Individualan savetodavni razgovor i rad sa grupom uenika

Individualan savetodavni razgovor i rad sa grupom učenika

Savetodavni vaspitni rad l l Neposredni vapitni rad učitelja i nastavnika sa učenicima prošao je kroz tri faze: Poučavanje Pedagoško vodjenje Pedagoško savetovanje

Savetodavni vaspitni rad l l l Školski pedagog je stručno profesionalno lice koje ne posreduje izmedju nastavnog programa i razreda, već se usredjuje na dete koje je u ulozi učenika Savetovanje omogućava da vaspitanik saopšti koncept o sebi Dobronamernost i stručnost dve odlike savetovanja

Savetodavni vaspitni rad l Savetovanje se može definistai kao: proces od-ličnosti do-ličnosti u kome se u jednoj ličnosti pomaže da poveća svoje razumevanje i sposobnost za rešavanje svojih problema. l ( D. Mortesen-A. Šmuler)

Savetodavni vaspitni rad l l l Savetodavni rad je u središnjim kanalima krvotoka vaspitnog procesa Savetovanje u svrhu vaspitnog delovanja je najznačajniji za školu-obavlja ga školski pedagog Savetodavnim radom se bave svi koji vaspitavaju decu i omladinu

Savetodavni vaspitni rad l Savetodavni rad koji obavlja pedagog ima svoju institucionalizovanu formu, planski i programski je predvidjen, metodički promišljen i predstavlja deo jedne profesije, odnosno izvodi ga stručno lice

Savetodavni vaspitni rad l l l Pedagoško savetovanje je namenjeno svima Pedagoško savetovanje predstavlja celoviti tretman ličnosti normalne školske populacijeod identifikacije problema, preko dijagnosticiranje, do zajedničkog razrešavanja sa učenicima Pedagoška terapija

Savetodavni vaspitni rad l l l Na liniji izmedju blage retardacije i akceleracije školske populacije, pedagog deluje Preventivno Interventno Korektivno Sistematski

Savetodavni vaspitni rad l Pedagoško savetovanje je u odnosu na pedagoško vodjenje, viši stepen organizacije vaspitnog rada

Vrste savetodavnog razgovora: l l Individualni Grupni

Vodjenje individualnog pedagoškog razgovora l To je proces koji podrazumeva razgovor i niz vaspitnih aktivnosti koje se preduzimaju i pokreću u pedagoškom radu

Individalni razgovor se organizuje l l l Učenik insistira na razgovor Razgovara o pitanjima intimnog karaktera Učenik ne želi da saradjuje sa grupom Problem je složen i zahteva direktno sučeljavanje Pedagog proceni da će u neposrednom razgovoru njegov uticaj na učenika biti snazniji i trajniji

Struktura razgovora l l l Priprema za razgovor Tok razgovora Analiza razgovora

Priprema za razgovor l l l Prikupljanje podataka Dokumentacija o učeniku, porodici, drugovima Prikupiti mišljenje drugih o učeniku, problemu koji je predmet razgovora Pripremite materijale i instumente Konsultovati odeljenskog starešinu, roditelje ili druge stručnjake

Tok razgovora l l Formalnosti koji su satavni deo svakog razgovora Ulazak u prostoriji, razmena pozdrava, rukovanje, zauzimanje istih pozicija, fraze kojim se otvara prostor za razgovor

Tok razgovora-inicira učenik l l l Učenik iznosu razlog dolaska Fraze koje treba izbegavati: “Drago mi je što si došao”, “O čemu želiš da razgovaramo” Pitanja koja bi poslužila: “Je li bio naporan dan “, “Kako je bilo na odmoru”

Tok razgovora-inicira pedagog l l l Pedagog započinje razgovor Fraze: Primečeno je da u poslednje vreme ne dolaziš redovno na nastavu” Aktivno slušanje Cilj je pomoći učeniku Načela nedirektivnog savetovanja

Nedostaci direktivnosti u razgovoru l l l l Moralisanje Dogmatiziranje Dijagnosticiranje Interpretacija Generalisnje Identifikovanje Preduzetnost

Pitanja u razgovoru l l l Otvorena Zatvorena Direktna Indirektna Dvosmislena

Kakva treba da budu pitanja l l l l Jasna i razumljiva Pitanja zatvorenog tipa često ograničavaju kontakt Umesto direktnih koristiti indirektna pitanja Izbegavati dvosmislena pitanja izbegavati sugestivna pitanja Ne bombordovati učenika serijom pitanja Ne postavljati novo pitanje, pre nego učenik shvati i odgovori na prethodno

Kakva treba da budu pitanja l l l Mnogo pitanja onemogućuju odgovor Terminologija neka bude bliska učeniku Govoriti toliko glasno, koliko je neophodno Upoznajte dečji život Ne pitajte ono što očekujete da će učenik reći Nije dobro ako tek na kraju razgovora pitate učenika kako se zove

Završetak razgovora, analiza i vrednovanje l l Završetak razgovora rezultura zaključkom Beleženje podataka

Karakteristike grupnog savetodavnog vaspitnog rada l l Grupu čine: Učenici koji imaju problem Učenici koji nemaju problem Grupa koja želi da reši neki problem koji postoji u školi

Prednosti grupnog savetodavnog vaspitnog rada l l l Pojedinac realnije procenjuje svoj status Kada je problem sličan, racionalnije je raditi sa više učenika Učenik se privikava na poštovanje i toleranciju drugih Razvijanje osećanja pripadnosti grupi Koristan u procesu socijalizacije

Prednosti grupnog savetodavnog vaspitnog rada l l l Introvertniji učenici otvorenije govore o svojim problemima Kod pojedinih učenika postoji strah od individualnog razgovora sa pedagogom Grupni savetodavni razgovor je iskreniji i etički opravdaniji Pojedinci u grupi dele probleme sa drugima Uloga pedagoga je konsultativna i kordinirajuća

Karakteristike grupnog savetodavnog vaspitnog rada l Petar Mandić: “grupno savetovanje je dinamičan interpersonalan proces koji uključuje primenu tehnika savetodavnog rada sa normalnim pojedincima. Članovi grupe zajedno istražuju , uz pomoć savetnika, svoje probleme, osećanja sa namerom da modifikuju svoje stavove i vrednosti, da bi se na taj način moglu uspešnije baviti svojim razvojnim problemima i pedagoškim situacijama. Grupa kojoj je namenjeno savetovanje sastavljena je od sest do deset vršnjaka, koji rade sa profesionalno osposobljenim stručnjakom na drugačiji način od medicinara”

Karakteristike višestrukog savetodavnog vaspitnog rada (Rajt i Frelih) l l l Svi članovi grupe imaju zajedničko problem Savetnik funkcioniše kao lider Favorizuje se atmosfera slobodnog izražavanja Uzajamno delovanje i odnosi su bitni za članstvo, kao uzajamna pomoć, a članovima se daje mogućnost da procenjuju pritiske koje stvaruju u grupi Učenici se stimulišu pomoću grupnih standarda da postižu ciljeve

Koji su učenici najčešće uključeni u razgovor i zbog čega (MortesenŠmuler) l l l Učenici koji pokazuju ozbiljne nedostatke u svom ponašanju Učenici koji izgledaju stalno nervozni, nesretni i koji su suviše stidljivi Učenici sa fizičkim nedostacima Učenici koji pokazuju delikventna ponašanja Učenici koji ne mogu ili neće da profitiraju u školskom radu ni onda kada se preduzmu potrebne obične mere lečenja u školi

Koji su učenici najčešće uključeni u razgovor i zbog čega (MortesenŠmuler) l l Učenici koji imaju da načine izbor ili da donesu odluku Učenicima kojima je potrebna pomoć u rekonstrukciji i integrisanju svojih sistema vrednosti Učenici koji postižu slabiji uspeh u školskom radu Učenici koji dolaze iz kulturno i ekonomskih zaostalih kuca

Vrste grupa i njihova klasifikacija l l Grupa se formira da bi se realizovao zadatak, modifikovalo ponašanje članova grupe i stvorili uslovi za učenje Pomoc pedagoga odeljenskom starešini

Rad sa manjom grupom l l l Rad sa mnajom grupom usmeren je na pitanja o vaspitnim problemima Diskusija pomaže učenicima da postanu svesni svojih stavova, osećanja i vrednosti Vaspitno delovanje u malim grupama je “učenje učenja”

Struktura grupe l l Jesnostavna, složena Formala, neformalna

Rukovodjenje u grupi l l Rukovodjenje se sastoji od raznih tehnika, procedura, operacija i aktivnosti Demokratski Autokratski Leissez - faire

Stilovi rukovodjenja po Rensis Likertu l l Ekstremno-autokrativni Benevolentno autokrativni Konsultativni Participativno-grupnim