Inteligencija ta je inteligencija Da li je to

Inteligencija

Šta je inteligencija? Da li je to jedna sposobnost ili više različitih sposobnosti? Šta utiče na razvoj inteligencije? Možemo li namerno podsticati razvoj inteligencije? Koje su, prema Vašem mišljenju, odlike inteligentnih osoba?

Na koji način su moje ideje o inteligenciji slične ili različite od ideja drugih ljudi?

Istorijski pregled naučnog istraživanja inteligencije Platonovi Dijalozi i Aristotelova dela predstavljaju jedne od najranijih pokušaja istraživanja osnovnih pitanja o inteligenciji: veze intelekta i tela, uloge percepcije u inteligenciji, pitanje sa kojim nasleđenim mentalnim sposobnostima se ljudi rađaju Sokrat i Platon su smatrali da se osobe rađaju sa nasleđenim različitim nivoima sposobnosti Prema starogrčkim filozofima, inteligencija je sposobnost apstraktnog verbalnog i matematičkog razmišljanja

Izraz „inteligencija” u psihologiju je uveo engleski filozof H. Spencer (1820 -1903) koristeći Ciceronov prevod Aristotelovog pojma razumevanje lat. intellectus – um, moć shvatanja intellegere – razumevati

Terman: „Inteligencija je sposobnost apstraktnog razmišljanja” Šta je apstraktno razmišljanje?

• Apstraktno razmišljanje: Shvatanje odnosa i obrazaca, naročito onih koji se ne mogu neposredno registrovati čulima.

Primeri problema koji počivaju na apstraktnom razmišljanju Verbalne analogije: Termometar je prema temperaturi, ono što je barometar prema: a) Krvnom pritisku b) Brzini vetra c) Atmosferskom pritisku d) Alkoholu u krvi. . . Je prema knjizi kao slikar prema. . . 1. Poglavlje 2. Pisac 3. Čitanje A. Slici B. Pikasu C. Četkici 4. Reč 5. Literatura D. Radionici E. Boji

Primeri problema koji počivaju na apstraktnom razmišljanju Zadaci zasnovani na logičkom razmišljanju, primer Wason, 1969: Svaka od prikazanih karata ima na jednoj strani trougao i na drugoj krug. Koju od karata treba da okrenete da biste znali da li je sledeći iskaz tačan: Svaka karta sa crvenim trouglom na jednoj strani ima plavi trougao na drugoj strani

Primeri problema koji počivaju na apstraktnom razmišljanju Ravenove progresivne matrice, test figuralnog rezonovanja, takođe se zasniva na apstraktnom rezonovanju Džon Raven, 1936.

Termanova definicija inteligencije kao sposobnosti apstraktnog mišljenja dominantna je u zapadnoj psihologiji. U tradicionalnim kulturama npr. Afrike, Pacifičkih ostrva, socijalna sposobnost se smatra odlikom dobrih mislilaca. – U Keniji koriste reč koja označava istovremeno i inteligenciju i socijalnu odgovornost

Među stanovnicima Puluvat ostrva u Mikroneziji, najboljim misliocima se smatraju osobe umerenog i diplomatskog ponašanja (Gladwin, 1970).

Pripadnici seoskih plemena u Ugandi smatraju da je inteligencija “polako, pažljivo, aktivno, iskreno i duševno zdravo” postupanje

U jednom plemenu u Zimbabveu, inteligentnom se smatra osoba koja je obazriva, naročito u socijalnim odnosima

U Keniji koriste reč koja označava istovremeno i inteligenciju i socijalnu odgovornost

Činioci koji određuju razlike među shvatanjima inteligencije Kulturna pripadnost Metode istraživanja Edwin Boring (1923): „Inteligencija je ono što mere testovi inteligencije” Ekološka perspektiva (Lave, 1990): množenje razlomaka u okviru testa matematike i u svakodnevnom životu Vrednosti i uverenja U SAD roditelji većinom veruju da urođene mentalne sposobnosti određuju intelektualno postignuće, dok u Japanu i drugim delovima Azije češće smatraju da intelektualno postignuće zavisi od uloženog truda

Izbor osoba za značajne uloge u različitim kulturama i erama Tradicionalne kulture i pripisan izbor Pripisan izbor (Askriptivna selekcija): Izbor vođe na osnovu položaja u društvenoj hijerarhiji Starije osobe su vođe – glave porodica I klanova U nekim kulturama, postoje izabrane porodice ili klanovi iz kojih potiču vođe

Izbor zasnovan na zaslugama, meritokratska selekcija - sistematska nastojanja da se izbor vrši na osnovu sposobnosti U tehnološkim društvima prisutna su oba principa izbora: na osnovu sposobnosti i društvenog položaja

Spearman, 1904: Sposobnost uviđanja odnosa između datih članova (relaciono mšljenje) Binet, 1922: Procenjivanje, ili ono što zovemo zdrav razum, praktički smisao, inicijativa, jeste posebna moć da se prilagodimo sredini. . . autocenzura Terman, 1921: Sposobnost apstraktnog mišljenja Henmon, 1921: Sposobnost sticanja znanja Dearborn, 1921: Sposobnost učenja na temelju starog iskustva Woodrow, 1921: Kapacitet odgovoran za sticanje novih kapaciteta Boring, 1923: Inteligencija je ono što se meri testovima inteligencije Burt, 1949: Urođena, lako merljiva sposobnost Wechsler, 1958: Globalni kapacitet koji omogućava pojedincu da deluje svrsishodno, misli racionalno, i uspešno razmenjuje sa sredinom Jensen, 1982: Inteligencija je opšti faktor koji se ispoljava u svim tipovima aktivnosti Colvin, 1982 : Ličnost poseduje inteligenciju u meri u kojoj je nešto naučila i može da uči kako bi se prilagodila sredini Rot i Radonjić, 1987: Iteligencija je sposobnost snalaženja u novim i nepoznatim situacijama Sternberg, 1985: Inteligencija je veština da se ostvari ono što je postavljeno kao cilj, uz korišćenje snaga i kompenzaciju postojećih slabosti Kurzweil, 1999: Inteligencija je sposobnost optimalne upotrebe ograničenih izvora da bi se dostigli određeni ciljevi Nepoznati autor: Inteligencija je ono što čovek radi onda kada ne zna šta treba da radi

Inteligencija kao : a) sposobnost b) skup znanja, veština c) ponašanje

• Parabola o slepim ljudima i slonu koja potiče iz antičkih vremena sa indijskog poluostrva

Slon Jovanović Zmaj Podiglo se šest drugova u Indiju, u daleku, želja im je videt slona, ne vid'li ga u svom veku. Rekao im jedan starac: "Priznajem vam prohtev lepi, al' vi, ljudi, videt slona ne možete, jer ste slepi. "

Jer odista, slepi behu sva šestor'ca valja znati, al' odgovor njihov beše: "Mi ćemo ga opipati. " E, pa dobro kad je tako. I odoše šest drugova i stigoše u Indiju do slonova.

Primače se jedan bratac jednom slonu, i to s boka. Opipa ga, onda reče: "Vala, stvar je to široka. Ne treba mi očnji vid slon izgleda kao zid!"

Drugi bratac, taj je opet spreda stao, pa je slonu zub dugački opipao. I on reče: "E, sad mi je stvar poznata, slon izgleda kao direk mojih vrata!"

I treći je spreda doš'o svome cilju, on je slonu opipao samo rilju. Čim opipa, odmah reče: "Znam sad i ja, slon izgleda kao neka grdna zmija!"

A četvrti, on je opet drukče stao. Pa je slonu samo nogu opipao. I on reče: "Hvala Bogu, znam već sada. Slon izgleda, slon izgleda kao klada!"

Dođe peti pa ti ruku gore diže, opip'o je slonu uvo, ništa više. Pa sad mu je sud izreći bilo lako: "Slon izgleda ko lepeza, isto tako!"

A šesti se primakao odostraga, njemu opet rep tog zvera pade šaka. Čudeći se pip'o ga je ponajduže, onda reče: "Slon izgleda kao uže!"

Posle su se prepirali dugo zdravo, koji od njih šest slepaca ima pravo. Ta svaki je im'o pravo nešto malko, al' celinu nije pozn'o baš nijedan, baš nikako.

Ljudi su uvereni u apsolutnu istinu na osnovu njihovog ograničenog, subjektivnog iskustva ignorišući ograničeno, subjektivno iskustvo drugih osoba koje može biti podjednako istinito.

Savremene perspektive u istraživanju inteligencije (Stankov, L. , 1991) • Inteligencija se u savremenoj literaturi istražuje na mnogo različitih načina • Perspektive istraživanja inteligencije - Psihometrijska - Eksperimentalno-kognitivna - Biološka - Genetičko-epistemološka perspektiva - Pristup zasnovan na vezama sa antropologijom - Pristupi koji naglašavaju proces socijalizacije - Pristup zasnovan na ideji multiple inteligencije (Howard Gardner)

Psihometrijska perspektiva Geografska metafora • Geografska mapa nam ukazuje na bitne elemente nekog područja kao što su gradovi, vode, političke granice. • Teorije inteligencije koje sadrže geografsku metaforu nastoje da da stvore mape ljudskog uma. • Utvrđivanje osnovnih intelektualnih sposobnosti, koje se nazivaju faktorima sposobnosti, za koje se pretpostavlja da su u osnovi niza inteligentnih aktivnosti koje ljudi obavljaju.

• Jedan faktor sposobnosti ili više faktora sposobnosti? • Hijerarhijske teorije inteligencije - kompromis

• Psihometrijske teorije inteligencije nam ne objašnjavaju šta su faktori sposobnosti. Na primer, šta je mentalna energija? • Da li je to sposobnost da brzo opazimo informacije? • Da li je to sposobnost da zadržimo pažnju na nečemu i da se odupremo distrakciji?

Eksperimentalno – kognitivna perspektiva Računarska metafora • Ove teorije koriste računar kao metaforu za objašnjenje inteligencije. Koriste izraze kao što je obrada informacija da opišu procese koji se odvijaju u umu kada ljudi vrše intelektualne aktivnosti.

Input (Ulaz) Ulazna jedinica Memorijska jedinica Dijagram toka ranih računara Aritmetička jedinica Output (Izlaz)

Dva prostupa u eksperimentalnokognitivnom pristupu (računarskoj metafori) • 1 - Pristupi koji nastoje da odgovore na pitanje zašto se ljudi razlikuju u intelektualnim sposobnostima • 2. Pristupi koji nastoje da utvrde kako se procesi inteligencije odvijaju kod svih ljudi

• Nastanak eksperimentalno-kognitivnog pristupa nalazimo još kod Spirmana (1923) on govori o inteligenciji kao skupu, nizu kognitivnih procesa.

Zašto se ljudi razlikuju i pogledu inteligencije? • Pristup kognitivnog obučavanja (cognitivetraining) (Campione, Brown & Ferrara, 1982) • Obučavanje u nekoj vrsti mentalnog procesa ; Ako dodje do porasta postignuća u rešavanju testova inteligencije, to ukazuje da je taj mentalni proces u osnovi inteligentnog funkcionisanja.

• Šta su prednosti, a šta nedostaci pristupa obučavanja kognitivnim procesima?

• - Ukazali su da se kognitivni procesi mogu podsticati obučavanjem • Nisu uspeli da utvrde suštinske procese koji su u osnovi individualnih razlika u inteligenciji jer ne koriste sve osobe iste mentalne procedure da bi odgovarale na zadatke iz testova inteligencije

Eksperimentalno-kognitivna perspektiva Sternberg (1977) Pristup kognitivnih komponenata Zadaci se razbijaju na njihove komponente i značaj svake komponente za uspešnost rešavanja celokupnog problema se analizira. Komponente sa najjačom i najkonzistentnijom povezanošću sa uspešnošću u rešavanju celokupnog zadatka smatraju se najvažnijim kognitivnim porcesima.

Eksperimentalno-kognitivna perspektiva Sternberg (1977) Pristup kognitivnih komponenata • Testovi analogija: Kanbera: Australija = Beograd: A: B=C: D Komponente: - registrovanje odlika elemenata - zaključak o odnosu između A i B - prenošenje odlika A na C - primena odnosa između A i B na odnos C i D

• Pristup kognitivnih komponenata danas nije dominantan, ali se njegov uticaj vidi u savremenim nastojanjima da se stvore zadaci koji procenjuju pojedine kognitivne procese.

• Pristup kognitivnih korelata (Hunt i saradnici, 1973) • Postignuće na zadacima koji zahtevaju vrlo bazične, osnovne kognitivne procese se korelira sa postignućem na testovima inteligencije

• Radna memorija pokazuje snažnu korelaciju sa opštom inteligencijom (Kyllonen & Christal)) • Šta je radna memorija?

• Baddeley, 1986: Radna memorija je sistem koji ma komponentu pohranjivanja, čuvanja i obrade. Koristi se kada ljudi nastoje da istovremeno zadržavaju informaciju u njihovom umu (npr. niz od tri cifre) i da izvrše neku vrstu kognitivne operacije na toj opšeraciji (npr. da odrede koji od tri broja je najmanji).

• Engle i saradnici: Radna memorija kao i procesi inteligencije zahtevaju zadržavanje pažnje i odupiranje distrakciji.

Na koji način su ljudi slični u intelektualnom funkcionisanju? • Anderson (1983) Sticanje veština se odvija kroz niz faza : • Učenje pravila izvršenja zadatka • Stvaranje procedura za ozvršenje pravila • Upražnjavanje dovodi do toga da procedure postaju automastke

• Koja se zamerka može uputiti korišćenju računarske metafore u izučavanju saznajnih procesa kod ljudi?

• Ne može se poistovetiti procese računarske obrade informacija i ljudsko inteligentno funkcionisanje

Biološka perspektiva • Najvažniji razlozi individualnih razlika u inteligenciji se nalaze u telesnim aspektima ljudskog organizma, a ne u iskustvu - Vreme reakcije, evocirani električni potencijali, veličina mozga Artur Jensen i Hans Ajzenk Sternberg: Nije poznato da li su biološki korelati inteligencije uzrok ili posledica kognitivnih procesa

Pristup zasnovan na vezama sa antropologijom • Šta su univerzali psihološki procesi, a šta je specifično za datu kulturu

Pristupi koji naglašavaju proces socijlizacije • Vigotski • Feuerstein • Inteligencija je internalizacija procesa kojima je osoba izložena u socijalnoj interakciji

„Treba da pazimo da ne stvaramo od intelekta svog Boga. On ima, naravno, snažne mišiće, ali nema ličnost. ” Albert Einstein