Efikasno i pravino oporezivanje Optimalno oporezivanje proizvoda n

Efikasno i pravično oporezivanje

Optimalno oporezivanje proizvoda n Oporezivanje svih proizvoda, uključujući i dokolicu, po jedinstvenoj stopi ekvivalentno je paušalnom oporezivanju: n tada ne postoji višak poreskog tereta n Oporezivanje dokolice nije moguće pa neki višak poreskog tereta mora da postoji n Cilj optimalnog oporezivanja je da višak poreskog tereta usled oporezivanja proizvoda X i Y, uz dati nivo javnih prihoda, bude što manji n Neutralno oporezivanje podrazumava oporezivanje svih proizvoda po istoj stopi n Međutim u opštem slučaju ono nije efikasno 2

Ramzijevo pravilo PX Granični višak poreskog tereta = površina fbae = 1/2∆x[u X + (u. X + 1)] = ∆X Granični višak tereta P 0 + (u. X + 1) g P 0 + u X P 0 f i Višak tereta b h c j e a ∆x X 2 ∆X X 1 DX X 0 3 X godišnje

Ramzijevo pravilo 4

Ramzijevo pravilo n Minimizacija ukupnog viška poreskog tereta ostvarena je kada je granični višak tereta za poslednji dolar poreskog prihoda isti za sve proizvode n Ramzijevo pravilo: da bi se minimizirao ukupni poreski teret poreske stope treba da se odrede tako da procentualno smanjenje tražene količine svakog proizvoda bude jednako n Podsećanje: višak poreskog tereta je posledica promena odnosa u traženim količinama usled uvođenja poreza n Ramzijevo pravilo važi i kada su X, Z i l povezani proizvodi 5

Reinterpretacija Ramzijevog pravila n Neka se sa ηx označi kompenzovana elastičnost tražnje za proizvodom X, a sa tx ad valorem poreska stopa na proizvod X n tx predstavlja procentualnu promenu cene X usled poreza n proizvod tx ηx je jednak procentualnom smanjenju tražnje za X usled uvođenja poreza n Prema Ramzijevom pravilu minimizacija viška poreskog tereta se ostvaruje kada su procentualna smanjenja traženih količina usled uvođenja poreza jednaka, što se može izraziti i na sledeći način: n Pravilo inverzne elastičlnosti: ako je proizvodnja dobara nepovezana poreske stope bi trebalo da budu obrnuto proporcionalne koeficijentima elastičnosti 6

Kortlet-Hejgovo pravilo n Ako postoje dva proizvoda, efikasno oporezivanje zahteva da se proizvod, koji je komplementaran dokolici oporezuje po relativno visokoj poreskoj stopi n Oporezivanjem proizvoda koji su komplementarni dokolici omogućava da se i dokolica indirektno “zakači” 7

Optimalno oporezivanje dohotka - Edžvortov model n Edžvort je konstruisao model optimalnog oporezivanja dohotka na osnovu sledećih pretpostavki: n n n oporezivanje dohotka treba da bude u funkciji maksimizacije društvenog blagostanja W= U 1+U 2+. . . +Un funkcije korisnosti pojedinaca su identične, zavise samo od dohotka i imaju opadajuću graničnu korisnost u odnosu na dohodak ukupan iznos raspoloživog dohotka je fiksan n U skladu sa ovim modelom granične korisnosti su jednake samo kada su dohoci jednaki n Iz prethodnog sledi da oporezivanje dohotka treba da bude progresivno i to po takvim stopama koje će dovesti do potpuno ravnomerne raspodela dohotka nakon oporezivenje n podsećanje: koncept jednostavnog utilitirizma i kritike pretpostavki na kojima je zasnovan 8

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka n Stern je konstruisao opštiji model u kome korisnost pojedinca zavisi od rada i dokolice n Pretpostavio je da se porez na dohodak koji se naplaćuje od pojedinca opisuje sledećom linearnom funkcijom: poreski prihodi = -α +t×dohodak gde je α socijalna pomoć koja se prima pri nultom dohotku, a t granična poreska stopa. n Prethodna jednačina opisuje proporcionalni porez na dohodak ili porez sa jedinstvenom poreskom stopom (zbog povezivanja poreza sa socijalnom zaštitom ovaj porez ima i odlike negativnog poreza na dohodak) 9

Poreski prhodi Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka t= Granična poreska stopa α= paušalna donacija Dohodak 10

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka n Proporcionalni porez na dohodak ima konstantnu graničnu poresku stopu za sve nivoe dohotka n Primer: α= 3000, t=0, 25 n Optimalnu vrednost parametara α i t treba odrediti tako da se maksimizira W, a da se pri tome prikupi dati iznos poreza n Pretpostavljajući umerenu supstituciju između dohotka i dokolice i ciljne poreske prihode od 20% dohotka, Stern je izračunao da se pri graničnoj stopi t=19% maksimizira W n Generalno, što je ponuda rada elastičnija optimalna vrednost t je manja (pravilo inverzne elastičnosti) n U ekstremnom slučaju kad se primenjuje maksimin kriterijum optimalna granična stopa iznosi 80% 11

Savremena istraživanja optimalnog oporezivanja dohotka n Gruber i Sachs su konstruisali opštiji model u kome postoje četiri marginalne poreske stope n Prema njihovoj analizi osobe u višim dohodnim grupama treba da imaju niže granične poreske stope (ali i tada se prosečne poreske stope rastu pa je oporezivanje i dalje progresivno) n Interpretacija rezultata je da će niže granične poreske stope podstaći bogate pojedince da više rade, a time i da plaćaju veće poreze, što će omogućiti smanjenje poreskog tereta siromašnim građanima n Koncept optimalnog oporezivanje daje konzistentan teorijski okvir za analizu posledica različitih etičkih i bihejvioralnih pretpostavki na poresku politiku n Međutim, zaključci zavise i od oblika funkcije blagostanja, visine koeficijenta elastičnosti i dr. 12

Drugi kriterijumi za kreiranje poreskih sistema n U teoriji optimalnost oporezivanja zavisi od trade-off-a između: n efikasnosti, koja podrazumeva minimiziciju viška poreskog tereta n pravičnosti, obezbeđena je drušveno poželjna raspodela poreskog tereta n U javnim raspravama ovi termini imaju drugačije značenje: n pravičnost podrazumeva da osobe sa jednakom platežnom snagom plaćaju isti porez n efikasnost podrazumeva da su troškovi primene poreza na poresku upravu i obveznike mali 13

Horizontalna pravičnost n Horizontalna pravičnost podrazumeva da ljudi koje se nalaze u jednakom ekonomskom položaju treba da plate jednak porez n Horizontalna pravičnost se može definisati na osnovu korisnosti: n n ako dve osobe imaju podjednak nivo korisnosti pre oporezivanja onda treba da imaju podjednak nivo korisnosti i nakon oporezivanja oporezivanje ne sme da promeni rang pojedinaca prema nivou korisnosti. n Iako je teško kreirati poreski sistem na osnovu nivoa korisnosti, ovaj koncept nudi važne uvide, kao što su: n n ukoliko pojedinci imaju različit odnos prema dokolici, svaki porez na dohodak narušava horizontalnu pravičnost zasnovanu na korisnosti ukoliko pojedinci imaju iste preferencije i slobodno biraju poslove i strukturu potrošnje nijedna poreska struktura ne narušava horizontalnu pravičnost 14

Troškovi primene poreskog sistema n Primena poreskog sistema implicira troškove za: n poresku administraciju i n poreske obveznike. n Procenjuje se da u SAD ukupni troškovi naplate poreza na dohodak iznose 10% od vrednosti prikupljenog poreza i da veći deo tih troškova snose poreski obveznici n Osim sa stanovnošta efikasnosti i pravičnosti porezi se moraju procenjeivati i sa stanovišta troškova primene n Primer: oporezivanje kućnih poslova bi smanjilo distorzije, ali bi bilo vrlo skupo n Pri izboru poreskog sistema neophodno je voditi računa između efikasnosti i troškova primene: n Primer: primena Ramzijevih pravila na porez na potrošnju implicirali bi različite poreske stope za svaki proizvod, što bi troškovno bilo neefikano 15

Utaja poreza n Neophodno je razlikovati: n izbegavanje plaćanja poreza, koje podrazumeva promenu ponašanja sa ciljem da se smanje poreske obaveze – što je zakonito, n utaju poreza, koja podrazumeva nezakonito izbegavanje plaćanja poreza n U Srbiji je procenat utaje tokom 90 - tih godne bio izrazito veliki, naročito kod akciznih proizvoda n Poslednjih nekoliko godine utaja je značajno smanjena i promenjeni su oblici utaje, sada dominiraju: n n n delimičan ili potpun rad na crno, utaja PDV u maloprodaji ili u celom promentnom ciklusu potcenjivanje poreske osnovice pri uvozu i dr. 16

Pozitivna analiza utaje poreza n Pozitivne ekonomska analiza utaje poreza polazi od pretpostavki da utaja poreza zavisi od: n n n granične poreske stope t, koje je jednaka graničnoj koristi od utaje (MB) verovatnoće otkrivanja utaje ρ, kazne u slučaju utaje, n Utaja raste kada t raste, a opada kada ρ i visina kazni rastu n Optimalan nivo utaje nalazi se u tački u kojoj su granične koristi od utaje (MB=t) jednaki graničnim troškovima utaje( MC= ρ×granična kazna) tj. MB= MC n U zavisnosti od vrednosti paramatara t, ρ i visine graničnih kazni vrednost utaje može biti pozitivna (Slučaj 1), ili jednaka nuli (Slučaj 2. ) 17

Pozitivna analiza utaje poreza $ Slučaj 1. MC = p * granična kazna $ MB = t R* R* = 0 Neprijavljeni dolari Slučaj 2. MC = p * granična kazn MB = t 18 Neprijavljeni dolari

Zadatak 1. (pitanje 1. na str. 410) Elastičnost tražnje za osnovnim kablovskim uslugama iznosi 0, 51, a elastičnost tražnje za satelitsko emitovanje programa -7, 4. Pretpostavite da određena zajednica želi da prikupi ciljani iznos poreskih prihoda oporezivanjem usluga kablovskog i satelitskog emitovanja TV programa. n n Ako je cilj da se poreski prihodi prikupe na najefikasniji mogući način, koliko bi trebalo da iznosi stopa poreza na kablovsku televiziju, ako stopa poreza na satelitsko emitovanje TV programa iznosi 1%?

Zadatak 2. (pitanje 6. na str. 410) Pretpostavite da Šarlin treba da plaća porez na dohodak po graničnoj stopi od 35 centi i da ukoliko pokuša da utaji porez, postoji verovatnoća od 2 odsto da će biti uhvaćena. n Koliko bi trebalo da iznosi granična kazna da bi Šarlin u potpunosti bila odvraćena od utaje poreza?