Glavni odgajivaki program u ovarstvu Uvod Glavni odgajivaki

Glavni odgajivački program u ovčarstvu

Uvod Ø Glavni odgajivački program u ovčarstvu ima za cilj da u skladu sa postojećim zakonskim propisima utvrdi odgajivačke ciljeve i metode za praktično sprovođenje selekcije, odnosno genetskog unapređenja ovčarstva u Srbiji.

Uv od Ø Pravni osnov za donošenje glavnog odgajivačkog programa dat je Zakonom o stočarstvu i Pravilnicima koji proizilaze iz ovog Zakona, a usaglašen je i sa sledećim zakonima: — Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju — Zakon o veterinarstvu — Zakon o dobrobiti životinja

MATIČNA POPULACIJA Ø Matičnu populaciju ovaca predstavljaju priplodne jedinke ženskog i muškog pola nadprosečnog kvaliteta, rasa obuhvaćenih odgajivačko-selekcijskim programom. Ø Sve životinje u matičnoj populaciji obuhvaćene su selekcijskim radom, putem kontrole produktivnosti i ostalih postupaka za unapređenje genetske strukture, odnosno proizvodnih osobina (meso, mleko, vuna, itd)

MAT IČNA POPU LACI JA Ø Da bi jedno stado postalo matično, mora se sastojati od kvalitetnih priplodnih grla određene populacije, koja su upisana u glavnu matičnu evidenciju i koja se nalaze pod kontrolom proizvodnih svojstava. Ø Izuzev ukoliko se radi o rasi koja je jako ugrožena u svom biološkom opstanku, gde kriterijum može biti i niži. Ø Matična populacija ovaca u Srbiji predstavlja osnovu genetskog unapređenja ovčarstva u zemlji.

RASNA STRUKTURA Ø Rasna struktura ovaca u Srbiji je šarolika, bez obzira što nemamo veliki broj rasa. Razlozi za to su, pre svega, u raznolikosti faktora sredine ili ambijenta u kojima se ovce gaje, kao i u tradiciji, sistemu gajenja i navikama odgajivača. Ø Kada govorimo o rasnoj strukturi, sve populacije ovaca u našoj zemlji možemo razvrstati u grupe prema proizvodnom tipu: • kombinovane rase, namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune (pramenke), • rase za proizvodnju mesa (Ile de France i MIS), • rase za proizvodnju mesa i vune (Virtemberg) i • rase izražene plodnosti (Romanovska)

Rasna struktura i odgajivački ciljevi Odgajivačko-selekcijski rad u ovčarstvu zasniva se na sledećim proizvodnim ciljevima: Ø Meso-mleko-vuna: Najveći deo naše populacije ovaca (pramenke) pripada upravo ovom tipu, odnosno trojnom smeru proizvodnje. To je tradicionalno nasleđe u ovčarstvu Srbije i kao takvo treba da se zadrži i sačuva. Ø Meso: U ovčarstvu većine evropskih zemalja proizvodnja ovčijeg mesa ima prvorazredni značaj i predstavlja glavni izvor zarade farmera. U našoj zemlji situacija je ista, a najveći deo proizvedenog mesa čine mlada jagnjad uzrasta do 90 dana (tm 2530 kg).

Rasna struktura i odgajivački ciljevi Ø Meso-vuna: Pored populacija ovaca specijalizovanih za proizvodnju mesa, postoje i rase koje uz meso proizvode i kvalitetnu vunu, pa su i svrstane u tip dvojnog smera proizvodnje. U selekciji ovaca ovog proizvodnog pravca, pored osobina prinosa i kvaliteta mesa, mora se voditi računa o obraslosti tela vunom, tipu i prinosu runa, kao i kvalitetu vune.

Kontrola proizvodnih osobina Ø U cilju kontrole proizvodnih svojstava i testiranja ovaca, a time i selekcije, podrazumeva se sprovođenje sledećih selekcijskih mera: Ø Mere telesne razvijenosti i plodnosti (kontrola produktivnosti) − − − − Mase tela jagnjadi rođenju Mase tela jagnjadi sa 30 dana Mase tela jagnjadi sa 60 dana Mase tela jagnjadi sa 90 dana Mase tela odraslih grla Mere eksterijera Indeks plodnosti Prinos i kvalitet vune

Kontrola produktivnosti Ø Kontrola − − Trajanje laktacije Količina mleka u laktaciji Sadržaj mlečne masti u mleku Sadržaj proteina u mleku Ø Testovi − − − mlečnosti priplodnjaka Biološki test ovnova Performas test ovnova Progeni test ovnova

Selekcijska smotra Ø Selekcijska smotra predstavlja jednu od osnovnih zootehnickih mera za efikasno unapredjenje stočarstva, a sastoji se u tome da se od raspoloživih grla za priplod odaberu ona koja najbolje odgovaraju postavljenom cilju. Ø Organizuje se najčešće jedanput godišnje, najpogodnije s proleća, kada se ovce šišaju.

Ø Na Se lek cij ska sm otr a smotri se utvrđuje brojno stanje ovaca, uzimaju se potrebne mere telesne razvijenosti, ocenjuje se stanje telesne kondicije, vrši se ocenjivanje i razvrstavanje ovaca u klase i na osnovu toga se odabiraju grla za dalju reprodukciju, odnosno izlučuju neodgovarajuće jedinke.

Sel ekc ijsk a sm otra Ø Posebna pažnja obraća se na muški priplodni materijal da bi se ovnovi na vreme pripremili za sezonu parenja. Ø Odabiranje grla obavlja komisija sastavljena od predstavnika osnovne i regionalne selekcijske službe. Nakon završene selekcijske smotre sačinjava se zapisnik o odabranim grlima za maticni zapat i utvrđenim merama i ocenama dotičnih grla.

Ocenjivanje i razvrstavanje ovaca u klase Ø Ocenjuju se ovce svih populacija i smerova proizvodnje u skladu sa klasifikacijom rasa. Ø Ocenjivanje ovaca se vrši najmanje dva puta u toku života, u starosti 12 -18 meseci odnosno posle prve striže, a drugi put sa navršene 3 godine. Ø Ovnovi namenjeni priplodu se ocenjuju svake godine.

e s a l k u e anj v a t s r v raz i e j n a v Ocenji Ø Ocenjivanje i razvrstavanje ovaca u klase vrši se na osnovu njihove proizvodne i priplodne vrednosti i to: — porekla grla (sa ocenama od 1 do 3 u zavisnosti od toga koliko je generacija predaka poznato) — ocena tipa (od 1 do 5) — telesna masa, količine vune i finoće vlakna — količine mleka i parametara mlečnosti: trajanje laktacije, sadržaj mlečne masti i sadržaj proteina — plodnosti. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem ovce i ovnovi se razvrstavaju u klase: E, Ia, I, II, ili III Ø

ca a v o e j van i j n e c O Ø Ovce se mogu razvrstati u Ia klasu ako su starije od 4 godine i imaju minimalno tri jagnjenja. Ø Ovce se razvrstavaju u E klasu ako nadmašuju normative za Ia klasu i imaju ocenu porekla 3 (odnosno tri generacije poznatih predaka), obavezno imaju podatke o finoći vunskih vlakana (koja mora biti iznad proseka dotične populacije) i obavezno imaju podatke o mlečnosti (ako pripadaju rasama koje se muzu), a koja mora biti iznad proseka populacije.

Ocenjivanje ovnova Ø Ovnovi se mogu razvrstati u Ia klasu ako su stariji od 3 godine i imaju završen biološki i test (koji pokzuje da ne prenose nikakve nasledne mane na potomstvo). Ø Ovnovi se razvrstavaju u E klasu ako nadmašuju normative za Ia klasu, imaju ocenu porekla 3 (odnosno tri generacije poznatih predaka) i progeno su testirani. Ovnovi kombinovanih rasa moraju imati podatke i o finoći vunskih vlakana. Pri tome, vrednost finoće vunskih vlakana mora biti iznad proseka dotične populacije.

Ocenji vanje p odmlat ka Ø Priplodni podmladak se ocenjuje sa 30 i 90 dana starosti a na osnovu: — — — tipa telesne mase na rođenju telesne mase u vreme ocene prirasta Porekla Priplodni podmladak se razvrstava u I, II, ili III klasu. Ø Melezi ovaca se ocenjuju samo u slučaju praćenja procesa njihovog uvođenja u neku od rasa (pretapanje u postojeću rasu ili dobijanje nove rase). Ø

Kontrola mleč nosti Ø AT metoda (smatra se referentnom po ICAR-u) Ø Jednom mesečno, naizmenično po mesecima jutarnja ili večernja muža Ø Nakon perioda sisanja, odnosno posle odbijanja jagnjadi Ø Sprovodi se u matičnim stadima u kojima je organizovanana kontrola porekla i proizvodnosti. Ø Plan kontrole mlečnosti Ø Obavlja se kod svih životinja koje su u stadu i koje se na dan kontrole muzu.

Kontrola mleč nosti Ø Prva kontrola mlečnosti mora se obaviti unutar 35 dana od odbijanja jagnjeta, sa eventualnim odstupanjem od 17 dana. Ø Posle 52 dana, za ovcu se ne može izračunati laktacija. Ø Vremenski interval izmedu dve uzastopne kontrole u proseku iznosi 30 dana, sa dozvoljenim odstupanjem od 28 do 34 dana.

Kontrola mleč nosti Ø Može se propustiti kontrola za celo stado, s tim da razmak između dve kontrole ne sme biti duži od 70 dana. Količina mleka za propuštena ispitivanja izračunava se na bazi podataka u ranijem i kasnijem ispitivanju.

Kontrola mleč nosti Ø Prilikom izračunavanja količine proizvedenog mleka, kao polazna tačka uzima se dan početka muže, koji počinje posle odbijanja jagnjadi. Ø Kontrola mlečnosti traje sve dok ovca prestaje da daje mleko, odnosno kada dnevno daje manje od 200 ml mleka. Ø Izračunavanje količine mleka može se obaviti za sve laktacije koje imaju najmanje 3 kontrole mlečnosti.

Kontrola mleč nosti Ø Kontrolor je u obavezi da na dan muže utvrđene vrenosti količine mleka, kao i sadržaja mlečne masti i proteina u mleku, upiše ručno u dnevnik muže ili proizvodni list ovce. Ø Naknadna preračunavanja, odnosno obračun laktacije, obavlja se kasnije kompjuterski ili ručno na osnovu podataka sa kontrola.

METODE I POSTUPCI SPROVOĐENj. A PROGRAMA Ø Da bi se Glavni odgajivački program sprovodio u potpunosti i ostvarili postavljeni odgajivački ciljevi, neophodni su odgovarajući postupci i metode njegovog sprovođenja u praksi. Ø Znamo da u procesu oplemenjivanja ovaca, selekcija ima vodeću ulogu kao metod za povećanje produktivnosti, time što se po tačno definisanoj proceduri vrši kontrola proizvodnih osobina i nakon ocene priplodne vrednosti, odabrane jedinke oba pola reprodukuju i daju potomstvo koje će nadmašiti prosek populacije.

Pristup selekciji Ø Ø Ø Ø Šta gajimo i gde gajimo Odgajivački cilj Proizvodni tip i pravac proizvodnje Genetski potencijal rase Strogost selekcije Muška priplodna grla Poštovanje osnovnih bioloških principa Primena savremenih biotehnologija

Zaključak Ø Glavnim odgajivačkim programom se odabiraju populacije ovaca za koje se smatra da su biološki i ekonomski opravdane za gajenje na našem području, u cilju korišćenja prirodnih resursa i ostvarenja ekonomske dobiti i definišu mere za sprovođenje odgajivačko selekcijskih programa.

Zak ljuč ak Ø Država je za ove populacije zainteresovana i na njima će se sprovoditi selekcija u cilju njihovog genetskog očuvanja i unapređenja, što ukupno vodi unapređenju ovčarstva srbije. Ø Mere selekcije koje odobrava i finansira država sprovode se u skladu sa ovim odgajivačkim programom.

HVALA NA PAŽNJI