Emocionalna inteligencija i regulacija emocija Poeci izuavanja EI

Emocionalna inteligencija i regulacija emocija

Počeci izučavanja EI • Turbulentan razvojni put konstrukta EI – od idealizacija do osporavanja • Dileme: • da li je u pitanju inteligencija? • da li se razlikuje od inteligencije? • da li se razlikuje od socijalne inteligencije?

Šta je EI? • EI se odnosi na individualne razlike u pogledu stepena da se uoče, obrade i iskoriste emocionalno obojene informacije, kako interpersonalne, tako i intrapersonalne prirode (Mayer & Salovey, 1997).

Različite konceptualizacije EI • Konceptualni modeli EI • Model sposobnosti – (npr. model Majera i Saloveja) u okviru koga se ovaj konstrukt pozicionira u domen sposobnosti; • Mešoviti model – shvatanje da se EI prostire kroz različite psihološke domene • U odnosu na način operacionalizacije: • Putem testova za procenu sposobnosti • Putem mera samoprocene (EI kao crta ličnosti) • tj. mere maksimalnog vs. mere tipičnog učinka/postignuća

EI kao sposobnost • EI se definiše kao sposobnost obrade informacija koje se tiču emocija, kako sopstvenih, tako i tuđih, pa u skladu sa tim postoje individualne razlike u kapacitetu da se emocije opaze, ispravno tumače, kao i da se njima na određeni način upravlja (Mayer & Salovey, 1993) • Merenje: kompozitne i jednodimenzionalne mere: MSCEIT, STEU, STEM…

Četiri hijerarhijski organizovane grane EI kao sposobnosti • Opažanje emocija • sposobnost identifikacije i diferencijacije sopstvenih i tuđih emocija; odnosi se i na ispravnu ekspresiju emocija, kao i uspešno prepoznavanje pogrešnog izražavanja emocija • Emocionalna facilitacija • korišćenje emocija u cilju poboljšanja kognitivnih procesa, poput donošenja odluka, rešavanja problema i sl. • Razumevanje emocija • poznavanje značenja određenih emocija, kao i mogućnost prepoznavanja sličnosti i razlika između njih; mogućnost uviđanja razvijanja i menjanja emocija u određenom kontekstu, kao i kakve su posledice određenog emocionalnog iskustva • Upravljanje emocijama • kapacitet da se regulišu sopstvena i tuđa emocionalna stanja, odnosno da se umanje, pojačaju i modifikuju emocionalni odgovori kako bi bili odgovarajući za kontekst, tj. situaciju u kojoj se određena emocija javlja

Sposobnost Emocionalna facilitacija Opažanje emocija Iskustvena EI EI Razumevanje emocija Upravljanje emocijama Strateška EI

Povezanost sposobnosti EI sa drugim konstruktima • Dosledno se potvrđuju niske do umerene pozitivne veze sposobnosti EI sa konvencionalnim merama inteligencije • snažnija povezanost EI sa merama kristalizovane nego sa merama fluidne inteligencije • Korelacije između EI i dimenzija ličnosti (u okviru modela “velikih pet”) su dosledno niske ili izostaju • sa neuroticizmom se sporadično javlja negativna niska do umerena veza (ispod -0, 30)

EI unutar CHC modela inteligencije – hijerarhijski model (Mac. Cann et al. , 2014) (Gf – fluidna inteligencija; Gc – kristalizovana inteligencija; Gq – kvantitativno znanje; Gv – vizuelna obrada; Glr – dugoročno pamćenje i izvlačenje) g Gf Gc Gq Gv Glr O R EI U opažanje razumevanje upravljanje EI Gf Gc Gq Gv Glr O R U Nehijerarhijski “ 5+3” model (Mac. Cann et al. , 2014) (Gf – fluidna inteligencija; Gc – kristalizovana inteligencija; Gq – kvantitativno znanje; Gv – vizuelna obrada; Glr – dugoročno pamćenje i izvlačenje; O – opažanje emocija; R – razumevanje emocija; U – upravljanje emocijama)

Prediktivni značaj sposobnosti EI • Bitna uloga u predikciji akademskog postignuća • Značaj za organizacioni kontekst: sposobnost EI predviđa niz poželjnih ishoda na radnom mestu • • snažniju otpornost na stres na poslu visoke ocene od strane kolega i supervizora povećanje zarade kao indikator radnog učinka stepen zadovoljstva poslom

Prediktivni značaj sposobnosti EI • Važan prediktor indikatora mentalnog zdravlja/psihopatologije • Pozitivne emocije • Adaptivne strategije regulacije emocija • Socijalne kompetencije • Obim socijalne mreže • Socijalna prilagođenost • Dobrobit • Zadovoljstvo životom • Maladaptivne strategije regulacije emocija (ruminacija) • Doživljaj distresa • Depresivnost

Emocionalna inteligencija kao crta ličnosti • Naglašavajući razliku između maksimalnog i uobičajenog učinka, pojedini autori ističu mogućnost i značaj da se konstrukt EI operacionalizuje putem mera samoprocene • Distinkciju između crte EI, tj. emocionalne samoefikasnosti i sposobnosti EI predložili su Petrides i Furnam i razvili model u okviru koga se EI odnosi na konstelaciju emocionalnih samopercepcija i dispozicija • dve perspektive se smatraju komplementarnim: prva obuhvata ono za šta je osoba sposobna, dok druga pokušava da sazna koliko se znanja/kompetencija prenosi u praksu • Merenje: TEIQue (Upitnik za procenu emocionalne inteligencije kao crte)

Dobrobit Sreća Optimizam Samopouzdanje Samokontrola Regulacija emocija Impulsivnost Upravljanje stresom Emocionalnost Empatija Opažanje emocija Izražavanje emocija Crta EI Socijabilnost Upravljanje emocijama Asertivnost Socijalna svesnost Odnosi sa drugima Pomoćne skale Samomotivacija Adaptabilnost

Povezanost crte EI sa drugim konstruktima • Značajno korelira sa bazičnim dimenzijama ličnosti iz modela "velikih pet“ • dosledno visoko (negativno) sa neuroticizmom • umereno sa ekstraverzijom i savesnošću • znatno niže sa saradljivošću i otvorenošću • Crta EI je • distinktivna (može se izolovati u prostoru ličnosti) • složena (delimično je određuje nekoliko dimenzija ličnosti) • leži na nižim nivoima hijerarhije ličnosti (u odnosu na Ajzenkove crte i Velikih pet nije pozicionirana ortogonalno, već koso)

Prediktivni značaj crte EI • Domen obrazovanja • crta EI pozitivno predviđa akademsko postignuće • negativan prediktor školskog apsentizma i ispoljavanja devijantnih oblika ponašanja • Značaj crte EI u oblasti organizacije i rada • • pozitivne veze sa veštinama upravljanja ljudskim resursima, doživljajem kontrole na radnom mestu i zadovoljstvom poslom, kao i sa preduzetničkim veštinama negativne veze sa intenzitetom sagorevanja na radnom mestu

Prediktivni značaj sposobnosti EI • Crta EI i mentalno zdravlje/patologija • • Opšte zadovljstvo životom Psihička dobrobit Adaptivni mehanizmi prevladavanja Kvantitet i kvalitet socijalne mreže • • Anksioznost Bes Hostilnost Depresivnost Sklonost fizičkoj agresivnosti Poremećaji ličnosti Somatske teškoće Različiti oblici adiktivnih ponašanja i štetnih navika

Koncept regulacije emocija • Regulacija emocija može se posmatrati u vidu automatskih/implicitnih i voljnih/eksplicitnih procesa • Automatska regulacija emocija se odnosi na registrovanje senzornog inputa koji dovodi do aktivacije određenih kognitivnih shema, koje dalje upravljaju emocionalnim reagovanjem individue • Kod voljne regulacije je osoba svesna uzroka nastanka određene emocije, može da saopšti o afektivnoj promeni i ima mogućnost da sagleda efekte regulacije emocija na sopstveno ponašanje • Uobičajena regulacija emocija oscilira između oba pola – i automatski i voljno

Grosov model regulacije emocija • U okviru ovog modela, do pojave emocionalnog odgovora dolazi usled koordinisanih promena na ponašajnom, subjektivnom i fiziološkom planu • Gros smatra da se regulacija emocija odnosi na redukovanje, jačanje ili održavanje iskustva i pozitivnih i negativnih emocija u zavisnosti od trenutnih ciljeva osobe.

Grosov model regulacije emocija • U okviru ovog modela, regulacija emocija se odvija na pet različitih nivoa: 1. selekcija situacije • odnosi se na prilaženje određenim ljudima, mestima ili objektima, odnosno njihovo izbegavanje u cilju regulacije emocije. 2. modifikacija situacije • u ovoj fazi je situaciju moguće oblikovati tako da menja (pojačava ili umanjuje) emocionalni uticaj. Na primer, ako se neka osoba nađe u situaciji koja može pobuditi neželjene emocije, ona može pokušati da utiče na situaciju tako da ova postane manje neprijatna. 3. raspoređivanje pažnje • koristi se za selekciju aspekata situacije na koje će se osoba fokusirati. Npr. neko se može fokusirati na pozitivnije aspekte situacije ili se može fokusirati na pozitivna sećanja ili planove u cilju distrakcije.

Grosov model regulacije emocija 4. kognitivna promena • odnosi se na menjanje interpretacija situacije. Menjanje načina na koji razmišljamo o situaciji koja pobuđuje emociju ili mogućnosti da sa njom izađemo na kraj, može izmeniti emocionalno značenje situacije. Kognitivna promena može biti iskorišćena u svrhu umanjivanja emocionalnog odgovora, ali i njegovog pojačavanja, kao i menjanja same emocije 5. modulacija odgovora • odnosi se na pokušaje menjanja načina na koji se emocija izražava, kada je već pobuđena

Strategije regulacije emocija • Dve ključne strategije (prema Grosovom modelu): • kognitivna ponovna procena (cognitive reappraisal) • suzbijanje ekspresije emocija (expressive suppression) • Prva strategija je fokusirana na ono što prethodi pojavi emocionalnog odgovora, a druga na sam odgovor

Ponovna procena • Uključuje menjanje načina na koji se razmišlja o situaciji tako što se menja njen emocionalni značaj i uticaj • Reinterpretacija omogućava sagledavanje situacije kao manje emocionalne, pri čemu se poseban naglasak stavlja na umanjenje uticaja izloženosti negativnim emocijama • Budući da se javlja pre nego što je došlo do izazivanja emocionalnih odgovora, ova strategija je ekonomična, jer štedi kognitivne resurse osobe, ostavljajući mogućnost za optimalno funkcionisanje u okviru situacije, u čemu se ogleda njen adaptivni karakter.

Suzbijanje ekspresije emocija • javlja se kasnije u procesu i ne utiče na samu emociju, već samo na bihejvioralne aspekte tendencija emocionalnog reagovanja. • zahteva aktivan napor upravljanja emocijama • suzbijanje ekspresije emocija zahteva aktivno podešavanje emocionalnih odgovora čime se troše kognitivni kapaciteti koji predstavljaju važan preduslov uspešnog prevladavanja u stresnim situacijama. • Ričards i Gros su do ovakvog zaključka došli proučavajući uticaj suzbijanja tokom filma koji je imao za cilj ispitivanje uticaja indukovanih negativnih emocija na pamćenje prikazanih auditivnih i vizuelnih detalja. Ispitanici koji nisu dobili zadatak da se suzdržavaju od ispoljavanja emocija su imali bolja postignuća na zadacima prisećanja.

Individualne razlike u korišćenju strategija regulacije emocija • Češća primena ponovne procene u vezi sa učestalijim doživljavanjem i izražavanjem pozitivnih a ređe negativnih emocija • Korišćenje ponovne procene se pokazalo povezanim sa višim stupnjem blagostanja i boljim funkcionisanjem u interpersonalnoj sferi, dok je korišćenje suzbijanja imalo suprotan efekat. • Dugoročno suzbijanje kao jedini način izlaženja na kraj sa snažnim emocijama, može imati negativne posledice i za psihičko i za fizičko zdravlje i voditi psihosomatskim oboljenjima • Ovakvi nalazi predstavljaju dodatni dokaz shvatanju o suzbijanju kao „nezdravoj“ strategiji u odnosu na ponovnu procenu, čije posledice korišćenja imaju pozitivne efekte. • EI (i crta i sposobnost) - u pozitivnoj korelaciji sa korišćenjem adaptivnih strategija prevladavanja (poput fokusiranja na problem i ponovne procene), a u negativnoj korelaciji sa maladaptivnim strategijama (npr. izbegavanjem, suzbijanjem ekspresije i sl. )