PRERASPODELA DOHOTKA Javne finansije predavanja Sadraj Trendovi u

PRERASPODELA DOHOTKA Javne finansije - predavanja -

Sadržaj • • • Trendovi u kretanju ekonomske nejednakosti u svetu Kako država preraspodeljuje dohodak? Razlozi za preraspodelu dohotka od strane države Važnost uslova u kojim se ostvaruju tržišni dohodak Uticaj preraspodele dohotka na cene Zašto država odobrava transfere u naturi?

Trendovi u ekonomskoj nejednakosti • Rast ekonomske nejednakosti je jedna od centralnih tema u naučnim i političkim raspavama tokom prethodne decenije – najbrži rast tokom poslednje decenije prošlog veka Ekonomska nejednakost je povećana u razvijenim i zemljama u razvoju • Potencijalni uzroci su brojni: – tehnički progres, globalizacija, demografske promene, makroekonomski trendovi, fiskalna politika, . . . • Džini raspoloživog dohotka - Evropa i Centr. Azija 32 31 30 29 28 27 26 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 2001 2000 1999 1998 1997 1996 1995 1994 1993 1992 1991 1990 1989 1988 Dok nejednakost raste siromaštvo na nivou sveta značajno opada 48 47 46 45 44 43 42 41 40 39 38 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 2001 2000 1999 1998 1997 1996 1995 1994 1993 1992 1991 1990 1989 1988 • Džini tržišnog dohotka - Evropa i Centralna Azija

Kako država preraspodeljuje dohodak? • Mnogi ekonomisti veruju da je preraspodela dohotka jedna od osnovnih funkcija države • Preraspodele dohotka se ostvaruje kroz – poreze (porez na dohodak, doprinosi, porezi na imovinu, porezi na potrošnju i dr. ) – novčane transfere (penzije, socijalna pomoć, pomoć nezaposlenima i dr. ) i naturalne transfere (obrazovanje, zdravstso, pomoć u hrani i smeštaju, prekvalifikacije i dr) , – javna dobra (odbrana, unutrašnja bezbednost, infrastruktura, . . . ) • Preraspodelom dohotka se smanjuje nejednakost (poboljšava pravičnost), ali može da se negativno utiče na efiskasnost i rast privrede – potrebno je tragati za optimalnim balansom izmedju pravičnosti i efikasnosti

Razlozi za preraspodelu dohotka • Mogući razlozi za preraspodelu dohotka su: – Povećanje društvenog blagostanja: • jednostavni utilitarizam • maksimin kriterijum • Pareto-efikasna preraspodela dohotka – Neindividualistički stavovi: • preterana nejednakost je a priori nepoželjna • robni egalitarizam

Jednostavni utilitarizam • Blagostanje društva zavisi od blagostanja njegovih članova, što se predstavlja funkcijom društvenog blagostanja: W=F(U 1, U 2, . . . , Un) gde je sa W označeno društveno blagostanje, sa U korisnost pojedinaca, a sa F(·) funkcija koom se individualne korisnosti agerewgiraju u društveno blagostanje • U skladu sa utilitarističkim stavom dohodak treba preraspodeljivati sve dok se povećava W • Kakva, kolika i u kom smeru treba da bude preraspodela dohotka zavisi od oblika funkcije blagostanja • Moguće je pretpostaviti da je društveno blagostanje zbir korisnosti pojedinaca: W=U 1, +U 2, +. . . +Un

Jednostavni utilitarizam • Da bi se odredila raspodela dohotka koja maksimizira W neophodne su dodatne pretpostavke • Neke od mogućih pretpostavki su: – pojedinci imaju identične funkcije korisnosti, koje zavise samo od njihovog dohotka – funkcije korisnosti imaju opadajuću graničnu korisnost dohotka – ukupan raspoloživi dohodak je fiksan • Na osnovu zbirne funkcije blagostanja i prethodnih pretpostavki, maksimum društvenog blagostanja se postiže pri potpuno ravnomernoj raspodeli dohotka – iz prethodnog proizilazi da bi država trebala da preraspodeljuje dohodak sve dok se ne dostigne stanje potpune jednakosti

Povećanje društvenog blagost. Polovo povećanje korisnostl e f Uzeto od Pitera i dato Polu Piterova granična korisnost Polova granična korsinost Jednostavni utilitarizam: optimalna raspodela dohotka Piterovo smanjenje korisnosti d c Max društvenog blagost. MUPiter 0 Polov dohodak a b I* MUPol 0’ Piterov dohodak

Jednostavni utilitarizam: validnost pretpostavki • Kritičari smatraju da nije moguće oceniti da li pojedinci imaju identične funkcije korisnosti • Zastupnici smatraju: – da je jednakost funkcija korisnosti razumna pretpostavka – neki smatraju da identičnost funkcija korisnosti treba tretirati kao etički stav, a ne psihološki • Osporava se pretpostavka o opadajućoj graničnoj korisnosti dohotka: – ako je npr. granična korisnost dohotka konstantna tada se preraspodelom ne može povećati blagostanje • Najproblematičnija je pretpostavka da je ukupan dohodak društva fiksan bez obzira na stepen preraspodele dohotka: – ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od dohotka nego i od dokolice, preraspodela može da smanji ukupan dohodak

Maksimin kriterijum • Prema maksimin kriterijumu društveno blagostanje zavisi od korisnosti pojedinaca čiji je nivo korisnosti najmanji: W = Minimum(U 1, U 2, . . Un) • U skladu sa maksimin kriterijumom raspodela dohotka treba da bude savršeno ravnomerna, osim ako odstupanje od jednakosti ne poboljšava dobrobit najsiromašnijeg pojedinca • Filozof Džon Rols smatra da ovaj kriterijum ima posebnu etičku vrednost u skladu sa njegovim konceptom početnog položaja, koji se definiše kao: – imaginarna situacija u kojoj ljudi ne znaju kakav će biti njihov položaj u društvu – Rols veruje da ljudi u početnom položaju pravično i nepristrasno rasuđuju o distributivnim ciljevima – maksimin kriterijum štiti ljude od krajnje nepovoljnih ishoda,

Kritike Rolsovih stavova • Najvažnije kritike Rolsovih stavova: – početni položaj je imaginarna situacija, i nije relevantan za stavove pojedinaca u realnom svetu – izbor maksimin kriterijuma u uslovima početnog položaja pre održava sebične interese pojedinca nego etičnost – izbor maksimin kriterijuma implicira da ljudi imaju potpunu averziju prema riziku • Feldstajn ukazuje da bi maksimin kriterijum bio zadovoljen i u situaciji kada bi se neznatno poboljšalo blagostanje najsiromašnijih, a pogoršalo blagostanje svih ostalih, osim nekolicine koji bi postali ekstremno bogati – ovakva raspodela ne deluje etično

Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od njihovog dohotka nego i od dohotka drugih pojedinaca preraspodelom dohotka može da se ostvari Pareto-poboljšanje • Pareto poboljšanje se ostvaruje sve dok je zadovoljstvo onih koji daju siromašnim veće od smanjenja njihove korisnosti usled smanjenja dohotka • Ako korisnost svakog pojedinca zavisi od nejednakosti dohotka raspodela dohotka može se smatrati javnim dobrom: – neefikasno je da bogati pojedinci sami daju sredstva siromašnima – preraspodela bi bila nedovoljna zbog problema besplatnog korisnika – zbog toga država treba da obaveže sve bogate pojedince da deo dohotka, kroz poreze, daju siromašnima

Pareto-efikasna preraspodela dohotka • Preraspodela dohotka je opravdana sa ličnog stanovišta zbog toga što postoji rizik da praktično bilo ko postane siromašan • Preraspodelom dohotka se doprinosi socijalnoj stabilnosti: – preterano siromaštvo podstiče kriminalne aktivnosti, štrajkove i druge oblike društvenih konflikata.

Neindividualistički stavovi • Preraspodela dohotka se može obrazlagati čak i ako se ne prihvataju individualistički stavovi o društvu npr. ako se zastupa organski stav • Mnogi pojedinci smatraju da je preterana nejednakost raspodele dohotka nepoželjna čak i kada doprinosi povećanju društvenog blagostanja • Platon je smatrao da odnos između najbogatijeg i najsiromašnijeg pojedinca treba da bude najviše 4: 1. • Sa stanovišta robnog egalitarizma određene vrste roba treba da budu dostupne svima

Uslovi i procesi u kojima se ostvaruje tržišni dohodak • Postoje stavovi prema kojima dohodak nije zajednička svojina koju društvo može da preraspodeljuje kako želi • Stoga raspodelu dohotka treba vrednovati prema procesima u kojima se ostvaruje, a ne prema rezultatima • Prema ovim stavovima pravedna je svaka raspodela dohotka koja je ostvarena u pravičnim procesima koji obezbeđuju jednake šanse za sve • Postoje mišljenja da je tržišna raspodela pravedna, jer ona nagrađuje rad, štednju, kreativnost i dr. • Problemi: da li je moguće vrednovati procese bez njihovih rezultata? Da li je moguće obezbediti jednake uslove za sve? Da li tržište koje ima mnoge nesavršenosti generiše pravičnu raspodelu dohotka?

Ostala razmatranja • Preraspodela dohotka od strane države nije opravdana ako postoji visok stepen društvene mobilnosti • Stavovi pojedinaca prema raspodeli dohotka zavise kako od njihovog aktuelnog stanja tako i od njihove perspektive • U SAD postoji relativno visoka mobilnost: – od onih koji su 1984. godine bili u najnižoj dohodnoj grupi samo njih 40% je ostalo u toj grupi i 1993. godine – od dece koja su krajem 60 -tih godina pripadala najsiromašnijoj dohodnoj grupi čak 60% se 90 -tih godina nalazilo u višoj dohodnoj grupi

Ostala razmatranja • Preterana nejednakost može da bude posledica privilegovanog položaja pojedinaca • Bogati pojedinci mogu kroz korupciju da podrivaju pravne, političke i regulatorne institucije • Postoje dokazi o pozitivnoj korelaciji između stepena nejednakosti i korupcije • Privilegovano bogaćenje podriva ekonomski rast i stvara potencijal za društvene konflikte

Distributivni efekti rashoda • Distributivni efekti rashoda odnose se na uticaj politike rashoda na raspodelu realnog dohotka • Efekat relativnih cena: – ukoliko se subvencije siromašnim odobravaju za kupovinu određene robe (npr. zakup stanova) to može da promeni relativnu cenu te robe – ukoliko cene subvencionisanih dobara porastu korist od subvencija je manja od iznosa subvencije • Javna dobra: – teško je proceniti korist siromašnih ili bogatih od ulaganja države u javna dobra kao što je odbrana

Distributivni efekti rashoda • Država često siromašnima odobrava transfere u naturi: deli im određene proizvode ili bonove za njihovu kupovinu • Postavlja se pitanje da li transferi u naturi vrede jednako kao i novčani transferi? • Ako korisnici nemaju pravo da preprodaju dobijenu robu transferi u naturi vrede jednako kao i transferi u novcu samo ako su dobijeni u količini koju bi pojedinac kupio pod uslovom da je dobio novčani transfer jednak tržišnoj vrednosti dobijene robe • Prema nekim istraživanjima naturalni transfer od 1 $ vredi kao i novčani transfer od 0, 8$ • Osim toga transferi u naturi imaju veće administrativne troškove

Druga dobra mesečno Slučaj 1. Transferi u naturi donose manju korisnost od novčanog transfera 420 H E 3 340 A 300 F U E 1 260 20 40 60 B 150 D 210 Funte sira mesečno

Druga dobra mesečno Slučaj 2: Transferi u naturi donose istu korist kao i novčani transferi 420 H A 300 F E 5 168 E 4 136 82 126 B 150 D 210 Funti sira mesečno

Razlozi za transfere u naturi • Iako transferi u naturi mogu da donesu niži nivo korisnosti i imaju veće administrativne troškove oni se opravdavaju zbog: – – robnog egalitarizma paternalizma odobravanje transfera u naturi smanjuje zloupotrebe transferi u naturi su korisni za proizvođače određenih proizvoda (hrana, stanovi) kao i za birokrate kojima daju diskreciona prava – oni lobiraju za takve programe