ta je emocionalna inteligencija i zato je vana

Šta je emocionalna inteligencija i zašto je važna?

� U poslednje vreme sve više imamo prilike da čujemo pojam Emocionalna inteligencija (EI), ali nismo najbolje upoznati sa njenom definicijom i onim šta tačno podrazumeva. � Sve češće se emocionalnoj inteligenciji pripisuje jednaka važnost kao i opštoj inteligenciji (IQ), a vode se debate i o njenoj prevlasti u odnosu na sve druge.

� Emocionalna inteligencija je skup emocionalnih veština koje nam omogućavaju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i shvatanju i poboljšanju samoga sebe (Daniel Goleman). � Dakle, ona je skup sposobnosti vezanih za afektivnu sferu života koji ukazuje na emocionalnu zrelost pojedinca. .

� Podrazumeva sposobnost prepoznavanja osećaja i emocija, njihovog identifikovanja i razumevanja, kao i mogućnost kontrolisanja i korišćenja emocija za postizanje ciljeva i ostvarenje želja. � Ovako objašnjena emocionalna inteligencija ima značajnu ulogu u čovekovom duševnom dobrostanju

� Emocionalna inteligencija je to „nešto“ u svakom od nas, neopipljivo; ona utiče na to kako kontrolišemo svoje ponašanje, rešavamo konfliktne situacije u međuljudskim odnosima i donosimo odluke koje daju pozitivne rezultate. � Većina ljudi posvećuje malo pažnje razvoju svog EQ, koji takođe nije na listi prioriteta mnogih roditelja kada su njihova deca u pitanju. � Tako je Talent. Smat istraživanje pokazalo da je samo 36% ispitanika znalo tačno da identifikuje svoje emocije u trenutku kada su ih osetili.

� Najbolji način da se emocionalna inteligencija razvije kod dece jeste da je roditelji oblikuju od najranijeg uzrasta mališana. � Deca uče emocionalnu inteligenciju od roditelja. � Posmatrajući vas svakodnevno, ona kao sunđer upijaju vaš model ponašanja. � Deca posebno uočavaju vaš stav prema emocijama, kako reagujete na jake emocije kao što su stres i ljutnja, ali i kako se odnosite prema njihovim osećanjima.

svoje dece Ne hvalite previše individualna postignuća: Deci su pohvale potrebne kako bi izgradila osećaj samopouzdanja. Ipak, prevelika pažnja koja se posvećuje individualnom uspehu ne uči mališane da za konstruktivne napretke u svetu nije zaslužan samo pojedinac već da su oni rezultat timskog napornog rada i truda. Preveliko isticanje individulnog uspeha deteta dovodi do toga da ono ne shvata da su najbolji lideri okruženi kvalitetnim saradnicima jer znaju da ne mogu sami da dođu do željenog trijumfa.

� Cesto se nailazi na poistovećivanje emocionalne inteligencije sa socijalnom, ali dobro razumevanje onoga šta svaka od njih podrazumeva, dovodi do zaključka da se one međusobno prožimaju, ali su svakako različite � Nakon Golemanove, najčešće se nailazi na definiciju emocionalne inteligencije koja kaže da je ona sposobnost opažanja, asimilacije, razumevanja i upravljanja emocijama.

Emocionalna inteligencija uključuje: � Prepoznavanje emocija, uočavanje i izražavanje emocija � Korišćenje emocija, tj sposobnost prizivanja ili generisanja željenih emocija radi boljeg razmišljanja i odlučivanja � Razumevanje emocija i interpretacija emocija � Upravljanje emocijama odnosno regulisanje emocija zarad postizanja emocionalnog i interlektualnog razvoja (emocionalna kontrola)

� Nakon dobrog razumevanja emocionalne inteligencije, dolazimo do zaključka da, kada je dobro razvijena, dovodi do funkcionalne osobe dobrog duševnog stanja. � Kako bi veštine emocionalne inteligencije dobro savladali , važno je krenuti na vreme, odnosno u detinjstvu. � Uloga roditelja je presudna u oformljavanju i razvijanju emocionalne inteligencije kod dece.

� Svi smo modeli svojoj deci, u svakom kontaktu i interakciji sa detetom, pruža nam se mogućnost da detetu pokažemo i naučimo ga emocionalnim veštinama. � Važno je upamtiti da deca više uče gledajući nas šta i na koji način radimo. Naizgled, najlakši način je da postanemo onakvi kakvim želimo da postanu naša deca. � Međutim, ne treba se bojati grešaka ako iz njih znamo da učimo. Na taj način, pokazujemo deci da niko nije imun na neuspeh, kako da se nose sa njim i na koji način da krenu ispočetka.

Smernice za razvoj emocionalne inteligencije kod dece � 1. Naučite da prepoznate osećaje. Uočite kako se u kom momentu osećate i pre svega naučite da prepoznate emocije koje se kriju u vama. � Često se zapitajte „kako se osećam? ”, a ako osećate čitav niz različitih emocija, razlučite ih i rangirajte. � Ali potrudite se da ne preuveličavate, ni minimizujete, već ostanite realni jer će vam to kasnije pomoći da se suočite sa njima.

2. Preuzmite odgovornost. Nemojte tražiti u drugima objašnjenja za ono što osećate. Prepoznajte ono što osećate i pokušajte da razumete zbog čega to osećate. � Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija “nije poželjna” ili nam je neprijatno što se tako osećamo. � Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kada na to ne budemo pripremljeni.

� 3. Predvidite svoje osećaje. Naučite unapred da predvidite kako ćete reagovati nakon određenog događaja ili akcije. Izbegavajte da radite stvari koje će inspirisati negativne osećaje. � Ovo najviše zavisi od činjenice koliko dobro poznajete sami sebe. � Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete. � Ako ovo nije slučaj, nećete moći da predvidite emociju i dolazite u situaciju da se nepotrebno izložite neprijatnim situacijama.

• • 4. Pitajte druge kako se osećaju. Ne možete znati kako se neko oseća ako ih ne pitate. Morate prvo razumeti osobe da biste mogli saosećati s njima. Slušajte ih pažljivo i bez predrasuda. Ovo će vam, osim toga što ćete upoznati druge, pomoći da upoznate sami sebe. Nekada je moguće da uvidite gde drugi greše i izbeći da ponovite istu stvar.

� 5. Budite manje osetljivi. Ako neko kaže nešto s čim se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. � Ovakve reakcije govore o tome da niste naučili da se nosite sa kritikama. � Umesto toga, zahvalite na iskrenosti i usredite se na vrednosti njihovih komentara. � Kritike vrlo često mogu biti koristan vodič za menjanje pogrešnog ponašanja. � Naravno, važno je znati čije i koje kritike treba prihvatati i vrednovati.

� 6. Probleme sagledajte u celosti. Važno je shvatiti da neke probleme ne posmatramo katastrofalne. � Vrlo često, određena stvar deluje katastrofalno u određenom momentu, dok već sutra ili za neko vreme ona prestaje da ima jednaku važnost, a vrlo često se njena važnost i potpuno gubi. � Dakle, pokušajte da umanjite ili čak iskorenite impulsivnost u svom ponašanju i naučite da , , izbrojite do deset“.

Višestruka emocionalna inteligencija � Ističe se da postoji mnogo različitih tipova emocionalne inteligencije. � Tako, na primer, jedan tip ima sposobnosti razumevanja, otkrivanja i kontrolisanja sopstvenih stanja osećanja (posebne unutrašnje sposobnosti ličnosti). � Drugi tip ima sposobnosti da razume, označi i utiče na emocije drugih ljudi (inteligencija za međuljudske odnose). � Iako se različite vrste inteligencije pojavljuju zajedno, posedovanje jedne vrste, ne garantuje da osoba ima i drugu vrstu inteligencije.

� Svako zna iz sopstvenog iskustva, da su neki ljudi sposobni da emocionalno manipulišu drugima, a da pri tom nemaju dovoljno uvida u uspehe u sopstvenom životu. � Neki ljudi su usmereni samo na trenutna sopstvena stanja osećanja i nemaju uvid tuđa stanja osećanja. � U osnovi svake definicije ili objašnjenja emocionalne inteligencije uvek se dotiče učenje kao proces koji počinje odmah nakon rođenja deteta.

Značaj emocionalne inteligencije? � Sposobnost predviđanja i uticaja na emocije drugih osoba je jedna od najvažnijih veština koju osoba može da ima. � Školska deca treba da imaju razvijenu inteligenciju za međuljudske odnose, da bi bila prihvaćena od strane druge dece, da bi mogla da učestvuju u razgovorima, pregovorima i dogovorima. � Posedujući takvu veštinu, ona su emocionalno mirna i stabilna a tada zadovoljna. � U tinejdžerskom uzrastu, takva vrsta emocionalne inteligencije je usmerena na razvijanje heteroseksualnih odnosa i održavanje prijateljstva.

� Adolescentima je emocionalna inteligencija potrebna da se kreću i uspevaju u svetu rada, zaposlenja i u međuljudskim odnosima. � Ako nema razumevanja, kao i odsustva kontrole nad ličnim emocijama, nema ni pravih aktivnosti, ni uspeha u stvarnom svetu; dolazi do velikih psiholoških reakcija. � Savremena istraživanja su pokazala da je emocionalna inteligencija značajnija od klasičnog IQ-a (koeficijenta inteligencije), kada su u pitanju zaposlenje i zadovoljstvo životom.

� Naravno, ima jako puno bistrih, inteligentnih ljudi i dece u svakom okruženju, koja pokazuju nisku emocionalnu inteligenciju i koja zbog toga ne postižu u nekim oblastima svog života mnogo uspeha. � Napravljen je veliki broj psiholoških testova za decu i odrasle preko kojih se mogu izmeriti sposobnosti emocionalne inteligencije.

Obrada emocionalne informacije � Inteligencija u svojoj suštini predstavlja obradu informacija. � Emocije predstavljaju oblik informacije o sopstvenom telu i kako ono reaguje na spoljašnji svet i njegova mišljenja ili ideje. � Emocije uključuju dva dela: fizičke promene u telu (kao: ubrzani rad srca, znojenje dlanova, zatezanje mišića i dr. ); i stanja osećanja koja su ovim prethodnim izazvana (kao: napetost, anksioznost, strah i sl. ).

� Fizičke promene se odvijaju bez svesne kontrole, ali mozak koji je svestan može da nauči da prepozna promene koje se dešavaju u telu. � Zatim, može da signalizira emocije, pa tako može da izabere način reagovanja.

Govor i jezik su ključni za razvoj emocionalne inteligencije � Jedan od najjačih načina kako mozak preuzima kontrolu, je kada osećanja pretapa u reči. � Jedan ljutiti četvorogodišnjak može da kaže: ”Mrzim te!” � Međutim, jedan dvogodišnjak, može samo da vrišti i udara. � Emocionalna inteligencija ne počinje na uzrastu od četiri godine, već odmah po rođenju. � Prvi plač tek rođene bebe predstavlja početak govora. � Poznato je da novorođenčad pokušava da operiše sa svojim emocijama.

Npr: � * Preterano razdražljivo novorođenče, zatvara svoje oči i upada u san, efikasno se odvajajući i povlačeći od snažne stimulacije. � * Devetomesečna beba će se ljuljati napred i nazad, pet minuta u proseku pre nego što zaspi, jer je to način da se smiri. Druga beba istog uzrasta, će vrteti svoju kosu ili sisati prst.

� * U periodu adolescencije ili u potpuno odraslom dobu, ljudi i dalje koriste neke od istih metoda telesne kontrole (glađenje rukama, obuhvatanje, vrćenje kose, pušenje i sl. ) � * Beba stara devet ili deset mesci je već vrlo vešta da ”čita” i reaguje na majčin izraz lica, tužan, anksiozan, veseo, srećan ili nešto drugo. Sposobno je da odreaguje adekvatno. Razvoj emocionalne inteligencije će zavisiti od mnogo spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

GOVOR I JEZIK KAO SREDSTVO MANIPULACIJE � Govor i jezik predstavljaju fleksibilno i snažno sredstvo manipulisanja emocijama, jer uključuju i složenije emocije, kao što su: ljubomora, zavist, razočarenje, dosadu i dr. � Kod svih ljudi postoji i unutrašnji govor (čovek priča sam sa sobom u vidu misli), vodi dnevnik, piše pesme ili tekstove.

� U cilju dobrog usmeravanja i pravilnog razvijanja dece, najbolji način je da se u govoru koristi mnogo reči koje okrivaju stanja osećanja i raspoloženja, kao: ljut, besan, tužan, uzbuđen, osujećen, brižan itd. � Što pre deca usvoje ovakav rečnik to će ranije bolje usmeravati i kontrolisati svoju emocionalnu inteligenciju.

UTICAJ NA EMOCIJE � Novorođenčad su veoma vešta da utiču na emocije svoje okoline, jer se oglašava plačem. � To je period u kome je dete došlo na svet svojim potencijalima i period u kome je početak stvaranja emocionalne inteligencije.

ADEKVATNA EMOCIONALNA REAKCIJA � Od druge godine života, dete je sposobno adekvatno emocionalno da reaguje na svaku situaciju. � Ono svojim govorno jezičkim ponašanjem pokazuje svoju emociju. � Može spontano da uzme slikovnicu i da počne da priča sve što ume i zna, u svom okruženju, pri tom stavljajući akcenat na sve što je naučilo i što zna.

� Emocionalna inteligencija je to „nešto“ u svakom od nas, neopipljivo; ona utiče na to kako kontrolišemo svoje ponašanje, rešavamo konfliktne situacije u međuljudskim odnosima i donosimo odluke koje daju pozitivne rezultate. � Većina ljudi posvećuje malo pažnje razvoju svog EQ, koji takođe nije na listi prioriteta mnogih roditelja kada su njihova deca u pitanju. � Tako je Talent. Smat istraživanje pokazalo da je samo 36% ispitanika znalo tačno da identifikuje svoje emocije u trenutku kada su ih osetili.

� Najbolji način da se emocionalna inteligencija razvije kod dece jeste da je roditelji oblikuju od najranijeg uzrasta mališana. � Deca uče emocionalnu inteligenciju od roditelja. � Posmatrajući vas svakodnevno, ona kao sunđer upijaju vaš model ponašanja. � Deca posebno uočavaju vaš stav prema emocijama, kako reagujete na jake emocije kao što su stres i ljutnja, ali i kako se odnosite prema njihovim osećanjima.

Saveti za roditelje: Ne hvalite previše individualna postignuća: Deci su pohvale potrebne kako bi izgradila osećaj samopouzdanja. 2. Ipak, prevelika pažnja koja se posvećuje individualnom uspehu ne uči mališane da za konstruktivne napretke u svetu nije zaslužan samo pojedinac već da su oni rezultat timskog napornog rada i truda. 3. Preveliko isticanje individulnog uspeha deteta dovodi do toga da ono ne shvata da su najbolji lideri okruženi kvalitetnim saradnicima jer znaju da ne mogu sami da dođu do željenog trijumfa. 1.

1. Pokažite im da smo svi samo ljudi: Roditelji žele da budu najbolji mogući uzor svojoj deci. Ipak, važno je da pokažu mališanima i svoju nesavršenu stranu. 2. Deca treba da vide i trenutak kada su njihovi roditelji ranjivi i da znaju da njihovi idoli takođe mogu nekada da pogreše. 3. Ukoliko slabosti roditelja ostanu skrivene, dete može da razvije intenzivan osećaj krivice zbog svakog neuspeha, sa pogrešnim shvatanjem da jedino ono čini greške.

Dozvolite deci da iskuse rizik i neuspeh: U stvarnom svetu put ka uspehu popločan je neuspehom. 2. Zato roditelji koji pokušavaju da zaštite decu od neuspeha kako bi izgradili njihovo samopouzdanje tako ne uče mališane kako da se nose sa porazima i preuzmu određene rizike kako bi postali uspešni lideri. 3. Lider ne može da preuzme odgovarajuće rizike dok ne iskusi gorak ukus neuspeha kada sve rizikuje ali ne ostvari svoj cilj. 4. Zato su najbolji lideri upravo oni ljudi koji ne očajavaju zbog razočarenja, već uče na svojim greškama i nestrpljivi su da pokušaju ispočetka. 1.

1. Neka vaša dela budu odraz vaših reči: Autentični lideri nisu savršeni, ali zadobijaju poverenje ljudi zato što se ponašaju u skladu sa onim što govore. 2. Vaše dete takođe lako može da razvije ovu osobinu, ali samo ako vidi da se vi tako ponašate. 3. Osim toga, učeći da uvek ispune stvari koje su obećala, deca razvijaju jak osećaj odgovornosti, što je jedan od najvažnijih kvaliteta u životu, bez obzira da li će se u budućnosti naći u ulozi lidera ili članova tima.

1. Naučite ih da odlože radovanje uspehu: Veličina uspešnih lidera ogleda se u sposobnosti da odlože radovanje inicijalnom uspehu i nastave da rade kako bi ostvarili još veće i važnije ciljeve. 2. Podstaknite decu da razviju takav vid strpljenja kako bi naučila da uživaju u plodovima dugotrajnog napornog rada i truda.