Inteligencija osoba sa oteenim sluhom Prof dr V

Inteligencija osoba sa oštećenim sluhom Prof. dr V. Radoman FASPER

Istorijat istraživanja • Grinberger 1889 g. Prvi koristio materijal sličan kasnije nastalim neverbalnim testovima za merenje inteligencije da bi ispitao gluvu decu i napravio selekciju mentalno sposobnih gluvih za školovanje u odnosu na gluvu decu koja su bila mentalno zaostala

Testiranje inteligencije osoba oštećenog sluha IQ testovima • Era testiranja inteligencije gluvih testovima započela je prvim testom inteligencije BINESIMON skalom

Era testiranja IQ-a kod gluvih • Pintner, otac surdopsihologije je prvi primenio BSS 1915 g. odnosno Godarovu reviziju ovog testa • Uzorak: 22 gluva učenika prosečnog KU (kalendarskog uzrasta) =12, 6 • 4 učenika proglašena atestabilnim • Prosečan MU= 7, 9 (zaostajanje 4, 6 g. )

Testovi Inteligencije: • Bine Simonova Skala Prvi test inteligencije 1905 g. Primenio ga Pintner na gluve 1915.

Istorijat primene BSS vezan za decu sa ometenošću • Alfred Bine / čuveni psiholog - bavio se istraživanjem inteligencije, percepcije, posebno auditivne percepcije • Teodor Simon (lekar I psihijatar) - Bineov saradnik koji je imao iskustvo sa intelektualno ometenom decom • Kod nas je primenjen početkom 20 -ih godina 20 -og veka u Domu slepih u Zemunu (prevod sa češkog) • Sredinom 30 -ih godina 20 -og veka u Beogradu, Borislav Stevanović sa saradnicima izvršio je reviziju i standardizaciju skale za našu sredinu • Kod nas je ponovo standardizovana 60 -ih god 20 -og veka

Pintner –Patersonova skala 1917 g. • Pošto se pretežno verbalna skala BSS pokazala neodgovarajućom za ispitivanje gluvih. Pintner i Paterson konstruišu prvi test neverbalne inteligencije za gluvu decu. • To je prvi standardizovan i normiran test inteligencije namenjen gluvima

Pintnerov neverbalni mentalni test (1929. g. ) • Još je i danas u upotrebi • Predvidjen za uzrast 8 -13 g. • Sastavljen od 6 subtestova u kojima se manipuliše oblicima, vrši predvidjanje pokreta, traži spacijalna orjentacija i slično • Normiran je na 6000 gluve američke dece

Neverbalni testovi inteligencije pogodniji za ispitivanje gluvih

Pintnerovi kasniji rezultati sa neverbalnih testova: • Prosečno zaostajanje: 2 g. MU • Pros. zaostajanje u obrazovanju 5 g. OU • Otvoren je problem odnosa gluvoće (+verbalne deficijencije) i mentalnog zaostajanja. • Pintner je smatrao da bolest koja je izazvala gluvoću istovremeno dovela i do mentalnog zaostajanja

Kasnija istraživanja inteligencije gluvih • Za razliku od Pintnerove faze testiranja IQ-a gluvih koju karakteriše zaključak o njihovoj intelektualnoj inferiornosti, kasnija istraživanja koja su metodološki validnija i koriste raznovrsne metode za ispitivanje daju, mnogo kompleksniju sliku, čak mnogi istraživači smatraju da je inteligencija gluvih vrlo slična kao kod onih koji čuju.

Danas u surdopsihologiji ne postoji usaglašeno mišljenje o ovom problemu • Kao što u psihologiji mišljenja ne postoji razrešen problem i usaglašen odgovor na pitanje o odnosu jezika i mišljenja tako ni u surdopsihologiji nemamo jasnih odgovora. • Ovaj stari psihološki problem posebno se zaoštrava u surdopsihologiji, rezultujući u dva suprotna stanovišta o inteligenciji gluvih

Dva suprotstavljena gledišta: • Grupa autora na čelu sa Pintnerom i Oleronom – inferiornost gluvih • Druga grupa autora na čelu sa Furtom slično razvijene sposobnosti kao kod čujućih

. . . • Grupa autora na čelu sa Pintnerom i Oleronom smatra da je inteligencija gluvih pogođena gluvoćom i verbalnim deficitom • Druga grupa autora na čelu sa Furtom, koji ima pijažeovski pristup (kognitivistička hipoteza), smatra da se inteligencija gluvih može neometano razviti

Istraživanje IQ pomoću testova • Verbalni testovi inteligencije pokazuju značajno zaostajanje verbalnog IQ gluvih, posebno gluve dece. Prva istraživanja dala su procenu o 3 god. zaostajanja jezičke razvijenosti gluvih učenika • Primeri: WB skala (Majklbast)gluvi učenici na uzrastu od 12 -17 g. (14 -20 g. ) Pokazali su prosečan VIQ=66, 5 i VIQ=65, 5 • Zaostajanje na 5 subtestova verbalne skale (najviše aritmetika)

Subtestovna analiza • Najslabiji rezultati na verbalnoj skali bili su na računanju i pamćenju brojeva • Sa povećanjem uzrasta došlo je i do napretka na subtestovima Opšte shvatanje i Opšta informisanost, tako da su se na uzrastu oko 20 g. približili čujućima. • Na subtestovima Računanje, Pamćenje brojeva, Sličnosti nije bilo napretka

Problemi sa brojevima

VIQ nagluvih • Blago zaostajanje: 5 -8 IQ poena • Studija Pintnera i Leva: 1100 nagluve i čujuće dece. Nagluvi sa oštećenjem od 10 -40 decibela, • Ispitani su Pintnerovim verbalnim testom inteligencije, zaostajanje je iznosilo 5 IQ poena. Podgrupa od 10 -25 Db nije se značajno razlikovala od kontrolne grupe koja čuje dok je druga podgrupa 25 -40 db imala prosečno zaostajanje od 8 IQ poena • Njihov zaključak: nagluvi imaju normalnu verbal. inteligenciju

Ispitivanja manipulativnim testovima (MIQ) • Istraživanja Olerona, Andersona, Savića, Radoman, pokazuju deficite u neverbalnoj inteligenciju ispitvanoj određenim testovima (WISC , Raven i dr. ) • Marfi zadao WISC neverbalnu skalu i našao prosečan IQ britanske gluve dece IQ=98. Majklbast je zadao WB neverbalnu skalu gluvim adolescentima od 12 -17 g. i dobio prosečan količnik IQ=101, a u drugom ispitivanju IQ=93 gde je dobio porast sa uzrastom (IQ od 84 -103)

Vekslerove skale : - W B (Wechler- Belvie) – WAIS (Weschler-ova skala za merenje inteligencije odraslih)/ VITI – WISC (Weschler-ova skala za merenje inteligencije dece) REVISK – WPPIS(Weschler-ova primarna skala za merenje inteligencije dece na predškolskom uzrastu)

Majklbast je zaključio • Da gluvi na manipulativnoj skali postižu prosečne rezultate • Subtestovna analiza pokazala je najslabije rezultate mlađe gluve dece na subtestu Šifra, ali i njihovo poboljšanje sa uzrastom tako da oko 20 g. prevazilaze normu za čujuće • Na ostalim manipulativnim subtestovima prevazilaze normu za čujuće

Nagluvi na manipulativnim testovima Nagluvi sa blažim oštećenjima sluha većinom pokazali jednak nivo intelektualnog funkcionisanja kao i oni koji čuju. Na subtestu Kosovih kocaka (Majklbast ; Radoman ) nadmašili čujuće.

Vernonova analiza 1969 g. • Analizirao preko 50 različitih istraživanja inteligencije gluvih neverbalnim instrumentima i zaključio da se njihovi IQ rezultati distribuiraju na suštinski isti način kao i u populaciji koja čuje (Gausova zvonasta kriva)

Subtestovna analiza pokazala: • Selektivno delovanje oštećenja sluha na pojedine aspekte intelektualnog funkcionisanja: -zamena broja simbolom (subtest “Šifra”)najslabiji rezultat na Vekslerovim skalama kod mlađih gluvih -socijalna inteligencija (subtest “Strip”) -zaostajanje u zaključivanju analogijom (Hiski, Raven)

Pijažeovski tip eksperimenta • Furt: princip istovetnosti i simetričnosti uspešno rešen dok je princip suprotnosti bio problem za gluvu decu na uzrastu od 7 -12 g. (uzorak 180 G. I 180Č. ) • Odnos dela i celine zadavao deci od 6 -14 g. koji su jednako uspešno rešili kao i čujući. • Konzervacija težine-zaostajanje 1, 7 g kod osmogodišnjaka, konzervac. količ. 5 g.

Apstraktno mišljenje • Mekendrijus proučavao apstraktno i konkretno mišljenje gluvih , slepih i onih normalnog sluha i vida. Našao da je mišljenje gluvih mnogo bliže konkretnom • Oleron: gluvi inferiorni na zadacima deduktivnog mišljenje • Rajt je pronašao probleme u rešavanju aritmetičkih zadataka i na Velč testu apstraktnog rezonovanja (Raven i geometr. crteži-uspešni)

Jezička sposobnost i apstraktno mišljenje • Silverman je zadavao rešavanje apstraktnih problema kod gluve i čujuće dece. Gluva deca su zaostajala. Kada je gluvu i čujuću decu izjednačio na osnovu sposobnosti čitanja dobio je eliminaciju razlika u apstraktnom rezonovanju • To znači da su bolje jezičke sposobnosti (čitanje) doprinele boljem rešavanju apstraktnih problema kod gluve dece

Bestovo istraživanje • Poredio rezultate na različitim kognitivnim testovima kod tri grupe dece. Pokazalo se da je uspešnost na testovima povezana sa boljom jezičkom sposobnošću. Čujući bili najuspešniji a zatim oni gluvi koji su raspologali najvišim stepenom razvijenosti oralnog i manuelnog jezika • Best zaključio: G. napreduju kroz iste faze kognitiv. razvoja ali sporije, koriiste strategije

Perisnes i Long • Primenili test apstraktnog rezonovanja na 144 studenta brucoša (duboke gluvoće) • Pokazalo se da simultano korišćenje manuelnog i oralnog jezika , bolje (nego samo manuelnog), povezano sa apstraktnim mišljenjem gluvih žena i muškaraca

Bolje komunikativne sposobnosti- bolje apstraktno mišljenje gluvih

Unutrašnji govor gluvih • Može biti osim verbalno- auditivnog porekla i vizuelnog i kinestetičkog porekla pa mentalni kodovi mogu biti daktilološki , gestovni, mimički ali i vizuelno verbalni te na njima može počivati razvoj pamćenja učenja, simbolizacije tj. razvoj mišljenja osoba sa slušnim oštećenjem

Gluva deca gluvih roditelja • U nekim istraživanjima su pokazala više neverbalne IQ rezultate Nasledne gluvoće- viši rezultati (Luis 1993. g. ). Viši NIQ gluve dece gluvih roditelja u poređenju sa gluvom decom čujućih roditelja (Bril 1970. g. ) Kaše i sar. (1983. g. ) genetska gluvoćabolja neverbalna inteligencija