Inteligencija Filozofska razmatranja l Platon prirodavaspitanje Vei znaaj

Inteligencija

Filozofska razmatranja l Platon: priroda/vaspitanje Veći značaj pridaje prirodi u objašnjavanju “intelekta” l “genetska regresija” – vraćanje proseku l l l Aristotel: aktuelno ponašanje/hipotetička sposobnost u osnovi ponašanja Ciceron: “inteligencija” kao prevod Aristotelovog pojma “razumevanje” l Lat. “intellectus”: razumevanje, shvatanje, pronicljivost, mudrost

Filozofska razmatranja l l Herbert Spenser: teorija inteligencije u okviru filozofije (biologistički pristup) Svaki kognitivni proces ima dva elementa: l l l Analitički/diskriminativni Sintetički/integrativni Osnovna funkcija saznanja: l Prilagođavanje organizma složenoj i promenljivoj sredini

Određenje pojma l l veliko neslaganje među vodećim psiholozima i pripadnicima psiholoških škola o tome šta je to inteligencija “Inteligencija je ono što se meri testovima inteligencije”

Različita značenja l Vernon sistematizuje definicije inteligencije u tri kategorije : l l l l biološke psihološke operacionalne Veksler: kapacitet pojedinca da razume svet i odgovori na zahteve okoline Hemfri: cirkularna definicija - inteligencija kao pojedinčev repertoar intelektualnih veština Boringova operacionalna definicija – inteligencija je ono što mere testovi inteligencije Ajzenk: inteligencija je prvenstveno određena nasleđem , ali je sredinski faktori mogu modifikovati tri značenja inteligencije (po Ajzenku) : l l l biološko značenje – genetska osnova i biohemijski procesi koji je određuju psihometrijsko značenje – operacionalizacija putem klasičnih testova inteligencije socijalna inteligencija – primena inteligencije u svakodnevnom životu

Inteligencija i ličnost l l Lorge (1940) – veza između ličnosti i inteligencije: 0. 30 Veksler – WB skalom se mogu dobiti i određene ličnosne karakteristike ispitanika Katel – korelacije između crta ličnosti i sposobnosti iznose 0. 20 Ajzenk (1994) – karakteristike ličnosti mogu imati veze jedino sa aktuelnim postignućem – veze između crta i sposobnosti ne postoje

Problemi l l Jedna ili više sposobnosti? Uticaj nasleđa i sredine (ne)stabilnost Merenje

Uticaj nasleđa i sredine l l l Najčešće su korišćene studije sa blizancima (biološki eksperimenti) i usvojenicima (socijalni eksperimenti) Rezultati ukazuju da razvoj inteligencije u većoj meri zavisi od genetskog faktora Statističkim metodama je moguće podeliti ukupnu varijansu na testovima inteligencije na 3 kategorije: proporciju koju uzrokuju genetski i sredinski faktori i njihova interakcija

Uticaj nasleđa i sredine r Ista osoba testirana dva puta 0. 87 Identični blizanci odgojeni zajedno 0. 86 Identični blizanci odgojeni odvojeno 0. 76 Dvojajčani blizanci odgojeni zajedno 0. 55 Biološka braća i sestre (siblinzi) 0. 47 Roditelji i deca koji žive zajedno 0. 40 Roditelji i deca koji žive odvojeno 0. 31 Usvojena deca koja žive zajedno . 00 Nesrodnici koji žive odvojeno . 00

Faze u istraživanjima inteligencije 1. 2. 3. 4. 5. Dug period spekulacija i pokušaja da se sistemski pristupi proučavanju inteligencije (do 19. veka) Razdoblje pronalaženja metoda za procenu opšte inteligencije – Golton: procena putem čulnih utisaka, fizioloških procesa, telesnih parametara Konstrukcija Bine-Simonove skale (1906) Faktorski pristup u proučavanju inteligencije Faza sistematizacije i povezivanja sa drugim oblastima psihologije i srodnih disciplina

Dva pristupa l Funkcionalistički l l U središtu procene su kognitivne funkcije Strukturalistički l Kakva je struktura sposobnosti?

Funkcionalistički pristup l Sposobnost adaptacije l l Kapacitet za učenje l l Brzina učenja, složenost naučenog. . . Apstraktno mišljenje l l sebe na okolinu ili okoline sebi Manipulisanje idejama ili/i simbolima Sposobnost komunikacije l Socijalne veštine, socijalna inteligencija. . .

Strukturalistički pristup l l Šta čini strukturu kogntivnih sposobnosti? Primena faktorske analize l l Cilj: pronaći najmanji dovoljan broj latentnih mentalnih faktora kojima bi moglo da se objasni ukupno kognitivno funkcionisanje “Inteligencija je suma svih kognitivnih sposobnosti” – Stankov i Roberts

Strukturalni modeli inteligencije l l l Spirman (G + S) Terston (7) Gardner (7) Gilford (120) Katel (G – fluidna i kristalizovana) Veksler (2 - verbalna i manipulativna)

Spirmanova dvofaktorska teorija kognitivnih sposobnosti l l l g-generalni faktor inteligencije s-specifični faktor inteligencije Neogeneza: poreklo novog sadržaja u svesti. 3 zakona: l l Intelektualno funkcionisanje kao odraz mentalne energije l l Zakon iskustva – postoje individualne razlike u obradi informacija u složenoj stimulus situaciji Zakon razumevanja odnosa – postoje razlike u mogućnostima razumevanja odnosa između dve ili više ideja koje su u svesti Zakon shvatanja korelata – kada se u svesti pojavi neka ideja zajedno sa određenim odnosom, postoje razlike u sposobnosti da se uoči korelativna ideja nasledna je i nepodložna obrazovanju Specifične sposobnosti (s) su podložne obrazovanju i vežbi

Terstonova teorija inteligencije l 7 “primarnih mentalnih sposobnosti” l l l l Perceptivni Numerički Verbalni Spacijalni Faktor pamćenja Faktor fluentnosti Faktor induktivnog zaključivanja Krivulje razvoja ovih faktora se razlikuju l Perceptivna brzina se najbrže razvija, fluentnost najsporije

Gilfordov morfološki model

Gilfordov morfološki model l Tri dimenzije (procesi, sadržaj, produkti) se ukrštaju i daju model od 120 različitih ljudskih sposobnosti l l svaki od faktora je imenovan trigramom gde se prvo slovo odnosi na operaciju, drugo na sadržaj, a treće na produkte Prednosti Gilfordovog modela su: l l mogućnost konstruisanja velikog broja različitih testova početak izučavanja divergentnog mišljenja ili kreativnosti na raznovrsnim sadržajima

Katelovo shvatanje inteligencije l l Fluidna inteligencija: l predstavlja urođenu (sirovu) spospobnost l dostiže maksimum između 16. i 20. god. l meri se testovima brzine l ne zavisi od kulture l fluktuira tokom dana zbog fizioloških uticaja l visoko korelira sa učenjem novog materijala l struktuira se u toku individualnog razvoja pod uticajem neurofiziološke dispozicije organizma i slučajnog učenja Kristalizovana inteligencija: l maksimum nakon dvadesete i može dalje da raste l strukturira se u obliku dobro uočljivih primarnih sposobnosti l meri se testovima snage l zavisi od dužine školovanja

Vernonov model strukturne inteligencije g-faktor Verbalnonumeričke sposobnosti Praktičnomehaničke prostorne sposobnosti

Ajzenkov model strukturne inteligencije l l l Snaga vs brzina Dublji tip inteligencije vs površinski tip inteligencije – da li su u korelaciji ili ne? Tri nezavisna aspekta inteligencije: l l Mentalna brzina Istrajnost Proveravanje grešaka Pitanje je u kojoj su meri aspekti inteligencije pod uticajem nasleđa

Ajzenkov model strukturne inteligencije l Model intelekta: l l l Mentalni procesi (opažanje, pamćenje, rezonovanje. . . ) Testovni materijali (verbalni, numerički, prostorni. . . ) Kvalitet intelektualnih operacija (brzina i snaga)

Sternbergova trijarhijska teorija inteligencije l Analitička (komponentna) l l Kreativna (kontekstualna) l l Rešavanje problema (mentalni koraci) – tradicionalni testovi sposobnosti Intelektualni i motivacioni procesi koji vode do novih rešenja, ideja, umetničkih formi, ili proizvoda Praktična (iskustvena) l Sposobnost adaptacije u novim situacijama

Gardnerova teorija multiple (viševrsne) inteligencije l l Nepsihometrijski pristup Građenje teorije na osnovu različitih izvora podataka: l l Efekti oštećenja moždanih regija Specifičnosti razvoja određenih sposobnosti Karakteristike intelektualnog funkcionisanja darovitih i ometenih. . .

Gardnerova teorija multiple (viševrsne) inteligencije l Lingvistička l l Muzička l l Sposobnost kontrole pokreta Interpersonalna l l Matematičke operacije, logičko zaključivanje Telesno- kinestetička l l Tumačenje mapa, snalaženje u prostoru Logičko-matematička l l Pevanje, komponovanje, procena muzičkog dela Spacijalna l l Razumevanje pojmova, pisanje tekstova, čitanje Razumevanje ponašanja, emocija, motiva Intrapersonalna l Razumevanje sebe

Razvojni modeli inteligencije l l l Inteligencija kao razvojni proces Ispituju se faze razvoja, njihov redosled, odlike i zakonitosti Struktura inteligencije se kvalitativno menja tokom razvojnog perioda Interakcija sa sredinom kao ključ razvoja Po Pijažeu, inteligencija je sposobnost adaptacije, pri čemu organizam menja i okolinu i sebe Nasleđuje se način intelektualnog funkcionisanja, a ne strukture ili sadržaji

Ključni pojmovi Pijažeove teorije l l l Shema (akciona shema)- jedinica analize aktivnosti Struktura (kognitivna struktura) – sistem međusobno povezanih akcionih shema Asimilacija – uključivanje novih iskustava u stare sheme Akomodacija – razvijanje novih i menjanje postojećih shema pod uticajem novih iskustava Mehanizam kojim se postiže uravnotežavanje asimilacije i akomodacije, tj. sredine i jedinke je samoregulacija.

Faze razvoja po Pijažeu Pijaže ◦ ◦ razlikuje četiri faze razvoja: senzomotornu (0 -2) preoperacionalnu (2 -7) konkretno-operacionalnu (7 -10) formalno-operacionalnu (10 -15, 16) Redosled prolaska kroz stadijume razvoja je nužan Brzina prolaska kroz stadijume varira i zavisi od sredine (što je sredina bogatija, podsticajnija, razvoj će biti brži ali uvek u određenim granicama)

Savremeni pristupi istraživanju kongitivnih sposobnosti l neurofiziološka istraživanja i pristup koji čoveka posmatra kao procesora informacija u tzv. elementarnim kognitivnim zadacima l l l registrovanje različitih mera elektrohemijskih promena u mozgu i povezivanje sa klasično merenim kognitivnim sposobnostima merenje metaboličke aktivnosti mozga za vreme kognitivnog angažovanja (metabolizam glukoze u mozgu) brzina provođenja električnih impulsa kroz nervna vlakna i sinapse