Poglavlje 8 Jednaina Sluckog Efekti promene cene ta

Poglavlje 8 Jednačina Sluckog

Efekti promene cene Šta se događa kada cena nekog dobra opadne? – Efekat supstitucije: dobro postaje relativno jevtinije, pa potrošači uvećavaju njegovu potrošnju u odnosu na ostala relativno skuplja dobra.

– Efekat dohotka: potrošač može za isti budžet $y da kupi više nego ranije jer sa porastom dohotka potrošača imamo odgovarajuće efekte na tražene količine robe.

x 2 Potrošačev budžet iznosi $y. Početni izbor x 1

x 2 Potrošačev budžet iznosi $y. Niža cena dobra 1 pomera liniju budžetskog ograničenja udesno. x 1

x 2 Potrošačev budžet iznosi $y. Niža cena dobra 1 pomera liniju budžetskog ograničenja udesno. Sada je potrebno samo $y’ da bi se kupila početna korpa po novim cenama, pošto je potrošačev dohodak porastao za $y - $y’. x 1

Promene traženih količina usled ovog “ekstra” dohotka predstavlja dohodovni efekat promene cene.

Slucki je otkrio da promene u tražnji za nekim dobrom usled promene njegove cene uvek predstavlja sumu čistog efekta supstitucije i dohodovnog efekta.

Promene realnog dohotka Slucki je tvrdio da ako je po novim cenama – potrebno manje dohotka da bi se kupila stara korpa onda je “realni dohodak” porastao; – potrebno više dohotka da bi se kupila stara korpa onda je “realni dohodak” opao.

x 2 Početno budžetsko ograničenje i izbor x 1

x 2 Početno budžetsko ograničenje i izbor Novo budžetsko ograničenje x 1

x 2 Početno budžetsko ograničenje i izbor Novo budžetsko ograničenje; realni dohodak je porastao x 1

x 2 Početno budžetsko ograničenje i izbor x 1

x 2 Početno budžetsko ograničenje i izbor Novo budžetsko ograničenje x 1

x 2 Početno budžetsko ograničenje i izbor Novo budžetsko ograničenje; realni dohodak je opao x 1

Čist efekat supstitucije Slucki je izolovao promene u tražnji nastale samo usled promene relativnih cena pitajući: “Kakva je promena u tražnji kada dohodak potrošača prilagođavamo tako da on, po novim cenama, može i dalje tačno da priušti početnu korpu dobara? ”

Samo čist efekat supstitucije x 2’ x 1

x 2 x 2’ x 1

x 2 x 2’ x 1

x 2 Niže p 1 čini dobro 1 relativno jevtinijim i dovodi do supstitucije dobra 2 sa dobrom 1. x 2’’ x 1’’ x 1

Niže p 1 čini dobro 1 relativno jevtinijim i dovodi do supstitucije dobra 2 sa dobrom 1. x 2 (x 1’, x 2’) (x 1’’, x 2’’) jeste čist efekat supstitucije. x 2’’ x 1’’ x 1

A sada efekat dohotka x 2 (x 1’’’, x 2’’’) x 2’’ x 1’’ x 1

x 2 Dohodovni efekat je (x 1’’, x 2’’) (x 1’’’, x 2’’’) x 2’’ x 1’’ x 1

Ukupna promena tražnje Promena tražnje nastala usled niže vrednosti p 1 predstavlja sumu dohodovnog i efekta supstitucije, (x 1’, x 2’) (x 1’’’, x 2’’’). x 2’ (x 1’’’, x 2’’’) x 2’’ x 1’’ x 1

Efekti Sluckog za normalna dobra Većina dobara su normalna dobra (tj. tražnja raste sa porastom dohotka). Efekat supstitucije i dohodovni efekat međusobno se pojačavaju kada se promeni cena normalnog dobra.

x 2 Dobro 1 je normalno pošto veći dohodak dovodi do porasta tražnje (x 1’’’, x 2’’’) x 2’’ x 1’’ x 1

x 2 Dobro 1 je normalno pošto veći dohodak povećava tražnju, pa se dohodovni efekat (x 1’’’, x 2’’’) supstitucije međusobno pojačavaju. x 2’’ x 1’’ x 1

Pošto i dohodovni efekat supstitucije povećavaju tražnju za dobrom u slučaju pada cene tog dobra, obična kriva tražnje za normalnim dobrom ima negativan nagib. Zakon negativno nagnute krive tražnje uvek se primenjuje na normalna dobra.

Efekti Sluckog za dohodovno-inferiorna dobra Neka dobra su dohodovno-inferiorna (tj. tražnja za njima opada sa porastom dohotka). Efekat supstitucije i dohodovni efekat deluju u suprotnom pravcu kada se menja cena dohodovno-inferiornog dobra.

x 2 x 2’ x 1

x 2 x 2’ x 1

x 2 x 2’ x 1

x 2 Čist efekat supstitucije isti je kao i za normalna dobra. Ali, . . . x 2’’ x 1’’ x 1

x 2 Čist efekat supstitucije isti je kao i za normalna dobra. Ali, efekat dohodka deluje u suprotnom pravcu. (x 1’’’, x 2’’’) x 2’’ x 1’’ x 1

x 2 x 2’’ Čist efekat supstitucije isti je kao i za normalna dobra. Ali, efekat dohodka deluje u suprotnom pravcu. (x 1’’’, x 2’’’) Dobro 1 je dohod. inferiorno jer porast dohotka dovodi do pada tražnje za njim. x 1’’ x 1

x 2 Ukupna promena tražnje jednaka je sumi efekta supstitucije i dohodovnog efekta. (x 1’’’, x 2’’’) x 2’’ x 1’’ x 1

Gifenova dobra U retkim slučajevima ekstremne dohodovne inferiornosti, dohodovni efekat može da bude veći od efekta supstitucije, dovodeći do ukupnog pada tražnje za dobrom čija je cena opala. Ovakva dobra nazivaju se Gifenova dobra.

Efekti Sluckog za Gifenova dobra x 2 Pad cene p 1 dovodi do pada tražene količine dobra 1. x 2’ x 1

x 2 Pad cene p 1 dovodi do pada tražene količine dobra 1. x 2’’’ x 2’ x 1’’’ x 1

x 2 Pad cene p 1 dovodi do pada tražene količine dobra 1. x 2’’’ x 2’’ x 1’’ x 1 Efekat supstitucije Dohodovni efekat

Dekompozicija efekata promene cene na čist efekat supstitucije i dohodovni efekata, koju je izvršio Slucki, na taj način objašnjava zbog čega je Zakon negativno nagnute krive tražnje narušen u slučaju ekstremno dohodovno-inferiornih dobara.