Rani razvoj komunikacije i govora sa osvrtom na

Rani razvoj komunikacije i govora sa osvrtom na ulogu sluha Prof. dr Vesna Radoman FASPER

Biološki fundament • Početak komunikacije i razvoja govora zavisan je od biološkog sazrevanja • Različiti delovi mozga i različite moždane funkcije sazrevaju u različitom brzinom • Motorička oblast korteksa sazreva brže od senzornih • Auditivne senzacije se javljaju još kod fetusa intrauterino pre vizuelnih

. . . • Međutim kod postnatalnog razvoja redosled sazrevanja vizuelne i auditivne percepcije je obrnut. • Potrebno je duže vreme za razvoj razumevanja onog što se čuje nego za razvoj razumevanja onog što se vizuelno opaža • To znači da vizuelna percepcija sazreva brže od auditivne

Prenatalna komunikacija bebe i njene majke

Čulo sluha se razvija pre drugih • Čulo sluha koje ima vitalnu ulogu u komunikaciji razvija se veoma rano • Čulo sluha se razvija još intrauterino • Čulo sluha razvija se pre čula vida

Vreme aktivacije čula sluha • Tokom poslednja tri meseca intrauterinog života kada fetus menja položaj u utrobi majke, okrećući se glavom prema karlici, počinje da reaguje na zvuke, posebno na ljudski glas (Einsberg 1976)

Prenatalna komunikacija bebe i njene majke • Tokom poslednja tri meseca intrauterinog zivota fetus čuje i reaguje na majčin glas i na otkucaje majčinog srca. • Majčine emocije (strah) deluju na uznemirenost fetusa. • Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na postnatalno učenje (govora), percepciju, emocinalni razvoj, emocionalno vezivanje itd.

Istraživanja De Casper i saradnika • De Casper &Fifer (1980. ) novorođenčad već tri dana nakon rođenja preferiraju majčin glas u odnosu na glasove drugih • De Casper&Spens (1986. ) Trudnica je poslednjih 6 nedelja trudnoće sistematski svakog dana glasno čitala isti odeljak romana. Tri dana nakon rođenja novorođenče preferira poznati odeljak • De Casper&Sigafoos(1983)Novorođenče staro 3 dana može da nauči operantnim uslovljavanjem različite šeme sisanja ako se kao potkrepljenje koristi zvuk otkucaja majčinog srca

Kod fetusa sa oštećenim sluhom • Fetus koji ne reaguje na zvučne stimulacije koje potiču od majke kao što je zvuk otkucaja majčinog srca ili zvuk njenog glasa, uskraćen je za ovo važno iskustvo koje utiče na emocionalno vezivanje , učenje i komunikaciju

Rani razvoj senzacija-uslov za razvoj komunikacije • Odojče selektivno reaguje na stimuluse već u prvoj nedelji života. Reaguje na određene auditivne draži (postoji povećana osetljivost na veću visinu glasa u odnosu na nižu visinu (“majčinski jezik”), a vizuelno obraća veću pažnju na površine sa prugama ili koncentričnim krugovima ili slike koje podsećaju na ljudski lik nego na jednobojne jarko obojene površine. Objekti udaljeni 30 cm. su mutni. Odojče je od rođenja osetljivo na dodir i toplotu. .

Rane postnatalne komunikacije • Nakon rodjenja javlja se prvi plač novororođenčeta kao prva komunikaciona draž za majku na koju ona daje određeni komunikacioni odgovor(komunikacina reakcija). • Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom na koju majka takođe odgovara • U petoj nedelji beba emituje refleksni osmeh, a u 2 -3 mesecu javlja se socijalni osmeh, oba pospešuju afektivnu komunikaciju

Majčin glas • Postaje najefikasnije sredstvo za izazivanje vokalizacije kod bebe u 5 -oj nedelji života. Majčin glas je mnogo efikasniji od glasa istraživača

Majčin glas i dodir umiruju i teše uznemirenu bebu • Majčin glas ima umirujuću ulogu kada je novorođenče uzbuđeno i uznemireno • Majčin dodir, poljubac ima umirujuće dejstvo

Umirujuću ulogu imaju • Osim majčinog glasa i uzimanje novorođenčeta u naručje ( učešće senzacija dodira, toplote i kinestetskih senzacija) ima umirujuću ulogu na dete • Sve ovo zajedno može imati umirujući efekat i dovesti do smirenja deteta koje je uznemireno ili plače • Za dete sa OS posebno su značajni emocionalno umirujući efekti dodira, grljenja, poljubca jer majčin glas ne čuje

MAJČIN ZAGRLJAJ PROBUDIO BEBU IZ KOME Petak, 27 Juli 2012 12: 15 • Beba Adam Cheshire je imao samo jedan kad je prestao da diše i kad je počeo da dobija bolne napade zbog infekcije mozga. Beba je pala u komu i uključena je na aparat za veštačko disanje, dok su se lekari borili za njen život. Roditeljima je rečeno da poslednji put fotografišu svog sina i da se oproste od njega. Tada je majka uzela svoje dete u naručje i počela da ga miluje

Na opšte iznenađenje svih u bolnici, Adam je počeo da pokazuje znake života nakon što ga je majka zagrlila i mazila. • Dečak se postepeno oporavljao i nakon nekoliko dana lekari su mogli da isključe aparat za veštačko disanje. • Nakon nekoliko sedmica hranjenja kroz cevčicu, dečak je mogao početi da sisa. • Lekari su za njega rekli da je "istinsko čudo". • Adam ovde ima šesnaest meseci i već pravi svoje prve korake.

U neonatalnom periodu • Dominantan vid glasovne produkcije novorođenčeta je plakanje. Zanimljivo je da su istraživači konstatovali i intrauterini plač. Plakanje se zatim javlja na rođenju. • Wolff je utvrdio da postoje distinktivni tipovi plača kao što je plač usled bola, plač usled gladi , plač zadovoljstva, svaki sa različitim akustičkim karakteristikama • Majke su veoma rano sposobne da identifikuju uzrok plača novorođenčeta i reaguju na njega

Istraživanja o plaču beba • Plač beba u bolnici smanjivao se na polovinu uz magnetofonske zvuke otkucaja srca. Oni imaju umirujući efekat.

Istraživanje Džona Bolbija • Bolbi je ustanovio da od rođenja do 12 nedelje beba prestaje da plače kada čuje ljudski glas, prestanak glasa izaziva plač. Takođe je ustanovio da nešto kasnije ljudski glas izaziva refleks sisanja i babling

Gluva beba • Uskraćena je za ovo pozitivno iskustvo umirujućeg delovanja zvuka koji potiče od njegove majke • Takođe je uskraćena za važnu ulogu majčinog glasa i govora koji ima ulogu prilikom učenja i sticanja novih iskustava • Glasovni deo majčinog nežnog glasa i govora se ne prima, a ima važnu funkciju emocionalnog vezivanja

. . . • Mnoga deca s. o. s. imaju teškoće sa visokim tonovima pa je i kvalitet i količina komunikacije od strane majke drugačija što se odražava na afektivno vezivanje • Istraživanja pokazuju (Cheskin 1982) da majke dece SOS manje govore svojoj deci jer osećaju da malo od onog što kažu biva primljeno ili vraćeno, a često imaju problem da uhvate smisao nedovoljno artikulisanog govora njihove dece.

Majka se spontano uključuje verbalno i neverbalno u komunikaciju sa bebom • Reagujući na bebine signale kao što su kijanje , kašljanje, plač, stenjanje, refleksni osmeh, motoričke radnje, vokalizacija, gukanje. . . Majka na njih reaguje imitirajući te zvuke ili radnje, glasno ih tumačeći, postavljajući pitanja , a često i sama odgovarajući na njih. Ona takođe odgovara osmehom, mrštenjem, pretnjom kažiprstom, upućivanjem značajnih pogleda , mimikom i govorom

Majka spontano koristi sve čulne modalitete da bi stimulisala komunikaciju • Dodirivanjem, maženjem, privijanjem bebe u naručje, pevušenjem, ljuljanjem, pričanjem, pokretanjem bebinih udova majčinom rukom itd. • Beba na ove poruke reaguje telom i glasom: vokalizacijom, gukanjem, bablingom, samostalnim pokretima rukama , nogama i kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom, plačem, upućivanjem značajnih pogleda itd.

Majka koja ne zna da ima dete oštećenog sluha • Spontano koristi različite čulne kanale za komunikaciju ali ne zna da su zvučne i govorne stimulacije bez prijema ili deficitne. • Kada se oštećenje sluha dijagnostikuje onda treba da posavetujemo majku da dodatno i pojačano koristi vanauditivne čulne stimulacije ali da ne napušta ni verbalno obraćanje bebi koje je psih. važ.

Longitudinalno straživanje Špica i Volfa (1946 g. ) • Pokazalo je da na uzorku od 145 beba uzrasta od 2 -6 meseci, koje su opservirane četiri do pet sati nedeljno, njih 142 reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i da na ovom uzrastu ništa drugo ne može izazvati ovakvu reakciju , čak ni hrana. • Gluva beba prima ove vizuelne stimulacije i reaguje na njih kao i beba koja čuje

Majčinski govor • Majčinski govor je posebna vrsta govora koji majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On ima svoje specifične prozodijske, sintaksičke i druge karakteristike kao i afektivnu obojenost. Prozodijske karakteristike su: korišćenje viših tonova, specijalna intonacija i ritamska šema a sintaksičke; upotreba množine i trećeg lica. Prisutno je i često ponavljanje reči i rečenica, tepanje itd. • Funkcija majčinskog govora je fatička i emotivna

Majčinske igre • Glasovne igre, pevanje, tapšanje, ritmičko razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po telu, imitativne igre uz korišćenje igračaka ili bez njih, koje majke spontano same kreiraju • Majka koristi popularne igre vezane za sopstvenu kulturu • Primeri iz naše kulture su: “Taši tanana”, ”Motala motala svilicu” “Igra skrivanjaotkrivanja”itd.

Kod bebe oštećenog sluha • Sve ove auditivne stimulacije u komunikaciji sa majkom izostaju. Generalna stimulacija je osiromašena za prijem onih utisaka koji se prenose slušnim kanalom ali se primaju vizuelni i taktilni stimulusi • Kod nagluve bebe postoji delimično primanje ovih auditivnih stimulacija ali je utišano i često iskrivljeno

Beba kao pošiljalac namernih poruka • Posle šestog meseca namerni pokreti koje proizvodi beba imaju za cilj da privuku pažnju majke ili okoline generalno. Između 8 i 10 meseca započinje komunikaciju rukama, pokazivanjem i sl.

Namerne poruke Socijalni osmeh . . . • Namerno glasanje, babling , upućivanje značajnih pogleda (“dodaj mi flašicu”) • 2 -3 mesecu javlja se socijalni osmeh, koji pospešuje afektivnu komunikaciju

Beba sa oštećenim sluhom kao pošiljalac namernih poruka • Ova faza i ovi aspekti komunikacije slično se odvijaju kod beba sa oštećenim sluhom: osmeh, glasanje, kasnije pokazivanje rukom

Psihološka funkcija rane komunikacije • Ima ogroman značaj za uspostavljanje pozitivne afektivne veze između majke i bebe, utičući na dalji pozitivan emocionalni razvoj deteta • Ima takođe veliki uticaj na kognitivni, socijalni i jezički razvoj deteta

Rani razvojni momenti relevantni za razvoj komunikacije • Krajem prve godine najveći broj dece p r o g o v a r a zatim počinje da stoji i prohodava • Dvogodišnja deca ispoljavaju žalost i uznemirenost ako se jedan roditelj ljuti na drugog • Faze razvoja igre (Mildred Parten 1932) 1. Solitarna igra, 2. paralelna igra u kojoj se sopstveno ponašanje povezuje sa ponašanjem drugog, 3. kooperativna igra u 4 g.

Međusobno emocionalno vezivanje • Bolbi: privrženost (attachment) • Teoretičari socijalnog učenja govore o psihičkoj zavisnosti • Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija i komunikacija unutar dijade, koja dovodi do obostranog zadovoljstva i emocionalnog vezivanja.

Harijet Rejngold i Vera Smiljanić • Rejngold kaže da odrasli socijalizuju dete ali i dete socijalizuje odrasle • “Dete svojom bespomoćnošću, plačem , osmehom uči roditelje čime želi da se pokrije, kakvo mleko voli da pije, u kakvoj vodi voli da se kupa. Jednom rečju od odraslih ljudi, od bračnog para dete prekonoć stvara roditelje” (Smiljanić Vera , 1979)

Pre progovaranja Razumevanje govora dešava se pre govorne produkcije • Kod dece SOS ovo nije slučaj, neki mogu da čuju samo glasne zvuke ali ne govorni jezik, a neki će čuti delove govora.

Faze progovaranja • Refleksivni uzvik- niz jednosekundnih pulsacija razdvojenih kratkim pauzamazvuk a koji vuče na e • Vokalizacija (u prvom mesecu preko 30 glasova) - gluve bebe takođe vokalizuju • Gukanje “ • Babling Sve ove faze jednake kod dece SOS “

Lingvistička faza • Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u razvoju komunikacije deteta koja postaje verbalna • Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno teče neverbalna ali se postepeno smanjuje • Prva reč se javlja većinom između 9 -14 m. • Prva reč mora imati značenje ali je ono prošireno i višeznačno (semantički aspekt) • Obično je vezana za neku emocionalnu ili fiziološku potrebu i predstavlja komunikacionu draž (simbol) • Kod dece SOS kasni

Dalji lingvistički razvoj • Oko 18 meseca obično započinje rapidno bogaćenje rečnika koje prerasta u “eksploziju rečnika” (18 -24 meseca) • Oko 24 meseca obično nastaje iskaz od dve reči • Dete krajem druge godine obično raspolaže leksičkim fondom od oko 300 reči • Oko 30 -og meseca produkuje složene rečenice • Oko 7 godine sposobno je da otpočne učenje pisanja i čitanja

Psihološke razvojne teorije o nastanku govora • Nativističke: većina razvojnih psihologa bazira nastanak govora na urođenoj biološkoj sposobnosti i kritičkom periodu • Empirističke: bihejvioristi proučavaju razne oblike sticanja i učenja govora, imitacijom, modelovanjem, potkrepljenjem ili klasičnim uslovljavanjem. • Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu iliili ali umerene teorije implicitno ne isključuju drugi faktor.

Glasovni i govorni razvoj dece O. S. • U velikoj meri je određen rezidualnim sluhom • Kod sasvim gluve dece kao i kod nagluve, prelingvalni razvoj teče sličnim tokom kao i kod čujuće: vokalizacija, gukanje (3 m. ), babling (brbljanje 6 -9 m. ) • Sledeća faza je tačka na kojoj jezički razvoj gluvih kreće drugačijim tokom: babling se gubi i prestaje ali ne dolazi do razvoja prve reči. Razvija se gestovni govor

Studija Gregorija i Mogforda(1981) • Pokazala je da je prosečan uzrast na kome mala gluva deca produkuju prvu reč 16 -i mesec. • Rezultati su pokazali da što je veći stepen oštećenja sluha to je i kasnija pojava prve reči • Dva gluva deteta (iz uzorka)sa najvećim oštećenjem sluha izgovarala su manje od 10 reči na uzrastu od 4 godine

Lingvalna faza kod dece O. S. • U razvoju govora gluvog i nagluvog deteta odlučujuću ulogu ima habilitacioni ili rehabilitacioni tretman. Teškoće u govornom razvoju su velike i mnogobrojne od mutizma, usporenog razvoja govora, artikulacionih problema do problema razumevanja govora, agramatizma i teškoća u savladavanju čitanja i pisanja. Gluvo dete obično zaostaje 4 -5 godina u razvoju govora i jezika za čujućim vršnjacima

Kod dece SOS se razvija gestovni jezik (posebno kod gluve dece gluvih roditelja) • Nema slaganja stručnjaka o tome koji je metod komunikacije najefikasniji • Postoji evidencija koja sugeriše da su neka gluva deca uspešna pri upotrebi oralnog metoda (Watson 1988) ali je gestovni i znakovni jezik lakši za učenje ovoj deci. Postoje ozbiljni argumenti da upotreba znakovnog jezika može olakšati učenje govornog (verbalnog) jezika.

Razvoj gestovne komunikacije dece sa ošt. sluhom • Šlezinger i Medou 1972. pratile su longitudinalno razvoj gestovne komunikacije koja predstavlja prirodni jezik gluvih, kod gluve devojčice Ane od 8 -22 m. Anini roditelji bili su gluvi i koristili su ASL. Ana je prvi prepoznatljiv gestovni znak proizvela u 10 m. A kombinaciju dva znaka u 14 m. U 19 mesecu posedovala je 142 gestovna znaka i 14 daktiloloških znakova

Znakovni jezik gluvih i totalna komunikacija • Znakovni jezik gluvih razvija se kao (standardizovana) forma komunikacije usvojena dogovorom unutar subkulture gluvih. Postoje nacionalni znakovni jezici kao što su ASL (AMESLAN) BSL, ISL. Srbija konačno ima jedinstven znakovni srpski jezik (SZJ). • Totalna komunikacija je kombinovanje svih raspoloživih sredstava i kanala komunikacije oralno, znakovno, čitanjem sa usana, pisanjem

Surdopsihološka empirijska istraživanja • Ukazuju na veoma pozitivnu, stimulativnu ulogu znakovnog jezika ili kombinovane metode u kognitivnom razvoju (istraživanje Besta) • Ukazaju na pozitvan uticaj rane gestovne komunikacije između gluve majke i gluvog deteta na emocionalni razvoj gluvog deteta

Poremećaj komunikacije gluvih • Gluva osoba, a posebno gluvo dete koje se još razvija, ima ozbiljne i brojne teškoće i barijere u komunikaciji bilo da je pošiljalac bilo da je primalac poruke. Zato totalna komunikacija daje multiple, paralelne potencijale za zaobilaženje auditivnih prepreka. • Merenje komunikativne sposobnosti gluvih. • Domaća Skala komunikativnih sposobnosti za decu oštećenog sluha- SKS autora Radoman i Nikolić

Afazija čitanja sa usana • Nesposobnost povezivanja položaja usana pri izgovaranju reči kao simbola za značenje reči koja se izgovara tim pokretom • Dete npr. Nije sposobno da stvori asocijaciju između reči i iskustva (objekta) na koje se ona odnosi • Slična je afaziji koja označava nesposobnost asocijacije između reči koju čuju i odgovarajućeg značenja