Oporezivanje dohotka VI Taxation Oporezivanje dohotka Oporezivanje dohotka

Oporezivanje dohotka

VI Taxation Oporezivanje dohotka • Oporezivanje dohotka je jedan od glavnih izvora javnih prihoda • Istovremeno, porez na dohodak: – Deluje destimulativno na radni napor i preduzetništvo, zbog čega bi stopa trebalo da bude što je moguće manja – Predstavlja prigodan mehanizam za preraspodelu dohotka, jer omogućava da se od lica sa višim dohotkom naplati relativno veći porez u odnosu na lica sa nižim dohotkom • Balansiranje između ova dva zahteva predstavlja centralno pitanje optimalnog oporezivanja dohotka Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Pravičnost i efikasnost • Porez na dohodak utiče na ponudu rada, i na taj način ima efekat na efikasnost • Porez na dohodak može da vrši preraspodelu dohotka, povećavajući pravičnost • Obezbeđenje pravičnosti u oporezivanju, bez uzimanja u obzir efikasnosti nije ekonomski opravdano • Kada porez na dohodak postane konfiskatoran, on u velikoj meri destimuliše radni napor • Zbog toga modeli optimalnog oporezivanja balansiraju između pravičnosti i efikasnosti u cilju maksimiziranja društvenog blagostanja Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • Uticaj poreza na dohodak na ponudu rada može se ispitati pomoću standardnog modela potrošačkog izbora • To u prvi plan stavlja značaj relativnog odnosa efekta dohotka i efekta supstitucije • Pretpostavke: – Potrošač ima dati skup preferencija u odnosu na potrošnju i dokolicu – Potrošač raspolaže fiksnom količinom vremena, koje može da provede u radu ili dokolici – Potrošač bira kombinaciju koja mu maksimizira korisnost Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • Preferencije su iskazane preko funkcije korisnosti (U) U = U(x, L - ℓ) = U(x, ℓ) • …gde je L fond radnog vremena, ℓ ponuda rada, a x potrošnja – Dokolica je L – ℓ • Rad smanjuje korisnost: ∂U/∂ℓ < 0 • Zarada po radnom času (nadnica) iznosi w • Dohodak pre oporezivanja je wℓ • Nakon uvođenja poreza po stopi t, budžetsko ograničenje je px = (1 – t)wℓ Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • Alternativno, preferencije potrošača se mogu iskazati kao funkcija dohotka • Ako z ≡ wℓ predstavlja dohodak pre oporezivanja • Koisnost se može iskazati kao: U = U(x, z/w) • Budžetsko ograničenje postaje: px = (1 - t)z Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada Potrošnja • Na Grafikonu 16. 1 a prikazan je izbor između dokolice i potrošnje • Budžetsko ograničenje zavisi od nadnice • Na Grafikonu 16. 1 b prikazan je izbor između dohotka pre oporezivanja i potrošnje Dokolica a. Dokolica Potrošnja • Krive indiferentnosti zavise od nadnice • Budžetsko ograničene zavisi od poreske stope Dohodak pre oporezivanja b. Dohodak pre oporezivanja Grafikon 16. 1 Odluka o ponudi rada Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • Inicijalni izbor je a Potrošnja • Na Grafikonu 16. 2 a povećanje nadnice podiže budžetsko ograničenje • Na Grafikonu 16. 2 b povećanje nadnice pomera krivu indiferentnosti c b a a. Dokolica Potrošnja • Tako da pojedinac sada bira opciju c: – Kretanje iz a u b je efekat supstitucije – Kretanje iz b u c je efekat dohotka • Stoga, krajnji rezultat može biti povećanje ili smanjenje ponude rada Dokolica c a Dohodak pre oporezivanja b. Dohodak pre oporezivanja Grafikon 16. 2 Efekat povećanja nadnice Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • Na Grafikonu 16. 3 a povećanje poreza dovodi do pomeranje krive budžetskog ograničenja na dole Potrošnja a b • Tako da se optimalan izbor menja iz a uc c a. Dokolica • Prelazak iz a u b predstavlja efekat supstitucije, a iz a u c efekat dohotka • Na Grafikonu 16. 3 b kriva budžetskog ograničenja se rotira na dole, tako da pojedinac prestaje da bira opciju a i bira opciju c Dokolica Potrošnja a c Dohodak pre oporezivanja b. Dohodak pre oporezivanja Grafikon 16. 3 Efekat povećanja poreza Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada Potrošnja • Dohodak z* na Grafikonu 16. 4 a i b, predstavlja limit iznad ispod kojeg je dohodak neoporezovan – c b Budžetsko ograničenje menja nagib u tački b a • Tačke a i c are predstavljaju opšte slučajeve Dokolica a. Dokolica Potrošnja • Tačka b predstavlja granični slučaj • Potrošač koji se nalazi na graničnom nivou neće biti pogođen promenom granične poreske stope c b a Dohodak pre oporezivanja b. Dohodak pre oporezivanja Grafikon 16. 4 Neoporezivi limit Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • U mnogim poreskim sistemima granična poreska stopa se povećava nekoliko puta Potrošnja • Na Grafikonima 16. 5 a i b prikazan je slučaj sa četiri granične poreske stope Dokolica a. Dokolica • Granične poreske stope rastu sa porastom dohotka Potrošnja • Kriva budžetskog ograničenja menja nagib kod svake promene granične poreske stope b. Dohodak pre oporezivanja Grafikon 16. 5 Više neoporezivih limita Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Oporezivanje i ponuda rada • Promena ponude rada ne može biti kontinuelna Potrošnja • Minimalna radna nedelja predstavlja izbor između 0 časova rada i najmanje ℓm • To dovodi do prekida krive budžetskog ograničenja a. Dokolica Potrošnja • Na Grafikonima 16. 6 a i b prikazan je prekid u pogledu ponude rada, sa promenom poreske stope Dohodak pre oporezivanja b. Dohodak pre oporezivanja Grafikon 16. 6 Oporezivanje i odluka o učešću na tržištu rada Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski dokaz • Teorijska analiza ponude rada upućuje na tri bitna zaključka: – Uticaj promene nadnice ili poreza zavisi od efekta dohotka i efekta supstitucije – Tačke promene nagiba budžetskog ograničenja mogu učiniti ponašanje neosetljivim na promenu poreza – Odluka o radu može biti osetljiva na oporezivanje • Teorija ne ukazuje na veličinu ovih efekata, zbog čega je potrebna empirijska analiza Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski dokaz • Dokaz o efektu poreza na dohodak se može zasnivati na: – Anketama poreskih obveznika – Ekonometrijskim ocenama funkcije ponude rada • Pri određivanju uzorka za anketu neophodno je imati u vidu da: – …je ponuda rada neosetljiva na oporezivanje, ako se broj časova rada određuje od strane poslodavca ili na osnovu dogovora sindikata i poslodavca – …se efekat oporezivanja može proceniti samo kada zaposleni imaju slobodu izbora broja časova rada Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski dokaz • Ankete obično upućuju na zaključak da je uticaj promene poreske stope na ponudu rada mali • Ako je to tačno, onda bi funkcija ponude rada bila približno vertikalna – …što znači da efekat dohotka u potpunosti neutrališe efekat supstitucije – …tako da oporezivanje ima mali uticaj na ponudu rada • Ipak, reakcije na oporezivanje mogu biti različite u različitim grupama, što se može ispitati ekonometrijskim metodama Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Empirijski dokaz • U Tabeli 16. 1 prikazane su ocene elastičnosti ponude rada za tri grupe • Efekat supstitucije (kompenzovana zarada) je pozitivan, ali je efekat dohotka (nekompenzovana zarada) uvek negativan • Elastičnost je najmanja kod oženjenih muškaraca, dok je najveća kod neudatih žena – Efekat učešća Tabela 16. 1 Elastičnosti ponude rada Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Optimalno oporezivanje dohotka balansira između efikasnosti i pravičnosti, u cilju maksimiziranja blagostanja • Relevantan model mora imati sledeće karakteristike: – Postoji nejednakost u raspodeli dohotka, tako da postoji motiv za preraspodelu kroz oporezivanje – Porez na dohodak utiče na ponudu rada, tako da je bitan i iz perspektive efikasnosti – Funkcija optimalnog oporezivanja ne sme imati ograničenja • Majrlisov (Jamer Mirrlees) model oporezivanja dohotka predstavlja najjednostavniji model koji ima navedene karakteristike Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Svi potrošači imaju identične preferencije, ali se razlikuju u pogledu sposobnosti • Nivo sposobnosti određuje nadnicu (zaradu po radnom času) • Dohodak predstavlja proizvod sposobnosti i broja časova rada • Nivo sposobnosti predstavlja privatnu informaciju i ne može biti izmeren od strane države – Zbog toga nije moguće direktno oporezovati sposobnosti – Porez na sposobnost bi predstavljao prvo-najbolje rešenje, ali nije sprovodljiv • Stoga država primenjuje porez na dohodak, kao drugo-najbolje rešenje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Država se susreće sa dva ograničenja pri dizajniranju poreza: – Porez na dohodak treba da obezbedi ciljani nivo poreskih prihoda – Poreska funkcija mora biti podsticajna • Pretpostavlja se da država svakom potrošaču određuje kombinaciju rada i potrošnje • Uslov podsticajnosti poreske funkcije predstavlja zahtev da svakom potrošaču kombinacija rada i potrošnje, određena od strane države predstavlja najbolju opciju (koja joj/mu maksimizira korisnost) – tako da potrošač ne preferira neku drugu kombinaciju Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Ako potrošač ima nivo sposobnosti s, a radi ℓ časova, onda on ostvaruje dohodak pre oporezivanja od sℓ • Dohodak potrošača sa nivoom sposobnosti s predstavljen je sa z(s) • Za potrošača sa dohotkom z, porez na dohodak iznosi T(z) – Cilj analize je odrediti poresku funkciju T(z) • Potrošač koji zarađuje dohodak z(s) može da troši iznos: x(s) = c(z(s)) = z(s) – T(z(s)) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Kriva budžetskog ograničenja pre oporezivanja, ima nagib od 45 o • Kada je T(z) < 0 funkcija potrošnje je iznad linije pod nagibom od 45 o • Kada je T(z) > 0 funkcija potrošnje je ispod krive pod nagibom od 45 o • Nagib funkcije potrošnje je 1 – T′ Grafikon 16. 7 Oporezivanje i funkcija potrošnje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Pretpostavlja se da preferencije zadovoljavaju uslov monotonosti agenata • U bilo kojoj tački (z, x), kriva indiferentnosti potrošača sa nižim nivoom sposobnosti s 1 je strmija od krive indiferentnosti potrošača sa višim nivoom sposobnosti s 2 ako je s 2 > s 1 Visoke sposobnosti Niske sposobnosti • To je prikazano na Grafikonu 16. 8 • Potrošači sa nižim nivoom sposobnosti su manje spremni da rade Grafikon 16. 8 Monotonost agenata Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Na Grafikonu 16. 9 prikazane su posledice pretpostavke o monotonosti agenata • Lice sa niskim nivoom sposobnosti bira opciju a • Kriva indiferentnosti lica sa višim nivoom sposobnosti ima manji nagib i ne može biti tangenta na budžetsko ograničenje u toj tački – Niske sposobnosti Visoke sposobnosti a Lice sa višim nivoom sposobnosti neće nikad zarađivati manje od lica sa višim nivoom sposobnosti • Izbor lica sa visokim sposobnostima mora biti dalje na desno Grafikon 16. 9 Dohodak i sposobnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Na Grafikonu 16. 10 prikazana je funkcija potrošnje • Niko neće odabrati deo funkcije sa negativnim nagibom – To bi značilo da povećanje rada/dohotka dovodi do pada potrošnje • Stoga se taj deo potrošne funkcije može zameniti isprekidanom pravom linijom • To ukazuje da je c′(z) > 0 tako da je 1 – T′(z) > 0 – …što upućuje na zaključak da bi granična poreska stopa trebalo da bude manja od 100% Grafikon 16. 10 Gornji limit poreske stope Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Granična poreska stopa bi takođe trebalo da bude pozitivna (T′ ≥ 0) • Početni položaj na Grafikonu 16. 11. opisuje potrošna funkcija c 1 gde je nagib c 1′ > 1 (tako da je T′ < 0) • Pretpostavlja se da postoje dva tipa ljudi (sa niskim i visokim sposobnostima) i da je njihov broj jednak • Razmotrimo posledice prelaska na potrošnu funkciju c 2 gde je c 2′ = 1 (T′ = 0) Grafikon 16. 11 Početni položaj i nova poreska funkcija Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Pretpostavka: dohodak je fiksan, a potrošnja varira • Nivoi potrošnje ova dva tipa pojedinaca se menjaju, prelazeći na nivo i • Povećanje potrošnje lica sa niskim sposobnostima jednako je smanjenju potrošnje lica sa visokim nivoom sposobnosti – …usled čega blagostanje raste, zbog opadajuće granične korisnosti potrošnje Grafikon 16. 12 Prebacivanje potrošnje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Sada se pretpostavlja da potrošač reaguje na oporezivanje • Na Grafikonu 16. 13 lice sa malim sposobnostima menja svoj položaj kao i lice sa visokim nivoom sposobnosti • Pošto je promena dohotka/potrošnje dobrovoljna, pretpostavlja se da povećava blagostanje oba tipa ljudi – Tako da društveno blagostanje opet raste • Pošto je blagostanje kod potrošne funkcije c 2 veće, opcija c 1 ne može biti optimalna Grafikon 16. 13 Dozvoljavanje promene Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Lice sa najvišim nivoom sposobnosti bi trebalo da plaća porez po nultoj graničnoj poreskoj stopi • Situacija prikazana na Grafikonu 16. 14 ABC ne predstavlja taj slučaj – D b Jer njen nagib nije 1 C B • Ako se potrošna funkcija ABC zameni sa ABD, gde BD ima nagib 1 – Lice sa najvišim sposobnostima prelazi na izbor b – Korisnost raste, ali iznos poreza ostaje nepromenjen (isto rastojanje od 45), tako da niko nije u lošijem položaju • Stoga ABC ne može predstavljati optimalan izbor A Grafikon 16. 14 Nulta granična poreska stopa Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Optimalno oporezivanje dohotka • Poreski sistem je progresivan, ako granična poreska stopa raste sa povećanjem dohotka – Nulta poreska stopa na vrhu raspodele dohotka/sposobnosti pokazuje da progresivno oporezivanje ne može biti optimalno – …a u praksi je većina sistema oporezivanja progresivna • Ovaj rezultat važi samo za lica sa najvišim nivoom sposobnosti – Zbog čega su implikacije za lica sa nižim sposobnostima ograničene – Stoga postoji mogućnost da postojeći sistemi oporezivanja nisu odgovarajući samo u segmentu oporezivanja lica sa najvišim sposobnostima Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • Postoje dva specijalna slučaja opšteg modela, koja ukazuju na dodatne zaključke – Rolsov model oporezivanja – Kvazi-linearni model • Kvazilinearni model predstavlja uvođenje ograničenja na funkciju korisnosti pojedinca • Tako da funkcija korisnosti dobija sledeći oblik U = u(x) – z/s • Rolsov model oporezivanja se zasniva na specifičnoj funkciji društvenog blagostanja: W = min{U} Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • Pretpostavlja se da postoje dva potrošača – Jedan ima visoke sposobnosti (sh), dok drugi ima niske sposobnosti (sl) • Problem optimalnog oporezivanja se svodi na izbor ah i al za ova dva potrošača • Pretpostavka o podsticajnosti poreske funkcije (incentive compatible) implicira da potrošač sa nivoom sposobnosti i preferira raspodelu i • Lica sa niskim nivoom sposobnosti neće oponašati lica sa visokim sposobnostima, tako da je samo jedno ograničenje povezano sa pretpostavkom o podsticajnosti obavezujuće u(xh) – zh/sh = u(xl) – zl/sh Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • Na Grafikonu 16. 15 prikazan je značaj izbora korpe (potrošnja/dohodak) • Izbori korpe al i ah su u skladu sa pretpostavkom o podsticajnosti • To ne može predstavljati optimum, jer se nivo potrošnje xh može smanjiti, a nivo xl povećati, bez narušavanja pretpostavke o podsticajnosti High-skill Low-skill • Ova promena povećava blagostanje • Potrebno je da lice sa visokim sposobnostima bude indiferentno između al i ah Grafikon 16. 15 Izbor korpe i potrošna funkcija Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • Ograničenje resursa znači da xl + xh = zl + zh, a uslov podsticajnosti se može rešiti, tako da: zl = (1/2)[xl + xh – sh[u(xh) – u(xl)]] zh = (1/2)[xl + xh + sh[u(xh) – u(xl)]] • Ako su ovo optimalne korpe dobara, utilitaristička funkcija društvenog blagostanja implicira max bl u(xl) + bh u(xh) – [(sl+sh)/2 slsh][xl + xh] • Gde je bl = (3 sl – sh)/2 sl i bh = (sl+sh)/2 sl Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • Ponderi blagostanja bl i bh zadovoljavaju uslov podsticajnosti i ograničenosti resursa • Za lice sa visokim nivoom sposobnosti, optimum se ostvaruje kada u′(xh) = 1/sh tako da je MRSh = 1 • To potvrđuje prethodni rezultat prema kojem je nulta granična poreska stopa na lica sa najvišim nivoom sposobnosti optimalna • Za lica sa niskim sposobnostima važi da je u′(xl) = (sl+sh)/sh(3 sl – sh) tako da je MRSl = sh (3 sl – sh)/sl(sl+sh) < 1 • To pokazuje da je za lice sa niskim sposobnostima, optimalna pozitivna granična poreska stopa Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • Rolsov model oporezivanja ima za cilj maksimiziranje korisnosti pojedinca koji ima najniži nivo korisnosti • Pretpostavlja se da se ceo poreski prihod preraspodeljuje kroz paušalno davanje • Iz čega sledi da optimalan Rolsov porez maksimizira to paušalno davanje • Potrošač sa nivoom sposobnosti s zarađuje dohodak z(s) tako da je z-1(s) nivo sposobnosti povezan sa odgovarajućim dohotkom • Ako je F(s) funkcija kumulativne raspodele sposobnosti, onda je G(z) = F(z-1(s)) funkcija kumulativne raspodele dohotka Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • S obzirom da je prihod već maksimiziran, mala promena režima oporezivanja nema efekat na poreske prihode • Pretpostavlja se da se granična stopa na nivou dohotka z, povećava za DT′ • Iznos poreza se povećava na sve dohotke veće od z • Ako je ponuda rada nepromenjena, ukupno povećanje poreza iznosi [1 – G(z)]z. DT′ • Povećanje poreza smanjuje ponudu rada i dovodi do gubitka prihoda za g(z)T′zes. DT′/(1 – T′) gde je es elastičnost ponude rada Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Dva specijalna slučaja • U tački optimuma, dobitak mora biti jednak gubitku [1 – G(z)]z. DT′ = g(z)T′zes. DT′/(1 – T′) • Rešavanjem ovog uslova dobija se: T′/(1 – T′) = [1 – G(z)]/esg(z) • Ovo znači da će granična poreska stopa (T′) biti visoka na nivou dohotka z kada je: – Elastičnost ponude rada niska – Postoji nekoliko obveznika sa dohotkom z • Čak ni u Rolsovom modelu oporezivanja nema progresivnosti, osim ako se [1 – G(z)]/esg(z) povećava sa rastom dohotka z Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Kvantitativni rezultati • Teorija upućuje na nekoliko karakteristika optimalnog modela oporezivanja dohotka • Za precizniju ocenu tih karakteristika neophodna je kvantitativna analiza, koja se zasniva na odgovarajućoj funkciji društvenog blagostanja: • Funkcija društvenog blagostanja je utilitaristička ako je e = 0 • Veće vrednosti e ukazuju da se veći značaj pridaje pravičnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Kvantitativni rezultati • f(s) predstavlja funkciju gustine raspodele sposobnosti • Pretpostavlja se da je ta raspodela log-normalna, sa standardnom devijacijom s = 0. 39 • Ova vrednost je identična vrednosti kod stvarne raspodele dohotka – Ali sposobnost i dohodak ne moraju imati identičnu raspodelu • Individualna funkcija korisnosti je Kob-Daglasova U = log(x) + log(1 – ℓ) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Kvantitativni rezultati • U Tabeli 16. 2 su prikazane optimalne poreske stope za utilitarističku funkciju blagostanja • Prosečna poreska stopa je negativna, za lica sa niskim nivoom sposobnosti, i rastuća u odnosu na nivo sposobnosti – Negativan porez predstavlja socijalnu pomoć • Granična poreska stopa raste sa povećanjem sposobnosti, a zatim opada: – Stopa je maksimalna negde oko sredine raspodele sposobnosti Tabela 16. 2 Utilitaristički slučaj (e = 0) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Kvantitativni rezultati • Rezultati u Tabeli 16. 3 zasnivaju se na pretpostavci da se pravičnosti pridaje veći značaj nego u prethodnom slučaju • Prosečna poreska stopa ima manju početnu vrednost, ali se povećava na višim nivoima dohodaka • Granična poreska stopa je veća na svim nivoima dohodaka, i konstantno opada – …najveća je na najnižem nivou dohotka Tabela 16. 3: Slučaj kada se pridaje značaj pravičnosti (e = 1) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Kvantitativni rezultati • Konačan ishod glasi da je optimalan režim negativnog poreza na dohodak, što podrazumeva da država dodeljuje pomoć licima sa niskim dohocima • Najviša prosečna poreska stopa je niska • Granična poreska stopa prvo raste, a zatim opada sa rastom dohotka – Sistem oporezivanja nije direktno progresivan • Granična poreska stopa je gotovo konstantna – Potrošna funkcija je gotovo prava linija • Zaključak o nultoj stopi poreza na najvišim nivoima sposobnosti se odslikava kroz smanjenje granične poreske stope na visokim nivoima dohotka Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Glasanje o flat porezu • Odabir režima oporezivanja se vrši kroz politički proces – glasanjem • Postavlja se pitanje koji nivo preraspodele će biti odabran? • Pretpostavlja se da je kumulativna raspodela sposobnosti predstavljena funkcijom F(s), gde je prosečan, a sm medijalni nivo sposobnosti • Glasa se o linearnom porezu, sa paušalnim davanjem b i konstantnom graničnom poreskom stopom t • Preferencije potrošača su iskazane kvazi-linearnom funkcijom U = x – (1/2)(z/s)2 Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Glasanje o flat porezu • Shodno budžetskom ograničenju x = [1 – t]z + b potrošač sa nivoom sposobnosti s, bira dohodak z(s) = [1 – t]s 2 • Budžetsko ograničenje države je b = t. E(z(s)) = t[1 – t]E(s 2) • Zamenom b i z u funkciji korisnosti i njenim maksimiziranjem po t, dolazi se do optimalne poreske stope za medijalnog glasača tm = (E(s 2) – sm 2)/(2 E(s 2) – sm 2) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Glasanje o flat porezu • Polazeći od izbora dohotka, porez se može iskazati kao tm = (E(z) – zm)/(2 E(z) – zm) • Model predviđa da će poreska stopa odabrana od strane političara biti određena pozicijom medijalnog glasača u raspodeli dohotka • Što je nejednakost u raspodeli dohotka veća (E(z) – zm se povećava) poreska stopa raste • U praksi, medijalni dohodak je manji od prosečnog, zbog čega će glasači podržati preraspodelu Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation Zaključak • Porez na dohodak utiče na ponudu rada (efekat dohotka i efekat supstitucije) • Empirijska istraživanja ukazuju da elastičnost ponude rada varira po grupama • Optimalan model poreza na dohodak balansira između efikasnosti i pravičnosti • Teorijska analiza optimalnog poreza ukazuje na njegove bitne karakteristike, ali je neophodna kvantitativna provera • Porez na dohodak, odabran u većinskom sistemu glasanja, je progresivan Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013