Oporezivanje i raspodela dohotka Sadraj predavanja Raspodela poreskog

Oporezivanje i raspodela dohotka

Sadržaj predavanja • Raspodela poreskog tereta: opšte napomene • Modeli parcijalne ravnoteže • Modeli opšte ravnoteže 1

Raspodela dohotka • Normativno pitanje: Da li je poreski teret pravedno raspodeljen? • Pozitivno pitanje: Kako porezi utiču na raspodelu dohotka? 2

Primer • Cena jedne boce vina je 1000 din. • Država uvodi fiksni porez od 100 din po boci i naplaćuje ga od trgovca. • Ko snosi poreski teret ako: – Trgovac ne promeni cenu? – Ako trgovac nakon uvođenja poreza promeni cenu na 1100 din? – Ako trgovac nakon uvođenja poreza promeni cenu na 1030 din? 3

Zakonska i ekonomska raspodela • Zakonska raspodela poreskog tereta – Pokazuje ko je prema zakonu u obavezi da plati porez. • Ekonomska raspodela poreskog tereta – Promena u raspodeli realnog dohotka izazvana porezom. • Prevaljivanje poreza – Razlika između zakonske i ekonomske raspodele poreskog tereta. 4

Poreski teret snose samo ljudi • . . . akcionari, radnici, zemljovlasnici, potrošači. • Funkcionalna raspodela dohotka – Raspodela dohotka između grupa pojedinaca na osnovu inputa (faktora) koje unose u proces proizvodnje. • Raspodela dohotka po veličini – Način na koji se ukupan dohodak raspodeljuje na različite dohodne grupe. • Ostali načini klasifikacije – Po regijama, nacionalnoj ili rasnoj pripadnosti, polu, starosti, itd. 5

Uticaj načina formiranja cena • Važni su izvori dohotka i načini njegovog korišćenja (porezi utiču na potrošače i proizvođače vina) • Kako porezi menjaju cene? – Različiti modeli formiranja cena daju različite procene raspodele poreskog opterećenja. • Vremenska dimenzija analize: – Kratkoročna i dugoročna raspodela poreskog tereta. 6

Uticaj namene poreskih prihoda • Distributivni efekti poreza zavise od toga kako država troši novac • Diferencijalna raspodela poreskog tereta – Promena raspodele kada se jedan porez zameni drugim pri nepromenjenom obimu državnog budžeta. • Osnova za poređenje je paušalni porez – Njegova visina ne zavisi od ponašanja pojedinca. • Apsolutna raspodela poreskog tereta – Analizira efekte nekog poreza kada se ne menjaju ni drugi porezi ni državni rashodi. 7

Progresivnost poreza • Prosečna poreska stopa – Odnos plaćenih poreza i dohodaka • Proporcionalni porez – Sistem oporezivanja u kojem je prosečna poreska stopa pojedinca jednaka bez obzira na nivo dohotka. • Ako se prosečna poreska stopa povećava s rastom dohotka sistem je progresivan; • Ako se smanjuje, sistem je regresivan. • Granična poreska stopa – Prirast poreza pri maloj promeni dohotka. 8

Primer Poreske obaveze u hipotetičkom poreskom sistemu Dohodak 2, 000 3, 000 5, 000 10, 000 30, 000 Poreska osnovica -1, 000 0 2, 000 7, 000 27, 000 Poreska obaveza -200 0 400 1, 400 5, 400 Prosečna poreska stopa -0. 10 0 0. 08 0. 14 0. 18 Granična poreska stopa 0. 2 0. 2 9

Mere progresivnosti poreskog sistema • I 0, I 1: dva različita nivoa dohotka (I 1>I 0) • T 0, T 1: stvarne poreske obaveze za nivoe I 0 i I 1 10

Mere progresivnosti poreskog sistema: Primer • I 0 = 800, I 1 = 1000 • T 0 = 200, T 1 = 300 • Kakav je efekat povećanja poreskih obaveza svih građana za 20%? 11

Modeli parcijalne ravnoteže • Istražuju samo jedno tržište (ono na kome se porez uvodi), dok efekte mogućeg prelivanja na druga tržišta ignorišu. 12

Jedinični porezi • Porezi koji se utvrđuju kao fiksni iznos po jedinici kupljenog proizvoda. • Raspodela tereta jediničnog poreza: – Ne zavisi od toga da li se uvodi za potrošače ili proizvođače. – Zavisi od elastičnosti ponude i tražnje. 13

Cena Jedinični porez uveden na strani tražnje S Cena koju plaćaju potrošači Početna cena Pg P 0 Pn Cena koju dobijaju proizvođači f k g poreski prihod m n h u D’ Q 1 Q 0 D Količina 14

Jedinični porez uveden na strani ponude Cena S’ S j u Cena koju plaćaju potrošači Početna cena Pg P 0 Pi poreski prihod Pn Cena koju dobijaju proizvođači D Q 1 Q 0 Qi Količina 15

Cena Jedinični porez kada je ponuda savršeno neelastična S Cena koju dobijaju dobavljači smanjuje se za celokupan iznos poreza u Pg=P 0 poreski prihod Pn D’ Q 0 D Količina 16

Cena Jedinični porez kada je ponuda savršeno elastična Cena koju plaćaju potrošači povećava se za celokupan iznos poreza u Pg poreski prihod Pn=P 0 S D’ Q 1 Q 0 D Količina 17

Ad valorem porezi • Porezi čija stopa predstavlja određeni procenat cene. • Primeri: – – Porez na dodatu vrednost Porez na dobit Porezi na promet Porezi na imovinu 18

Cena Raspodela tereta ad valorem poreza S Pg P 0 poreski prihod Pn D’ Q 0 D Količina 19

Porezi na faktore proizvodnje • Doprinosi za socijalno osiguranje • Oporezivanje kapitala – Poreski teret u zatvorenoj privredi – Porez na kapital u otvorenoj privredi 20

Visina zarade Raspodela tereta doprinosa za socijalno osiguranje S wg=w 0 w 1 D’ L 0 = L 1 D Broj radnih sati 21

Oporezivanje proizvoda u odsustvu konkurencije • Monopol • Oligopol 22

Cena Uvođenje jediničnog poreza monopolisti MXX P 0 Pn ATCX ATC 0 DX MRX X 1 X 0 MRX’ DX’ Količina 23

Raspodela poreskog tereta i kapitalizacija • Kapitalizacija - Proces kojim se tok poreskih obaveza uključuje u cenu imovine. • Primer: Efekat uvođenja poreza na zemljište na njegovu cenu. PR = R 0 + R 1/(1 + r) + R 2/(1 + r)2 + … + RT/(1 + r)T PR’ = (R 0 – u 0) + (R 1 – u 1)/(1 + r) + (R 2 – u 2)/(1 + r)2 + … + (RT – u. T)/(1 + r) u 0 + u 1/(1 + r) + u 2/(1 + r)2 + … + u. T/(1 + r)T 24

Modeli opšte ravnoteže • Istražuju načine na koji su različita tržišta međusobno povezana. • Ukoliko se ne pojednostavi, ovo može biti veoma složen zadatak. • U mnogim slučajevima korisni rezultati mogu da se dobiju na osnovu modela u kojem postoje samo: – dva proizvoda (na primer, prehrambeni i industrijski) – dva faktora proizvodnje (kapital i radna snaga) • U takvom modelu postoji devet mogućih poreza ad valorem. – Četiri od njih su selektivni (plaćaju se samo kada se neki faktor koristi za određenu namenu). 25

Ekvivalentnost poreza • t. KF = porez na kapital koji se koristi u proizvodnji prehrambenih proizvoda • t. KM = porez na kapital koji se koristi u proizvodnji industrijskih proizvoda • t. LF = porez na radnu snagu koja se koristi u proizvodnji prehrambenih proizvoda • t. LM = porez na radnu snagu koja se koristi u proizvodnji industrijskih proizvoda • t. F = porez na potrošnju prehrambenih proizvoda • t. M = porez na potrošnju industrijskih proizvoda • t. K = porez na kapital u oba sektora • t. L = porez na radnu snagu u oba sektora 26 • t = opšti porez na dohodak

Ekvivalentnost poreza t. KF i i t. KM su ekvivalentni i i su ekvivalentni t. K t. LF t. LM i su ekvivalentni i t. L t. F t. M su ekvivalentni t 27

Harberger-ov model • Pretpostavke: 1. Tehnologija • • • Elastičnost supstitucije Kapitalna intenzivnost Radna intenzivnost 2. Ponašanje ponuđača faktora: maksimizacija prinosa i savršena mobilnost=> isti prinos u sim sektorima 3. Tržišna struktura: savršena konkurencija, puna flaksibilnst cena =>prinos svakog faktora=graničnom proizvodu 4. Ukupna ponuda faktora je fiksna 5. Preferencije potrošača su identične 6. Okvir za raspodelu poreskog tereta: razmatra se raspodela tereta diferencijalnog poreza 28

Analiza različitih poreza • • Porez na robu (t. F) Porez na dohodak (t) Opšti porez na radnu snagu (t. L) Selektivni porez na faktore proizvodnje (t. KM) 1. Efekat na proizvodnju 2. Efekat supstitucije faktora 29