INTELIGENCIJA TA JE INTELIGENCIJAKAPACITET REZULTAT ATRIBUT NASLEE SREDINA

INTELIGENCIJA ŠTA JE INTELIGENCIJAKAPACITET, REZULTAT, ATRIBUT NASLEĐE - SREDINA STRUKTURA RAZVOJ MOGUĆNOST MERENJA INDIVIDULANE, POLNE, GRUPNE RAZLIKE

PERCEPTIVNE SPOSOBNOSTI • Sposobnost razlikovanja kvaliteta, intenziteta i odnosa među dražima u okviru jednog čulnog modaliteta • Individualne razlike - prag i raspon osetljivosti • Uticaj iskustva • Estetsko suđenje

PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI • Sposobnost izvođenja određenih radnjitačnost, brzina, snaga, fleksibilnost, koordinacija • Mentalni proces praćenja tačnosti, planiranja, feedback- korekcije

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI • Složene i nepoznate situacije i zadaci; uočavanje odnosa elemenata; razlikovanje bitnog od nebitnog; • Sposobnost učenja iz iskustva • Sposobnost rešavanja problema • Primena iskustva/znanja u novim situacijama

STRUKTURA • Jedinstvena sposobnost ili više specifičnih, relativno nezavisnih sposobnosti? • Spirman-1904 – jedna opšta sposobnost (G-faktor) i specifični faktori (S) - faktorska analiza • Bine- 1905 - jedna sposobnost - različiti načini ispoljavanja, ali međusobno povezani: razumevanje situacije, uočavanje odnosa između elemenata, održavanje mentalnog stava i samokritičnost u odnosu na rešenje

STRUKTURA Terston-1938 - skup nezavisnih sposobnosti • S-spacijalni- zamišljanje odnosa u prostoru • P-perceptivni- rešavanje problema na osnovu elemenata prisutnih u vizuelnom polju • N- numerički- računske operacije • V-verbalni- sposobnost razumevanja odnosa između pojmova • M-pamćenje- neposredno upamćivanje brojeva, reči, slika, procedura • W-verbalna fluentnost- operacije sa rečima, brza produkcija • I-iduktivno zaključivanje- nalaženje pravilnosti

STRUKTURA Gilford, 1967 -trodimenzionalna šema • 5 vrsta mentalnih procesa- kognicija, memorija, evaluacija, konvergentna i divergentna produkcija • 4 vrste sadržaja- figure, simboli, bihevioralni, semantički • 6 oblika produkata- jedinice, klase, relacije, sistemi • 5 x 4 x 6 =120 - nađeno 90 specifičnih sposobnosti

STRUKTURA Garet- hipoteza diferencijalnog transfera • opšta inteligencija razvojem menja strukturu – generalni faktor (nasledni) se diferencira u više specifičnih (učenjem) • uzrastom opadaju interkorelacije između sposobnosti-specijalizacija i diferencija • Momirović- što je niže obrazovanje-manja diferencija, jednostavnija struktura

STRUKTURA Katel (1971) - 2 opšta faktora - hijerarhijska struktura • Fluidna - nezavisna od iskustva, naslednaotkrivanje realcija u novim iskustvima (relacije, klasifikacije), dostiže maksimum do 20. godine • Kristalizovana - povećava se iskustvom, kulturološki zavisna (verbalna, numerička), maksimum posle 20, ne opada sa starošću

STRUKTURA Gardner - multiple inteligencije (Savant sindrom) • verbalna, numerička, prostorna, • motorička, muzička, • razumevanje sebe, drugih, prirode • Međusobne korelacije • Sve sposobnosti= inteligencija? • posebni talenti

ASPEKTI INTELIGENCIJE Sternberg (1997)- aspekti uspešnosti § Analitička inteligencija- rešavanje problema- jasno definisan problem, jedno rešenje § Kreativna inteligencija- nove situacije, nove ideje § Praktična inteligencija- nedovoljno jasne, česte situacije sa višestrukim rešenjima

ASPEKTI INTELIGENCIJE § Emocionalna inteligencija -Goleman opažanje, izražavanje, razumevanje i regulacija osećanja § Socijalna inteligencija - uspešno snalaženje u složenim socijalnim situacijama § Moralna inteligencija- razumevanje i prosuđivanje – pravednost § Egzistencijalna- postavljanje pitanja o smislu, života, smrti

RAZVOJ INTELIGENCIJE • Teorijski značaj -utvrđivanje početka i transformacije inteligencije • Praktičan značaj- mogućnosti delovanja na razvoj, upis u školu, izbor zanimanja • Početak- ispoljavanje krajem 1. godine • upotreba sredstva za dostizanje cilja • intencionalnost - namera

SAZNAJNI RAZVOJ- ŽAN PIJAŽE Saznajni razvoj – aktivna adapacija unutrašnja organizacija + interakcija sa sredinom = konstrukcija • Mentalna šema – konceptualni ram, saznajna struktura za organizaciju i interpretaciju informacija Øasimilacija- uklapanje u postojeću šemu Øakomodacija- promena organizma pod dejstvom draži (permanentni objekat)

RAZVOJ • Teorija stadijuma- kvalitativne razlike, zakonitost u smenjivanju i organizaciji funkcija Senzomotorni (2. god. ) • Akcione šeme, • Permanentni objekat • Upotreba sredstva za ostvarenje cilja

RAZVOJ Predoperacionalni stadijum (3 -7. god. ) • mišljenje vezano za percepciju, konkretno- promena objekta na osnovu spoljne promene • egocentrična misao -prema želji, ličnom iskustvu • finalizam, animizam, aritificijelizam, • reprezentacione slike- produžavanje čulnih utisakainteriorizovana reprezentacija (redosled kuglica, ali ne i obrtanje operacije) • simbolička misao, govor • igra, imitacija -oslobađa se prostorno-vremenskih ograničenja- simbolička funkcija

RAZVOJ Konkretno operacionalni (7 -11. god. ) • operacije interiorizovane, reverzibilne • akcija unutra- ali sadržaj operacije mora da ima predstavni oblik • konzervacija- predmeti ne gube suštinska svojstva spoljnim transformacijama Formalno operacioni (11 -15. god. ) • Apstrakcija, generalizacije, logika, kombinatorika, hipotetička misao

SAZNAJNI RAZVOJ-DŽEROM BRUNER Saznanje = reprezentacija iskustva • Akciona • Ikonička • Simbolička • Integracija= transcendencija trenutnog

SAZNAJNI RAZVOJ-LAV S. VIGOTSKI Kulturno-istorijska teorija • Spoljne, socijalne funkcije postaju unutrašnje, mentalne • Reč- značenje -funkcionalna upotreba u komunikaciji- osmišljen simbol • Više mentalne funkcije -socijalno poreklo • Lično i istorijsko iskustvo • Zona proksimalnog/narednog razvoja

TOK RAZVOJA • do 16 – 25 god. -opšta, fluidna, stagnacija sa blagim padom od 35 god. • starost-ubrzani pad-propadanje n. ćelija i usporavanje provodljivosti vlakana • Horizontalni presek- postignuće različitih uzrasta (veći pad-efekat kulturnog razvoja) • Longitudinalno praćenje istih osoba (manji pad efekat retesta)

MERENJE INTELIGENCIJE • IQ- mentalni količnik- Bine, Terman, Stern • Numerička vrednost na skali koja ima jednake razredne intervale • Komparacija sa postignućem referentne grupe Ø norme- standardizacija Ø zadaci- reprezentativni za oblast merenja Ø psihometrijske karakteristike (validnost, pouzdanost, objektivnost, diskriminativnost) • Indirekno- preko ispoljavanja u ponašanju • Problemi- odvojiti rezultat od kulturoloških i unutrašnjih faktora (ishod i drugih osobina)

TERMANOVA KLASIFIKACIA INTELIGENCIJA • vrhunska -preko 140 IQ, • veoma visoka - 120 - 140, • visoka -110 -120, • prosečna -90 -110, • ispodprosečna- 80 -90, • intelektualna tupost- 70 -80 • teškoće intelektualnog razvoja - ispod 70 ili 65 (nedovoljna mentalna razvijenost, teškoće učenja, ometenost u razvoju, mentalna retardacija, intelektualna zaostalost) *napušten termin

KLASIFIKACIJA SMETNJI INTELEKTUALNOG RAZVOJA • Laka - 70 -50 (85%) • Umerena - 49 -35 (10%) • Teška - 34 -20 (3 -4%) • Duboka - ispod 20 (1 -2%) • Testovi: Bine-Simonova skala, Vekslerove skale-WAIS, WISC