Oporezivanje i efikasnost Sadraj predavanja Definisanje vika poreskog

Oporezivanje i efikasnost

Sadržaj predavanja • Definisanje viška poreskog tereta • Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje • Diferencijalno oporezivanje inputa 1

Primer • Neki potrošač pojede 10 sladoleda nedeljno, po ceni od 100 din po sladoledu. • Država razrezuje porez od 25% na potrošnju sladoleda. • Pri savršeno elastičnoj ponudi, cena za potrošača raste na 125 din. • Potrošač smanjuje potrošnju sladoleda na nulu i troši 1000 din nedeljno na druga dobra i usluge. • Porez državi nije omogućio nikakav prihod, a potrošača je doveo u gori položaj. 2

Višak poreskog tereta • Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka. • Višak poreskog tereta – Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. – Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom. 3

Višak tereta - Primer • • • Potrošač ima fiksni prihod I. Prihod troši na samo dva proizvoda: ječam i kukuruz. Cena ječma je Pb po kg, a cena kukuruza Pc po kg. Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. Granični troškovi su konstantni. Razmotriti sledeće slučajeve: 1. Ne postoje porezi. 2. Postoji ad valorem porez na ječam, po stopi od tb. 4

Količina kukuruza Efekat poreza na budžetsko ograničenje A Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam Nagib=-Pb/Pc Ca Nagib=-(1+tb)Pb/Pc Cb E 1 C 1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam Ba i F Odsečak=I/(1+tb)Pb D B 1 Odsečak I/Pb Količina ječma 5

Količina kukuruza Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda A Ca Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam G E 2 Cb E 1 C 1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam B 2 F i ii D B 1 Količina ječma 6

Količina kukuruza Višak tereta poreza na ječam A G Ca H Ekvivalentna varijacija E 2 C 1 Poreski prihodi M E 1 N Paušalni porez E 3 F B 2 B 3 I i ii D B 1 Količina ječma 7

Višak tereta - Zaključci • Ekvivalentna varijacija: promena dohotka koja ima isti efekat na korisnost kao promena cene nekog proizvoda – služi kao reper za ocenu postojanja i veličine viška poreskog tereta • Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta. – Neefikasan je, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda. • Paušalni porez ne stvara višak tereta. – Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda. 8

Zašto paušalni porezi nisu u širokoj upotrebi? • Ako su paušalni porezi efikasni, zašto nisu u širokoj primeni? – Neprivlačni su pre svega iz političkih razloga: siromašni i bogati bi plaćali iste iznose. – I pored toga oni predstavljaju važan standard sa kojim se poredi višak tereta drugih vrsta poreza. 9

Da li se višak tereta pri oporezivanju proizvoda može objasniti ekonomijom blagostanja? • Postoje li neki rezultati ekonomije blagostanja koji bi nam mogli pomoći da shvatimo zašto dolazi do viška tereta? – Uslov za Pareto efikasnost je – Kako je gornji uslov je narušen. 10

Da li porez na dohodak dovodi do viška tereta? – Razmotrimo situaciju kada pored ječma i kukuruza postoji i treće dobro – dokolica (l). Uslovi za Pareto efikasnost su: – Proporcionalni porez na dohodak narušiće prva dva uslova, dok paušalni porez neće. – Primer: MRSlb=(1 -t)w/Pb≠MRTlb=w/Pb 11

Da li je promena tražnje za oporezovanim proizvodom uslov za pojavu viška tereta? • Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? – Ne. – Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara). – To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost. 12

Količina kukuruza Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom A E 1 i C 1 J R E 2 C 2 S E 3 C 3 F B 1 = B 2 K B 3 ii D Količina ječma 13

Dohodni efekat supstitucije • Dohodni efekat – Promena tražnje za određenim dobrom koja se ostvaruje isključivo kroz uticaj promene cene na promenu realnog dohotka. • Efekat supstitucije – Sklonost pojedinca da troši više jednog a manje drugog dobra, usled relativne promene cena. – Zove se još i kompenzovana reakcija. 14

Kompenzovana kriva tražnje • Pokazuje kako se tražena količina menja sa promenom cene, pri čemu korisnost ostaje konstantna. • Zove se još i Hicks-ova kriva tražnje. 15

Cena ječma Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje a Višak tereta = ½ ηPbq 1 tb 2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta (1 + tb)Pb Pb g f h d S’b i Sb Db q 2 q 1 Količina ječma 16

Formula za višak tereta A = ½ * širina * visina = ½ * (di) * (fd) fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb di = ∆q η = (∆q/∆Pb)(Pb/q) ∆q = η(q/Pb)∆Pb = tb * Pb ∆q = η(q/Pb)*(tb. Pb) = η * q * tb di = ∆q A = ½(di)(fd) = ½(ηqtb)*(tb. Pb) = ½ * η * Pb * q * (tb)2 17

Šta nam govori formula za višak tereta? Višak tereta = ½ ηPbq 1 tb 2 • η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. – Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta. • Pbq 1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro. • tb 2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope. – Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta. – Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj po višoj. 18

Primer – Oporezivanje avionskih karata • Poreska stopa na avionske karte u SAD je 10%. • Cenovna elastičnost tražnje je oko 1. 0 [Oum et al. 1992]. • Godišnji prihod od prodaje karata je približno 86 mlrd. $ [US Bureau of the Census, 2006]. • Sledi: η = 1. 0 Pq = 86 mlrd. $ t = 0. 1 Ukupni poreski prihodi = t. Pq = 8. 6 mlrd. $ Višak tereta = ½ ηPqt 2 = 430 miliona $ (5% od poreskih prihoda). 19

Postojeće distorzije • Monopoli, eksterni efekti, ranije uvedeni porezi • Teorija "drugog najboljeg": U prisustvu postojećih distorzija – Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da povećaju efikasnost, mogu i da je smanje. – Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da smanje efikasnost, mogu i da je povećaju. 20

Cena ruma po galonu Cena džina po galonu Višestruki porezi i teorija "drugog najboljeg" f (1 + tg)Pg (1 + tr)Pr Pr Pg e c g b h a d Dr ’ Dg g 2 g 1 Galoni džina Dr r 2 r 3 r 1 Galoni ruma 21

Postojeće distorzije • Piguovski porez – Porez na netržišnu ekonomsku aktivnost koja stvara negativne eksternalije. – Primer: ekološki porez primorava zagađivača da smanji proizvodnju. • Hipoteza o dvostrukoj dividendi: – Ako se prihod od nekog pigouvskog poreza koristi za smanjenje stope poreza na dohodak, tada raste efikasnost na oba tržišta. • Glavna kritika hipoteze: – Povećanje piguovskog poreza pogoršava postojeće distorzije na tržištu rada. 22

Diferencijalno oporezivanje inputa Zarada a w 1 (1 – t)VMPmkt d H* c H 1 w 2 w 1 (1 – t)w 2 e VMPmkt 0 Sati rada u kući b Zarada Višak tereta = ½ (ΔH)tw 2 VMPhome Sati rada 0’ na tržištu 23

Cena po jedinici usluga stanovanja Višak tereta od subvencije Ph m Višak tereta n (1 – s)Ph q o v r u Sh Sh ’ Dh h 1 h 2 Usluge stanovanja 24

Zarada po satu rada Višak tereta poreza na dohodak Višak tereta = ½ εw. L 1 t 2 Višak tereta w f d i (1 – t)w g SL h a L 2 L 1 Broj radnih sati 25

Primer – Oporezivanje zarade • • • Neka je poreska stopa na zaradu 40%. Elastičnost broja časova rada u odnosu na zaradu je 0. 2. Broj radnih sati godišnje je 2000. Zarada po satu je 20 $. Sledi: ε = 0. 2 w. L = 40 000 $ t = 0. 4 Ukupni poreski prihodi = tw. L = 16 000 $ godišnje Višak tereta = ½ εw. Lt 2 = 640 $ godišnje (4% od poreskih prihoda) 26