OSIGURANJE 2 PREDAVANJE Profesor dr Marija Vukovi Asistent

OSIGURANJE – 2. PREDAVANJE Profesor: dr Marija Vuković Asistent: Dragana Milić

Osnovni elementi osiguranja • • 1. Rizik Postojanje rizika je osnovni element osiguranja; Rizik je karakteristika života pojedinca, porodice, preduzeća i društva u celini; Realizacija budućeg događaja može biti: • Sigurna kada je verovatnoća p =1; • Nemoguća kada je verovatnoća p = 0 i • Neizvesna kada je verovatnoća p = x (nepoznata); Rizik postoji kada je 0<p<1 odnosno kada nije nemoguće da se on desi ali kada nije ni sigurno da će se desiti;

• • • Postoje brojne definicije rizika: Sa ekonomsko tehničkog aspekta rizik je verovatnoća nastupanja nekog ekonomski štetnog događaja; Sa aspekta osiguranja rizik je budući, neizvestan događaj koji može izazvati negativne ekonomske posledice, koji ne zavisi od volje zainteresovanih strana, čije osiguranje je dopušteno zakonom i javnim moralom a čija realizacija stvara obavezu osiguravača da nadoknadi štetu, ukoliko je osiguran;

2. Osnovni elementi rizika • • • Mogućnost nastanka događaja – rizik postoji kada je verovatnoća ostvarenja štetnog događaja veća od 0, odnosno kada je događaj moguć; Neizvesnost nastanka – kada nema neizvesnosti, nema ni rizika, ni osiguranja, npr. kada je događaj već nastao, ili je u nastanku, kada je izvesno da će nastati i kada prestane mogućnost nastanka događaja; Apsolutna i relativna neizvesnost; Apsolutna neizvesnost – nije moguće znati da li će doći do realizacije rizika (požar, provala, saobraćajna nezgoda i sl); Relativna neizvesnost – situacija kada se zna da će se rizik realizovati ali je neizvesno kada će to biti (npr. osiguranje života za slučaj smrti);

• • • Ekonomski štetan događaj – da bi osiguranje imalo smisla, neophodno je da realizacija rizika proizvodi ekonomski štetne posledice; Nezavisnost od volje zainteresovanih strana – rizik će biti osiguran samo ako je do njegove realizacije došlo nezavisno od volje zainteresovanih strana. Namerno izazvan štetni događaj je isključen iz osiguranja; Dopuštenost zakonom i javnim moralom - mogu se osigurati samo oni rizici koji su u skladu sa zakonom, u suprotnom osiguranik sam snosi štetu (vožnja pod uticajem alkohola, osiguranje transporta i distribucije droge i sl);

• • • Disperzija rizika u prostoru i vremenu – da bi osiguranje bilo moguće, uzimaju se u obzir samo oni rizici kod kojih postoji disperzija u prostoru i vremenu. Što je više članova zajednice rizika, biće veća disperzija i svaki član će lakše podneti rizik, odnosno platiće niži iznos premije. Bez disperzije rizika, šteta bi zadesila sve osiguranike u istom trenutku;

• • • 3. Podela rizika Podela na objektivne i subjektivne rizike proizilazi iz uticaja delovanja čoveka na njihovu realizaciju; Objektivni rizici su oni rizici čija realizacija je nezavisna od čoveka (oluja, poplava, zemljotres); Subjektivni rizici su oni rizici čija je realizacija u vezi sa ljudskim faktorom (saobraćajni udes, sve vrste odgovornosti); Podela na čiste i špekulativne rizike je zasnovana na efektima njihove realizacije; Čisti rizici su oni čija realizacija donosi gubitak, npr. rizik od požara, saobraćajnog udesa i dr);

• • • Špekulativni rizici su oni rizici čija realizacija može doneti gubitak ali i dobitak (npr. kupovina akcija, razni oblici investiranja); Ovi rizici ne mogu biti predmet osiguranja; Podela na opšte i pojedinačne rizike proizilazi iz obima posledica njihove realizacije; Opšti rizici su oni rizici koji pogađaju značajan deo ili društvo u celini (zemljotresi, ratovi, prirodne nepogode); Pojedinačni rizici pogađaju jedno lice ili manji broj lica (požari, krađe, saobraćajni udesi); Sa stanovišta promenljivosti, rizici se dele na stalne i promenljive;

• • Stalni rizici su oni kod kojih je verovatnoća realizacije ista tj ne menja se tokom trajanja osiguranja ili duži niz godina (verovatnoća od požara ili krađa je obično nepromenljiva); Promenljivi rizik karakteriše promena verovatnoće njegove realizacije (npr. verovatnoća bolesti i smrti se povećava sa godinama);

• • 4. Premija osiguranja je cena preuzimanja rizika; Premija osiguranja sadrži cenu koštanja osiguranja i cenu usluge uvećanu za iznos rezervi i profit osiguravača; P=Ck+Cu Premija se sastoji iz funkcionalne premije i režijskog dodatka; Funkcionalna premija se sastoji iz tehničke premije i preventive; Tehnička premija služi isključivo za isplatu obaveza osiguravača koje nastaju realizacijom preuzetih rizika; Ona sadrži i deo za rezerve sigurnosti koje služe za isplatu neočekivanih, katastrofalnih šteta; Preventiva je deo funkcionalne premije koji služi za preventivne aktivnosti osiguravača;

• • Režijski dodatak – služi za pokriće troškova poslovanja osiguravača tj. troškova sprovođenja osiguranja TSO koji obuhvataju zarade zaposlenih, troškove el. energije, telefona, transportnih usluga, zakupa, reklame, platnog prometa i dr; Funkcionalna premija i režijski dodatak čine osnovne elemente premije osiguranja; Visina premije ne može biti predmet pregovora između ugovornih strana već ga utvrđuju aktuari pomoću aktuarske matematike koja se zasniva na zakonu velikih brojeva i teoriji verovatnoće; Visinu premije određuje rizik, visina sume osiguranja ili osigurane sume, dužina trajanja osiguranja, kamatna stopa, profit osiguravača, troškovi poslovanja osiguravača;

• • Visina premije se utvrđuje posebno za svaku vrstu osiguranja u promilima ili procentima koji se primenjuju na sumu osiguranja; Premija = suma osiguranja x iznos premijske stope/100 ili 1000 Tarifni popusti – popusti koji su utvrđeni tarifom osiguravača i koji se direktno primenjuju na visinu premije (bonus i malus); Bonus i malus je nagrađivanje (bonus) ili kažnjavanje (malus) osiguranika u zavisnosti od toga da li su pričinili štetu i u kom iznosu za vreme trajanja osiguranja;

• • • Franšiza je deo štete koju snosi osiguranik i značajno utiče na smanjenje premije; Kvalitativna franšiza isključuje pokriće nekih rizika iz određenog ugovora o osiguranju; Kvantitativna franšiza ograničava pravo osiguranika na unapred utvrđen deo štete; Može biti izražena u apsolutnom i procentualnom iznosu; Integralna franšiza se primenjuje samo ako iznos štete ne prelazi iznos franšize. U tom slučaju štetu snosi osiguranik. Ako je iznos štete veći od franšize, osiguravač isplaćuje štetu u punom iznosu;

• • • Primer integralne franšize: Osiguranik je ugovorom o osiguranju prihvatio franšizu u iznosu od 10. 000 dinara. Ako se desi šteta u iznosu od 6. 000 dinara, osiguravač nema obavezu da je nadoknadi, već će to učiniti osiguranik. Ali ako se desi šteta u iznosu od 11. 000 dinara, osiguravač će nadoknaditi svih 11. 000 dinara. Odbitna franšiza postoji u slučaju kada je ugovoreno da osiguranik uvek učestvuje u šteti u određenom iznosu bez obzira na visinu štete; Primer odbitne franšize u procentualnom iznosu: Osiguranik je ugovorom o osiguranju prihvatio franšizu od 10%. Ako se desi šteta u iznosu od 6. 000 dinara, osiguravač će isplatiti 5. 400 dinara a 600 dinara odnosno 10% će snositi osiguranik.

• • • Agregatna franšiza je sistem kumuliranja iznosa iz pojedinih štetnih događaja do ukupno ugovorenog iznosa franšize za jedan vremenski period; Kada se premaši ukupno ugovoren iznos franšize u određenom vremenskom periodu, osiguravač plaća sve štete u celosti; Primer agregatne franšize – određena je franšiza u apsolutnom iznosu i to za svaki recept 50 dinara s tim da je agregatna franšiza na godišnjem nivou 1. 000 dinara. Korisnik zdravstvenog osiguranja će učestvovati u troškovima sve dok u toku jedne godine ne potroši 1. 000 dinara sopstvenih sredstava na učešće u troškovima lečenja, nakon čega zdravstveno osiguranje snosi sve troškove u celini;

• • • Franšiza ima za cilj da osiguravač izbegne procesuiranje malih šteta koje poskupljuju osiguranje i da se poboljša pažnja osiguranika da ne dođe do štete jer sami snose deo troškova; Komercijalni popusti – popusti koje osiguravač odobrava osiguraniku iz određenih komercijalnih razloga kao npr. uredno plaćanje premije, zaključenje većeg broja ugovora o osiguranju i sl; Dovoljnost utvrđene premije osiguranja pokazuje merodavni tehnički rezultat koji predstavlja odnos merodavnih šteta i merodavne premije i koji treba da je ispod 100%;

5. Osigurani slučaj • Rizik predstavlja opasnost da će se neki štetni događaj desiti a osigurani slučaj je realizacija rizika odnosno ostvarenje tog štetnog događaja; • Karakteristike osiguranog slučaja: – Da se desi u određeno vreme; – Mesto nastanka mora odgovarati mestu koje je predviđeno ugovorom; – Uzročna veza između događaja i štete;

Obaveze osiguranika su sledeće: • Spasavanje imovine; • Prijava štete; • Dokazivanje obaveze osiguravača da izvrši naknadu štete; Obaveze osiguravača: • Da primi prijavu o nastanku osiguranog slučaja; • Da izvrši procenu nastale štete; • Da izvrši naknadu štete; • Ako realizovani rizik nije obuhvaćen ugovorom o osiguranju, osiguravač ima obavezu da to dokaže;

• • Šteta je posledica nastanka osiguranog slučaja; Materijalne štete – vezane su za trošak i podrazumevaju smanjenje vrednosti imovine; Nematerijalne štete su vezane za čoveka, njegovo zdravlje, život, fizičku i duhovnu bol i sl; Prijavljene štete – svi podneti zahtevi ili prijave za naknadu štete; Rešene ili likvidirane štete – štete za koje je izvršen obračun; Odbijene štete – štete koje su rešene sa iznosom koji je jednak 0; Isplaćene štete – likvidirane ili rešene štete koje su isplaćene; Rezervisane štete – štete za koje postoji obaveza društva za osiguranje ali koje iz nekog razloga nisu rešene;

Štete sa aspekta osiguravača • Prijavljena šteta • Rešena ili likvidirana šteta na iznos veći od 0. • Odbijene štete su štete koje su rešene sa iznosom koji je jednak 0. • Isplaćene štete su štete koje su likvidirane li rešene isplatom. • Rezervisane štete su štete za koje postoji obaveza društva za osiguranje ali koje iz nekog razloga nisu rešene do kraja posmatranog obračunskog perioda.

REZERVISANE ŠTETE • Rezervisane nastale prijavljene štete su štete koje su nastale i prijavljene, ali iz nekog razloga nisu rešene ili je njihovo rešavanje u toku. • Rezervisane nastale neprijavljene štete su štete koje su nastale ali nisu prijavljene do kraja posmatranog perioda.

Štete sa aspekta osiguravača • Neto štete su rešene ili rezervisane štete bez troškova nastalih u vezi sa njihovim rešavanjem i isplatom (troškovi procene i isplate). • Bruto štete su rešene ili rezervisane štete sa troškovima njihovog rešavanja i isplate. • Štete spostvenog portfelja su štete po osnovu ugovora o osiguranju koje je zaključilo društvo za osiguranje.

Štete sa aspekta osiguravača • Štete ukupnog portfelja su štete sopstvenog portfelja uvećane za štete iz primljenih saosiguranja. • Štete u samopridržaju su štete ukupnog portfelja umanjene za učešće saosiguravača i reosiguravača u njima. • Merodavne štete (trošak šteta) su bruto likvidirane štete u obračunskom periodu korigovane za iznos bruto rezervisanih šteta.

Hvala na pažnji!