NOVI NAINI NAPLATE POTRAIVANJA KROZ ZAKON O FINANSIJSKOM

NOVI NAČINI NAPLATE POTRAŽIVANJA -KROZ ZAKON O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU I IZMENE I DOPUNE ZAKONA O STEČAJU- TASIC & PARTNERS 29. 08. 2018.

RAZLOZI DONOŠENJA ZAKONA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU • • Ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju („Službeni glasnik RS“, br. 83/2008) i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2008) u delu usklađivanja propisa u oblasti bankarstva, osiguranja i drugih finansijskih usluga, Aneks VI Poslovno nastanjivanje: finansijske usluge Usklađivanje sa sekundarnim izvorima Evropske unije - Direktiva o finansijskom obezbeđenju (Directive 2002/47/EC of the European Parliament and of the Council of 6 June 2002 on financial collateral arrangements, Official Journal L 168, 27/06/2002, 2009/44/EC i 2014/59/EU) i izmenama i dopunama iste (u daljem tekstu: Direktiva) Zakon o finansijskom obezbeđenju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2018, u daljem tekstu: ZOFO) donet je 08. 06. 2018. godine, stupio je na snagu 16. 06. 2018. godine, a počeće sa primenom 01. 2019. godine Uvode se novi pravni instituti i omogućava efikasno izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i razvijanje OTC tržišta i tržišta kolateralizovanih kredita i zajmova

DIREKTIVA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU • • • odnosi se samo na bilateralne ugovore o obezbeđenju nadležnost suda se određuje prema sedištu (mestu nalaženja) relevantnog registra finansijskih instrumenata ili centralnog depozitara (otklanjanje sukoba nadležnosti u prekograničnim transakcijama prema pravilu locus rei sitae) postavlja minimum uslova za dokazivanje postojanja finansijskog obezbeđenja i pravnu valjanost ugovora o finansijskom obezbeđenju omogućava brzo i neformalno izvršenje kod postupaka za zaštitu finansijske stabilnosti državama članicama ostavlja mogućnost da zadrže ili uvedu u svoje nacionalno zakonodavstvo postupak naknadne kontrole na osnovu koga sudovi mogu proveriti unovčenje ili određivanje vrednosti finansijskog obezbeđenja i vrednost relevantnih finansijskih obaveza (na poslovno razuman način)

DIREKTIVA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU Predmet primene Definicije • javna tela • Ugovor o finansijskom obezbeđenju (s prenosom prava vlasništva ili u hartijama od vrednosti) • Gotov novac (novac u bilo kojoj valuti. . . ) • Close-out netting/konačno netiranje/poravnanje – odredba ugovora ili svaka zakonska odredba, kojom se, u slučaju događaja izvršenja: (i) obaveze strana ubrzavaju kako bi odmah dospele ili (ii) Prebijaju se iznosi dospelih obaveza, uz doplatu neto iznosa strani koja manje duguje • • Centralna banka, Evropska centralna banka, MMF, EIB, Banka za međunarodna plaćanja, multilateralna razvojna banka finansijske institucije učesnici u platnom sistemu ili klirinška kuća lice, osim fizičkog lica, uključujući privredna društva i partnerstva bez pravnog subjektiviteta, pod uslovom da je jedna od gorenavedenih institucija*

ZAKON O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU • • • ZOFO obezbeđuje pretpostavke pravne sigurnosti i finansijske stabilnosti doprinosi se jačanju finansijskog tržišta (repo tržišta, finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata) sistemski se uređuje pitanje finansijskog kolaterala, usklađuje sa međunarodnim standardima uspostavlja savremeni, jasni i efikasni pravni okvir za ugovaranje i realizaciju finansijskog obezbeđenja uvode se jasna pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju finansijskog obezbeđenja smanjuju se administrativne procedure ili sprovođenje dugog sudskog ili upravnog postupka Ostali ciljevi: - smanjenje kreditnog rizika na finansijskom tržištu standardizacija finansijskih okvirnih ugovora sa klauzulom netiranja veći stepen zaštite potraživanja Republike Srbije kod upravljanja javnim dugom (ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika) unapređenje tržišnih rešenja kroz raspolaganje kolateralom i dr.

UGOVOR O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU • Ugovorom o finansijskom obezbeđenju obavezuje se davalac obezbeđenja da radi obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe finansijske obaveze, prenese sredstvo obezbeđenja primaocu obezbeđenja ili da na tom sredstvu ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja, a primalac obezbeđenja se obavezuje da primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja po izvršenju finansijske obaveze, odnosno istovremeno s tim izvršenjem. Vrste ugovora 1) Ugovor kojim se prenosi pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima koji su sredstvo obezbeđenja, odnosno kojim se prenosi potraživanje kao sredstvo obezbeđenja – primalac obezbeđenja ima pravo korišćenja, raspolaganja uključujući i prodaju – npr. repo ugovori / prenosi se fiducijarno pravo svojine ili 2) Ugovor kojim se u korist primaoca obezbeđenja prenosi založno pravo (može se ugovoriti i pravo korišćenja i raspolaganja kolateralom)

UGOVOR O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU • Poseban ugovor ili sastavni deo okvirnog ili drugog ugovora, odnosno opštih uslova poslovanja • Zaključuje se u pismenoj ili elektronskoj formi, odnosno na trajnom nosaču podataka koji omogućava čuvanje i reprodukovanje izvornih podataka u neizmenjenom obliku

STANDARDIZOVANI UGOVORI European Master Agreement (EMA) + Annexes ISDA Model Netting Act ISDA Master Agreement

UGOVORNE STRANE 1) Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, organ javne vlasti, uključujući javnopravno telo i organizaciju u čijoj su nadležnosti poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom i/ili vođenjem računa korisnika javnih sredstava, kao i Fond za razvoj Republike Srbije i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije; 2) Narodna banka Srbije; 3) finansijska institucija sa sedištem u Republici Srbiji nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ, uključujući banku, društvo za osiguranje, brokerskodilersko društvo, društvo za upravljanje investicionim fondom, investicioni fond, društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, instituciju elektronskog novca, platnu instituciju, javnog poštanskog operatora u vezi s finansijskim uslugama koje pruža, društvo koje obavlja poslove faktoringa i društvo koje obavlja poslove davaoca finansijskog lizinga; 4) učesnik u platnom sistemu i sistemu za poravnanje hartija od vrednosti sa sedištem u Republici Srbiji – uključujući Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, centralnog tržišnog učesnika, agenta za poravnanje, klirinšku kuću i operatora ovog sistema – koji obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, odnosno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

UGOVORNE STRANE 5) Evropska unija, država članica Evropske unije, treća država, kao i organ javne vlasti u tim državama, uključujući javnopravno telo i organizaciju u čijoj su nadležnosti poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom ili intervencijama u vezi s tim upravljanjem; i/ili vođenjem računa korisnika, osim subjekata za čije obaveze jemči država; 6) Evropska centralna banka i druge centralne banke; 7) Međunarodni monetarni fond, Banka za međunarodna poravnanja, Evropska investiciona banka i međunarodne razvojne banke kojima se, prema propisu Narodne banke Srbije kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke, dodeljuje najniži ponder kreditnog rizika; 8) finansijska institucija u smislu propisa Evropske unije nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ; 9) centralni tržišni učesnik, agent za poravnanje i klirinška kuća u smislu propisa Evropske unije kojima se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima 3 i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, uključujući instituciju koja obavlja srodne poslove na tržištu fjučersa, opcija i drugih finansijskih derivata u skladu s propisima države članice; 10) pravno lice koje kao zastupnik ili na drugi način deluje u ime i/ili za račun navedenih ili imaoca dužničkih hartija od vrednosti ili drugih prenosivih sekjuritizovanih instrumenata duga koje su izdala ta lica.

FINANSIJSKA OBAVEZA Finansijska obaveza je obaveza po kojoj poverilac ima pravo na novčano namirenje i/ili pravo da mu se predaju, odnosno prenesu finansijski instrumenti. Finansijska obaveza može biti: • sadašnja ili buduća; • uslovna ili bezuslovna; • stalna ili povremena; • odrediva po vrsti i/ili klasi i • druga finansijska obaveza u skladu sa ugovorom i zakonom. Finansijska obaveza može glasiti na dinare ili na stranu valutu.

SREDSTVA OBEZBEĐENJA Sredstva obezbeđenja: Finansijski instrumenti 1) Definisani su Zakonom o tržištu kapitala (“Službeni glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i 108/2016) kao: 2) 3) novčana sredstva (ne i gotov novac); finansijski instrumenti; (hartije od vrednosti i dr. ) kreditna potraživanja. • u odnosu na nerezidente i rezidente važe ograničenja ustanovljena deviznim propisima • Ekvivalentna obezbeđenja sredstva - prenosive hartije od vrednosti (akcije, obveznice i dr. ); - instrumenti tržišta novca; - jedinice institucija kolektivnog investiranja; -opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti; - izvedeni finansijski instrumenti za prenos kreditnog rizika; -finansijski ugovori za razlike; -robni derivati; -kreditni derivati i dr. *

DAVANJE, KORIŠĆENJE I RASPOLAGANJE SREDSTVIMA OBEZBEĐENJA DAVANJE - podrazumeva sticanje državine ili kontrole nad sredstvima obezbeđenja i dokazuje se u pisanoj formi/pisanim dokazom: Ø novčana sredstva – da su odobrena i/ili evidentirana na novčanom računu; Ø finansijski instrumenti – da su preneti na određeni račun ili da je upisano založno pravo i Ø kreditno potraživanje - da je primaocu obezbeđenja dostavljen spisak kreditnih potraživanja sa podacima o dužniku i iznosu kreditnog potraživanja i datumu davanja saglasnosti i izjave. CR Ho. V i NBS – propisuju uslove za evidenciju, upis, prenos finansijskih instrumenata, novčanih sredstava i kreditnih potraživanja KORIŠĆENJE I/ILI RASPOLAGANJE – obim i sadržina prava korišćenja i raspolaganja sredstvima obezbeđenja na kojima je uspostavljeno založno pravo se utvrđuje ugovorom i može odgovarati pravima vlasnika. Ø Ako koristi sredstvo obezbeđenja – dužan je da na dan dospeća vrati ili prenese ista ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja davaocu obezbeđenja i/ili izvrši prebijanje Ø Ako raspolaže sredstvima obezbeđenja (osim kod kreditnog potraživanja) i otuđi založeno sredstvo, treće lice stiče to sredstvo bez tereta.

REALIZACIJA SREDSTAVA OBEZBEĐENJA Realizacija nastupa usled neizvršenja finansijske obaveze ili drugog ugovorenog događaja ili okolnosti: - otpočinje namirenje vansudskim putem iz sredstava obezbeđenja i/ili - vrši se netiranje potraživanja i obaveza. Realizacija se izvršava: Ø bez dostavljanja prethodnog obaveštenja ili upozorenja (davaocu ili dužniku); Ø bez saglasnosti ili odluke suda, organa javne vlasti ili bilo kog drugog lica; Ø bez javne prodaje ili drugog načina realizacije i Ø bez utvrđivanja posebnog roka koji mora proteći od nastupanja uslova za realizaciju sredstava obezbeđenja do te realizacije. Realizacija se odvija bez obzira na pokretanje/otvaranje stečajnog, likvidacionog postupka ili primenu mera reorganizacije. Sredstva obezbeđenja, novčana i finansijski instrumenti, su izuzeti od izvršenja i obezbeđenja.

NAMIRENJE IZ ZALOŽENIH I STEČENIH SREDSTAVA OBEZBEĐENJA Namirenje se vrši: - neposrednim namirenjem iz novčanih sredstava; - prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem u svojinu finansijskog instrumenta (sticanje prava svojine) i - prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem kreditnog potraživanja. Vrednost prodatog ili prisvojenog sredstva obezbeđenja se prebija s finansijskom obavezom, odnosno ta se vrednost primenjuje na izvršenje finansijske obaveze. Obaveze primaoca sredstava obezbeđenja: - da dostavi obaveštenje o namirenju potraživanja da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka pri namirenju odnosno utvrđivanju vrednosti sredstava obezbeđenja i izračunavanju finansijske obaveze, uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

PREBIJANJE*/ NETIRANJE ILI CLOSE-OUT NETTING ZOFO – razlikuje dve vrste netiranja: 1) netiranje kod ugovora o finansijskom obezbeđenju (član 17 ZOFO) 2) netiranje kod drugih finansijskih ugovora (član 20 ZOFO), uz obavezu da ugovorne strane budu kvalifikovane, kao i sredstva obezbeđenja i ugovori (finanskijski derivati, hartije od vrednosti i sl. ) Ugovorima se utvrdi uslov, nakon čijeg nastupanja ugovorne strane automatski ili na zahtev druge ugovorne strane preduzimaju sledeće: Ø međusobne obaveze po osnovu jednog ili više ugovora smatraju se dospelim i izražavaju se kao novčane obaveze ili prestaju i zamenjuju se novim novčanim obavezama, u skladu s njihovom procenjenom tekućom vrednošću, odnosno vrednošću koja je utvrđena na način iz ugovora; i/ili Ø vrši se netiranje (prebijanje) međusobnih potraživanja i obaveza po osnovu jednog ili više ugovora, tako da je ugovorna strana koja duguje veći iznos dužna da plati razliku u iznosu potraživanja (neto iznos).

ODNOS PREMA DRUGIM ZAKONIMA I PROPISIMA Zakonodavac propisuje: - da se sredstva obezbeđenja mogu i dalje ugovarati prema Zakonu o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ” br. 29/78. . . i “Sl. list SCG” – Ustavna povelja) i Zakonu o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (“Službeni glasnik RS” br. 57/2003. . i 99/2011); - Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ne odnosi se na zalogu hartija od vrednosti (član 14, stav 2); - uvodi se pretpostavka da je ugovorena primena ZOFO kod ugovora o finansijskom obezbeđenju; - upućuje se na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima i drugih propisa.

NADZOR I KAZNENE ODREDBE Nadzor nad primenom zakona: Ø Narodna banka Srbije; Ø Komisija za hartije od vrednosti i Ø drugi nadležni organi. Kaznene odredbe/ prekršaji: -Novčane kazne od 100. 000 -2. 000 dinara za pravno lice i -Novčana kazna od 20. 000 -150. 000 dinara za odgovorno lice upravnom licu -Novčana kazna od 30. 000 -500. 000 dinara za preduzetnika.

OTVORENA PITANJA U VEZI SA ZOFO - - - . utvrđivanje vrednosti sredstava obezbeđenja i izračunavanje finansijskih obaveza kada finansijski instrument nema tržišnu cenu; Zakon o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2011. . . i /2018) propisuje postupak za utvrđivanje cene za hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca, ali ne i za druge finansijske instrumente (član 56, 57, 259 Zakona o privrednim društvima); standard dobrog stručnjaka (član 18 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima); dužnost pažnje i tužba zbog povrede dužnosti pažnje (član 63 i 64 Zakona o privrednim društvima); koja su pravna sredstva koja dužnik ili davalac obezbeđenja ima na raspolaganju u vezi sa utvrđenom vrednošću i izračunavanjem finansijskih obaveza; da li i treća zainteresovana lica (stečajni poverioci, drugi poverioci kod dužnika i dr. ) imaju pravo i pravni interes da pokrenu tužbu ili ulože drugo pravno sredstvo (opšta pravila o naknadi štete, individualna, derivativna, kolektivna, posebna tužba i/ ili zahtev za utvrđivanje cene u vanparničnom postupku. . ) i dr.

POSTOJEĆI REŽIM NAMIRENJA POVERILACA PREMA ZAKONU O STEČAJU Ø Vrste poverilaca: • Stečajni poverioci • Razlučni poverioci • Založni poverioci • Izlučni poverioci i • Poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja Ø Isplatni redovi: • Prvi isplatni red → neisplaćene neto zarade (u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana) i neplaćeni doprinosi za PIO (za poslednje dve godine) • Drugi isplatni red → svi javni prihodi u poslednja tri meseca (osim doprinosa za PIO) • Treći isplatni red → potraživanja ostalih stečajnih poverilaca • Četvrti isplatni red → potraživanja nastala dve godine pre otvaranja stečaja po osnovu zajmova (u delu u kojem nisu obezbeđeni, a koji su odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom)

Ø Prijavljivanje i utvrđivanje potraživanja • 120 dana od objavljivanja oglasa • Lista potraživanja • Utvrđeno potraživanje Ø Namirenje iz stečajne mase • • • Troškovi stečajnog postupka Obaveze stečajne mase Stečajni poverioci Stečajna masa: ü Celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka, a koja služi za namirenje stečajnih poverilaca kroz deobu

Ø BANKROTSTVO → prodaja: • • celokupne imovinske celine pojedinačne imovine stečajnog dužnika kao pravnog lica Ø Namena sredstava ostvarenih prodajom i deobna masa Ø REORGANIZACIJA → redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa • poverilačke klase i prioritet klasa • novi ugovor za izmirenje potraživanja – izvršna isprava

Dugo trajanje stečajnih postupaka – značajan protek vremena od trenutka otvaranja postupka pa do deobe i namirenja Imovina se u stečajnom postupku proda po pravilu znatno ispod svoje realne vrednosti Od sredstava ostvarenih prodajom najpre se namiruju prioritetni troškovi, pa tek onda poverioci Neizvesnost naplate potraživanja (ugrožavanje pravne sigurnosti)

POSEBAN REŽIM NAMIRENJA POTRAŽIVANJA POVERILACA NA OSNOVU UGOVORA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU Ø Donošenje Zakona o finansijskom obezbeđenju • nova vrsta poverilaca • nova pravila u vezi sa ugovorima o finansijskom obezbeđenju Ø Lex specialis derogat legii generali ili donošenje izmena i dopuna Zakona o stečaju Ø Ciljevi izmena i dopuna ZOS: • dosledna implementacija rešenja iz ZOFO na materiju stečaja • postavljanje savremenog i efikasnog normativnog okvira za izvršnjavanje obaveza kvalifikovanih učesnika na finansijskom tržištu • očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema • usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU • unapređenje pravne i finansijske sigurnosti u izvršavanju obaveza učesnika na finansijskom tržištu

Ø Nesmetano izvršavanje ugovora o finansijskom obezbeđenju Ø Poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja • nisu stečajni, razlučni, založni niti izlučni poverioci • dužnost obaveštavanja suda o namirenju potraživanja Ø Mera obezbeđenja i računi stečajnog dužnika • zabrana određivanja mera obezbeđenja • zabrana blokiranja računa stečajnog dužnika Ø Pravo na prebijanje potraživanja u stečajnom postupku • close-out netting • brisan stav 4. člana 82. ZOS Ø Ograničenje postupanja stečajnog upravnika kod ispunjenja određenih vrsta ugovora • pravo na izbor kod dvostranoteretnih ugovora • fiksni poslovi

Ø Nemogućnost pobijanja u slučaju ugovora o finansijskom obezbeđenju Ø UPPR/PR i ugovori o finansijskom obezbeđenju • mere za realizaciju plana reorganizacije • mere obezbeđenja kod plana reorganizacije Ø Prekršaji i novčane kazne

Implementacija novina koje donosi ZOFO Izuzimanje poverilaca koji su primaoci finansijskog obezbeđenja iz primene pravila stečajnog postupka Obezbeđivanje potpune pravne sigurnosti ovim poveriocima

HVALA NA PAŽNJI Dr Marija Tasić, advokat Marko Damnjanović, advokat Knez Mihailova 11 -15 Beograd + 381 (0) 11 630 22 33 + 381 (0) 11 328 52 03 office@tasiclaw. com