RASPODELA DOHOTKA I SOCIJALNA ZATITA U SRBIJI Javne

RASPODELA DOHOTKA I SOCIJALNA ZAŠTITA U SRBIJI Javne finansije - predavanja -

Sadržaj • Kolika je ekonomska nejednakost u Srbiji u odnosu na evropske zemlje? • Koji su osnovni faktori visoke nejednakosti u Srbiji? • Nivo i trendovi u kretanja siromaštva • Sistem socijalne zaštite u Srbiji

Kako se meri nejednakost dohotka? • Nejednakost dohotka se meri na nivou domaćinstva, najčešće se odnosi na period od godinu dana – Važna je nejednakost dohotka tokom života • Postoje brojni indikatori nejednakosti u raspodeli dohotka su: – Raspored domaćinstava po decilima, percentilima – Kvintilni ili percentilni odnos – Lorencova kriva, – Džini (Gini) koeficijent – Etkinsonova mera nejednakosti , –. . . • Osim nejednakosti u raspodeli dohotka važana je nejednakot u potrošnji, nejednakost u šansma i nejednakost u imovini

Nejednakost u raspodeli tržišnog dohotka • • Tržišni dohodak je bruto dohodak koje domaćinstvo zaradi na tržištu pre nego što plati poreze i dobije transfere od države Nejednakost u raspodeli tržišnog dohotka u peridu 2008 -2017. u Srbiji je veća od proseka evropskih zemalja – • osnovni uzrok je visoka nezaposlenost Verovatno je nejednakost u Srbiji precenjena – nisu uključeni naturalni dohoci. , verovatno su potcenjeni dohoci u sivoj ekonomiji. . – merenje nejednakosti je pouzdanije u razvijenim zemljama nego u zemljama u razvoju Džini tržišnog dohotka 2008 -2017. North Macedonia United Kingdom Moldova Lithuania Portugal Germany Ireland Serbia Greece Hungary Spain Sweden Italy France Austria Finland Cyprus Poland Bosnia and Herzegovina Latvia Belgium Luxembourg Denmark Prosek Netherlands Russia Albania Czech Republic Norway Montenegro Croatia Malta Romania Slovenia Slovak Republic Switzerland Bulgaria Belarus 0. 0 10. 0 20. 0 30. 0 40. 0 Izvor: Standardized World Income Inequality Database (SWIID) 50. 0 60. 0

Nejednakost u raspodeli raspoloživog dohotka Gini raspoloživog dohotka 2008 -2017. • Rapoloživi dohodak je dohodak domaćinstva nakon plaćanja poreza i doprinosa i dobijanja transfera od države – – • Nejednakost u raspodeli raspoloživog dohotka je u Srbija veća od proseka u Evropi – • U SWIID bazi su uključeni samo novčani transferi, nisu uključeni transferi u naturi i javna dobra odstupanje od proseka je manje nego u slučaju tržišnog dohotka U Srbiji 20% najbogatijih u 2019. godini je ostvarivalo 6, 5 puta veći dohodak od 20% najsiromašnijih Bosnia and Herzegovina Albania Latvia Russia Moldova Lithuania North Macedonia Bulgaria Serbia Portugal Spain Italy Greece United Kingdom Romania Poland Prosek Ireland Cyprus France Montenegro Germany Switzerland Luxembourg Croatia Austria Hungary Malta Netherlands Sweden Finland Denmark Belgium Czech Republic Slovak Republic Norway Slovenia Belarus 0 5 10 15 20 25 30 35 Izvor: Standardized World Income Inequality Database (SWIID) 40 45

Preraspodela dohotka kroz fiskalnu politiku • Preraspodela dohotka kroz fiskalnu politiku (PF) je merena jednačinom: PF=(GTGR)/GT*100, gde je GT Džini tržišnog dohotka GR Džini raspoloživog dohotka • Preraspodela dohotka kroz fiskalanu politku u Srbiji je nešto niža od proseka Evrope usled – • nepostojanja socijalnih penzija, skomne socijalne pomoći siromašnima, niske progresivnost poreza na dohodak gradjana, . . . Najvažniji oblik nejednakosti je nejednakost u raspodeli tržišnog dohotka – pad stope nezaposlenosti će uticati na smanjenje nejednakosti u raspodeli tržišnog dohotka Izvor: Standardized World Income Inequality Database (SWIID)

Siromaštvo u Srbiji • • • Siromaštvo pokazuje koliko stanovništa ne može da zadovolji osnovne potrebe u nekom društvu Granica (prag) siromaštva u različitim zemljama su različiti – viši su u razvijenim zemljama Stopa rizika od siromaštva predstsvlja procenat lica čiji ekvivlentni dohodak je manji od praga rizika siromaštva (60 % od medijalnog dohotka) – • 2016 2017 2018 2019 Stopa rizika od siromaštva 25, 9 25, 7 24, 3 23, 2 14. 680 15. 600 16. 615 19. 381 16, 7 18, 4 19, 6 15, 9 Prag rizika, mesečno u RSD Stopa trajnog rizika od siromaštva skoro četvrtinsa stanovništva Srbije se nalazi u riziku od siromaštva Stopa trajnog rizika od siromaštva predstavlja procent lica koja su bila u riziku od siromaštva u tekućoj i u dve od tri prethodne godine. – • Siromaštvo u Srbiji svaki šesti stanovnik je u 2019. godini u trajnom riziku od siromaštva Siromaštvo u Srbiji blago opada, a očekuje se nastavak tog trenda u budućnosti Izvor: RZS

Sistem socijalne zaštite u Srbiji • Sistem socijalne zaštite u Srbiji uključuje preko 20 programa • Programi se mogu grupisati u dve osnovne grupe: – programi zasnovani na proveri imovinskog stanja: materijalno obezbeđenje porodica (novčana socijalna pomoć) i dečji dodatak (socijalna pomoć za siromašne porodice sa decom) – programi koji nisu zasnovani na proveri imovinskog stanja: pomoć borcima, naknada zarade porodiljama, dodatak za negu i pomoć, roditeljski dodatak i dr. • Ukupna izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji su slična kao u zemljama Regiona • Srbija troši za socijalnu zaštitu oko 3% BDP

Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji • Struktura rashoda za socijalnu zaštitu u Srbiji je neodgovarajuća • Oko 2/3% socijalne zaštite odnosilo se na programe koji su uslovljeni materijalnim stanjem, od čega: – materijalno obezbeđenje porodice učestvuje sa 25%, a – dečji dodaci učestvuju sa 40% • Sredstva za socijalnu pomoć su relativno dobro targetirana tj. najveći deo sredstava primaju siromašne porodice, ali je pokrivenost mala – veliki broj siromašnih ne prima socijalnu pomoć: – Oko oko 77% korisnika svih programa pripada najsiromašnijem kvintilu

Struktura izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji

Osnovni pravci reformi • Osnovni pravci reformi su: – povećanje izdataka za materijalno obezbeđenje (novčanu socijalnu pomoć) –program koji je najdirektnije usmeren na smanjenje siromaštva – zadržavanje na sadašnjem nivou ili povećavanje izdataka za dečje dodatke • Smanjenje administrativnih barijera za programe koji su uslovljeni imovinskim cenzusom (naročito važno za Rome, interno raseljena lica i dr. ) • U periodima ekonomskih kriza raste potreba za sredstvima za socijalnu zaštitu siromašnih