Inteligencija Uvodni zadatak Navedite pet osobina neke inteligentne

Inteligencija

Uvodni zadatak Navedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti

Šta je inteligencija? • • Jedna ili više sposobnosti? Problem merenja/procene Nasleđe/sredina Stabilnost?

Različita shvatanja • Implicitne teorije inteligencije • Eksplicitne teorije inteligencije

Implicitne teorije • Shvatanja o inteligenciji koja se ne temelje na naučnom radu, već predstavljaju konstrukte ljudi o prirodi inteligencije • Zašto je važno baviti se laičkim shvatanjima o inteligenciji (Sternberg): – Određuju način na koji osobe procenjuju svoju i tuđu inteligenciju – Predstavljaju okvir za bavljenje eksplicitnim teorijama – Služe za proveru eksplicitnih teorija – Mogu pomoći razumevanju razvojnih i kroskulturnih promena

Implicitna shvatanja prirode inteligencije • Kategorije (Sternberg, 1981): – Kognitivne sposobnosti – Praktična inteligencija – Interpersonalne osobine – Motivacija – Akademska inteligencija i verbalne sposobnosti – Ostale osobine ličnosti i fizičke karakteristike

Nalazi istraživanja implicitnih teorija • Laička i ekspertska shvatanja se ne razlikuju mnogo (r: 0, 80 -0, 90) • Tri klase: – verbalna inteligencija, – veštine rešavanja problema, – praktična inteligencija • Razlike: eksperti ističu značaj motivacije, laici značaj svakodnevnih aspekata

Eksplicitne teorije inteligencije • Naučni pristup – formulisane u vidu teorije • Zasnovane i proveravane na velikom broju ispitanika i proceni njihovih sposobnosti • Koriste se kao okvir za istraživanja u oblasti inteligencije • Strukturalni (faktorske teorije inteligencije) i razvojni modeli inteligencije

Savremene teorije inteligencije • razvojem kognitivne psihologije stupa na snagu model obrade informacija • dotadašnji dominantni faktorski pristup gubi na značaju • osnovna ideja: razumevanje inteligencije u terminima kognitivnih procesa – pokušavaj identifikacije mentalnih procesa koji su u osnovi inteligentnog ponašanja • individualne razlike zavise od specifičnih procesa koje različite osobe unose u situaciju ili zadatak (brzina i tačnost)

Merenje inteligencije • Indirektno – putem ispoljavanja u ponašanju/test situaciji • Problem: razumeti prirodu dobijenog rezultata • Testovi moraju biti pouzdani, valjani i standardizovani (norme)

Pouzdanost • ako test ima dobru pouzdanost, dobijaće se dosledni rezultati • pouzdanost se određuje koreliranjem dva niza rezultata (npr. test-retest) • unutrašnja konzistencija (mera pouzdanosti) – stepen u kojem odvojena pitanja ili ajtemi tog testa mere istu stvar (određuje se koreliranjem ukupnog rezultata koje je grupa ispitanika postigla s rezultatima na svakom pojedinom ajtemu) • povećanjem broja pouzdanih zadataka u testu raste i pouzdanost ukupnog rezultata u testu • dobro konstruirani i objektivno bodovani testovi sposobnosti imaju koeficijente pouzdanosti oko 0, 90

Valjanost • Test meri ono što bi trebalo da meri! • valjanost testa može se odrediti koreliranjem rezultata u testu sa nekim spoljašnjim kriterijumom (kriterijum valjanost) • problem kriterijuma u merenju – ne postoji mera „istine“ pomoću koje bismo validirali test • konstruktna valjanost – rezultati u testu su u korelaciji s ishodima za koje teorija kaže da se mogu predvideti; istraživač koristi svoju teoriju i za konstrukciju testa i za generisanje predikcija iz teorije

Počeci merenja inteligencije • 1905. Alfred Bine i Teodor Simon – izdvojiti grupu dece sa teškoćama • Sposobnost da se predvidi akademski uspeh dece kao kriterijum pri izboru ajtema

Bine-Simonova skala • Pretpostavke: – inteligencija se razvija postepeno – razvoj sposobnosti je stupnjevit – svakom uzrastu odgovara određeni stupanj razvoja sposobnosti • Razlike među decom ispoljavaju se u brzini savladavanja pojedinačnih stupnjeva, kao i u dometu koji se ostvari na kraju razvoja • Bine je pretpostavio da se inteligencija može meriti zadacima koji zahtevaju rasuđivanje i rešavanje problema, a ne perceptivno-motorne sposobnosti • Postignuće na skali prikazuje se kvantitativno • Mentalni uzrast kao mera intelektualnog razvoja – pokazuje do kog stupnja u svom intelektualnom razvoju je stigao ispitanik

IQ • Štern : Umni količnik • Kombinacija mentalnog uzrasta (izraženog putem zbira poena na testu) sa kalendarskim uzrastom deteta (izraženog u mesecima). • U osnovi umnog količnika nalaze se dve mere razvoja: individualna i opšta (generička) • IQ = mentalni uzrast /kalendarski uzrast X 100

• Koliki je umni količnik deteta starog 7. 3 koje na testu inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9. 0?

DUK • Devijacioni umni količnik (Veksler) • određivanje relativnog (a ne apsolutnog) položaja pojedinca u uzrasnoj grupi kojoj pripada (referentnoj grupi) • uzima se u obzir prosečna vrednost (AS) i standardna devijacija (SD) one grupe kojoj dete pripada

Termanova klasifikacija • • vrhunska -preko 140 IQ, veoma visoka - 120 - 140, visoka -110 -120, prosečna -90 -110, ispodprosečna- 80 -90, intelektualna tupost- 70 -80 slaboumnost- ispod 70 ili 65

Klasifikacija IO • • Laka - 70 -50 (85%) Umerena - 49 -35 (10%) Teška - 34 -20 (3 -4%) Duboka - ispod 20 (1 -2%)

Rani testovi inteligencije • Golton: prvi pokušaj stvaranja testova intelektualnih sposobnosti • Podstaknut teorijom evolucije smatrao je da je inteligencija pitanje izuzetnih čulnih i perceptivnih sposobnosti koje se prenose sa generacije na generaciju – što je osetljiviji čulni sistem osobe, to je ona inteligentnija

Stanford – Bineova skala inteligencije • u skladu sa savremenim shvatanjima inteligencije prema kojem je inteligencija skup različitih sposobnosti, revizija Stanford-Bineove skale sadrži zadatke koji se mogu grupisati u četiri široke oblasti: – verbalno rasuđivanje (rečnik, razumevanje, apsurdnost, odnosi među rečima), – apstraktno/vizuelno rasuđivanje (analiza uzoraka, precrtavanje), – kvantitativno rasuđivanje (računanje, nizovi brojeva. . . ) – kratkoročno pamćenje(pamćenje kuglica, pamćenje rečenica, pamćenje brojeva, pamćenje objekata)

Vekslerovi testovi inteligencije • razvio novi test smatrajući da Stanford-Bine previše zavisi od verbalnih sposobnosti • Široka upotreba; skale za decu (WISC) i odrasle • skale se sastoje od nekoliko subtestova: svaki subtest sastoji se od drugačije vrste intelektualnih zadataka i stoga test pokazuje kako se dobro osoba snalazi u jednoj vrsti zadataka u poređenju s drugom vrstom • neke skale su verbalne (informisanost, razumevanje, računanje, sličnosti, pamćenje brojeva, rečnik. . . ), a neke neverbalne ili manipulativne (šifra, kocke, dopunjavanje slika, sastavljanje objekata, razvrstavanje slika) • različiti kvalitativni i kvantitativni pokazatelji: – ukupan rezultat na IQ skali – koeficijent inteligencije (IQ) – parcijalni rezultati na verbalnom i neverbalnom (verbalni i neverbalni koeficijent IQ – VIQ i NIQ) – indikatori mentalnog funkcionisanja i strukture mentalnih sposobnosti na osnovu intertestovne varijabilnosti

Kohs Block-Design Test

Ravenove progresivne matrice

Ravenove progresivne matrice • • Standardne progresivne matrice namenjene su za ispitivanje sposobnosti logičkog zaključivanja za ispitanike starosti od 10 godina + Test u najvećoj meri ispituje generalnu sposobnost, u manjoj meri vizuospacijalni faktor

Kako tumačiti rezultate? • IQ ukazuje na nečije postignuće na nizu standardnih zadataka – a ne na vrednost same osobe! • Dobijeni IQ skor ne treba tumačiti kao apsolutnu meru inteligencije, već kao pokazatelj verovatnog opsega vrednosti IQ u kojem leži skor ispitanika • Pri merenju inteligencije prisutan je određeni stepen greške • Interpretacija IQ skora treba da bude vezana za širi kontekst ispitivanja • Iako postoji određeni stepen nepouzdanosti i netačnosti psihološkog testiranja, testovi ipak predstavljaju tačnije i pouzdanije sredstvo ispitivanja sposobnosti od ad hoc procena

Inteligencija i pol • Na polne razlike na testovima inteligencije se gleda sa tri aspekta: – biološkog (dorinos gena, hormona. . ) – sredinskog tj. socio-kulturnog (rana iskustva i socijalizacija polnih uloga) – neurofiziološkog (razlike u cerebralnoj lateralizaciji) • Uticaj dve grupe moderator varijabli: – uzrast- različita brzina maturacije devojčica i dečaka – socio-ekonomski status (SES)- u nekim je istraživanjima nađena nešto veća zavisnost kognitivnog razvoja od SES-a kod dečaka nego kod devojčica

Ranija istraživanja • u terminima Terstonovih mentalnih sposobnosti : – viši skorovi za žene: verbalno razumevanje, verbalna fluentnost, neki aspekti pamćenja i estetski sudovi – viši skorovi za muškarce: spacijalna sposobnost, numeričko rezonovanje i mehaničke informacije • Nema statistički značajnih razlika u prosečnom IQ muškaraca i žena (istog uzrasta i SES-a) • Zašto? • Standardne baterije testova inteligencije imaju balansiran udeo različitih subtestova

Novija istraživanja o polnim razlikama • • Primarne sposobnosti: verbalna (M) i spacijalna (Ž) Socijalna inteligencija: (Ž) – Zašto?

Testovi inteligencije nezavisni od kulture? • kada uspešnost u testovima inteligencije zavisi od iskustva u okviru određene kulture tada govorimo o kulturalnoj pristrasnosti • Katel i Gudinaf su pokušali da konstruišu univerzalne testove koji ne zavise od kulture – Katelov test procenjuje sposobnosti rasuđivanja ispitujući dečju sposobnost razumevanja pravila koja se nalaze u osnovi nizova geometrijskih figura – Crtež ljudske figure (Gudinaf) zasniva se na pretpostavci da deca u svim kulturama imaju jednake šanse da posmatraju osobe i uočavaju odnose između delova i celine • testovi nezavisni od kulture nisu ispunili očekivanja i ne predviđaju školski uspeh podjednako dobro kao ostali testovi inteligencije • Da li ovakvi testovi zaista i postoje?

Kroskulturalni pristup inteligenciji • Dominantne teorije inteligencije odražavaju shvatanja “zapadnjačke” kulture • severnoafričke kulture smatraju da je za inteligenciju važno odgovorno učestvovanje u porodici, kooperativnost i poslušnost • Zimbabve – inteligencija je promišljenost i opreznost, naročito u socijalnim odnosima • ispitivanja u Kini i Tajvanu utvrdila su da su socijalna kompetencija i poznavanje samog sebe važne komponente inteligencije

Emocionalna inteligencija • razumevanje i kontrolisanje vlastitih emocija kao jedan od najvažnijih faktora zdravlja • Mayer i Salovey: 4 glavne komponente emocionalne inteligencije: – tačna percepcija i ekspresija emocija (osnova za prepoznavanje svojih i tuđih emocija i adekvatno reagovanje na njih) – sposobnost pristupa emocijama (kako se osećam? ) – razumevanje emocija i emocionalnih značenja (zašto smo anksiozni? ) – regulacija emocija (sposobnost upravljanja vlastitim emocijama • Da li možemo da naučimo i/ili poboljšamo emocionalnu inteligenciju?