Edukativni i savetodavni rad logopeda sa porodicom o

Edukativni i savetodavni rad logopeda sa porodicom (o psihičkom i komunikativnom razvoju deteta) Vesna Radoman Sanja Dimoski

• Edukativni rad sa porodicom – forma psihološke podrške; dobijanje kompetentne informacije stvara osećanje sigurnosti i izvesnosti, roditelji imaju osećaj da su u “sigurnim rukama”

Deci sa komunikativnom i drugim oblicima ometenosti • Nedostaju povećane stimulacije za razvoj jer vrlo često imaju manjak iskustva o svakodnevnim životnim situacijama. • Deci sa ometenošću nedostaju mnogobrojna iskustva koja dete bez ometenosti njihovog uzrasta ima. Ona se manje kreću, manje kontaktiraju i manje komuniciraju, manje izlaze iz kuće.

Porodica • Zbog toga mora dodatno i pojačano stimulisati razvoj takvog deteta. • Proces habilitacije i rehabilitacije deteta mora veštački stimulisati niz aktivnosti i podsticati porodicu da to pojačano čini. • Trebalo bi savetovati porodicu da sa sobom vode dete (svuda gde je to moguće); u prodavnicu, u posetu prijatelju, u dečje pozorište, sportske aktivnosti ili posmatranje sportskih događaja, na izlete, upoznavanje prirode, na putovanja. Trebalo bi organizovati susrete sa vršnjacima koji su i bez ometenosti, ali i druženje sa starijima i mlađima (to je moguće sa članovima šire porodice ali i izvan nje).

Gašdanov eksperiment (Gashdan) • Eksperimentalnu grupu su činila deca istog mentalnog uzrasta MU=4 g. (ali različita po kalendarskom). To su bila deca sa sniženim mentalnim sposobnostima i fizički ometena deca. Kontrolna grupa: imala jednak mentalni i kalendarski uzrast od 4 g. • Testovni materijal činili su predmeti iz svakodnevnog života grupisani po zajedničkoj situaciji:

Gašdan- nastavak • I grupa- izleti i provod (ZOO, park, bazen, izlet) • II gr. - usluge (prodavnica, frizerski salon, garaža, pijaca • III gr. - domaći poslovi (metle, krpe za praš. posuđe, pokućstvo, nameštaj ) U svakoj grupi predmeta E gr. prepoznavala je manji broj predmeta od K gr.

Logoped bi trebalo da tokom habilitacije i rehabilitacije deteta Istovremeno radi sa njegovom porodicom pružajući joj psihološku podršku -koristeći savetovanje i informisanje roditelja o svim relevantnim činjenicama vezanim za razvoj deteta (ne samo govora) - npr. značaj igre u razvoju dece (vežba); - Edukujući roditelja o različitim oblicima stimulacije deteta (komunikativne igre)

Efekti porodičnog uticaja na ranu vokalizaciju i komunikaciju • Nekoliko studija pokazalo da je verbalno i komunikativno obogaćivanje od strane članova porodice značajno uticalo na povećanje vokalizacije i bablinga kod bebe. Pokazalo se da bebe više vokaliziraju kada im majke govore paralelno dok one proizvode glasove i slogove. Interesantno je da se vokalizacija ne povećava kada je obezbeđeno samo prisustvo majke koja ne govori (Waisberg)

Istraživanje Irvin-a • Bebe od 13 -30 mes. kojima su majke svakodnevno čitale 15 -20 min. produkovale su mnogo više bablinga nego kontrolna grupa. • Dalja ispitivanja su pokazala da je uz to vrlo bitna i emocionalna pratnja. Casler je izlagao decu impersonalnom, bezličnom ponavljanju nizova brojeva i to nije imalo efekta na razvojno napredovanje beba

Osnovni stimulativni uslov unutar porodice • Emocionalna inteligencija roditelja i sposobnost empatije, emocionalno obrazovanje • Brazelton kaže da roditelji moraju da shvate da njihovi postupci mogu da pomognu da se izgrade samouverenost deteta, podstakne njegova radoznalost i omogući zadovoljstvo pri učenju ali i da se upozori na ograničenja. • Vežba

Teme od suštinskog značaja: • Roditeljska verbalizacija - stimulacija; • Neverbalni postupci prema detetu – stimulacija i emocionalna komunikacija; • Pomoć roditelja deteta da se nosi sa sopstvenim osećanjima – rad na jačanju roditeljskih kapaciteta; • Uključenje u grupe podrške; • Socijalna podrška roditeljima i porodici – upućivanje na podršku iz okruženja;

Savetodavni rad / mentalno higijenski uslovi razvoja • J. Bowlby – tipični obrasci patogenog roditeljstva: • Jedan ili oba roditelja su bili stalno nesposobni da brinu o deteta ili su ga aktivno odbacivali • Ređi ili češći prekidi u procesu roditeljstva • Stalne pretnje roditelja da neće voleti dete koje se koriste kao sredstvo kontrole

• Pretnje jednog roditelja da će napustiti porodicu ili čak ubiti drugog roditelja ili ubiti sam sebe • Indukovanje deteta da se oseća krivim isticanjem da će se zbog njegovog ponašanja roditelj razboleti ili umreti;

Separacije • Radi sprečavanje negativnih efekata separacije potrebno je: • Ne odvajati decu od bitnih figura pre druge -treće godine • Ako je odvajanje neophodno, obezbediti adekvatnu zamenu za roditelja, najbolje iz kruga poznatih osoba (bez menjanja mesta boravka)

• Odvojenost od roditelja treba da traje što kraće • Za odvajanje prirpemiti i roditelje i decu • Osoblje u ustanovama edukovati i obezbediti što veći broj osoba na što manji broj dece (posebno kada su deca mlađeg uzrasta) • Pratiti znake eventualne povišene anksioznosti i kod deteta i kod roditelja i pružati stručnu pomoć;

Tipični odnosi prema deci sa ometenošću - prezaštitnički odnos • Često prisutan kod roditelja sa decom koja imaju neki oblik ometenosti • Ne pruža adekvatne uslove za psihički razvoj deteta, njegovo osamostaljivanje i sazrevanje • Ovaj odnos je najčešće posledica osećanja krivice ili osećanja sažaljenja

Kod deteta sa ometenošću nekad je teško povući granicu između • Šta je objektivno uslovljena briga koju nameće ometenost (prelazak ulice gluvog deteta) a šta prebrižnost i prezaštićivanje (roditelj oblači svoje gluvo dete u 7 g. ). • Izvestan prelazak te granice i blage oscilacije oko nje su relativno normalne ali stručnjak mora da reaguje kada sretne izražene slučajeve prezaštićivanja

Bliže bihejvioralno određenje prebrižnog odnosa • Nedopuštanje detetu da preduzme aktivnosti primerene njegovom uzrastu a da nisu ometene hendikepom kao što je samostalni izlazak van kuće • Prekomerno angažovanje roditelja tamo gde dete može samostalno delovati (roditelj mu sve priprema, organizuje ili radi umesto njega) • Izražavanje nerealnih strahovanja i strepnji od svih mogućih opasnosti koje prete detetu

Prezaštićujući i prebrižan odnos • Sputava dete sa ometenošću u fizičkom i psihičkom sazrevanju (odlaže sazrevanje) i dovode do stvaranja pasivnog odnosa iščekivanja deteta da sve drugi urade umesto njega. • Prebrižnost porodice prema detetu sa ometenošću vodi ka njegovoj infantilizaciji i nezrelosti

Suprotan pol odnošenja jeste preuveličavanje detetovih moći • Ređe se sreće i posledica je nesvesnog mehanizma odbrane roditelja (negacija) , nameće visoke ideale i gaji velike aspiracije koje je detetu vrlo teško dostići. Ovo nekad vodi dotle da roditelj odbacuje potrebu za re(habilitacijim). • Ovakav odnos je za dete izvor velikih frustracija i osećanja manje vrednosti i nesigurnosti u sebe

Zadatak • Na osnovu gore navedenog, u pismenoj formi osmisliti interveciju logopeda (u nekoliko rečenica) koja roditeljima treba da objasni i argumentuje zašto za detetov razvoj nije dobar njihov prezaštitnički odnos • Intervenciju (dostaviti mejlom) dati u formi “uloge” logopeda, poput varijante koju smo radili na vežbama u okviru role play-a