Preraspodela dohotka 1 Razlozi za preraspodelu dohotka Mogui

Preraspodela dohotka 1

Razlozi za preraspodelu dohotka • Mogući razlozi za preraspodelu dohotka su: – Povećanje društvenog blagostanja: • jednostavni utilitarizam • maksimin kriterijum • Pareto-efikasna preraspodela dohotka – Neindividualistički stavovi: • preterana nejednakost je apriori nepoželjna • robni egalitarizam 2

Jednostavni utilitarizam • Blagostanje društva zavisi od blagostanja njegovih članova, što se predstavlja funkcijom društvenog blagostanja: W=F(U 1, U 2, . . . , Un) gde je sa W označeno društveno blagostanje, sa U korisnost pojedinaca, a sa F(·) neka funkcija korisnosti. • U skladu sa utilitarističkim stavom dohodak treba preraspodeljivati sve dok se povećava W • Kakva, kolika i u kom smeru treba da bude preraspodela dohotka zavisi od oblika funkcije blagostanja • Moguće je pretpostaviti da je društveno blagostanje zbir korisnosti pojedinaca: W=U 1, +U 2, +. . . +Un 3

Jednostavni utilitarizam • Da bi se odredila raspodela dohotka koja maksimizira W neophodne su dodatne pretpostavke • Neke od mogućih pretpostavki su: – pojedinci imaju identične funkcije korisnosti, koje zavise samo od njihovog dohotka – funkcije korisnosti imaju opadajuću graničnu korisnost dohotka, – ukupan raspoloživi dohodak je fiksan. • Na osnovu zbirne funkcije blagostanja i prethodnih pretpostavki, maksimum društvenog blagostanja se postiže pri potpuno ravnomernoj raspodeli dohotka – iz prethodnog proizilazi da bi država trebala da preraspodeljuje dohodak sve dok se ne dostigne stanje potpune jednakosti 4

Povećanje društvenog blagost. Polovo povećanje korisnostl e f Uzeto od Pitera i dato Polu Piterova granična korisnost Polova granična korsinost Jednostavni utilitarizam: moguća optimalna raspodela dohotka Piterovo smanjenje korisnosti d c Max društvenog blagost. MUPiter 0 Polov dohodak a b I* MUPol 0’ Piterov dohodak 5

Validnost pretpostavki • Kritičari smatraju da nije moguće oceniti da li pojedinci imaju identične funkcije korisnosti • Zastupnici smatraju: – da je jednakost funkcija korisnosti razumna pretpostavka, – neki smatraju da identičnost funkcija korisnosti treba tretirati kao etički stav, a ne psihološki • Osporava se pretpostavka o opadajućoj graničnoj korisnosti dohotka: – ako je npr. granična korisnost dohotka konstantna tada se preraspodelom ne može povećati blagostanje • Osporava se pretpostavka da je ukupan dohodak društva fiksan: – ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od dohotka nego i od dokolice, preraspodela može da smanji ukupnu količinu dohotka 6

Maksimin kriterijum • Prema maksimin kriterijumu društveno blagostanje zavisi od korisnosti pojedinaca čiji je nivo korisnosti najmanji: W = Minimum(U 1, U 2, . . Un) • U skladu sa maksimin kriterijumom raspodela dohotka treba da bude savršeno ravnomerna, osim ako odstupanje od jednakosti ne poboljšava dobrobit najsiromašnijeg pojedinca • Filozof Džon Rols smatra da ovaj kriterijum ima posebnu etičku vrednost u skladu sa njegovim konceptom početnog položaja, koji se definiše kao: – imaginarna situacija u kojoj ljudi ne znaju kakav će biti njihov položaj u društvu – Rols veruje da ljudi u početnom položaju pravično i nepristrasno rasuđuju o distributivnim ciljevima – maksimin kriterijum štiti ljude od krajnje nepovoljnih ishoda, 7

Kritike Rolsovih stavova • Najvažnije kritike Rolsovih stavova: – početni položaj je imaginarna situacija, i nije relevantan za stavove pojedinaca u realnom svetu – izbor maksimin kriterijuma u uslovima početnog položaja pre održava sebične interese pojedinca nego etičnost, – izbor maksimin kriterijuma implicira da ljudi imaju potpunu averziju prema riziku. • Feldstajn ukazuje da bi maksimin kriterijum bio zadovoljen i u situaciji kada bi se neznatno poboljšalo blagostanje najsiromašnijih, a pogoršalo blagostanje svih ostalih, osim nekolicine koji bi postali ekstremno bogati – ovakva raspodela ne deluje etično 8

Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od njihovog dohotka nego i od dohotka drugih pojedinaca preraspodelom dohotka može da se ostvari Pareto-poboljšanje • Pareto poboljšanje se ostvaruje sve dok je zadovoljstvo onih koji daju siromašnim veće od smanjenja njihove korisnosti usled smanjenja dohotka • Ako korisnost svakog pojedinca zavisi od nejednakosti dohotka raspodela dohotka može se smatrati javnim dobrom: – neefikasno je da bogati pojedinci sami daju sredstva siromašnima, – preraspodela bi bila nedovoljna zbog problema besplatnog korisnika, – zbog toga država treba da obaveže sve bogate pojedince da deo dohotka, kroz poreze, daju siromašnima. 9

Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Preraspodela dohotka je opravdana sa ličnog stanovišta zbog toga što postoji rizik da praktično bilo ko postane siromašan • Preraspodelom dohotka se doprinosi socijalnoj stabilnosti: – preterano siromaštvo podstiče kriminalne aktivnosti, štrajkove i druge oblike društvenih konflikata. 10

Neindividualistički stavovi • Preraspodela dohotka se može obrazlagati čak i ako se ne prihvataju individualistički stavovi o društvu npr. ako se zastupa organski stav • Mnogi pojedinci smatraju da je preterana nejednakost raspodele dohotka nepoželjna čak i kada doprinosi povećanju društvenog blagostanja • Platon je smatrao da odnos između najbogatijeg i najsiromašnijeg pojedinca treba da bude najviše 4: 1. • Sa stanovišta robnog egaliterizma određene vrste roba treba da budu dostupne svima 11

Ostala razmatranja • Postoje stavovi prema kojima dohodak nije zajednička svojina koju društvo može da preraspodeljuje kako želi • Stoga raspodelu dohotka treba vrednovati prema procesima u kojima se ostvaruje, a ne prema rezultatima • Prema ovim stavovima pravedna je svaka raspodela dohotka koja je ostvarena u pravičnim procesima koji obezbeđuju jednake šanse za sve • Postoje mišljenja da je tržišna raspodela pravedna jer ona nagrađuje veliki rad, štednju, kreativnost i dr. • Problemi: da li je moguće vrednovati procese bez njihovih rezultata? Da li je moguće obezbediti jednake uslove za sve? Da li tržište koje ima mnoge nesavršenosti generiše pravičnu raspodelu dohotka? 12

Ostala razmatranja • Preraspodela dohotka od starne države nije opravdana ako postoji visok stepen društvene mobilnosti • Stavovi pojedinaca prema raspodeli dohotka zavise kako od njihovog aktuelnog stanja tako i od njihove perspektive • U SAD postoji relativno visoka mobilnost: – od onih koji su 1984. godine bili u najnižoj dohodnoj grupi samo njih 40% je ostalo u toj grupi i 1993. godine – od dece koja su krajem 60 -tih godina pripadala najsiromašnijoj dohodnoj grupi čak 60% se 90 -tih godina nalazilo u višoj dohodnoj grupi 13

Ostala razmatranja • Preterana nejednakost može da bude posledica privilegovanog položaja pojedinaca • Bogati pojedinci mogu kroz korupciju da podrivaju pravne, političke i regulatorne institucije • Postoje dokazi o pozitivnoj korelaciji između stepena nejednakosti i korupcije • Privilagovano bogaćenje podriva ekonomski rast i stvara potencijal za društvene konflikte 14

Distributivni efekti rashoda • Distributivni efekti rashoda odnose se na uticaj politike rashoda na raspodelu realnog dohotka • Efekat relativnih cena: – ukoliko se subvencije siromašnim odobravaju za kupovinu određene robe (npr. zakup stanova) to može da promeni relativnu cenu te robe – ukoliko cene subvencionisanih dobara porastu korist od subvencija je manja od iznosa subvencije • Javna dobra: – teško je proceniti korist siromašnih ili bogatih od ulaganja države u javna dobra kao što je odbrana 15

Distributivni efekti rashoda • Država često siromašnima odobrava trasnfere u naturi: deli im određene proizvode ili bonove za njihovu kupovinu • Postavlja se pitanje da li transferi u naturi vrede jednako kao i novčani transferi? • Ako korisnici nemaju pravo da preprodaju dobijenu robu transferi u naturi vrede jednako kao i transferi u novcu samo ako su dobijeni u količini koju bi pojedinac kupio pod uslovom da je dobio novčani transfer jednak tržišnoj vrednosti dobijene robe • Prema nekim istraživanjima naturalni transfer od 1 $ vredi kao i novčani transfer od 0, 8 $ • Osim toga transferi u naturi imaju veće administrativne troškove 16

Druga dobra mesečno Slučaj 1. Transfer u naturi donosi manju korisnost od novčanog transfera 420 H E 3 340 A 300 F U E 1 260 20 40 60 B 150 D 210 Funte sira mesečno 17

Druga dobra mesečno Slučaj 2: Tranferi u naturi donose istu korist kao i novčani transferi 420 H A 300 F E 5 168 E 4 136 82 126 B 150 D 210 Funti sira mesečno 18

Razlozi za transfere u naturi • Iako transferi u naturi mogu da donesu niži nivo korisnosti i imaju veće administrativne troškove oni se opravdavaju zbog: – – robnog egalitarizma, paternalizma, odobravanje transfera u naturi smanjuje zloupotrebe, transferi u naturi su korisni za proizvođače određenih proizvoda (hrana, stanovi) kao i za birokrate kojima daju diskreciona prava – oni lobiraju za takve programe 19

Raspodela dohotka i socijalna zaštita u Srbiji 20

Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji • Nejednakost u raspodeli dohotka je opšta karakteristika svih društava % prihoda Domaćinstva po decilima 1 2, 2 2 4, 9 3 5, 9 4 7, 2 5 8, 1 • U Srbiji 10% najbogatijih domaćinstava ostvaruje 10 puta veći dohodak nego 10% najsiromašnijih 6 9, 5 7 10, 9 8 12, 3 • Ipak stepen nejednakosti u Srbiji je na nivou Regiona 9 15, 3 10 23, 8 • Osnovni indikatori nejednakosti su: – raspored domaćinstava po decilima, – Lorencova kriva, – Džini (Gini) koeficijent, Izvor: Studija o životnom standardu u Srbiji 2002 -2007. godina 21

Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji Izvor: kalkulacije na osnovu “Studija o životnom standardu u Srbiji 2002 -2007. godina” 22

Nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji • Džini koeficijent predstavlja najčešće korišćenu meru nejednakosti Džini indeks po zemljama Češka 25, 0 Slovenija 28, 4 Mađarska 26, 9 Hrvatska 29, 0 Rumunija 31, 0 • Posmatrano na nivou sveta Džini koeficijent se kreće u intervalu do oko 25% u skandinavskim i nekim srednjeevropskim zemljama i do oko 60% u nekim afričkim i srednje/južno američkim zemljama Bugarska 29, 7 Srbija 29, 7 Albanija 28, 2 Bosna i Hercegovina 26, 2 Kanada 32, 6 Nemačka 28, 3 • Prema vrednosti Džini koeficijenta Srbija se nalazi na nivou proseka zemalja regiona Austrija 29, 1 Grčka 34, 3 Italija 36, 0 Prosek 29, 6 23 • U slučaju apsolutne jednakosti Džini koeficijnt ima vrednost 0, a u slučaju apsolutne nejednakosti vrednost 1 Izvor: sajt Swivel

Siromaštvo u Srbiji • Procenat siromašnih u određenoj zemlji računa se na osnovu linije siromaštva, • Linija siromaštva uključuje izdatke za hranu kao i izdatke za odeću, obuću, higijenu i pokućstvo, zdravstvene usluge i obrazovanje • Linije siromaštva u različitim zemljama su različite • Osnovni izvor podataka o siromaštvu u Srbiji je Anketa o životnom standardu Siromaštvo u Srbiji 2002 2007 Linija siromaštva, u din 5. 234 8. 883 14, 0 6, 6 Procenat siromašnih Uticaj promene linije siromaštva na procenat siromašnih Povećanje linije siromaštva 2002 2007 +10% 18, 5 8, 9 +20% 24, 1 11, 8 Izvor: Studija o životnom standardu u Srbiji 2002 -2007. godina 24

Siromaštvo u Srbiji • Linija siromaštva u Srbiji u 2007. godini iznosila je 8. 883 dinara po potrošačkoj jedinici • Prema Anketi o životnom standardu u Srbiji je u 2007. godini živelo 6, 6% ljudi ili oko 490 hiljada sa dohotkom nižim od linije siromaštva • U 2007. godini procenat siromašnih je prepolovljen u odnosu na 2002. godinu - uglavnom usled privrednog rasta • Ako bi se linija siromaštva podigla za 20% u 2007. godini, procenat siromašnih bi iznosio oko 12% ili oko 900 hiljada stanovnika • U 2007. godini procenat siromašnih je bio naročito visok među Romima (blizu polovina), raseljenim licima (14, 5%), domaćinstvima bez zaposlenih članova (oko 12%), seoskom stanovništvu (9, 8%) • Od početka krize siromaštvo se povećava – Prema novoj metodologiji stopa ruizik od sirmaštva u 2012. godini je iznosila 24, 6% 25

Siromaštvo u Srbiji • Od početka krize siromaštvo se povećava – Prema novoj metodologiji stopa rizika od siromaštva u 2012. godini je iznosila 24, 6% –. . . stopa pokazuje procenat lica koji ostvaruju manji dohodak od relativne linije siromaštva – relativna linija siromaštva je iznosila 13, 6 hiljada dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, . . . , a za dvoje odraslih i dete do 14 godina 24, 6 hiljada dinara • Stopa rizika od siromaštva u Srbiji je jedna od najviših u Evropi • Najveći rizik od siromaštva imaju – po starosti: mladi do 18 godina – porodice sa troje i više dece i samohrani roditelji – Nezaposlna lica i samozaposleni 26

Sistem socijalne zaštite u Srbiji • Sistem socijalne zaštite u Srbiji uključuje preko 20 programa • Programi se mogu grupisati u dve osnovne grupe: – programi zasnovani na proveri imovinskog stanja (materijalno obezbeđenje porodica - MOP i dečji dodatak) – programi koji nisu zasnovani na proveri imovinskog stanja (pomoć borcima, naknada zarade porodiljama, dodatak za negu i pomoć, roditeljski dodatak i dr. • Ukupna izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji su znatno niža nego u zemljama Regiona • Srbija troši za socijalnu zaštitu oko 2% BDP, zemlje Regiona 3, 4%, a članice EU 2, 5% BDP 27

Javni rashodi za socijalnu zaštitu u Srbiji i novim članicama EU %BDP Ukupno Beneficije za porodicu i decu Ciljana pomoć za siromašne Beneficije za invalide Latvija 2, 7 1, 3 0, 2 1, 2 Litvanija 2, 7 1, 1 0, 3 1, 3 Srbija 1, 9 1, 0 0, 1 0, 8 Estonija 3, 1 1, 7 0, 2 1, 2 Rumunija 3, 2 1, 6 0, 6 1, 0 Slovačka 3, 9 1, 8 0, 5 1, 6 Češka Republika 3, 7 1, 6 0, 6 1, 5 Poljska 3, 4 0, 9 0, 2 2, 3 Mađarska 5, 1 2, 5 0, 5 2, 1 Slovenija 4, 6 2, 0 0, 7 1, 9 28 Izvor: Svetska banka

Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji • Struktura rashoda za socijalnu zaštitu u Srbiji je neodgovarajuća • U 2008. godini samo 23% socijalne zaštite odnosilo se na programe koji su uslovljeni materijalnim stanjem, od čega: – materijalno obezbeđenje porodice učestvuje sa 7%, a – dečji dodaci učestvuju sa 16% • Sredstva za socijalnu pomoć su relativno dobro targetirana tj. najveći deo sredstava primaju siromašne porodice: – oko 46% korisnika ovih programa pripada grupi od 20 % najsiromašnijih, – oko 70% korisnika svih programa pripada grupi od 40% najsiromašnijih – naročito je dobra targetiranost MOP-a - 60% sredstava dobijaju pripadnici grupe od 20% najsiromašnijih 29

Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji u 2008. godini UKUPNO (A +B) u mil. RSD u % % BDP 52. 114 100, 0 11. 802 22, 6 A) Programi zasnovani na proveri imovinskog stanja (1+2) 1, 87 0, 42 1. MOP 3. 675 7, 1 0, 13 2. Dečji dodaci 8. 127 15, 6 0, 29 40. 312 77, 4 B) Programi koji nisu zasnovani na proveri imovinskog stanja (3 -8) 1, 44 3. Pomoć borcima 15. 106 29, 0 0, 54 4. Naknada zarade tokom porodiljskog odsustva 13. 560 26, 0 0, 49 5. Dodatak za negu i pomoć drugog lica 5. 106 9, 8 0, 18 6. Roditeljski dodatak 4. 118 7, 9 0, 15 7. Hraniteljstvo 937 1, 8 0, 03 8. Socijalni rad 1. 485 2, 8 0, 05 30

Osnovni pravci reformi • Prema preporukama Svetske banke osnovni pravci reformi su: – povećanje izdataka za MOP –program koji je najdirektnije usmeren na smanjenje siromaštva – zadržavanje na sadašnjem nivou ili povećavanje izdataka za dečje dodatke • Smanjenje administrativnih barijera za programe koji su uslovljeni imovinskim cenzusom (naročito važno za Rome, interno raseljena lica i dr. ) • Pogoršanje ekonomske situacije povećava potrebu za sredstvima za socijalnu zaštitu siromašnih 31

Osnovni pravci reformi • Smanjenje regresivnosti nadoknada za vreme porodiljskog odsustva – nadoknada je sada jednaka stvarnoj zaradi, a maksimalno iznosi pet prosečnih zarada • maksimum bi mogao da bude jednak trostrukoj prosečnoj zaradi, – skraćenje perioda dobijanja beneficija • beneficije sada traju 1 godinu za prvo i drugo dete, a 2 godine za treće i četvrto dete 32