.

Sredstva za investicije obezbeđuju se iz sredstava akumulacije i sredstava amortizacije (sopstvena sredstva) i iz investicionih kredita (pozajmljena sredstva). Vrste investicija Klasifikacija investicija se vrši po različitim kriterijumima, pri čemu se polazi od ciljeva investiranja, suštine investiranja, efekata koji se žele ostvariti ili reakciji konkurenata na investicioni poduhvat.

Tako, obzirom na ciljeve investiranja, investicije se mogu grupisati u četiri osnovne kategorije: v inovacije postojeće tehnike i tehnologije, v uvođenje nove tehnike i tehnologije, v povećanje obrtnih sredstava i v namenska ulaganja,

Prema suštini nameravanog investiranja, a u odnosu na tehnološke promene, investicije se dele na: v osnovne investicije, v investicije u obrtna sredstva, v dodatne investicije, v uslovljene investicije prethodno izvršenim investicionim ulaganjima, i v aktivizacione investicije kojima se vrši aktiviranje osnovnih i uslovljenih investicija.

Investicije se, prema efektima koji se žele ostvariti, razlikuju u zavisnosti od toga da li imaju: v ekonomske efekte, koji se ogledaju u povećanju obima proizvodnje, smanjenju troškova, povećanju prihoda, diversifikaciji proizvodnog programa i slično, v društvene efekte, u smislu porasta društvenog bogatstva, rasta životnog standarda, i slično, v tehničko-tehnološke efekte, kroz uvođenje najnovije ili proverene tehnologije, oslobađanje od tehnološke zavisnosti, i slično.

I na kraju, obzirom na konkurentsku reakciju na konkretni investicioni poduhvat, investicije mogu biti: v ofanzivne, koje za posledicu imaju burnu reakciju konkurenata, i v defanzivne, na koje konkurenti odgovaraju mirnim i simultanim poduhvatima.

Još jedna klasifikacija zaslužuje našu pažnju, jer sublimira većinu poznatih investicija. Ona podrazumeva podelu investicija na: v primarne, v dopunske i v sekundarne. Primarne, direktne ili neposredne investicije kao cilj imaju postizanje proizvodnje i uslovljene su tehnološkim procesom proizvodnje.

Za preduzeće su najbitnije jer podižu nivo tehnike i tehnologije i obezbeđuju postizanje adekvatne konkurentske prednosti. Dopunske, indirektne ili posredne investicije imaju za cilj funkcionisanje primarnih investicija i normalno odvijanje procesa proizvodnje. I na kraju, sekundarne investicije omogućavaju povezivanje mikro lokacije preduzeća sa okruženjem, što je nužno za normalno funkcionisanje preduzeća.

Sve gore navedene varijante investicionih poduhvata, zahtevaju složenu analizu sa aspekta valjanosti i efekata i izbor adekvatnog kriterijuma. U tom smislu, kriterijumi izbora investicije se najčešće dele na: v tržišno-finansijsku i ekonomsku efikasnost, v društveno-ekonomsku efikasnost, i v rizik i neizvesnost. Obzirom na kompleksnost investicionog postupka, uglavnom se primenjuje višekriterijumski pristup izbora najpovoljnije investicije.